YMANA® 20mg film tableta

Терапија одраслих пацијената са умереним до тешким обликом Алцхајмерове болести.

Терапију треба да уведе и надзире лекар са искуством у дијагнози и третману Алцхајмерове деменције.

Дозирање

Терапију треба започети само ако је доступан неговатељ који ће редовно надзирати узимање лека од стране пацијента. Дијагнозу треба поставити у складу са важећим смерницама. Подношљивост и дозирање мемантина је потребно редовно процењивати, по могућности унутар 3 месеца од почетка терапије. Након тога, клиничка корист примене мемантина и подношљивост терапије од стране пацијента треба да буду редовно поново процењивани у складу са важећим клиничким водичима. Терапија одржавања може се наставити током дужег временског периода ако постоји терапијска корист и док пацијент добро подноси терапију мемантином. Прекид терапије мемантином треба размотрити када више не постоји доказ о терапијском дејству или ако пацијент лоше подноси терапију.

Одрасли:

Титрација дозе

Максимална дневна доза је 20 mg на дан. У циљу смањивања ризика од нежељених дејстава, доза одржавања се постиже постепеним повећавањем дозе од 5 mg недељно током прве 3 недеље, на следећи начин:

Прва недеља (дани 1-7):

Пацијент треба да узима 5 mg дневно током 7 дана.

Друга недеља (дани 8-14):

Пацијент треба да узима 10 mg дневно током 7 дана.

Трећа недеља (дани 15-21):

Пацијент треба да узима 15 mg дневно током 7 дана.

Од четврте недеље надаље:

Пацијент треба да узима једну филм таблету од 20 mg дневно.

Доза одржавања:

Препоручена доза одржавања износи 20 mg дневно.

Старији пацијенти:

На основу клиничких испитивања, препоручена доза за пацијенте старије од 65 година је 20 mg дневно, као што је изнад описано.

Оштећење функције бубрега:

Код пацијената са благим оштећењем функцијe бубрега (клиренс креатинина 50-80 mL/min) није потребно прилагођавање дозе.

Код пацијената са умереним оштећењем функције бубрега (клиренс креатинина 30-49 mL/min), дневна доза треба да износи 10 mg. Ако се ова доза добро подноси након најмање 7 дана терапије, доза се може повећати до 20 mg/дан, у складу са стандардном шемом титрације.

Код пацијената са тешким оштећењем функције бубрега (клиренс креатинина 5-29 mL/min) дневна доза треба да буде 10 mg.

Оштећење функције јетре:

Код пацијената са благо или умерено оштећеном функцијом јетре (Child-Pugh A и Child-Pugh B) није потребно прилагођавање дозе. Нису доступни подаци о примени мемантина код пацијената са тешким оштећењем функције јетре. Лек YMANA се не препоручује код пацијената са тешким оштећењем функције јетре.

Педијатријска популација

Услед недостатка података о безбедности и ефикасности, мемантин се не препоручује деци млађој од 18 година.

Начин примене

Лек YMANA треба да се узима једном дневно, сваког дана у исто време. Филм таблете се могу узимати са храном или без ње.

Лек YMANA, 20 mg, филм таблете, се могу поделити на једнаке дозе.

За постизање дозе од 5 mg, мемантина потребно је користити лек одговарајућег фармацеутског облика и јачине, регистрован и доступан на територији Републике Србије.

Преосетљивост на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1.

Препоручује се опрез код пацијената са епилепсијом, конвулзијама у анамнези и код пацијената са предиспонирајућим факторима за епилепсију.

Треба избегавати истовремену примену антагониста N-метил-D-аспартат (NMDA- антагонистима) рецептора, као што су амантадин, кетамин или декстрометорфан. Ове супстанце делују на исти рецепторски систем као мемантин, и зато нежељене реакције на терапију (углавном у вези са централним нервним системом (ЦНС)) могу бити чешће или израженије (видети такође одељак 4.5).

Неки фактори који могу да повећају рН урина (видети одељак 5.2 „Елиминација“) могу захтевати пажљиво праћење пацијента. Ови фактори укључују драстичне промене у начину исхране, на пример прелазак са месне на вегетаријанску исхрану, или узимање изразито велике количине алкализујућих желудачних пуфера. Осим тога, рН урина могу повећати стања реналне тубуларне ацидозе (RТА) или тешких инфекција уринарног тракта узрокованих бактеријама Proteus.

Из већине клиничких испитивања били су искључени пацијенти са скорашњим инфарктом миокарда, декомпензованом конгестивном срчаном инсуфицијенцијом (NYHA III-IV) или неконтролисаном хипертензијом. Услед тога, доступни подаци су ограничени и пацијенте са овим стањима треба пажљиво надзирати.

Услед фармаколошких ефеката и механизма дејства мемантина, могу се јавити следеће интеракције:

• Због механизма дејства могуће је да упоредна примена NMDA-антагониста као што је мемантин може да појача ефекте L-допе, допаминергичких агониста и антихолинергика. Ефекти барбитурата и неуролептика могу бити смањени. Упоредна примена мемантина са спазмолитицима дантроленом или баклофеном може да модификује њихове ефекте, тако да може бити неопходно прилагођавање дозирања.

• Треба избегавати истовремену примену мемантина и амантадина, због ризика од фармакотоксичне психозе. Обе супстанце су хемијски сродни NMDA-антагонисти. Исто се може односити и на кетамин и декстрометорфан (видети, такође, одељак 4.4). Осим тога, постоји једна публикована студија случаја о могућем ризику од комбиновања мемантина и фенитоина.

