PravaCor® 40mg tableta

Hiperholesterolemija

Kod pacijenata sa primarnom hiperholesterolemijom ili mešovitom dislipidemijom kao dopuna dijeti, u slučaju kada dijetetske i druge nefarmakološke mere (npr. fizička aktivnost, smanjenje telesne mase) ne daju adekvatan odgovor.

Primarna prevencija

Smanjenje kardiovaskularnog mortaliteta i morbiditeta kod pacijenata sa umerenom do teškom hiperholesterolemijom sa visokim rizikom za razvoj prvog kardiovaskularnog događaja, kao dopunska terapija uz dijetetske mere (videti odeljak 5.1).

Sekundarna prevencija

Smanjenje kardiovaskularnog mortaliteta i morbiditeta kod pacijenata sa prethodnim infarktom miokarda ili nestabilnom anginom pektoris i normalnim ili povećanim vrednostima holesterola, kao dopuna korekciji ostalih faktora rizika (videti odeljak 5.1).

Post-transplantaciona terapija

Redukcija post-transplantacione hiperlipidemije kod pacijenata koji primaju imunosupresivnu terapiju nakon transplantacije solidnih organa (videti odeljke 4.2, 4.5 i 5.1).

Pre početka primene leka PravaCor, treba isključiti sekundarne uzroke hiperholesterolemije i staviti pacijenta na standardnu dijetu za snižavanje vrednosti lipida koja treba da se nastavi i tokom terapije.

Lek PravaCor se primenjuje oralno jednom dnevno, poželjno je uveče nezavisno od obroka.

Primena pravastatina u dozi od 10 mg nije moguća sa doznim oblikom leka PravaCor 20 mg i leka PravaCor 40 mg, jer ne postoji mogućnost deljenja tablete.

Hiperholesterolemija

Preporučena doza je 10 - 40 mg jednom dnevno. Terapijski odgovor se primećuje posle nedelju dana od početka terapije, a potpuni efekat date doze se vidi posle četiri nedelje, stoga treba raditi periodične provere vrednosti lipida i u odnosu na njih prilagođavati dozu. Maksimalna dnevna doza je 40 mg.

Kardiovaskularna prevencija

Početna doza i doza održavanja je 40 mg dnevno (na osnovu studija prevencije kardiovaskularnog mortaliteta i morbiditeta).

Post-transplantaciona terapija

Preporučuje se početna doza od 20 mg dnevno kod pacijenata koji primaju imunosupresivnu terapiju (videti odeljak 4.5) nakon transplantacije organa. U zavisnosti od kliničkog odgovora, odnosno vrednosti lipidnih parametara, doza može da se prilagodi do maksimalnih 40 mg dnevno pod strogim nadzorom lekara (videti odeljak 4.5).

Deca i adolescenti (8-18 godina) sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom

Preporučena doza je 10 – 20 mg dnevno kod dece uzrasta od 8 do 13 godina jer kod ove populacije, doze veće od 20 mg nisu ispitivane; 10 – 40 mg dnevno kod adolescenata između 14 i 18 godina (za decu i adolescentkinje u reproduktivnom periodu, videti odeljak 4.6; za rezultate studije videti odeljak 5.1). Nema kliničkih podataka kod dece mlađe od 8 godina.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doza kod ove grupe pacijenata, osim ukoliko postoje predisponirajući faktori rizika (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Preporučuje se početna doza od 10 mg dnevno kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Doziranje treba prilagoditi u odnosu na klinički odgovor, odnosno vrednosti lipidnih parametara, pod medicinskim nadzorom.

Kombinovana terapija

Efekat sniženja koncentracije ukupnog holesterola i LDL-holesterola (LDL-C) se pojačava kada se lek PravaCor daje u kombinaciji sa smolom koja vezuje žučne kiseline (holestiramin, holestipol). Lek PravaCor treba da se uzima ili jedan sat pre ili najmanje četiri sata nakon uzimanja smole (videti odeljak 4.5).

Kod pacijenata koji primaju ciklosporin sa ili bez drugih imunosupresivnih lekova, lečenje treba početi sa 20 mg pravastatina jednom dnevno i uz oprez povećavati dozu do 40 mg (videti odeljak 4.5).

• preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• aktivna faza oboljenja jetre sa neobjašnjivim upornim porastima koncentracije transaminaza u serumu koji prekoračuju trostruku vrednost gornje granice normalnih vrednosti (videti odeljak 4.4).

• trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).

Pravastatin nije proučavan kod pacijenata sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom. Ova terapija nije odgovarajuća ukoliko je hiperholesterolemija izazvana povećanim nivoima HDL-holesterola.

Kao i kod ostalih inhibitora HMG-CoA reduktaze, ne preporučuje se kombinovana primena pravastatina i fibrata.

Pravastatin se ne sme primenjivati istovremeno sa sistemskim formulacijama fusidinske kiseline, odnosno tokom 7 dana nakon primene poslednje doze fusidinske kiseline. Kod pacijenata kod kojih je terapija fusidinskom kiselinom neophodna, mora se prekinuti terapija statinima za vreme trajanja terapije fusidinskom kiselinom. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i smrtne slučajeve) prilikom istovremene primene ove kombinacije (videti odeljak 4.5). Pacijente treba savetovati da se odmah obrate lekaru ukoliko osete bilo kakve simptome mišićne slabosti, bola ili osetljivosti.

Terapija statinima se može ponovo uvesti 7 dana nakon primene poslednje doze fusidinske kiseline.

U posebnim okolnostima, kada je neophodna produžena primena sistemskih formulacija fusidinske kiseline, npr. za lečenje teških infekcija, mogućnost istovremene primene statina i fusidinske kiseline treba razmotriti od slučaja do slučaja i pod strogim lekarskim nadzorom.

Kod dece pre ulaska u pubertet, treba dobro proceniti odnos koristi i rizika pre početka lečenja.

U nekoliko slučajeva primećeno je da statini indukuju de novo ili pogoršavaju već postojeću miasteniju gravis ili okularnu miasteniju (videti odeljak 4.8). Primenu leka PravaCor potrebno je prekinuti u slučaju pogoršanja simptoma. Primećeno je ponovno pojavljivanje kada je isti ili neki drugi statin (ponovno) primenjen.

Poremećaji jetre

Kao i u slučaju terapije drugim lekovima koji snižavaju koncentraciju lipida, može doći do umerenog porasta vrednosti transaminaza jetre. Kod većine pacijenata, vrednost transaminaza se vrati na osnovnu vrednost bez prekida terapije. Treba posebno obratiti pažnju i prekinuti terapiju kod pacijenata kod kojih dođe do povećanja vrednosti alanin-aminotransferaze (ALT) i aspartat-aminotransferaze (AST) tako da njihove koncentracije budu tri puta veće od gornjih granica normalnih vrednosti.

Bilo je retkih postmarketinških izveštaja o insuficijenciji jetre sa smrtnim ishodom i bez smrtnog ishoda kod pacijenata koji su uzimali statine, uključujući pravastatin. Ako se ozbiljno oštećenje jetre sa kliničkim simptomima i/ili hiperbilirubinemijom ili žuticom javi tokom lečenja sa pravastatinom, treba odmah prekinuti terapiju. Ako se alternativna etiologija ne pronađe, ne započinjati ponovo terapiju pravastatinom.

Preporučuje se oprez kod pacijenata sa anamnezom bolesti jetre ili u slučaju problema sa konzumiranjem alkohola.

Mišićni poremećaji

Kao i kod ostalih inhibitora HMG-CoA reduktaze (statini), primena pravastatina je udružena sa pojavama mijalgije, miopatije i veoma retko rabdomiolize. Kod svih pacijenata koji primaju statine i kod kojih se pojave neobjašnjivi simptomi u mišićima kao što su bol i osetljivost, slabost ili grčevi mora se razmotriti pojava miopatije. U tim slučajevima treba proveriti koncentraciju kreatin kinaze (CK) (videti u nastavku teksta). Treba privremeno prekinuti terapiju statinima ukoliko je vrednost CK > 5 puta viša od gornje granice normalnih vrednosti ili ukoliko se pojave jaki klinički simptomi. Veoma retko (kod 1/100000 pacijent- godina) se razvija rabdomioliza, sa ili bez sekundarne bubrežne insuficijencije. Rabdomioliza je akutno, potencijalno fatalno stanje skeletnih mišića koje može da se razvije u bilo koje vreme tokom terapije i karakterišu ga masivna destrukcija mišića udružena sa velikim porastom CK (obično više od 30 ili 40 puta od gornje granice normalnih vrednosti) koje vodi do mioglobinurije.

