Prolia® 60mg/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
RFZO napomena
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Prolia 60mg/mL
Terapija osteoporoze kod žena u postmenopauzi i muškaraca, kod kojih je povećan rizik od pojave fraktura. Kod žena u postmenopauzi lek Prolia značajno smanjuje rizik od vertebralnih, nevertebralnih fraktura i fraktura kuka.
Terapija gubitka koštane mase udružena sa hormonskom ablacijom kod muškaraca sa karcinomom prostate i povećanim rizikom od pojave fraktura (videti odeljak 5.1). Kod muškaraca sa karcinomom prostate kod kojih se primenjuje hormonska ablacija, lek Prolia značajno smanjuje rizik od vertebralnih fraktura.
Terapija gubitka koštane mase povezana sa dugotrajnom sistemskom terapijom glukokortikoidima kod odraslih pacijenata sa povećanim rizikom od pojave fraktura (videti odeljak 5.1).
Doziranje
Preporučena doza je 60 mg denosumaba, primenjena u obliku pojedinačne supkutane injekcije na svakih 6 meseci u predeo butine, stomaka ili u nadlaktice.
Pacijenti moraju da prime i adekvatnu nadoknadu kalcijuma i vitamina D (videti odeljak 4.4). Pacijentima koji su na terapiji lekom Prolia treba dati Uputstvo za lek i Karticu-podsetnik za pacijenta.
Optimalna ukupna dužina trajanja antiresorptivne terapije u lečenju osteoporoze (uključujući i denosumab i biofosfonate) nije utvrđena. Potrebno je periodično izvršiti ponovnu individualnu procenu pacijenta o potrebi kontinuirane terapije a na osnovu koristi i potencijalnog rizika od denosumaba, naročito nakon 5 ili više godina upotrebe (videti odeljak 4.4).
Stariji (uzrasta ≥ 65 godina)
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.
Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (za preporuke koje se odnose na praćenje koncentracije kalcijuma videti odeljak 4.4).
Nema podataka o pacijentima na dugotrajnoj sistemskoj terapiji glukokortiokoidima i sa brzinom glomerularne filtracije koja ukazuje na teško oštećenje bubrega (GFR< 30 mL/min).
Oštećenje funkcije jetre
Bezbednost i efikasnost denosumaba nisu ispitivane kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Lek Prolia se ne sme primenjivati kod dece uzrasta < 18 godina usled zabrinutosti u vezi sa bezbednošću povezanih sa teškom hiperkalcemijom i mogućom inhibicijom rasta kostiju i nedostatkom nicanja zuba (videti odeljke 4.4 i 5.3). Trenutno dostupni podaci o deci uzrasta od 2 do 17 godina opisani su u odeljcima 5.1 i 5.2.
Način primene
Za supkutanu primenu.
Lek treba biti primenjen od strane osoba adekvatno obučenih za tehnike davanja injekcija. Uputstvo za primenu, rukovanje i odlaganje leka su navedeni u odeljku 6.6.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Hipokalcemija (videti odeljak 4.4.)
Sledljivost
Da bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, potrebno je jasno evidentirati naziv i broj serije primenjenog leka.
Nadoknada kalcijuma i vitamina D
Važno je da svi pacijenti unose dovoljne količine kalcijuma i vitamina D. Mere opreza prilikom upotrebe leka
Hipokalcemija
Važno je prepoznati pacijente kod kojih postoji rizik od pojave hipokalcemije. Pre započinjanja terapije hipokalcemija se mora korigovati odgovarajućim unosom kalcijuma i vitamina D. Preporučuje se kliničko praćenje koncentracije kalcijuma pre primene svake doze, kao i u periodu od dve nedelje
nakon primene inicijalne doze, kod pacijenata koji imaju predispoziciju za pojavu hipokalcemije. Ako se kod nekog pacijenta tokom terapije pojavi sumnja na simptome hipokalcemije (videti odeljak 4.8 za simptome), potrebno je odrediti koncentraciju kalcijuma. Pacijente treba podstaći da prijave simptome koji ukazuju na hipokalcemiju.
Tokom postmarketinškog praćenja bezbednosti leka zabeležena je teška simptomatska hipokalcemija (koja je rezultirala hospitalizacijom, događajima opasnih po život i smrtnim slučajevima). Iako se najveći broj slučajeva pojavio u prvih nekoliko nedelja od početka primene terapije, javljali su se i kasnije.
Istovremeno lečenje glukokortikoidima je dodatni faktor rizika za hipokalcemiju.
Oštećenje funkcije bubrega
Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) ili pacijenti koji su na dijalizi imaju povećan rizik od razvoja hipokalcemije. Rizik od razvoja hipokalcemije i pratećeg porasta paratireoidnog hormona se povećava sa povećanjem stepena oštećenje bubrega. Zabeleženi su teški slučajevi i slučajevi sa smrtnim ishodom. Adekvatan unos kalcijuma i vitamina D i redovno praćenje koncentracije kalcijuma su posebno važni kod ovih pacijenata, videti napred navedeni tekst.
Infekcije kože
Kod pacijenata koji su na terapiji denosumabom može doći do razvoja infekcije kože (uglavnom celulitis) i hospitalizacije (videti odeljak 4.8). Ukoliko se razviju simptomi i znaci celulitisa, neophodno je da pacijenti bez odlaganja potraže medicinsku pomoć.
Osteonekroza vilice (ONV)
Zabeleženi su retki slučajevi ONV kod pacijenata koji su primali lek Prolia za lečenje osteoporoze (videti odeljak 4.8).
Početak terapije, odnosno novi ciklus terapije treba odložiti kod pacijenata sa nezaceljenim otvorenim lezijama mekog tkiva u ustima. Pacijentima koji imaju prateće faktore rizika preporučuje se stomatološki pregled pre terapije denosumabom kao i sprovođenje preventivnih stomatoloških zahtvata i individualna procena koristi i rizika.
Prilikom procene rizika od razvoja ONV kod pacijenata, potrebno je razmotriti sledeće faktore rizika:
-
jačinu leka koji inhibira resorpciju kostiju (veći rizik za visoko potentna jedinjenja), put primene (veći rizik prilikom parenteralne primene) i kumulativnu dozu terapije za resorpciju kostiju.
