Lyrica® 25mg kapsula, tvrda
- pregabalin
- A+A1
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Lyrica 25mg
Neuropatski bol
Lek Lyrica je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.
Epilepsija
Lek Lyrica se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija kod odraslih, sa ili bez sekundarne generalizacije.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Lek Lyrica je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.
Doziranje
Dnevna doza se kreće u rasponu od 150 do 600 mg, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.
Neuropatski bol
Početna doza pregabalina iznosi 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle perioda od 3 do 7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.
Epilepsija
Početna doza pregabaliznosi 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle perioda od nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići posle dodatnog sedmodnevnog intervala.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Lek Lyrica se primenjuje u doznom opsegu od 150 do 600 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za lečenjem trebalo bi redovno ponovno procenjivati.
Početna doza pregabalina iznosi 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići posle dodatnog sedmodnevnog intervala.
Obustavljanje terapije pregabalinom
U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodno obustaviti terapiju pregabalinom, to se mora učiniti postepeno u toku najmanje 1 nedelje, nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Oštećenje funkcije bubrega
Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem renalne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje
doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:
1,23 · [140–uzrast(godine)] x telesna masa kg
CLcr (mL/min) =
koncentracija kreatininau serumu mikromol/ L(x 0,85 za žene)
Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi dnevna doza pregabalina mora se prilagoditi na osnovu funkcije bubrega. Kao dodatak na dnevnu dozu, dodatna doza se može dati odmah nakon 4-satne hemodijalize (videti Tabelu 1).
Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu funkcije bubrega
| Klirens kreatinina (CLcr) (mL/min) | Ukupna dnevna doza pregabalina | Režim doziranja | |
| Početna doza (mg/dan) | Maksimalna doza (mg/dan) | ||
| ≥ 60 | 150 | 600 | 2 ili 3 puta dnevno |
| ≥ 30 - < 60 | 75 | 300 | 2 ili 3 puta dnevno |
| ≥ 15 - < 30 | 25-50 | 150 | 1 ili 2 puta dnevno |
| < 15 | 25 | 75 | 1 put dnevno |
| Dopunska doza nakon hemodijalize (mg) | |||
| 25 | 100 | 1 pojedinačna doza + | |
-
Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema doznom režimu u odgovarajući broj pojedinačnih doza (mg/dozi)
+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene leka Lyrica kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Podaci koji su trenutno dostupni su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se na osnovu njih ne mogu dati preporuke o doziranju.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata može se zahtevati smanjenje doze pregabalina usled smanjene funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).
Način primene
Lek Lyrica se može uzimati sa hranom ili bez nje. Lek Lyrica je namenjen samo za oralnu upotrebu.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Pacijenti sa dijabetesom
U saglasnosti sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom kod kojih dolazi do povećanja telesne mase tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagoditi terapiju hipoglikemijskim lekovima.
Reakcije preosetljivosti
Tokom postmarketinškog praćenja pregabalina prijavljena je pojava reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su oticanje lica, područja oko usta ili gornjih disajnih puteva.
Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji
Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i pospanost, što može povećati pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. U postmarketinškim studijama prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.
Dejstva povezana sa vidom
U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je veća kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).
Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je pojava neželjenih reakcija na čulo vida koje obuhvataju gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne.
Prekid terapije pregabalinom može dovesti do povlačenja ili poboljšanja tih simptoma.
Bubrežna insuficijencija
Prijavljeni su slučajevi bubrežne insuficijencije, a prekid terapije pregabalinom je u nekim slučajevima pokazao da su ove neželjene reakcije reverzibilne.
Obustavljanje istovremene primene drugih antiepileptika
Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene drugih antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičnih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, a u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.
Simptomi obustave
Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije pregabalinom kod nekih pacijenata opaženi su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Zabeleženi su sledeći događaji: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, nervoza, depresija, bol, konvulzije, hiperhidroza i vrtoglavica, koji upućuju na fizičku zavisnost. Pacijenta treba o tome obavestiti na početku terapije.
Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prestanka terapije pregabalinom.
Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu povezani sa dozom.
Kongestivna srčana insuficijencija
U postmarketinškom praćenju bilo je prijava o pojavi kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba uzimati sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija.
Terapija centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine
Kod lečenja centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanost. To bi se moglo pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. spazmolitika) koji su
potrebni za terapiju ovog poremećaja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina za lečenje ovog poremećaja.
Respiratorna depresija
Prijavljena je ozbiljna respiratorna depresija u vezi sa upotrebom pregabalina. Pacijenti sa oštećenom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjem, oštećenom funkcijom bubrega, istovremenom upotrebom depresora CNS-a i stariji ljudi mogu biti izloženi većem riziku da dožive ovu ozbiljnu neželjenu reakciju. Kod ovih pacijenata može biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).
Suicidalne ideje i ponašanje
Suicidalne ideje i ponašanje prijavljeno je kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima kod nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima takođe je pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika i dostupni podaci ne isključuju mogućnost za povećan rizik i kod upotrebe pregabalina.
Zbog toga treba pratiti pacijente zbog pojave znakova suicidalnih ideja i ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Savetuje se pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja i ponašanja.
Smanjena funkcija donjeg dela gastrointestinalnog trakta
U toku postmarketinškog praćenja prijavljeni su događaji povezani sa smanjenom funkcijom donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih pacijenata).
Istovremena primena sa opioidima
Savetuje se oprez prilikom propisivanja pregabalina istovremeno sa opioidima jer postoji rizik od depresije CNS-a (videti odeljak 4.5). U anamnestičkoj studiji kod pacijenata koji su primenjivali opioide zabeležen je povećan rizik od smrtnog ishoda povezanog sa opioidima kod pacijenata koji su istovremeno uzimali i pregabalin u odnosu na pacijente koji su primenjivali samo opioide (prilagođeni odnos verovatnoća (engl. adjusted odds ratio, aOR) 1,68 [95% CI, 1,19 – 2,36]). Ovaj povećan rizik zabeležen je prilikom primene malih doza pregabalina (≤ 300 mg, aOR 1,52 [95% CI, 1,04 – 2,22]) i uočen je trend porasta rizika prilikom primene velikih doza pregabalina (> 300 mg, aOR 2,51 [95% CI 1,24 – 5,06]).
Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost
Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe leka i zavisnosti. Potreban je oprez pri primeni leka kod pacijenata sa istorijom zloupotrebe supstanci koje izazivaju zavisnost i takve pacijente treba pratiti kako bi se uočili simptomi pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti od pregabalina (prijavljeni su slučajevi razvoja tolerancije, povećanja doze i kompulzivne potrebe za lekom).
Encefalopatija
Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da izazovu encefalopatiju.
Netolerancija laktoze
Lek Lyrica sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Sadržaj natrijuma
Lek Lyrica sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po kapsuli, tvrdoj. Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma mogu smatrati da je ovaj lek u suštini bez natrijuma.
Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (< 2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibira metabolizam lekova in vitro i ne vezuje se ni za proteine plazme, malo je verovatno da može izazvati ili biti podložan farmakokinetičkim interakcijama.
In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza
U skladu sa gorenavedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.
Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol
Istovremena upotreba pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne utiče na farmakokinetiku ni jednog od ovih lekova u stanju ravnoteže.
Lekovi koji utiču na centralni nervni sistem
Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama.
Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljene su pojave respiratorne insuficijencije, kome i smrti kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i opioide i/ili druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS-a). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivne i grube motorne funkcije izazvane oksikodonom.
Interakcije kod starijih pacijenata
Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.
Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija kod muškaraca i žena
Pošto je mogući rizik kod ljudi nepoznat, kod žena u reproduktivnom periodu moraju se koristiti efektivne kontraceptivne mere.
Trudnoća
Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pregabalina kod trudnica.
Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.
