Oramorph® 20mg/mL oralne kapi, rastvor

Za ublažavanje jakih bolova, koji su otporni na terapiju drugim analgeticima, naročito kod bola usled kancera.

Odrasli uobičajena doza je 10 do 20 mg (0,5-1 mL ili 8-16 kapi) na svaka 4 sata.

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta između 13 i 18 godina maksimalna doza od 5 do 20 mg (0,25 – 1 mL odnosno

4 – 16 kapi) na svaka 4 sata.

Deca uzrasta između 6 i 12 godina maksimalna doza iznosi 5 - 10 mg (0,25 – 0,5 mL

odnosno 4-8 kapi) na svaka 4 časa

Deca uzrasta između 1 i 5 godina maksimalna doza od 5 mg (0,25 mL odnosno 4 kapi) na

svaka 4 sata

Deca mlađa od 1 godine ne preporučuje se primena leka kod dece mlađe od 1

godine

Doza se može povećati pod medicinskim nadzorom i u skladu sa intenzitetom bola i prethodnim analgetskim potrebama pacijenta.

Posebne populacije:

Smanjenje doze može biti potrebno kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem bubrega ili jetre, ili kod pacijenata kod kojih se želi izbeći sedacija.

Kada pacijenti sa terapije drugim analgeticima koji sadrže morfin prelaze na terapiju lekom Oramorph, oralne kapi, rastvor, neophodno je prilagoditi dozu.

Morfin-sulfat se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta nakon oralne primene leka. Ipak, kada se lek Oramorph, oralne kapi, rastvor, koristi kao zamena za morfin koji se primenjivao parenteralno, obično je potrebno povećati dozu leka Oramorph za 50% do 100% s ciljem da se postigne isti nivo analgezije.

Ciljevi terapije i prekid terapije

Pre započinjanja terapije lekom Oramorph, potrebno je u saradnji sa pacijentom dogovoriti strategiju lečenja, uključujući trajanje i ciljeve terapije, kao i plan za završetak lečenja, u skladu sa smernicama terapije bola. Tokom terapije, potreban je čest kontakt između lekara i pacijenta kako bi se procenila potreba za nastavkom lečenja, razmotrio prekid i prilagodila doza, ako je potrebno. Kada pacijentu više nije potrebna terapija lekom Oramorph, preporučuje se postepeno smanjivanje doze kako bi se sprečili simptomi obustave.

U slučaju neadekvatne kontrole bola, treba razmotriti mogućnost razvoja hiperalgezije, tolerancije i progresije osnovne bolesti (videti odeljak 4.4).

Trajanje terapije

Lek Oramorph nije namenjen za dugoročnu terapiju i ne sme se primenjivati duže nego što je potrebno. Trajanje terapije zavisi od jačine bola i tipa patologije.

Način primene

Oralna upotreba.

Propisanu dozu leka je moguće razblažiti u vodi ili bezalkoholnom piću neposredno pre primene.

Oramorph je kontraindikovan kod:

• Pacijenata kod kojih je potvrđena preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• Respiratorne depresije

• Opstruktivne bolesti pluća

• Akutnih hepatičnih bolesti

• Akutnog alkoholizma

• Povreda glave (videti odeljak 4.4)

• Kome (videti odeljak 4.4)

• Konvulzivnih poremećaja

• Povećanog intrakranijalnog pritiska (videti odeljak 4.4.)

• Paralitičkog ileusa (videti odeljak 4.4.)

• Pacijenata sa poznatom hipersenzitivnošću na morfin

• Pacijenata koji koriste inhibitore monoaminooksidaze. Analgetičku terapiju treba uvesti tek dve do tri nedelje posle prestanka primene ovih lekova. (videti odeljak 4.5)

• Pacijenata sa feohromocitomom. Morfin i neki drugi opioidi mogu indukovati oslobađanje endogenog histamina iz toga stimulisati oslobađanej kateholamina

• Akutnog pogoršanja astme (videti odeljak 4.4. vezano za informaciju povezanu sa upotrebom leka kod kontrolisane astme)

Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko se morfin sulfat primenjuje:

• U prvih 24 sata nakon operacije

• U hipotireoidizmu i kod smanjene respiratorne funkcije, poput kifoskolioze, emfizema, plućnog srca i ozbiljne gojaznosti.