-
karcinom, komorbiditetna stanja (npr. anemija, koagulopatije, infekcija), pušenje.
-
istovremena terapija: kortikosteroidi, hemioterapija, inhibitori angiogeneze, radioterapija glave i vrata.
-
lošu oralnu higijenu, periodontalno oboljenje, proteze koje loše prijanjaju, istorija dentalne bolesti, invazivne stomatološke intervencije (npr. vađenje zuba).
Sve pacijente za vreme terapije denosumabom potrebno je podsticati da održavaju dobru oralnu higijenu, da odlaze na redovne stomatološke preglede i da bez odlaganja prijave bilo kakve simptome vezane za usnu duplju kao što su klimanje zuba, bol ili oticanje, nezarastanje rana ili gnojenje. Tokom terapije, invazivne stomatološke intervencije treba sprovesti tek nakon pažljivog razmatranja i izbegavati ih neposredno blizu primene denosumaba.
Potrebno je pripremiti plan zbrinjavanja za pacijente kod kojih dođe do pojave ONV u bliskoj saradnji ordinirajućeg lekara i stomatologa, odnosno oralnog hirurga koji ima iskustva u pogledu ONV. Potrebno je razmotriti privremeni prekid terapije dok se stanje ne reši i ne umanje faktori rizika koji doprinose navedenoj pojavi, ukoliko je moguće.
Osteonekroza spoljnog slušnog kanala
Kod pacijenta na terapiji denosumabom prijavljena je osteonekroza spoljnjeg slušnog kanala. Mogući faktori rizika osteonekroze spoljnjeg slušnog kanala uključuju upotrebu steroida i hemoterapije i/ili
lokalne faktore rizika kao što su infekcije ili povrede. Mogućnost osteonekroze spoljnjeg slušnog kanala je potrebno razmotriti kod pacijenata na terapiji denosumabom koji imaju simptome, uključujući hronične infekcije uha.
Atipične frakture femura
Atipične frakture femura zabeležene su kod pacijenata koji primaju denosumab (videti odeljak 4.8). Atipične frakture femura mogu se pojaviti uz manju povredu ili bez povrede subtrohanterne i dijafizealne regije femura. Specifični radiološki nalazi opisuju te događaje. Atipične frakture femura zabeležene su i kod pacijenata sa određenim komorbiditetnim stanjima (npr. nedostatak vitamina D, reumatoidni artritis, hipofosfatazija), kao i uz primenu određenih lekova (npr. bisfosfonati, glukokortikoidi, inhibitori protonske pumpe). Ovi događaji su se takođe pojavili kod pacijenata koji nisu bili na terapiji lekovima za poremećaj koštane resorpcije. Slične frakture prijavljene sa upotrebom bisfosfonata su često bilateralne; stoga je potrebno pregledati kontralateralni femur kod pacijenata koji su na terapiji denosumabom i kod kojih je došlo do frakture tela femura. Prekid terapije denosumabom kod pacijenata za koje se sumnja da imaju atipičnu frakturu femura treba razmotriti na osnovu individualne procene koristi i rizika za svakog pacijenta. Tokom terapije denosumabom potrebno je savetovati pacijente da prijave novi ili neuobičajeni bol u predelu butne kosti, kuka ili prepona.
Pacijente sa takvim simptomima treba pregledati radi nepotpune frakture femura.
Produžena antiresorptivna terapija
Produžena antiresorptivna terapija (uključujući i denosumab i biofosfonate) može doprineti povećanom riziku od ishoda neželjenih reakcija kao što su osteonekroza vilice i atipične frakture femura zbog značajne supresije promena na kostima (videti odeljak 4.2).
Istovremena primena sa drugim lekovima koji sadrže denosumab
U toku terapije denosumabom pacijenti ne treba istovremeno da primenjuju druge lekove koji sadrže denosumab (u cilju prevencije koštanih događaja kod odraslih osoba sa solidnim tumorima koji imaju metastaze na kostima).
Hiperkalcemija kod pedijatrijskih pacijenata
Lek Prolia se ne sme primenjivati u pedijatrijskoj populaciji (uzrasta < 18 godina). Prijavljeni su slučajevi teške hiperkalcemije. U nekim slučajevima iz kliničkih ispitivanja došlo je do komplikacija usled akutnog oštećenja funkcije bubrega.
Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom
Ovaj lek sadrži 47 mg sorbitola u jednom mL rastvora. Treba uzeti u obzir kumulativni efekat istovremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu) i unos sorbitola (ili fruktoze) isharnom.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) na 60 mg to jest suštinski je 'bez natrijuma'.
U okviru ispitivanja interakcija, denosumab nije uticao na farmakokinetiku midazolama koji se metaboliše putem citohroma P450 3A4 (CYP3A4). To ukazuje da primena denosumaba ne bi trebalo da utiče na farmakokinetiku lekova koji se metabolišu putem CYP3A4.
Ne postoje klinički podaci o istovremenoj primeni denosumaba i hormonske supstitucione terapije (estrogen), međutim smatra se da je potencijal za farmakodinamske interakcije mali.
Na osnovu podataka dobijenih u okviru ispitivanja prelaska sa terapije alendronatom na terapiju denosumabom, farmakokinetika i farmakodinamika denosumaba kod žena u postmenopauzi sa osteoporozom nisu izmenjene prethodno primenjenom terapijom alendronatom.
Trudnoća
Nema podataka ili su podaci o primeni denosumaba kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Ne preporučuje se primena leka Prolia kod trudnica niti kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju. Žene je potrebno savetovati da ne zatrudne u toku ili barem 5 meseci po završetku terapije lekom Prolia. Bilo koji delovanje leka Prolia će verovatno biti jače tokom drugog ili trećeg trimestra trudnoće budući da monoklonska antitela prolaze kroz placentu linearno kako trudnoća napreduje, sa najvećim prenosom tokom trećeg trimestra.