Lek Lyrica ne treba koristiti u trudnoći, osim ukoliko je to neophodno (korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za plod).
Dojenje
Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenčad/odojčad nije poznato. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije pregabalinom za ženu.
Plodnost
Nema kliničkih podataka o dejstvima pregabalina na plodnost žena.
U kliničkim ispitivanjima koja su procenjivala dejstvo pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi pregabalinu u dozama od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nisu uočena dejstva na pokretljivost spermatozoida.
Ispitivanje plodnosti na ženkama pacova pokazalo je neželjena dejstva na proces reprodukcije. Ispitivanja plodnosti na mužjacima pacova pokazala su neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).
Lek Lyrica može da ima slab ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Lyrica može da izazove vrtoglavicu i pospanost i samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima ili složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li terapija utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.
Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bili su vrtoglavica i pospanost.
U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo i kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema organskim sistemima i učestalosti pojavljivanja: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do
<1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi prema učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.
Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija CNS-a i naročito pospanosti (videti odeljak 4.4).
Dodatne reakcije prijavljene postmarketinški su uključene u tabeli u nastavku (italic).
Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina
| Klasa sistema organa Neželjene reakcije |
| Infekcije i infestacijeČeste Nazofaringitis |
| Poremećaji krvi i limfnog sistemaPovremene Neutropenija |
| Poremećaji imunskog sistemaPovremene PreosetljivostRetke Angioedem, alergijska reakcija |
| Poremećaji metabolizma i ishraneČeste Povećan apetitPovremene Anoreksija, hipoglikemija |
| Psihijatrijski poremećajiČeste Euforija, konfuzija, razdražljivost, dezorijentacija, nesanica, smanjen libidoPovremene Halucinacije, napad panike, nemir, agitacija, depresija, depresivno raspoloženje, povećano raspoloženje, agresija, promene raspoloženja, depersonalizacija, poteškoće sa izražavanjem, neuobičajeni snovi, povećan libido, anorgazmija,Retke apatijaDezinhibicija |
| Poremećiji nervnog sistemaVeoma česte Vrtoglavica, pospanost, glavoboljaČeste Ataksija, poremećaj koordinacije, tremor, dizartrija, amnezija, poremećaj pamćenja, poremećaj pažnje, parestezija, hipoestezija, sedacija, poremećaj ravnoteže, letargijaPovremene Sinkopa, stupor, mioklonus, gubitak svesti, psihomotorna hiperaktivnost, diskinezija, posturalna vrtoglavica, intencioni tremor, nistagmus, kognitivni poremećaj, poremećaj mentalnih sposobnosti, poremećaj govora, hiporefleksija, hiperestezija, osećaj žarenja, ageuzija, osećaj slabostiRetke Konvulzije, parosmija, hipokinezija, disgrafija |
| Poremećaji okaČeste Zamućen vid, diplopijaPovremene Gubitak perifernog vida, poremećaj vida, oticanje oka, suženje vidnog polja, smanjena oštrina vida, bol u oku, astenopija, fotopsija, suvo oko, pojačano suzenje, iritacija okaRetke Gubitak vida, keratitis, oscilopsija, izmenjena percepcija dubine, midrijaza, strabizam, vizuelna svetlina |
| Poremećaji uha i labirintaČeste VertigoPovremene Hiperakuzija |
| Kardiološki poremećajiPovremene Tahikardija, atrioventrikularni blok prvog stepena, sinusna bradikardija, kongestivna srčana insuficijencijaRetke Produženje QT intervala, sinusna tahikardija, sinusna aritmija |
| Vaskularni poremećajiPovremene Hipotenzija, hipertenzija, naleti vrućine, naleti crvenila praćeniosećajem vrućine, hladnoća perifernih delova tela |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećajiPovremene Dispnea, epistaksa, kašalj, nazalna kongestija, rinitis, hrkanje, suvoća sluzokože nosaRetke Plućni edem, stezanje u grluNepoznate Respratorna depresija |