  Astma

  Predloženo je da se opioidi mogu koristiti u kontrolisanoj astmi uz oprez. Međutim, opioidi su kontraindikovani u akutnim napadima astme.

  Povrede glave i povišen intrakranijalni pritisak

  Lek Oramorph je kontraindikovan kod pacijenata sa povišenim intrakranijalnim pritiskom; povredama glave i komom (videti odeljak 4.3). Sposobnost morfina da povisi pritisak cerebrospinalne tečnosti može biti značajno povećana ukoliko već postoji povišen intrakranijalni pritisak prouzrokovan traumom. Takođe, morfin može izazvati konfuziju, miozu, povraćanje i druge neželjene reakcije koje mogu zamaskirati klinički tok pacijenata sa povredom glave.

  Abdominalna stanja

  Morfin sulfat se ne sme primenjivati ukoliko postoji velika verovatnoća za pojavu paralitičkog ileusa (videti odeljak 4.3) ili ukoliko pacijent ima poremećaj rada creva ili opstrukciju žučnih puteva. Ukoliko postoji sumnja na paralitički ileus ili se javio prilikom upotrebe, odmah treba prestati sa upotrebom leka Oramorph.

  Potrebno je posebno obratiti pažnju ukoliko su prisutni opstruktivna bolest creva, bilijarne kolike, operacije bilijarnog trakta, akutni pankreatitis ili hiperplazija prostate.

  Ukoliko nastane konstipacija, pacijenta je potrebno lečiti sa adekvatnim laksativima. Potrebno je posebnu pažnju obratiti kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva.

  Morfine može zamaskirati klinički tok i dijagnozu kod pacijenata sa akutnim abdominalnim stanjima i komplikacijama praćenim abdominalnom hirurgijom.

  Hipotenzivni efekat

  Primena morfina može izazvati tešku hipotenziju kod pacijenata sa smanjenom sposobnosti da održe normalan krvni pritisak usled smanjenog volumena krvi, odnosno usled istovremene primene fenotiazina ili određenih anestetika (videti odeljak 4.5.)

  Poremećaj upotrebe opioida (zloupotreba i zavisnost) i sindrom obustave (apstinencijalni sindrom) Ponovljena upotreba opioidnih analgetika, kao što je Oramorph, može biti udružena sa razvojem fizičke i/ili psihičke zavisnosti ili tolerancije. Duža primena leka povećava rizik, kao i veće doze leka.

  Ponovljena upotreba leka Oramorph može dovesti do poromećaja upotrebe opioida (engl. Opioid use disorder, OUD). Veća doza i duže trajanje terapije opioidima mogu povećati rizik od razvoja OUD-a. Zloupotreba ili namerna pogrešna primena leka Oramorph može dovesti do predoziranja i/ili smrti. Rizik od razvoja OUD-a je povećan kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom istorijom (roditelji ili braća/sestre) zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (uključujući alkoholizam), kod trenutnih korisnika duvana ili kod pacijenata sa istorijom drugih poremećaja mentalnog zdravlja (npr. velika depresija, anksioznost i poremećaji ličnosti).

  Pre započinjanja terapije lekom Oramorph i tokom lečenja, sa pacijentom treba dogovoriti ciljeve terapije i plan prekida (videti odeljak 4.2). Pre i tokom terapije, pacijent takođe treba da bude obavešten o rizicima i znacima OUD-a. Ako se ovi znaci pojave, pacijentima treba savetovati da se obrate svom lekaru.