Dojenje
Nije poznato da li se denosumab izlučuje u majčino mleko. Ispitivanja na genetski modifikovanim miševima, kod kojih je ukljanjanjem gena isključen RANKL („knockout” miševi) ukazuju da odsustvo RANKL (za informaciju o ciljnom mestu denosumaba, videti odeljak 5.1) u toku trudnoće može da ometa sazrevanje mlečnih žlezda i da dovede do poremećaja laktacije postpartalno (videti odeljak 5.3). Odluku o tome da li odustati od dojenja ili terapije lekom Prolia treba doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za novorođenče/odojče i korist od terapije lekom Prolia za pacijentkinju.
Plodnost
Podaci o dejstvu denosumaba na fertilitet kod ljudi nisu dostupni. Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u odnosu na fertilitet (videti odeljak 5.3).
Primena leka Prolia nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljena neželjena dejstva pri primeni denosumaba (zabeležena kod više od 1 na
10 pacijenata koji uzimaju lek) su mišićno-skeletni bol i bol u ekstremitetima. Povremeni slučajevi celulitisa, retki slučajevi hipokalcemije, preosetljivosti, osteonekroze vilice i atipičnih fraktura femura (videti odeljke 4.4 i 4.8 - opis odabranih neželjenih dejstava) zabeleženi su kod pacijenata koji su bili na terapiji denosumabom.
Tabelarni prikaz neželjenih dejstava
Podaci u tabeli 1 u nastavku opisuju neželjena dejstva prijavljena u kliničkim ispitivanjima faze II i faze III kod pacijenata sa osteoporozom i pacijenata sa karcinomom dojke ili prostate kod kojih je primenjena hormonska ablacija; i/ili zabeležena u okviru spontanog prijavljivanja neželjenih dejstava.
Sledeća podela je korišćena za klasifikaciju neželjenih dejstva (videti tabelu 1): veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznate učestalosti (učestalost ne može biti procenjena iz dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti i klase sistema organa, neželjena dejstva su prikazana po opadajućoj ozbiljnosti.
Tabela 1. Neželjena dejstva prijavljena kod pacijenata sa osteoporozom i kod pacijenata sa karcinomom dojke ili prostate kod kojih je primenjena hormonska ablacija
| Klasa sistema organa prema MedDRAklasifikaciji | Kategorija učestalosti | Neželjena dejstva |
| Infekcije i infestacije | Često Često Povremeno PovremenoPovremeno | Infekcije urinarnog sistemaInfekcije gornjeg dela respiratornog sistema Divertikulitis1Celulitis1Infekcije uha |
| Poremećaji imunog sistema | RetkoRetko | Preosetljivost na lek1Anafilaktička reakcija1 |
| Poremećaji metabolizma iishrane | Retko | Hipokalcemija1 |
| Poremećaji nervnog sistema | Često | Išijas |
| Gastrointestinalniporemećaji | ČestoČesto | KonstipacijaNelagodnost u abdomenu |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često Često Često PovremenoVeoma retko | Osip Ekcem AlopecijaPojava lihenoidnih kožnih promena uzrokovanih lekom1Hipersenzitivni vaskulitis i |
| Poremećajimišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Veoma često Veoma često RetkoRetkoNepoznato | Bol u ekstremitetima Mišićno-skeletni bol1 Osteonekroza vilice1 Atipična fraktura femura1Osteonekroza spoljnjeg ušnog kanala2 |
1 Videti Odeljak Opis odabranih neželjenih dejstava.
2 Videti odeljak 4.4.
U zbirnoj analizi podataka iz svih placebo-kontrolisanih ispitivanja faze II i faze III, zabeležena je bolest slična gripu sa grubom stopom incidence od 1,2% za denosumab i 0,7% za placebo. Iako je ovaj disbalans uočen u zbirnoj analizi, nije identifikovan u stratifikovanoj analizi.
Opis odabranih neželjenih dejstava
Hipokalcemija
U dva placebo-kontrolisana klinička ispitivanja faze III, kod žena u postmenopauzi sa osteoporozom, kod približno 0,05% (2 od 4050) pacijentkinja, došlo je do pada koncentracije kalcijuma u serumu (manje od 1,88 mmol/L) nakon primene leka Prolia. Pad koncentracije kalcijuma u serumu (manje od 1,88 mmol/L) nije opisan u dva placebo-kontrolisana klinička ispitivanja faze III kod pacijenata kod kojih je primenjena hormonska ablacija, kao ni u placebo-kontrolisanom kliničkom ispitivanju faze III kod muškaraca sa osteoporozom.
Tokom postmarketinškog praćenja bezbednosti leka zabeleženi su retki slučajevi teške simptomatske hipokalcemije koja je rezultirala hospitalizacijom, događajima opasnih po život i smrtnim slučajevima, pretežno kod pacijenata sa povećanim rizikom od hipokalcemije koji su primali denosumab, pri čemu se najveći broj slučajeva pojavio u prvim nedeljama od početka primene terapije. Primeri kliničke manifestacije teške simptomatske hipokalcemije su uključivali produženje QT intervala, tetaniju, napade i izmenjen mentalni status (videti odeljak 4.4). Simptomi hipokalcemije u okviru kliničkih ispitivanja sa denosumabom uključivali su paresteziju ili ukočenost mišića, trzajeve, spazme i grčeve mišića.
Infekcije kože
U placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima faze III, ukupna incidenca infekcija kože bila je slična u placebo i grupi koja je primala denosumab, kod žena u postmenopauzi sa osteoporozom (placebo [1,2%, 50 od 4041]) u odnosu na lek Prolia [1,5%, 59 od 4050]); kod muškaraca sa
osteoporozom (placebo [0,8%, 1 od 120]) u odnosu na lek Prolia [0%, 0 od 120]) i kod pacijenata sa karcinomom dojke ili prostate koji primaju hormonsku ablaciju (placebo [1,7%, 14 od 845] u odnosu na lek Prolia [1,4%, 12 od 860]). Infekcije kože koje su zahtevale hospitalizaciju opisane su kod 0,1% (3 od 4041) žena u postmenopauzi sa osteoporozom, koje su primale placebo u odnosu na 0,4% (16 od 4050) onih koje su primale lek Prolia. Navedeni slučajevi su se odnosili uglavnom na celulitis.