| Gastrointestinalni poremećajiČeste Povraćanje, mučnina, konstipacija, dijareja, flatulencija, distenzija abdomena, suvoća ustaPovremene Gastroezofagealna refluksna bolest, pojačano lučenje pljuvačke, hipoestezija oralne sluzokožeRetke Ascites, pankreatitis, otok jezika, disfagija |
| Hepatobilijarni poremećajiPovremene Povećane vrednosti enzima jetre*Retke ŽuticaVeoma retke Insuficijencija jetre, hepatitis |
| Poremećaji kože i potkožnog tkivaPovremene Papularni osip, urtikarija, pojačano znojenje, svrabRetke Stevens Johnson-ov sindrom, hladan znoj |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkivaČeste Grčevi u mišićima, artralgija, bol u leđima, bol u ekstremitetima, cervikalni spazamPovremene Oticanje zglobova, mialgija, trzaji mišića, bol u vratu, ukočenost mišićaRetke Rabdomioliza |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistemaPovremene Inkontinencija urina, dizurijaRetke Insuficijencija bubrega, oligurija, retencija urina |
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojkiČeste Erektilna disfunkcijaPovremene Seksualna disfunkcija, odložena ejakulacija, dismenoreja, bol u dojkamaRetke Amenoreja, iscedak iz dojki, uvećanje dojki, ginekomastija |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primeneČeste Periferni edem, edem, nepravilan hod, pad, osećaj pijanstva, neuobičajeni osećaji, zamorPovremene Generalizovani edem, otok lica, stezanje u grudima, bol, pireksija,žeđ, jeza, astenija |
| IspitivanjaČeste Povećana telesna masaPovremene Povećane vrednosti kreatinin fosfokinaze u krvi, povećane koncentracije glukoze u krvi, smanjen broj trombocita, povećane koncentracije kreatinina u krvi, smanjena koncentracija kalijuma u krvi, smanjena telesna masaSmanjen broj belih krvnih zrnacaRetke |
* Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST)
Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije pregabalinom kod nekih pacijenata opaženi su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Zabeležene su sledeće reakcije: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, hiperhidroza i vrtoglavica, koji upućuju na fizičku zavisnost. Pacijenta o tome treba obavestiti na početku terapije.
Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu povezani sa dozom.
Pedijatrijska populacija
Bezbednosni profil pregabalina, praćen u pet pedijatrijskih studija kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama sa ili bez sekundarne generalizacije (studija efikasnosti i bezbednosti u trajanju od 12 nedelja kod pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina, n=295; studija efikasnosti i bezbednosti u trajanju od 14 dana kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do manje od 4 godine, n=175; studija koja ispituje farmakokinetiku i podnošljivost, n=65; i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti, n=54 i n=431) bio je sličan onom koji je primećen u studijama sa odraslim pacijentima sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji zabeleženi u studiji sa pregabalinom u trajanju od 12 nedelja bili su pospanost, pireksija, infekcija gornjeg dela respiratornog trakta, povećan apetit, povećana telesna masa i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji
zabeleženi u studiji sa pregabalinom u trajanju od 14 dana bili su pospanost, infekcija gornjeg dela respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju pospanost, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljene i konvulzije.
U retkim prilikama, prijavljeni su slučajevi kome.
Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može uključiti hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Farmakološki podaci - Lyrica 25mg
Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici
ATC šifra: N03AX16
Aktivna supstanca, pregabalin, je analog gama-amino buterne kiseline [(S)-3-(aminometil)-5-metil heksanoinska kiselina].
Mehanizam dejstva
Pregabalin se vezuje za pomoćnu subjedinicu (α2-ᵝ protein) voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala u centralnom nervnom sistemu.
Klinička efikasnost i bezbednost
Neuropatski bol
Efikasnost je pokazana u ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom, postherpetičnom neuralgijom i povredom kičmene moždine. Efikasnost nije ispitivana kod drugih modela neuropatskog bola.