  Pacijente je potrebno pratiti radi znakova ponašanja u vezi sa traženjem leka (npr. prerani zahtevi za novim izdavanjem leka). Ovo uključuje pregled istovremene primene opioida i psihoaktivnih lekova (kao što su benzodiazepini). Za pacijente sa znacima i simptoma OUD-a, treba razmotriti konsultaciju sa specijalistom za bolesti zavisnosti.

  Međutim, to nije glavni problem u terapiji pacijenata sa jakim bolovima. Rizik se može smanjiti upotrebom leka prema utvrđenom vremenskom rasporedu.

  Simptomi povlačenja mogu se pojaviti nakon naglog prekida terapije ili prilikom upotrebe opioidnih antagonista kao npr.naloksona.

  Simptomi mogu biti ublaženi sa smanjenjem doze ili promene doznog oblika, kao i postepenim ukidanjem morfina. Za pojedinačne simptome pogledati odeljak 4.8.

  Koncentracija morfina u plazmi može biti snižena pri upotrebi rifampicina. Analgetski efekat morfina treba da bude praćen i prilagođavan tokom i nakon lečenja rifampicinom.

  Morfin sulfat je opioidni agonist i kontrolisani lek, i može biti zloupotrebljen slično kao i ostali opioidni agonisti, legalno ili nezakonito. Morfin sulfat se može zloupotrebiti udisanjem ili ubrizgavanjem proizvoda. To predstavlja značajan rizik za onog ko vrši zloupotrebu od predoziranja i smrti.

  Hipersenzitivnost

  Moguća je hipersenzitivnost i pojava anafilaktičke reakcije prilikom primene leka Oramorph. Treba se potruditi da se dobiju informacije o prethodnim alergijskim reakcijama na opijate. Lek Oramorph je kontraindikovan kod pacijenata koji su hipersenzitivni na morfin sulfat (videti odeljak 4.3).

  Rizik od primene u posebnim populacijama

  Morfin se metaboliše putem jetre, i neophodno ga je pažljivo primenjivati kod pacijenata sa oboljenjem jetre jer bioraspoloživost oralno unetog morfina u ovim situacijama može biti povećana. Potrebno je razmotriti smanjenje doze u bolestima jetre i bubrega, teškom obliku hipotireoidizma, adrenokortikalne insuficijencije, hipertrofije prostate ili šoka (videti odeljak 4.2).

  Aktivni metabolit, morfin-6-glukuronid se može akumulirati kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, vodeći do depresije CNS i respiratorne depresije.

  Rizik od zajedničke primene sa sedativima, poput benzodiazepina ili sličnih lekova

  Konkomitantna upotreba leka Oramorph i sedativnih lekova poput benzodiazepina ili sličnih lekova, može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome ili smrti. Zbog ovih rizika, konkomitantna upotreba sedativnih lekova treba biti razmatrana samo kod pacijenata kod kojih druge terapije nisu moguće. Ukoliko se donese odluka da se uporedno primenjuju sedativi sa lekom Oramorph, potrebno je primeniti najnižu efektivnu dozu, a trajanje terapije skratiti što je više moguće.

  Pacijente treba pažljivo pratiti zbog bilo kakvih znaka i simptoma respiratorne depresije i sedacije. U skladu sa ovim, preporučuje se informisanje pacijenata i njihovih negovatelja da budu svesni ovih simptoma (videti odeljak 4.5).

  Antitrombocitna terapija oralnim inhibitorima P2Y12

  Tokom prvog dana istovremene primene inhibitora P2Y12 i morfina, primećena je smanjena terapijska efikasnost inhibitora P2Y12 (videti odeljak 4.5).

  Akutni grudni sindrom kod pacijenata obolelih od srpaste anemije

  Simptomi akutnog grudnog sindroma se obavezno pojavljuju. Usled moguće asocijacije između akutnog grudnog sindroma i upotrebe morfina kod pacijenata obolelih od srpaste anemije koji su bili na morfinu u toku vazo-okluzivne krize, obavezno je pažljivo praćenje simptoma akutnog grudnog sindroma.