Infekcije kože koje su prijavljene kao teške neželjene reakcije, imale su sličnu zastupljenost u placebo grupi (0,6%, 5 od 845) i grupi ispitanika koji su primali lek Prolia (0,6%, 5 od 860) u isptivanjima karcinoma dojke i prostate.
Osteonekroza vilice
U okviru kliničkih ispitivanja osteoporoze i karcinoma dojke ili prostate kod pacijenata kod kojih je primenjena hormonska ablacija, osteonekroza vilice je retko zabeležena, kod 16 pacijenata, od ukupno 23148 pacijenata koji su učestvovali u ispitivanjima (videti odeljak 4.4). Trinaest od navedenih slučajeva osteonekroze vilice zabeleženo je kod žena u postmenopauzi sa osteoporozom u toku produžetka kliničkog ispitivanja faze III nakon primene denosumaba u periodu do 10 godina.
Incidenca ONV je bila 0,04% u 3. godini, 0,06% u 5. godini i 0,44% u 10. godini terapije denosumabom. Rizik od ONV se povećava sa dužinom izloženosti denosumabu.
Rizik od ONV je takođe procenjen u retrospektivnoj kohortnoj studiji nad 76 192 žene u postmenopauzi koje su tek započele terapiju lekom Prolia. Incidenca ONV bila je 0,32% (95% interval pouzdanosti [engl. confidence interval, CI]: 0,26; 0,39) kod pacijenata koji su uzimali denosumab tokom najviše 3 godine, odnosno 0,51% (95% CI: 0,39; 0,65) kod pacijenata koji su uzimali denosumab tokom praćenja do 5 godina.
Atipične frakture femura
U okviru kliničkih ispitivanja osteoporoze, zabeleženi su retki slučajevi pojave atipične frakture femura kod pacijenata koji su primali terapiju denosumabom (videti odeljak 4.4).
Divertikulitis
U jednom placebo-kontrolisanom kliničkom ispitivanju faze III, kod pacijenata sa karcinomom prostate koji su primali androgen deprivacionu terapiju (ADT), zapažen je disbalans u pojavi neželjenog dejstva – divertikulitisa (1,2% denosumab, 0% placebo). Incidenca divertikulitisa je bila uporediva u terapijskim grupama žena u postmenopauzi ili muškaraca sa osteoporozom i žena koje primaju terapiju inhibitorima aromataze zbog nemetastatskog karcinoma dojke.
Reakcije preosetljivosti povezane sa primenom leka
U okviru postmarketinškog praćenja leka, kod pacijenata koji su na terapiji lekom Prolia zabeleženi su retki slučajevi preosteljivosti povezane sa primenom leka, uključujući osip, urtikariju, otok lica, eritem i anafilaktičke reakcije.
Mišićno-skeletni bol
Mišićno-skeletni bol, uključujući i teške slučajeve, zabeležen je kod pacijenata koji su primali lek Prolia tokom postmarketinškog praćenja leka. U kliničkim ispitivanjima mišićno-skeletni bol je bio veoma često zabeležen u obe grupe tj. u grupi koja je primala denosumab, i u grupi koja je primala placebo. Slučajevi u kojima je mišićno-skeletni bol doveo do prekida terapije u okviru ispitivanja su bili povremeni.
Pojava lihenoidnih kožnih promena uzrokovanih lekom
Pojava lihenoidnih kožnih promena uzrokovanih lekom (npr. reakcije nalik na lichen planus) prijavljene su kod pacijenata nakon stavljanja leka u promet.
Ostale posebne populacije
Pedijatrijska populacija
Lek Prolia se ne sme primenjivati u pedijatrijskoj populaciji (uzrasta < 18 godina). Prijavljeni su slučajevi teške hiperkalcemije (videti odeljak 5.1). U nekim slučajevima iz kliničkih ispitivanja došlo je do komplikacija usled akutnog oštećenja funkcije bubrega.
Oslabljena funkcija bubrega
U kliničkim ispitivanjima, pacijenti sa teškim poremećajem funkcije bubrega (klirens kreatinina
< 30 mL/min) ili oni koji su na dijalizi, bili su pod većim rizikom od nastanka hipokalcemije u odsustvu nadoknade kalcijuma. Odgovarajući unos kalcijuma i vitamina D značajan je za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili pacijente koji su na dijalizi (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - Prolia 60mg/mL
Farmakoterapijska grupa: Lekovi u terapiji oboljenja kostiju; ostali lekovi koji utiču na mineralizaciju kostiju.
ATC šifra: M05BX04 Mehanizam dejstva
Denosumab je humano monoklonsko antitelo (IgG2) koje se ciljano, sa visokim afinitetom i specifičnošću, vezuje za RANKL, sprečavajući na taj način aktivaciju njegovog receptora, RANK na površini prekursora osteoklasta, kao i osteoklasta. Sprečavanje interakcije RANKL/RANK inhibira stvaranje, funkciju i preživljavanje osteoklasta, te na taj način smanjuje resorpciju kostiju u kortikalnoj i trabekularnoj kosti.
Farmakodinamska dejstva
Terapija lekom Prolia naglo je smanjila brzinu koštanog obrta (engl. bone turnover) dostižući najnižu vrednost (nadir) koštanog markera resorpcije u serumu C-telopeptida tipa 1 (CTX) (85% smanjenja) kroz tri dana, uz održavanja smanjenja tokom intervala doziranja leka. Na kraju svakog intervala
doziranja, smanjenje CTX bilo je delimično oslabljeno u odnosu na maksimalno smanjenje od ≥ 87% na približno ≥ 45% (u opsegu 45 - 80%), što ukazuje na reverzibilnost dejstva leka Prolia na remodelovanje kosti, nakon smanjenja koncentracije leka u serumu. Navedena dejstva su bila zadržana sa kontinuiranom terapijom. Unutar 9 meseci nakon poslednje primljene doze, markeri koštanog obrta dostigli su nivoe zabeležene pre započinjanja terapije. Pri ponovnom uvođenju terapije, smanjenje CTX-a zbog denosumaba bilo je slično onom, zabeleženom kod pacijenata koji počinju sa primarnom terapijom denosumabom.