Pregabalin je ispitivan u 10 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je primenjivan 2 puta dnevno, najviše do 13 nedelja i tri puta dnevno, najviše do 8 nedelja. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta dnevno i tri puta dnevno bili su slični.
U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do 12 nedelja, i za periferni i za centralni neuropatski bol, smanjenje bola zapaženo je u toku prve nedelje i održavalo se tokom čitavog perioda terapije.
U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima za periferni neuropatski bol 35% pacijenata lečenih pregabalinom i 18% pacijenata koji su primali placebo imalo je poboljšanje od 50% na skali procene bola. Za pacijente koji nisu osetili pospanost, ovo poboljšanje zapaženo je kod 33% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 18% pacijenata koji su primali placebo. Za pacijente koji su osetili pospanost, procenat onih koji su odgovorili na terapiju je bio 48% u grupi koja je primala pregabalin i 16% u grupi koja je primala placebo.
U kontrolisanom kliničkom ispitivanju za indikaciju centralni neuropatski bol, 22% pacijenata lečenih pregabalinom i 7% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje od 50% na skali procene bola.
Epilepsija
Adjuvantna terapija
Pregabalin je ispitivan u 3 kontrolisana klinička ispitivanja u trajanju od 12 nedelja, sa režimom doziranja dva puta dnevno ili tri puta dnevno. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta dnevno i tri puta dnevno bili su slični.
Smanjenje učestalosti konvulzija zapaženo je od prve nedelje. Pedijatrijska populacija
Nije utvrđena efikasnost i bezbednost pregabalina kao dopunske terapije za epilepsiju kod pedijatrijskih
pacijenata mlađih od 12 godina i adolescenata. U studiji koja ispituje farmakokinetiku i podnošljivost kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 16 godina (n=65) sa parcijalnim konvulzijama neželjeni događaji su bili slični onima koji su primećeni kod odraslih. Rezultati placebom kontrolisane studije u trajanju od 12 nedelja kod 295 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina i placebom kontrolisane studije u trajanju od 14 dana kod 175 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do manje od 4 godine, kojom su ispitivani efikasnost i bezbednost pregabalina kao adjuvantne terapije parcijalnih konvulzija, i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti kod 54 odnosno kod 431 pedijatrijska pacijenta sa epilepsijom uzrasta od 3 meseca do 16 godina ukazuju da su se neželjeni događaji pireksija i infekcije gornjeg dela respiratornog trakta češće javljali nego u studijama kod odraslih pacijenata sa epilepsijom (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.2).
U placebom kontrolisanoj studiji u trajanju od 12 nedelja, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 4 do 16 godina) su primali pregabalin u dozi 2,5 mg/kg/dan (maksimalno 150 mg/dan), pregabalin u dozi 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo. Procenat ispitivanih pacijenata kod kojih je došlo do najmanje 50% smanjenja parcijalnih konvulzija u odnosu na početne vrednosti bio je 40,6% ispitivanih pacijenata koji su primali pregabalin u dozi 10 mg/kg/dan (p=0,0068 u odnosu na placebo), 29,1% ispitivanih pacijenata koji su primali pregabalin u dozi 2,5 mg/kg/dan (p=0,2600 u odnosu na placebo) i 22,6% ispitivanih pacijenata koji su primali placebo.
U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 14 dana, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 1 meseca do manje od 4 godine) su primali pregabalin u dozi 7 mg/kg/dan, pregabalin u dozi 14 mg/kg/dan ili placebo. Medijana učestalosti konvulzija tokom 24 sata na početku ispitivanja i prilikom poslednje posete je iznosila 4,7 i 3,8 za pregabalin u dozi 7 mg/kg/dan; 5,4 i 1,4 za pregabalin u dozi 14 mg/kg/dan odnosno 2,9 i 2,3 za placebo. Primena pregabalina u dozi 14 mg/kg/dan je značajno smanjila logaritamski transformisanu učestalost parcijalnih konvulzija u odnosu na placebo (p=0,0223); primena pregabalina u dozi 7 mg/kg/dan nije dovela do poboljšanja u poređenju sa placebom.