  Insuficijencija nadbubrega

  Opioidni analgetici mogu prouzrokovati reverzibilnu insuficijenciju nadbubrega koja zahteva praćenje i zamensku terapiju glukokortikoidima. Simptomi insuficijencije nadbubrega mogu uključiti npr. mučninu, povraćanje, gubitak apetita, umor, slabost, ošamućenost ili snižen krvni pritisak.

  Snižena koncentracija polnih hormona i povišena koncentracija prolaktina

  Dugotrajna upotreba opioidnih analgetika može biti udružena sa sniženim koncentracijama polnih hormona i povišenim koncentracijama prolaktina. Simptomi uključuju smanjen libido, impotenciju i amenoreju.

  Hiperalgezija

  Hiperalgezija koja ne reaguje na dalje povećanje doza morfina, posebno može nastati kod primene visokih doza leka. Može biti potrebno smanjenje doze morfina ili promena opioda.

  Morfijum ima mogućnost zloupotrebe sličan drugim jakim opoidnim agonistima i treba ga koristiti sa posebnom pažnjom kod pacijenata kod kojih u istoriji postoji zloupotreba alkohola ili droga.

  Poremećaji disanja u vezi sa spavanjem

  Opioidi mogu izazvati poremećaje disanja u vezi sa spavanjem, uključujući centralnu apneju u snu (engl. central sleep apnoea, CSA) i hipoksemiju povezanu sa spavanjem. Upotreba opioida povećava rizik od CSA u zavisnosti od doze. Kod pacijenata koji imaju CSA, treba razmotriti smanjenje ukupne doze opioida.

  Teške neželjene reakcije na koži (engl. Severe cutaneous adverse reactions, SCAR)

  Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (engl. acute generalized exanthematous pustulosis, AGEP), koja može biti opasna po život ili smrtonosna, prijavljena je u vezi sa lečenjem morfinom. Reakcije ove vrste se uglavnom javljaju u prvih 10 dana terapije. Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima AGEP-a i savetovati im da potraže medicinsku pomoć ako se kod njih pojave takvi simptomi.

  Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove kožne reakcije, potrebno je prestati sa primenom morfina i razmotriti alternativnu terapiju.

  Poremećaji jetre i žuči

  Morfin može izazvati disfunkciju i spazam Odijevog sfinktera, čime se povećava intrabilijarni pritisak, kao i rizik od pojave pankreatitisa i simptoma povezanih sa bilijarnim traktom.

  Ovaj lek sadrži natrijum benzoat, koji je blag iritant kože, očiju i mukoznih membrana.

Inhibitori monoamino oksidaze

Inhibitori monoamino oksidaze su poznati da interreaguju sa narkotičkim analgeticima dovodeći do ekscitacije ili depresije CNS sa hiper ili hipotenzivnim krizam, zato je konkomitantna upotreba inhibitora monoamino oksidaze kontraindikovana sa lekom Oramorph (vidite odeljak 4.3.)

Gabapentin

Prijavljivane su interakcije kod pacijenata koji uzimaju morfin i gabapentin. Prijavljivane interakcije ova dva leka ukazuju na povećanu učestalost neželjenih efekata mehanizmom koji nije poznat. Posebnu pažnju treba obratiti kada se ova dva leka propisuju istovremeno.

U studiji koja je uključivala zdrave individue (N=12), kada je primenjivano 60 mg morfin kapsula sa kontrolisanim oslobađanjem dva sata pre primene 600 mg gabapentin kapsula, srednja vrednost AUC se povećala za 44% u poređenju sa primenom gabapentina bez primene morfina. Zato, pacijente treba pažljivo pratiti na znake depresije CNS, poput somnolencije, a dozu morfina i gabapentina treba propisno smanjivati.