Imunogenost
U okviru kliničkih ispitivanja nije zabeležena pojava neutrališućih antitela na denosumab. Upotrebom osetljivog imunotesta, < 1% pacijenata kojima je primenjen denosumab unutar perioda do 5 godina, bilo je pozitivno na ne-neutrališuća vezujuća antitela, bez dokaza o promeni farmakokinetike, toksičnosti ili kliničkog odgovora.
Klinička efikasnost i bezbednost kod žena u postmenopauzi sa osteoporozom
Efikasnost i bezbednost primene denosumaba, primenjenog jednom na svakih 6 meseci, tokom 3 godine, ispitivani su kod žena u postmenopauzi (7808 žena starosti 60 - 91 godinu, od kojih je
23,6% imalo pretežno frakture kičmenih pršljenova) sa početnim vrednostima mineralne koštane gustine (BMD) T-skor, izmerenim na lumbalnom delu kičme ili na kuku, između -2,5 i -4,0 i sa prosečnom apsolutnom desetogodišnjom verovatnoćom nastanka fraktura od 18,60% (decili: 7,9 - 32,4%) za velike osteoporotične frakture i 7,22% (decili: 1,4 - 14,9%) za frakturu kuka. Žene sa drugim oboljenjima ili na terapiji koja može uticati na kosti, bile su isključene iz navedenog ispitivanja. Žene su dnevno primale nadoknadu kalcijuma (najmanje 1000 mg) i vitamina D (najmanje 400 i.j.).
Dejstvo na frakture kičmenih pršljenova
Lek Prolia značajno smanjuje rizik od pojave novih fraktura kičmenih pršljenova u 1., 2. i 3 godini (p < 0,0001) (videti tabelu 2).
Tabela 2. Dejstvo leka Prolia na rizik od pojave novih fraktura kičmenih pršljenova
| Procenat žena sa frakturama (%) | Smanjenje apsolutnog rizika (%)(95% CI) | Smanjenje relativnog rizika (%)(95% CI) | ||
| Placebon = 3906 | Prolian = 3902 | |||
| 0 - 1 godina | 2,2 | 0,9 | 1,4 (0,8; 1,9) | 61 (42; 74)** |
| 0 - 2 godine | 5,0 | 1,4 | 3,5 (2,7; 4,3) | 71 (61; 79)** |
| 0 - 3 godine | 7,2 | 2,3 | 4,8 (3,9; 5,8) | 68 (59; 74)* |
*p < 0,0001, **p < 0,0001 – eksplorativna analiza
Dejstvo na frakture kuka
Lek Prolia pokazuje smanjenje relativnog rizika od 40% (0,5% smanjenje apsolutnog rizika) od frakture kuka tokom 3 godine (p < 0,05). Incidenca frakture kuka iznosila je 1,2% u grupi koja je primala placebo u poređenju sa 0,7% u grupi koja je primala lek Prolia u 3. godini.
U post-hoc analizi, kod žena starijih od 75 godina koje su primale lek Prolia, zabeleženo je smanjenje relativnog rizika od 62% (1,4% smanjenje apsolutnog rizika, p < 0,01).
Dejstvo na sve kliničke frakture
Lek Prolia značajno smanjuje sve tipove/grupe fraktura (videti tabelu 3).
Tabela 3. Dejstvo leka Prolia na rizik od pojave kliničkih fraktura u toku 3 godine
| Procenat žena sa frakturom (%)+ | Smanjenje apsolutnog rizika (%)(95% CI) | Smanjenje relativnog rizika (%)(95% CI) | ||
| Placebo n = 3906 | Prolia n = 3902 | |||
| Bilo koja klinička fraktura1 | 10,2 | 7,2 | 2,9 (1,6; 4,2) | 30 (19; 41)*** |
| Klinička fraktura pršljena | 2,6 | 0,8 | 1,8 (1,2; 2,4) | 69 (53; 80)*** |
| Nevertebralna fraktura2 | 8,0 | 6,5 | 1,5 (0,3; 2,7) | 20 (5; 33)** |
| Ozbiljna nevertebralnafraktura3 | 6,4 | 5,2 | 1,2 (0,1; 2,2) | 20 (3; 34)* |
| Ozbiljna osteoporotičnafraktura4 | 8,0 | 5,3 | 2,7 (1,6; 3,9) | 35 (22; 45)*** |
*p ≤ 0,05, **p = 0,0106 (sekundarni parametar praćenja ishoda uključen u višestruko prilagođavanje),
***p ≤ 0,0001
+ Stope događaja zasnovane na Kaplan-Meier-ovim procenama za 3 godine.
1 Uključuje kliničke frakture pršljenova i nevertebralne frakture.
2 Isključuje frakture kičmenih pršljenova, lobanje, kostiju lica, mandibule, metakarpalnih kostiju i falangi prstiju šaka i stopala.
3 Uključuje karlicu, distalni deo femura, proksimalnu tibiju, rebra, proksimalni humerus, podlakticu i kuk.
4 Uključuje kliničke frakture kičmenih pršljenova, kuka, podlakticu i frakture humerusa, prema definiciji SZO.
Kod žena kod kojih početna vrednost BMD vrata femura iznosi ≤ -2,5, lek Prolia smanjuje rizik od nevertebralnih fraktura (35% smanjenje relativnog rizika, 4,1% smanjenje apsolutnog rizika,
p < 0,001, eksplorativna analiza).
Smanjanje incidence novih fraktura kičmenih pršljenova, fraktura kuka i nevertebralnih fraktura primenom leka Prolia tokom 3 godine, bilo je postojano bez obzira na početni desetogodišnji rizik od fraktura.
Dejstvo na mineralnu koštanu gustinu
Lek Prolia je značajno povećao BMD meren na svim kliničkim mestima, nasuprot placebu, u 1., 2. i
3. godini. Lek Prolia je povećao BMD za 9,2% na lumbalnom delu kičme, 6,0% na celom kuku, 4,8% na vratu femura, 7,9% na trohanteru kuka, 3,5% na distalnoj trećini radijusa i 4,1% tela u celini, tokom 3 godine (sve sa p < 0,0001).