Rizik od miopatije pri primeni statina zavisi od izloženosti i može da varira u zavisnosti od leka (usled lipofilnosti i farmakokinetičkih razlika), doziranja i interakcije sa drugim lekovima.

Iako nema kontraindikacija za propisivanje leka na nivou mišićnog sistema, postoje izvesni faktori predispozicije koji uključuju zrelije životno doba (>65 godina), nekontrolisani hipotiroidizam i oštećenje funkcije bubrega, koji mogu da povećaju rizik od mišićne toksičnosti zbog kojih je neophodna pažljiva procena koristi i rizika i pažljivog kliničkog nadzora. Kod ove grupe pacijenata, merenje CK je indikovano pre početka terapije statinima (videti u nastavku teksta).

Istovremenom primenom sa lekovima sa kojima postoji mogućnost interakcija, kao što su ciklosporin, klaritromicin i drugi makrolidi ili niacin, povećava se rizik i ozbiljnost poremećaja mišića tokom terapije statinima. Primena samo fibrata povremeno može da izazove miopatiju. Treba generalno izbegavati istovremenu primenu statina i fibrata. Istovremeno statine i nikotinsku kiselinu treba primenjivati sa oprezom. Opisana je i veća učestalost miopatije kod pacijenata koji primaju druge statine u kombinaciji sa inhibitorima metabolizma citohroma P450. Ovo može biti posledica farmakokinetičkih interakcija koje još nisu zabeležene kod pravastatina (videti odeljak 4.5). Kada su udruženi sa terapijom statinima, mišićni simptomi prestaju nakon prestanka terapije statinima.

Zabeleženi su veoma retki izveštaji o imuno-posredovanoj nekrotizirajućoj miopatiji (engl. immune-mediated necrotizing myopathy, IMNM) za vreme ili nakon terapije statinima. IMNM je klinički okarakterisana proksimalnom mišićnom slabošću i povećanim koncentracijama kreatin kinaze u serumu, koje se zadržavaju i nakon prekida terapije statinima.

Prilikom istovremene primene pravastatina sa kolhicinom prijavljeni su slučajevi miopatije, uključujući i rabdomiolizu, pa zato ovu kombinaciju treba propisivati s oprezom (videti odeljak 4.5).

Merenje i tumačenje vrednosti kreatin kinaze (engl. creatine kinase, CK)

Ne preporučuje se rutinsko merenje kreatin kinaze ili nekog drugog mišićnog enzima kod asimptomatskih pacijenata koji primaju statine. Međutim, merenje CK se preporučuje pre početka terapije statinima kod pacijenata sa posebnim predisponirajućim faktorima, kao i kod pacijenata kod kojih se razviju mišićni simptomi tokom terapije statinima, kao što je opisano u nastavku teksta. Ukoliko je koncentracija CK znatno povećana na početku (više od 5 puta od gornje granice normalnih vrednosti), ovaj parametar treba proveriti nakon 5-7 dana da bi se potvrdili rezultati. Kada se izmere koncentracije CK, treba ih protumačiti tako da se uzmu u obzir svi potencijalni faktori koji mogu da prouzrokuju prolazno oštećenje mišića, kao što je fizička aktivnost ili povreda mišića.

Pre početka terapije

Potreban je oprez kod pacijenata koji imaju predisponirajuće faktore kao što su oslabljena funkcija bubrega, hipotiroidizam, ranije pojave muskulatorne toksičnosti izazvane statinima ili fibratima, lični ili porodični nasledni mišićni poremećaji, ili zloupotreba alkohola. U ovim slučajevima, treba meriti koncentraciju CK pre počeka terapije. Merenje koncentracije CK treba takođe razmotriti kada su u pitanju osobe starosti preko 70 godina, posebno ako postoje drugi predisponirajući faktori. Ukoliko je koncentracija CK znatno povećana na početku (više od 5 puta od gornje granice normalnih vrednosti), ne treba počinjati lečenje, a vrednosti CK treba proveriti nakon 5 do 7 dana. Početna koncentracija CK može takođe biti korisna kao referenca u slučaju kasnijeg porasta koncentracija tokom terapije statinima.