U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 12 nedelja, 219 pacijenta (uzrasta 5 do 65 godina, od kojih je 66 pacijenata uzrasta 5 do 16 godina) sa primarno generalizovanim tonično-kloničnim (engl. Primary Generalized Tonic-Clonic - PGTC) napadima primali su kao adjuvantnu terapiju pregabalin u dozi 5 mg/kg/dan (maksimalno 300 mg/dan), pregabalin u dozi 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo. Procenat pacijenata sa najmanje 50% smanjenja stope PGTC napada iznosio je 41,3% za pregabalin 5 mg/kg/dan, 38,9% za pregabalin 10 mg/kg/dan odnosno 41,7% za placebo.
Monoterapija (novodijagnostikovani pacijenti).
Pregabalin je ispitivan u jednom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 56 nedelja sa režimom doziranja dva puta dnevno. Pregabalin nije postigao neinferiornost u poređenju sa lamotriginom u odnosu na
parametar efikasnosti - odsustvo epileptičkog napada u toku 6 meseci. Pregabalin i lamotrigin su pokazali sličan profil bezbednosti i podnošljivosti.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Pregabalin je ispitivan u 6 kontrolisanih ispitivanja, koja su trajala 4-6 nedelja, u jednom ispitivanju kod starijih pacijenata u trajanju od 8 nedelja i jednom dugotrajnom ispitivanju prevencije relapsa sa dvostruko slepom fazom prevencije relapsa, u trajanju od 6 meseci.
Ublažavanje simptoma vezano za generalizovani anksiozni poremećaj, prema skali HAM-A (engl. Hamilton Anxiety Rating Scale) zapaženo je u toku prve nedelje.
U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (trajanje 4-8 nedelja) 52% pacijenata lečenih pregabalinom i 38% pacijenata koji su primali placebo je na kraju ispitivanja imalo najmanje 50%-tno poboljšanje ukupnog rezultata na HAM-A u odnosu na početne vrednosti.
U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila nastavljanjem terapije.
U oftalmološkom testiranju u sklopu kontrolisanih kliničkih ispitivanja (uključujući testiranje oštrine vida, formalno ispitivanje vidnog polja i pregled dilatiranog očnog dna) bilo je obuhvaćeno preko 3600 pacijenata. Kod ovih pacijenata, smanjenje oštrine vida zabeleženo je kod 6,5% pacijenata lečenih pregabalinom i 4,8% pacijenata koji su primali placebo. Promene vidnog polja zabeležene su kod 12,4% pacijenata lečenih pregabalinom i 11,7% pacijenata koji su primali placebo. Promene na očnom dnu primećene su kod 1,7% pacijenata lečenih pregabalinom i 2,1% pacijenata koji su primali placebo.
Farmakokinetika pregabalina u stanju ravnoteže je slična kod zdravih dobrovoljaca, pacijenata sa epilepsijom koji primaju antiepileptike i pacijenata sa hroničnim bolom.
Resorpcija
Pregabalin se brzo resorbuje kada se primeni u stanju gladovanja i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od 1 sat nakon primene jedne i više doza leka. Procenjuje se da bioraspoloživost pregabalina posle oralne primene iznosi ≥ 90% i ne zavisi od doze. Posle ponovljene primene, stanje ravnoteže postiže se u roku od 24 do 48 sati. Kada se pregabalin uzima sa hranom smanjuje se stepen resorpcije što dovodi do smanjenja Cmax za oko 25-30% i odlaže tmax za oko 2,5 sata. Primena pregabalina sa hranom, međutim, nema klinički značajan uticaj na stepen resorpcije pregabalina.
Distribucija
U pretkliničkim studijama, pokazano je da pregabalin prolazi krvno-moždanu barijeru kod miševa, pacova i majmuna. Pokazano je da pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova i prisutan je u mleku pacova u laktaciji. Kod ljudi, volumen distribucije pregabalina posle oralne primene iznosi oko 0,56 L/kg. Pregabalin se ne vezuje za proteine plazme.