U okviru kliničkih ispitivanja u kojima su ispitivani uticaji prekida terapije lekom Prolia, BMD se vratio približno na vrednosti pre terapije i ostao viši od placeba unutar 18 meseci nakon poslednje primljene doze. Navedeni podaci ukazuju da je nastavak terapije lekom Prolia neophodan u cilju održavanja dejstva leka. Ponovno uvođenje leka Prolia dovelo je do porasta BMD, slično onom kada je lek Prolia prvi put uveden u terapiju.
Nastavak otvorenog ispitivanja u terapiji postmenopauzalne osteoporoze
Ukupno 4550 žena (2343 ispitanica je primalo lek Prolia, dok je 2207 primalo placebo) koje nisu propustile više od jedne doze ispitivanog leka u okviru pivotalnog ispitivanja opisanog u prethodnom tekstu i koje su završile posetu u toku 36. meseca ispitivanja je pristalo da učestvuje u nastavku multinacionalnog, multicentričnog, otvorenog ispitivanja u trajanju od 7 godina u cilju procene dugoročne bezbednosti i efikasnosti leka Prolia. Sve žene su u produžetku ispitivanja primale lek Prolia u dozi od 60 mg svakih 6 meseci i uzimale svakodnevno kalcijum (najmanje 1 g) i vitamin D (najmanje 400 i.j.). Ukupno 2626 ispitanika (58% žena uključenih u produžetak ispitivanja, tj. 34% žena uključenih u pivotalno ispitivanje) je završilo produženo ispitivanje.
Kod pacijenata koji su bili na terapiji lekom Prolia u periodu do 10 godina, BMD je povećan u odnosu na početnu vrednost u pivotalnom ispitivanju za 21,7% u lumbalnom delu kičme, 9,2% u celom kuku, 9,0% u vratu femura, 13,0% u trohanteru i 2,8% u distalnoj trećini radijusa. Srednja BMD T-vrednost u lumbalnom delu kičme na kraju studije je bila −1,3 kod pacijenata koji su bili na terapiji 10 godina.
Kao mera ishoda za bezbednost primene procenjivana je incidenca fraktura ali efikasnost u prevenciji fraktura se ne može proceniti zbog velikog broja prekida i otvorene sudije. Kumulativna incidenca novih vertebralnih i nevertebralnih fraktura je bila približno 6,8% i 13,1% odnosno kod pacijenata koji su ostali na terapiji denosumabom tokom 10 godina (n = 1278). Pacijenti koji nisu završili studiju iz bilo kog razloga su imali veću stopu fraktura u toku terapije.
U toku nastavka ispitivanja, zabeleženo je trinaest dokazanih slučajeva ONV i dva dokazana slučaja atipičnog preloma femura.
Klinička efikasnost i bezbednost kod muškaraca sa osteoporozom
Efikasnost i bezbednost primene leka Prolia kod muškaraca primenjenog jednom na svakih šest meseci unutar perioda od godinu dana ispitivana je kod 242 muškaraca starosti od 31 do 84 godina. Pacijenti kod kojih je eGFR < 30 mL/min/1,73 m2 nisu bili uključeni u ispitivanje. Svi ispitanici su uzimali svakodnevno nadoknadu kalcijuma (najmanje 1000 mg) i vitamina D (najmanje 800 i.j.).
Primarna mera efikasnosti bio je procenat promene BMD na lumbalnom delu kičme, dok efikasnost kod preloma nije procenjivana. Primena leka Prolia nakon perioda od 12 meseci, dovela je do značajnog povećanja BMD izmerenog na svim kliničkim mestima merenja u odnosu na placebo: 4,8% u lumbalnom delu kičme, 2,0% kod celog kuka, 2,2% kod vrata femura, 2,3% kod trohantera kuka i 0,9% kod distalne trećine radijusa (kod svih p < 0,05). Primena leka Prolia nakon perioda od 1 godine dovela je do povećanja BMD na lumbalnom delu kičme od početne vrednosti kod 94,7% muškaraca. Značajno povećanje BMD na lumbalnom delu kičme, kod celog kuka, kod vrata femura i kod trohantera kuka zabeleženo je nakon 6 meseci (p < 0,0001).
Histologija kostiju žena u postmenopauzi i muškaraca sa osteoporozom
Histologija kostiju je procenjivana kod 62 žene u postmenopauzi sa osteoporozom ili sa smanjenom koštanom masom, koje ili prethodno nisu dobijale terapiju za osteoporozu ili su prebačene sa terapije alendronatom, na terapiju lekom Prolia u trajanju od 1 - 3 godine. U okviru podstudije biopsije kosti u
24. mesecu (n = 41) i/ili u 84. mesecu (n = 22) nastavka ispitivanja kod žena u postmenopauzi sa osteoporozom učestvovalo je 59 žena. Histologija kostiju je takođe procenjivana kod 17 muškaraca sa osteoporozom nakon primene leka Prolia u periodu od jedne godine. Rezultati biopsije kostiju pokazali su normalnu građu i kvalitet kostiju, bez dokaza o defektima mineralizacije, vlaknastih kostiju ili fibroze koštane srži. Nalazi histomorfometrije dobijeni u toku produžetka ispitivanja kod žena u postmenopauzi sa osteoporozom, pokazali su antiresorptivne efekte leka Prolia, meren na osnovu frekvence aktivacije i stope formiranja kosti, koji su se održali tokom vremena.
Klinička efikasnost i bezbednost kod pacijenata sa gubitkomkostiju udruženim sa deprivacijom androgena
Efikasnost i bezbednost leka Prolia, kada se primenjuje jednom na svakih 6 meseci tokom 3 godine, ispitivana je kod muškaraca kod kojih je histološki potvrđen nemetastatski karcinom prostate i koji su primali ADT (1468 muškaraca starosti 48 - 97 godina) kod kojih je bio povećan rizik od nastanka fraktura (definisan kao > 70 godina ili < 70 godina, čiji je BMD T-skor izmeren na lumbalnom delu kičme, celom kuku ili vratu femura iznosio < -1,0 ili postojanje osteoporotičnih fraktura u istoriji bolesti). Svi muškarci su primali nadoknadu kalcijuma (najmanje 1000 mg) i vitamina D (najmanje 400 i.j.) dnevno.