• Други лекови као што су циметидин, ранитидин, прокаинамид, хинидин, хинин и никотин, који користе исти катјонски транспортни систем у бубрегу као и амантадин, могли би такође да ступе у интеракцију са мемантином, са потенцијалним ризиком од повећања његове концентрације у плазми.

• Постоји могућност смањивања серумских вредности хидрохлортиазида када се мемантин узима упоредо са хидрохлоротиазидом или било којом комбинацијом која садржи овај диуретик.

• У постмаркетиншком периоду запажени су изоловани случајеви повећања интернационалног нормализованог односа (INR) код пацијената који су упоредо примали варфарин. Иако узрочна повезаност није утврђена, препоручљиво је пажљиво праћење протромбинског времена или INR–а код пацијената који упоредо примају оралне антикоагулансе.

У фармакокинетичким испитивањима појединачне дозе код младих здравих особа нису запажене релевантне интеракције мемантина са глибуридом/метформином или донепезилом.

У клиничкој студији код младих здравих испитаника нису запажени релевантни ефекти мемантина на фармакокинетику галантамина.

Мемантин не инхибира ензиме CYP 1А2, 2А6, 2C9, 2D6, 2Е1, 3А, монооксигеназе које садрже флавин, епоксид хидролазу или сулфатацију in vitro.

Трудноћа

Нема података или су подаци о примени мемантинa код трудница ограничени. Испитивања на животињама указују на потенцијал смањивања интраутериног раста при нивоу изложености који је идентичан или незнатно виши од изложености код људи (видети одељак 5.3). Потенцијални ризик за људе није познат. Мемантин се не сме употребљавати током трудноће, осим уколико је то неопходно.

Дојење

Није познато да ли се мемантин излучује у мајчино млеко, али имајући у виду његову липофилност, вероватно се излучује. Жене које узимају мемантин не треба да доје.

Плодност

Нису забележена нежељена дејства мемантина везана за плодност код мушкараца и жена.

Умерена до тешка Алцхајмерова болест је обично праћена смањеном способношћу за вожњу и управљањe машинама. Осим тога, лек YMANA испољава мали или умерени утицај на способност за вожњу и руковање машинама, тако да би пацијенти требало да буду упозорени на посебан опрез при извођењу ових радњи.

Сажетак безбедносног профила

У клиничким испитивањима на пацијентима са благом до тешком деменцијом, која су укључила 1784 пацијента на терапији мемантином и 1595 пацијената који су примали плацебо, укупна инциденца нежељених дејстава код пацијената који су примали мемантин није се разликовала од оне код пацијената који су примали плацебо; нежељена дејства су обично била благог до умереног интензитета. Најчешћа нежељена дејства са вишом инциденцом у групи са мемантином у односу на плацебо групу, била су вртоглавица (6,3% у односу на 5,6%), главобоља (5,2% у односу на 3,9%), констипација (4,6% у односу на 2,6%), сомноленција (3,4% у односу на 2,2%) и хипертензија (4,1% у односу на 2,8%).

Табеларни приказ нежељених дејстава

Нежељена дејства наведена у табели испод прикупљена су у клиничким испитивањима и после стављања лека у промет.

Нежељена дејства су класификована према системима органа, користећи следећу конвенцију: веома често (≥1/10), често (≥1/100 до < 1/10), повремено (≥ 1/1000 до < 1/100), ретко (≥1/10 000 до <1/1000), веома ретко (< 1/10 000), непознато (учесталост се не може проценити на основу доступних података). У оквиру сваке групе учесталости, нежељена дејства су приказана по опадајућем степену озбиљности.

1 Халуцинације су већином запажене код пацијената са тешком Алцхајмеровом болешћу.

2 Изоловани случајеви запажени у постмаркетиншком периоду.

Алцхајмерова болест је повезана са депресијом, суицидалним мислима и суицидом.

У постмаркетиншком периоду било је извештаја о овим догађајима код пацијената лечених мемантином.

Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу

Војводе Степе 458, 11221 Београд Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Из клиничких испитивања и постмаркетиншког искуства доступне су ограничене информације везане за предозирање.

Симптоми:

Предозирања релативно великим дозама (200 mg, односно 105 mg дневно, током 3 дана) била су повезана са симптомима замора, слабости, и/или дијареје или су симптоми изостали. У случајевима предозирања код којих је доза била мања од 140 mg, или није била позната, пацијенти су испољавали симптоме од стране централног нервног система (конфузија, поспаност, сомноленција, вертиго, агитација, агресија, халуцинације и поремећај хода) и/или су они били гастроинтестиналног порекла (повраћање и дијареја).

У најекстремнијем случају предозирања, пацијент је преживео орални унос укупно 2000 mg мемантина, са ефектима на централни нервни систем (кома током 10 дана, касније диплопија и агитација). Пацијент је примио симптоматску терапију и примењена је плазмафереза. Пацијент се опоравио без трајних последица.

У другом случају великог предозирања, пацијент је такође преживео и опоравио се. Пацијент је примио 400 mg мемантина орално. Манифестовали су се симптоми тровања централног нервног система (немир, психоза, визуелне халуцинације, проконвулзивно стање, сомноленција, ступор и губитак свести).

Терапија:

У случају предозирања, терапија треба да буде симптоматска. Није доступан специфичан антидот код интоксикације или предозирања. Стандардне клиничке процедуре за уклањање материјала са активном супстанцом, као што је гастрична лаважа, примена медицинског угља (прекид потенцијалне ентеро-хепатичне рециркулације), ацидификација урина и форсирана диуреза се могу применити, по потреби.

У случају појаве симптома и знакова опште прекомерне стимулације централног нервног система, треба пажљиво размотрити адекватну симптоматску терапију.