Biotransformacija
Metabolizam pregabalina kod ljudi je zanemarljiv. Nakon doze pregabalina obeleženog radioaktivnim izotopom, približno 98% radioaktivnosti otkrivene u urinu poticalo je od nepromenjenog pregabalina. Glavni metabolit pregabalina, N-metil derivat pregabalina, nađen je u urinu i predstavlja 0,9% doze. U pretkliničkim studijama, nije bilo znakova racemizacije S-enantiomera u R-enantiomer pregabalina.
Eliminacija
Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije uglavnom putem bubrega u nepromenjenom obliku. Prosečno poluvreme eliminacije pregabalina iznosi 6,3 sata. Klirens u plazmi i renalni klirens pregabalina su direktno srazmerni klirensu kreatinina (videti odeljak 5.2: Oštećenje funkcije bubrega).
Neophodno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Linearnost/nelinearnost
Farmakokinetika pregabalina je linearna u preporučenom rasponu dnevnih doza. Interindividualna varijabilnost farmakokinetike pregabalina je mala (< 20%). Iz podataka dobijenih na osnovu primene jednokratne doze može se predvideti farmakokinetika višestrukih doza. Zbog toga, nema potrebe za rutinskim praćenjem koncentracije pregabalina u plazmi.
Pol
Klinička ispitivanja ukazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije pregabalina u plazmi.
Oštećenje funkcije bubrega
Klirens pregabalina je direktno srazmeran klirensu kreatinina. Dodatno, pregabalin se efikasno uklanja iz plazme pomoću hemodijalize (nakon 4 sata hemodijalize, terapijske koncentracije pregabalina u plazmi smanjuju se za oko 50%). Kako je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, potrebno je smanjiti dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i dati dopunsku dozu nakon hemodijalize (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Oštećenje funkcije jetre
Nisu sprovedene specifične farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Pošto se pregabalin samo neznatno metaboliše i uglavnom se izlučuje nepromenjen u urinu, ne očekuje se da oštećena funkcija jetre može značajno da promeni koncentracije pregabalina u plazmi.
Pedijatrijska populacija
Farmakokinetika pregabalina je procenjivana u studiji koja je ispitivala farmakokinetiku i podnošljivost kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom (uzrasne grupe: 1 do 23 meseca, 2 do 6 godina, 7 do 11 godina i 12
do 16 godina) pri nivoima doza od 2,5, 5, 10 i 15 mg/kg dnevno.
Uopšteno, nakon oralne primene pregabalina natašte kod pedijatrijskih pacijenata, vreme do postizanja najveće koncentracije u plazmi je bilo slično u svim uzrasnim grupama i nastupilo je 30 minuta do 2 sata nakon doze.
Parametri Cmax i PIK za pregabalin su se linearno povećavali sa povećanjem doze u okviru svake uzrasne grupe. PIK je bio manji za 30% kod pedijatrijskih pacijenata sa telesnom masom manjom od 30 kg zbog povećanog klirensa prilagođenog telesnoj masi od 43% za te pacijente, u poređenju sa pacijentima čija je telesna masa ≥ 30 kg.
Terminalno poluvreme eliminacije pregabalina je u proseku oko 3 do 4 sata kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta do 6 godina i 4 do 6 sati kod onih uzrasta od 7 godina i starijih.
Populaciona farmakokinetička analiza pokazala je da je klirens kreatinina bio značajna kovarijabla klirensa pregabalina nakon oralne primene, telesna masa je bila značajna kovarijabla prividnog volumena distribucije pregabalina nakon oralne primene, a ovi odnosi su bili slični kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata.