Lek Prolia značajno povećava BMD izmeren na svim kliničkim mestima, u poređenju sa terapijom placebom nakon perioda od 3 godine: 7,9% na lumbalnom delu kičme, 5,7% na celom kuku, 4,9% na vratu femura, 6,9% na trohanteru kuka, 6,9% na distalnoj trećini radijusa i 4,7% na telu u celini (sve sa p < 0,0001). U prospektivno planiranoj eksplorativnoj analizi, značajan porast BMD zapažen je na lumbalnom delu kičme, celom kuku, vratu femura i trohanteru kuka, mesec dana nakon inicijalne doze.
Lek Prolia je pokazao značajno smanjenje relativnog rizika od pojave novih vertebralnih fraktura posle godinu dana: 85% (1,6% smanjenja apsolutnog rizika) u prvoj godini, 69% (2,2% smanjenja apsolutnog rizika) u drugoj godini i 62% (2,4% smanjenja apsolutnog rizika) u trećoj godini (sve sa p < 0,01).
Klinička efikasnost i bezbednost kod pacijenata sa gubitkom kosti udruženim sa adjuvantnom terapijom inhibitorima aromataze
Efikasnost i bezbednost leka Prolia, kada se primenjuje jednom na svakih 6 meseci tokom 2 godine, ispitivana je kod žena sa nemetastatskim karcinomom dojke (252 žene starosti 35 - 84 godine) i početnim BMD T-skorom između -1,0 do -2,5 na lumbalnom delu kičme, celom kuku ili vratu femura. Sve žene su dobijale nadoknadu kalcijuma (najmanje 1000 mg) i vitamina D (najmanje 400 i.j.) dnevno.
Primarna mera efikasnosti bio je procenat promene BMD na lumbalnom delu kičme, dok efikasnost kod fraktura nije procenjivana. Lek Prolia je značajno povećao BMD, izmeren na svim kliničkim mestima, u poređenju sa terapijom placebom, posle 2 godine: 7,6% na lumbalnom delu kičme, 4,7% na celom kuku, 3,6% na vratu femura, 5,9% na trohanteru kuka, 6,1% na distalnoj trećini radijusa i 4,2% na celom telu (sve sa p < 0,0001).
Lečenje gubitka koštane mase povezano sa sistemskom terapijom glukokortikoidima
Efikasnost i bezbednost leka Prolia je bila ispitivana na 795 pacijenata (70% žena i 30% muškaraca) uzrasta od 20 do 94 godine koji su bili na terapiji oralnim prednizonom (ili ekvivalentom) u dozi
≥ 7,5 mg dnevno.
Ispitane su dve subpopulacije: pacijenti koji nastavljaju lečenje glukokortikoidima (≥ 7,5 mg prednizona ili ekvivalenta dnevno ≥ 3 meseca pre uključivanja u ispitivanje; n = 505) i pacijenti koji počinju terapiju glukokortikoidima (≥ 7,5 mg prednizona ili ekvivalenta dnevno < 3 meseca pre uključivanja u ispitivanje; n = 290). Bolesnici su bili randomizirani (1:1) za primanje 60 mg leka Prolia supkutano jednom svakih 6 meseci ili 5 mg oralnog risedronata jednom dnevno (aktivna kontrola) tokom 2 godine. Pacijenti su dnevno primali suplemente kalcijuma (barem 1000 mg) i vitamina D (barem 800 IU).
Delovanje na mineralnu gustinu kostiju (BMD)
U subpopulaciji pacijenata koji nastavljaju lečenje glukokortikoidima lek Prolia više je povećao BMD lumbalnog dela kičme u poređenju sa risedronatom tokom 1 godine (Prolia 3,6%, risedronat 2,0%;
p < 0,001) i 2 godine (Prolia 4,5%, risedronat 2,2%; p < 0,001). U subpopulaciji pacijenata koji počinju lečenje glukokortikoidima lek Prolia više je povećao BMD lumbalnog dela kičme u poređenju sa risedronatom tokom 1 godine (Prolia 3,1%, risedronat 0,8%; p < 0,001) i 2 godine (Prolia 4,6%,
risedronat 1,5%; p < 0,001).
Pored toga, lek Prolia je imao značajno veće prosečno povećanje procenta BMD-a od početne vrednosti u poređenju sa risedronatom na celom kuku, vratu femura i trohanteru kuka.
Cilj ispitivanja nije bilo prikazivanje razlike u frakturama. Tokom 1 godine incidenca novih radioloških vertebralnih fraktura kod pacijenata je bila 2,7% (denosumab) u poređenju sa 3,2% (risedronat). Incidenca novih radioloških nevertebralnih fraktura kod pacijenata je bila 4,3% (denosumab) u poređenju sa 2,5% (risedronat). Tokom 2 godine odgovarajuće vrednosti su bile 4,1% u poređenju sa 5,8% za nove radiološke vertebralne frakture i 5,3% u poređenju sa 3,8% za nevertebralne frakture. Većina fraktura pojavila se u subpopulaciji pacijenata koji nastavljaju lečenje glukokortikoidima.
Pedijatrijska populcija
Kliničko ispitivanje faze 3 na jednoj grupi u kome su procenjivane efikasnost, bezbednost i farmakokinetika sprovedeno je kod dece sa bolešću krhkih kostiju (lat. osteogenesis imperfecta),
uzrasta od 2 do 17 godina, od kojih je 52,3% bilo muškog pola, a 88,2% belaca. Ukupno
153 ispitanika je prvobitno primalo denosumab supkutano (s.c.) u dozi od 1 mg/kg, do maksimalno 60 mg, na svakih 6 meseci tokom 36 meseci. Šezdeset ispitanika je prebačeno na režim doziranja na svaka 3 meseca.
U 12. mesecu doziranja na svaka 3 meseca, promena srednje vrednosti (standardna greška, engl. standard error, SE) Z-skora BMD-a lumbalnog dela kičme metodom najmanjih kvadrata (engl. least squares, LS) u odnosu na početnu vrednost iznosila je 1,01 (0,12).