Ritonavir

Iako nema dovoljno dostupnih farmakokinetičkih podataka za udruženu primenu ritonavira sa morfinom, ritonavir može povećati aktivnost glukuronil transferaze. Posledično, istovremena primena ritonavira i morfina može izazvati snižene koncentracije morfina u serumu sa mogućim gubitkom analgetske efektivnosti.

Rifampicin

Rifampicin može smanjiti koncentraciju morifina u serumu i smanjiti njegov analgetički efekat. Mehanizam nije poznat.

Oralni inhibitori P2Y12

Odložena i smanjena izloženost antitrombocitnoj terapiji oralnim inhibitorima P2Y12 primećena je kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom lečenih morfinom. Ova interakcija može da bude povezana sa smanjenjem gastrointestinalnog motiliteta te važi i za druge opioide. Klinički značaj je nepoznat, ali podaci ukaziju na potencijal smanjenja efikasnosti inhibitora P2Y12 kod pacijenata koji istovremeno primaju morfin i inhibitor P2Y12 (videti odeljak 4.4). Kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, kojima se ne može uskratiti morfin i kod kojih se brza inhibicija P2Y12 smatra neophodnom, potrebno je razmotriti parenteralnu primenu inhibitora P2Y12.

Cimetidin

Cimetidin inhibira metabolizam morfina.

Depresori CNSa

Treba znati da morfin potencira efekte depresora CNS kao što su anksiolitici, opšti anestetici (videti odeljak 4.4), hipnotici, sedativi, miorelaksansi, antihipertenzivi, gabapentin ili pregabalin, antipsihotici, triciklični antidepresivi i alkohol. Interakcije koje dovode do respiratorne depresije, hipotenzije, duboke sedacije ili kome mogu nastati ako se ovi lekovi uzimaju u kombinaciji sa uobičajenim dozama morfina.

Mešoviti agonist/antagonist opioidni analgetici

Mešovite agonist/antagonist opioidne analgetike ne treba primenjivati kod pacijenata koji su primali ili primaju čiste opioidne analgetike jer njihova primena može smanjiti analgetički efekat i/ili izazvati apstinencijalne simptome.

Sedativni lekovi kao što su benzodiazepini ili slični lekovi

Zajednička upotreba opioida sa sedativima poput benzodiazepina i sličnih lekova, povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog efekta na CNS. Trajanje i doziranje uporedne primene ovih lekova treba da bude ograničeno (videti odeljak 4.4.).

Esmolol

Morfin može povisiti koncentracije esmolola u plazmi.

Domperidon/metoklopramid

Opioidni analgetici, uključujući morfin mogu antagonizovati dejstvo domperidona i metoklopramida na gastrointestinalni trakt.

Meksiletin

Apsorpcija meksiletina može biti odložena prilikom uporedne primene morfina.

Fenotiazini antiemetici

Fenotiazini antiemetici se mogu primenjivati sa morfinom. Međutim, treba obratiti pažnju na hipotenzivni efekat (videti odeljak 4.4.).

Vorikonazol

Primećene su interakcije prilikom primene morfina i vorikonazola.

Trudnoća

Iako je morfin sulfat u upotrebi dugi niz godina, ne postoje dovoljni dokazi o bezbodnosti primene u periodu trudnoće.

Poznato je da morfin prolazi placentu. Ne preporučuje se primena leka Oramorph tokom trudnoće posebno tokom prvog trimestra, osim ukoliko je procenjeno da korist prevazilazi moguće rizike po fetus.

Odojčad čija je majka bila na hroničnoj terapiji morfinom mogu iskusiti simptome sindroma obustave. Tokom porođaja povećava se rizik kod majke od zastoja želudca i inhalacione pneumonije. Morfijum brzo prolazi placentalnu barijeru i ne treba ga koristiti u drugoj polovini porođaja ili prevremenog porođaja zbog rizika od sekundarne respiratorne depresije kod novorođenčeta. Na ovo je potrebno obratiti pažnju kada se razmatra uvođenje leka Oramorph u toku perioda trudnoće.