Farmakokinetika pregabalina kod pacijenata mlađih od 3 meseca nije ispitivana (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.1). Stariji pacijenti
Sa starenjem se klirens pregabalina smanjuje. Ovo smanjenje klirensa pregabalina primenjenog oralno u skladu je sa smanjenjem klirensa kreatinina povezanim sa starenjem. Smanjenje doze pregabalina može biti neophodno kod pacijenata kod kojih je renalna funkcija kompromitovana usled starosti (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Majke koje doje
Farmakokinetika pregabalina primenjenog u dozi od 150 mg na svakih 12 sati (300 mg dnevna doza) procenjivana je kod 10 žena u periodu dojenja, najmanje 12 nedelja nakon porođaja. Dojenje je imalo mali ili
neznatan uticaj na farmakokinetiku pregabalina. Pregabalin se izlučivao u majčino mleko u koncentracijama koje su u proseku iznosile 76% koncentracije leka u plazmi majke u stanju ravnoteže. Procenjena doza koja dospeva iz majčinog mleka u organizam odojčeta (uz pretpostavku da je dnevni unos mleka 150 mL/kg/dan) iznosila bi 0,31 mg/kg/dan kada majka prima dozu od 300 mg/dan, odnosno 0,62 mg/kg/dan kada majka prima maksimalnu dozu od 600 mg/dan. Ove procenjene doze iznose približno 7% od ukupne dnevne doze izražene u mg/kg koju majka prima.
Farmaceutski podaci - Lyrica 25mg
Lyrica, kapsule, tvrde, 25 mg
Sadržaj kapsule:
Laktoza, monohidrat Skrob, kukuruzni Talk
Tvrda želatinska kapsula N°4: Sastav tela:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Voda, prečišćena
Sastav kape:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Voda, prečišćena
Sastav mastila za štampu: Šelak
Gvožđe(III)-oksid, crni (E172) Propilenglikol
Kalijum-hidroksid
Lyrica, kapsule, tvrde, 75 mg
Sadržaj kapsule:
Laktoza, monohidrat Skrob, kukuruzni Talk
Tvrda želatinska kapsula N°4: Sastav tela:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Voda, prečišćena
Sastav kape:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172) Voda, prečišćena
Sastav mastila za štampu: Šelak
Gvožđe(III)-oksid, crni (E172) Propilenglikol
Kalijum-hidroksid
Lyrica, kapsule, tvrde, 150 mg
Sadržaj kapsule:
Laktoza, monohidrat Skrob, kukuruzni Talk
Tvrda želatinska kapsula N°2: Sastav tela:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Voda, prečišćena
Sastav kape:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Voda, prečišćena
Sastav mastila za štampu: Šelak
Gvožđe(III)-oksid, crni (E172) Propilenglikol
Kalijum-hidroksid
Lyrica, kapsule, tvrde, 225 mg
Sadržaj kapsule:
Laktoza, monohidrat Skrob, kukuruzni Talk
Tvrda želatinska kapsula N°1: Sastav tela:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Voda, prečišćena
Sastav kape:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172) Voda, prečišćena
Sastav mastila za štampu: Šelak
Gvožđe(III)-oksid, crni (E172) Propilenglikol
Kalijum-hidroksid
Lyrica, kapsule, tvrde, 300 mg
Sadržaj kapsule:
Laktoza, monohidrat Skrob, kukuruzni Talk
Tvrda želatinska kapsula N°0:
Sastav tela:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Voda, prečišćena
Sastav kape:
Želatin
Titan-dioksid (E171) Natrijum-laurilsulfat
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172) Voda, prečišćena
Sastav mastila za štampu:
Šelak
Gvožđe(III)-oksid, crni (E172) Propilenglikol
Kalijum-hidroksid
Unutrašnje pakovanje leka je PVC-aluminijumski blister u kome se nalazi 14 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 14 kapsula, tvrdih i Uputstvo za lek.
PDF dokumenti
Pakovanje i cena
Lista RFZO
DDD
JKL
2. Generalizovani anksiozni poremećaj (F41.1) kod odraslih posle nezadovoljavajućeg odgovora na dva prethodno primenjena antidepresiva.