Tokom terapije

Pacijente treba savetovati da odmah prijave bilo kakve bolove u mišićima, osetljivost, slabost ili grčeve. U ovim slučajevima treba izmeriti vrednosti CK. Ukoliko se primeti značajno povećanje koncentracije CK (više od 5 puta od gornje granice normalnih vrednosti), mora se prekinuti sa terapijom statinima. Prekid terapije treba takođe razmotriti ako dođe do pojave jakih i neprijatnih mišićnih simptoma, čak i ako je povećanje manje od 5 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti. Ukoliko se simptomi povuku i koncentracija CK vrati na normalu, može se razmotriti ponovno započinjanje terapije primenom najnižih doza i uz pažljivo praćenje. Ukoliko se kod ovakvih pacijenata sumnja na neko nasledno mišićno oboljenje, ne preporučuje se ponovno započinjanje terapije statinima.

Intersticijalna bolest pluća

Retki slučajevi intersticijalne bolesti pluća su prijavljeni tokom primene statina, naročito tokom dugotrajne terapije (videti odeljak 4.8) što se manifestuje pojavom dispneje, neproduktivnog kašlja, i generalnim pogoršanjem zdravstvenog stanja (umor, gubitak telesne mase i groznica). Ukoliko se sumnja da se kod pacijenta razvila intersticijalna bolest pluća terapiju statinima treba prekinuti.

Dijabetes melitus

Postoje dokazi koji ukazuju na to da statini kao grupa lekova utiču na povećanje koncentracije glukoze u krvi, a da kod nekih pacijenata sa visokim rizikom od pojave dijabetesa mogu da izazovu nivo hiperglikemije koji zahteva i formalnu terapiju dijabetesa.

Međutim, koristi od smanjenja vaskularnog rizika primenom statina su veće od ovog rizika, i stoga se smatra da ovaj rizik nije dovoljan razlog za prekid terapije statinima. Pacijente kod kojih postoji visok rizik (koncentracija glukoze u stanju gladovanja od 5,6 do 6,9 mmol/L, indeks telesne mase >30 kg/m², povećana vrednost triglicerida, hipertenzija) treba pratiti i klinički i biohemijski u skladu sa nacionalnim smernicama.

Lek PravaCor sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Fusidinska kiselina: Istovremena upotreba statina i fusidinske kiseline u formulaciji za sistemsku primenu može povećati rizik od miopatije uključujući rabdomiolizu. Mehanizam ove interakcije (da li je farmakodinamski, farmakokinetički, ili obuhvata oba) još uvek nije poznat. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i smrtne slučajeve) prilikom istovremene primene ove kombinacije.

Ukoliko je terapija fusidinskom kiselinom neophodna, mora se prekinuti terapija pravastatinom za vreme trajanja terapije fusidinskom kiselinom (videti odeljak 4.4).

Fibrati: Upotreba samo fibrata povremeno je udružena sa pojavom miopatije. Pri primeni fibrata sa drugim statinima povećava se rizik od pojave neželjenih događaja vezanih za mišiće, uključujući rabdomiolizu. Javljanje ovih neželjenih događaja se ne može isključiti tokom terapije pravastatinom, stoga treba izbegavati istovremenu primenu pravastatina i fibrata (npr. gemfibrozil, fenofibrat) (videti odeljak 4.4). Ukoliko se ova kombinacija lekova smatra neophodnom, neophodno je sprovesti pažljivo kliničko praćenje, kao i praćenje koncentracija CK kod ovih pacijenata.

Holestiramin/holestipol: Istovremena primena izazvala je 40 - 50% smanjenje bioraspoloživosti pravastatina. Nije bilo klinički značajnog smanjenja bioraspoloživosti ili terapijskog efekta pri primeni pravastatina jedan sat pre ili četiri sata posle holestiramina ili jedan sat pre holestipola (videti odeljak 4.2).

Ciklosporin: Istovremena primena pravastatina i ciklosporina dovodi do skoro četvorostrukog povećanja koncentracije pravastatina u sistemskoj cirkulaciji. Kod nekih pacijenata, međutim, ovo povećanje može biti i veće. Preporučuje se kliničko i biohemijsko praćenje pacijenata koji primaju ovu kombinaciju lekova (videti odeljak 4.2).

Kolhicin: Predostrožnost za upotrebu: Zbog povećanog rizika od miopatije / rabomiolize, savetuje se klinički i biološki monitoring, naročito kada se pravastatin uzima zajedno sa kolhicinom.