Novorođenčad čije su majke primenjivale opioidne analgetike tokom trudnoće, moraju se pratiti zbog simptoma neonatalnog sindroma obustave (apstinencijalnog sindroma). Lečenje može uključivati primenu opioida i suportivnu negu.

Dojenje

Iako je morfin sulfat u upotrebi dugi niz godina, postoje nedovoljni dokazi o bezbodnosti primene u periodu dojenja.

Nije preporučeno da se morfin koristi u periodu dojenja. Morfin se izlučuje u majčino mleko i može prouzrokovati respiratornu depresiju kod novorođene dece.

Reproduktivni period

Dugotrajna upotreba opioidnih analgetika može prouzrokovati hipogonadizam i insuficijenciju nadbubrega i kod žena i kod muškaraca. Smatra se da su ovi efekti dozno zavisni i da mogu dovesti do amenoreje, smanjenog libida i erektilne disfunkcije.

Plodnost

Studije na životinjama su pokazale da morfin može smanjiti plodnost.

Lek Oramorph ima veliki uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ovi efekti su pojačani u kombinaciji sa alkoholom ili drugim lekovima sa sedativnim efektom . Pacijenti trebaju biti upozoreni da ne smeju da voze ili upravljaju mašinama na kojima rad može biti opasan nakon uzimanja leka Oramorph.

Prilikom propisivanja ovog leka pacijentu je neophodno naglasiti da lek može umanjiti sposobnost vožnje.

U terapijskim dozama najčešći neželjeni efekti morfin sulfata su respiratorna depresija, mučnina, povraćanje, zatvor, pospanost i konfuzija. Ukoliko se javi zatvor, može se tretirati sa odovarajućim laksativima. Efekti morfina vode njegovoj zloupotrebi i pogrešnoj upotrebi. Zavisnost i adikcija se mogu razviti sa regularnom, neadekvatnom upotrebom.

Neželjena dejstva su navedena prema učestalosti:

• Veoma često (≥1/10)

  - Često (>1/100 do <1/10)

  - Retko ( >1/1000 do <1/100)

• Nepoznato ( ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

  Podaci iz kliničkih studija nisu dostupni. Zato nije moguće prikazati informaciju o učestalosti neželjenih efekata. Tabela trenutno poznatih neželjenih reakcija prikazana je u nastavku.

  Tablearni prikaz neželjenih reakcija

  Klasa sistema organa	Neželjena reakcija i učestalostnepoznato
  Poremećaji imunskog sistema	Hipersenzitivnost
  	Anafilaktičke reakcije ( videti odeljak 4.4)
  	Anafilaktoidne reakcije
  Psihijatrijski poremećaji	Poremećaji raspoloženja
  	Stanje konfuzije, nemir, halucinacije
  	Zavisnost ( videti odeljak 4.4)
  Poremećaji nervnog sistema	Glavobolja, somnolentnost
  	Povišen intrakranijalni pritisak (videti odeljak 4.4), alodinija,hiperalgezija, hiperhidroza
  Poremećaji oka	Mioza,

  Poremećaji uha i labirinta	Vertigo
  Respiratorni, torakalni imedijastinalni poremećaji	Respiratorna depresija ( videti odeljke 4.4 i 6.6)
  	Sindrom centralne apneje u snu
  Kardiološki poremećaji	Bradikardija, tahikardija, palpitacije
  Vaskularni poremećaji	Hipotenzija, naleti crvenila lica
  Gastrointestinalni poremećaji	Mučnina, suva usta, konstipacija (videti odeljak 4.4), povraćanje
  Opšti poremećaji i poremećajina mestu primene	Apstinencijalni sindrom (videti odeljak 4.4)
  	Tolerancija na lek ( videti odeljak 4.4)
  	Hipotermija
  Hepatobilijarni poremećaji	Bilijarne kolike
  	Spazam Odijevog sfinktera
  Poremećaji kože i potkožnogtkiva	Hiperhidroza, urtikarija, pruritus
  	Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP)
  Poremećaji mišično-koštanogsistema i vezivnih tkiva	Grčevi u mišićima, ukočenost mišića
  Poremećaji bubrega iurinarnog sistema	Poremećaji pražnjenja bešike (dizurija, oligurija) Spazam uretera,
  Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki	Smanjen libido, erektilna disfunkcija