Najčešće prijavljivana neželjena dejstva tokom doziranja na svakih 6 meseci bili su artralgija (45,8%), bol u ekstremitetima (37,9%), bol u leđima (32,7%) i hiperkalciurija (32,0%). Hiperkalcemija je prijavljivana tokom doziranja na svakih 6 meseci (19%) i doziranja na svaka 3 meseca (36,7%).
Ozbiljna neželjena dejstva hiperkalcemije (13,3%) prijavljivani su tokom doziranja na svaka 3 meseca.
U produženom ispitivanju (N = 75) primećeni su ozbiljna neželjena dejstva hiperkalcemije (18,5%) tokom doziranja na svaka 3 meseca.
Ispitivanja su prekinuta ranije zbog pojave neželjenih dejstava opasnih po život i hospitalizacija usled hiperkalcemije (videti odeljak 4.2).
Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja leka Prolia u svim podgrupama pedijatrijske populacije u terapiji gubitka koštane mase koja je povezana sa ablativnom terapijom polnih hormona, kao ni u podgrupi pedijatrijske populacije mlađe od 2 godine. Videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji.
Resorpcija
Nakon supkutane primene doze od 1,0 mg/kg, što približno odgovara odobrenoj dozi od 60 mg, izloženost zasnovana na površini ispod krive (PIK) bila je 78%, u poređenju sa intravenskom primenom iste doze. Za supkutanu dozu od 60 mg, maksimalne koncentracije denosumaba u serumu (Cmax) od 6 mikrograma/mL (opseg od 1 – 17 mikrograma/mL) postignute su u toku 10 dana (opseg 2 - 28 dana).
Biotransformacija
Denosumab se sastoji samo od aminokiselina i ugljenih hidrata, kao prirodni imunoglobulin i malo je verovatno da će se eliminisati putem metabolizma u jetri. Očekuje se da će metabolizam i eliminacija denosumaba pratiti puteve klirensa imunoglobulina, rezultujući degradacijom na male peptide i pojedinačne aminokiseline.
Eliminacija
Nakon postizanja Cmax koncentracije u serumu su se smanjivale sa poluvremenom eliminacije od
26 dana (opseg 6 - 52 dana) tokom perioda od 3 meseca (opseg 1,5 - 4,5 meseci). 53% pacijenata nije imalo merljive količine denosumaba 6 meseci nakon primene doze leka.
Nakon primene više supkutanih doza od 60 mg, jednom na svakih 6 meseci, nije zapažena akumulacija niti promena farmakokinetike denosumaba tokom vremena. Stvaranje anatitela na denosumab nije uticalo na farmakokinetiku denosumaba i bilo je slično kod muškaraca i žena. Godine starosti (28 - 87 godina), rasa i stanje bolesti (niska koštana masa ili osteoporoza, karcinom prostate ili dojke) izgleda da ne utiču značajno na farmakokinetiku denosumaba.
Na osnovu PIK i Cmax zapažena je povezanost između povećane telesne mase i niže izloženosti. Međutim, ova povezanost se ne smatra klinički značajnom, pošto su farmakodinamska dejstva
zasnovana na markerima koštanog obrta i porastu BMD bila konzistentna u širokom opsegu telesnih masa.
Linearnost/Nelinearnost
U studijama raspona doza, denosumab je pokazao nelinearnu, dozno-zavisnu farmakokinetiku, sa nižim klirensom pri višim dozama ili koncentracijama, ali približno dozno srazmeran porast izloženosti pri dozama od 60 mg i većim.
Oštećenje funkcije bubrega
U ispitivanju 55 pacijenata sa različitim stepenom bubrežne funkcije, uključujući pacijente na dijalizi, stepen oštećenja bubrega nije uticao na farmakokinetiku denosumaba.
Oštećenje funkcije jetre
Nisu sprovedena posebna ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Generalno, monoklonska antitela se ne eliminišu putem metabolizma jetre. Ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre utiče na farmakokinetiku denosumaba.
Pedijatrijska populacija
Lek Prolia ne treba primenjivati u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljke 4.2 i 5.1).
U kliničkom ispitivanju faze 3 kod pedijatrijskih pacijenata sa bolešću krhkih kostiju (lat. osteogenesis imperfecta) (N = 153), maksimalne koncentracije denosumaba u serumu primećene su 10. dana u svim starosnim grupama. Tokom režima doziranja na svaka 3 meseca i na svakih 6 meseci, primećeno je da je srednja vrednost koncentracije denosumaba u serumu na kraju doznog intervala bila veća kod dece uzrasta od 11 do 17 godina, dok je kod dece uzrasta od 2 do 6 godina srednja vrednost koncentracije na kraju doznog intervala bila najmanja.
Farmaceutski podaci - Prolia 60mg/mL
Sirćetna kiselina, glacijalna*
Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH)* Sorbitol (E420)
Polisorbat 20 Voda za injekcije
*Acetatni pufer se dobija mešanjem sirćetne kiseline sa natrijum-hidroksidom.
U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.
Čuvati u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C. Ne zamrzavati.
Čuvati napunjeni injekcioni špric u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Kada se izvadi iz frižidera, lek Prolia se može čuvati u originalnom pakovanju na sobnoj temperaturi (do 25°C) unutar perioda do 30 dana. Lek se mora upotrebiti u roku od 30 dana.
Jedan mL ratvora u napunjenom injekcionom špricu za jednokratnu upotrebu od stakla tipa I, sa iglom od nerđajućeg čelika veličine 27 G, sa automatskom zaštitom za iglu.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan napunjen injekcioni špric sa automatskom zaštitom za iglu u blisteru i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
-
Pre primene, potrebno je pregledati rastvor. Ne primenjujte lek ukoliko rastvor sadrži čestice, ukoliko je zamućen ili ukoliko je promenio boju.
-
Ne mućkati.
-
Kako bi se izbegla nelagodnost na mestu primene, pre primene leka neophodno je ostaviti napunjeni injekcioni špric da se zagreje do sobne temperature (do 25°C) i polako ubrizgati.
-
Neophodno je primeniti celokupan sadržaj napunjenog injekcionog šprica.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon upotrebe leka treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