  Ovi efekti su češći kod pokretnih pacijenata (ambulantnih) nego kod pacijenata koji nisu pokretni. Opis određenih neželjenih reakcija

  Zavisnost i sindrom obustave (apstinencijalni sindrom)

  Upotreba opioidnih analgetika može biti povezana sa razvojem fizičke i/ili psihološke zavisnosti ili tolerancije.

  Ponavljana primena leka Oramorph može dovesti do razvoja zavisnosti, čak i kada se lek primenjuje u terapijskim dozama. Rizik od razvoja zavisnosti može da varira u zavisnosti od individualnih karakteristika pacijenta, primenjene doze i trajanja terapije opioidima (videti odeljak 4.4.)

  Sindrom apstinencije može se ubrzati kada se davanje opioida iznenada obustavi ili nakon primene opioidnih antagonista, a pacijent može osetiti simptome i u intervalu između doziranja. Za način primene videti odeljak 4.4.

  Fiziološki simptomi povlačenja uključuju: bolove u telu, drhtanje, sindrom nemirnih nogu, dijareju, abdominalne kolike, mučninu, simptome slične gripu, tahikardiju i midrijazu. Psihološki simptomi uključuju distrofično raspoloženje, anksioznost i razdražljivost. U zavisnosti od droga, često se pojavljuje „žudnja za drogom”.

  Prijavljivanje neželjenih reakcija

  Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

  Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

  Republika Srbija

  fax: +381 (0)11 39 51 131

  website: www.alims.gov.rs

  e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi:

Postoji velika verovatnoća da se jave znakovi toksičnosti i predoziranja koji obuhvataju zenice veličine vrha čiode, respiratornu depresiju i hipotenziju. Takođe, može se javiti i aspiraciona pneumonija. Kod težih slučajeva može se javiti cirkulatorni kolaps i duboka koma. Konvulzije mogu nastati kod odojčadi i dece. Smrt može nastati usled respiratorne insuficijencije.

Terapija:

Odrasli: Terapija predoziranja morfinom je intravenska primena 0,4 mg naloksona. Ova terapija se može ponoviti u razmacima od 2-3 minuta, ako je neophodno, ili zameniti infuzijom od 2 mg ( naloksona) u 500 mL fiziološkog rastvora ili 5 % rastvoru dekstroze (4 mikrograma/mL).

Deca: 5-10 mikrograma/kg telesne mase intravesnki primenjenog naloksona. Ukoliko ova doza ne dovede do očekivanog kliničkog poboljšanja može se primeniti doza od 100 mikrograma/kg telesne mase.

Uvek treba voditi računa da se obezbedi održavanje vazdušnih puteva. Može biti potrebna i mehanička ventilacija. Koncentraciju elektrolita, nivo kiseonika i volumen tečnosti treba održavati u normalnim granicama. Pik koncentracije morfina u plazmi se očekuje u roku od 15 minuta nakon oralnog unosa. Dakle, malo je verovatno da će ispiranje želuca i aktivni ugalj biti od koristi.

Napomena: Trajanje efekta naloksona (2-3 sata) može biti kraće od trajanja efekata predoziranja morfinom. Preporuka je da se pacijent koji je povratio svest nakon primene naloksona posmatra najmanje 6 sati od primene poslednje doze naloksona.