Nikotinska kiselina: rizik od toksičnosti mišića se povećava prilikom istovremene primene statina i nikotinske kiseline. U jednoj studiji, kod kineskih pacijenata koji su primali nikotinsku kiselinu plus laropiprant istovremeno sa simvastatinom registrovana je veća učestalost pojave miopatije i rabdomiolize, u poređenju sa pripadnicima bele rase.

Rifampicin: u studiji interakcija u kojoj je pravastatin dat zajedno sa rifampcinom, primećeno je trostruko povećanje vrednosti PIK i C^max pravastatina. Zbog toga treba obratiti pažnju kada kombinovanje pravastatina sa rifampicinom, ako se oboje daju istovremeno. Ne treba očekivati interakciju ako se doziranje razdvaja najmanje dva sata.

Lenaliomid: Postoji povećan rizik od rabdomiolize kada se statini kombinuju sa lenalidomidom. Pojačan klinički i biološki monitoring je obavezan tokom prvih nedelja terapije.

Lekovi koji se metabolišu uz pomoć citohroma P450: Pravastatin se ne metaboliše u klinički značajnoj meri uz pomoć sistema citohroma P450. Zbog toga lekovi koji se metabolišu uz pomoć citohroma P450 ili su

njegovi inhibitori mogu da se priključe stabilnom režimu terapije pravastatinom, a da pri tom ne izazovu značajne promene koncentracije pravastatina u plazmi, kao što je to slučaj sa drugim statinima. Za nekoliko lekova je konkretno dokazano nepostojanje značajne farmakokinetičke interakcije sa pravastatinom; to su supstrati/inhibitori CYP3A4 kao što su diltiazem, verapamil, itrakonazol, ketokonazol, inhibitori proteaze, sok od grejpfruta i inhibitori CYP2C9 (npr. flukonazol).

Makrolidi: Makrolidi imaju potencijal da povećaju izloženost statinima kada se koriste u kombinaciji. Pravastatin treba koristiti sa oprezom u kombinaciji sa makrolidnim antibioticima (npr. eritromicin, klaritromicin, roksitromicin) zbog potencijalnog povećanog rizika od miopatija.

U jednoj od dve studije interakcije sa pravastatinom i eritromicinom primećeno je statistički značajno povećanje PIK-a pravastatina (70%) i C^max (121%). U sličnoj studiji sa klaritromicinom primećeno je statistički značajno povećanje PIK-a (110%) i C^max (127%). Iako su ove promene bile male, treba biti oprezan kada se primenjuje pravastatin sa eritromicinom ili klaritromicinom.

Drugi lekovi: U studijama u kojima su ispitivane interakcije nisu primećene statistički bitne razlike u bioraspoloživosti pri istovremenoj primeni pravastatina sa acetilsalicilnom kiselinom, antacidima (kada se daju 1 sat pre pravastatina), nikotinskom kiselinom ili probukolom.

Antagonisti vitamina K: kao i kod drugih inhibitora HMG-CoA reduktaze, iniciranje terapije ili povećanje doze pravastatina kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sa antagonistima vitamina K (npr. varfarin ili drugi kumarinski antikoagulansi) može dovesti do povećanja međunarodnog normalizovanog odnosa (engl. International Normalised Ratio, INR). Ukidanje ili smanjenje doze pravastatina može rezultirati smanjenjem vrednosti INR-a. U takvim slučajevima potrebno je odgovarajuće praćenje vrednosti INR-a.

Varfarin i drugi oralni antikoagulansi: Parametri bioraspoloživosti u stanju ravnotežne koncentracije pravastatina se ne menjaju posle istovremene primene sa varfarinom. Dugoročna terapija ovim lekovima ne dovodi do promena u antikoagulantom delovanju varfarina.

Trudnoća

Pravastatin je kontraindikovan u trudnoći i može se davati ženama u reproduktivnom periodu samo ukoliko je mala verovatnoća začeća i ako su svesne potencijalnog rizika primene leka. Važno je da mlade žene u reproduktivnom periodu budu upoznate sa potencijalnim rizikom primene pravastatina u trudnoći. Ukoliko pacijentkinja zatrudni ili planira da zatrudni, treba odmah da obavesti lekara i da odmah prekine sa primenom pravastatina zbog potencijalnog rizika za plod (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Mala količina pravastatina se izlučuje u majčino mleko i stoga je pravastatin kontraindikovan u periodu dojenja (videti odeljak 4.3).

Pravastatin nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Ipak, pri vožnji i upravljanju mašinama treba imati u vidu da može doći do pojave vrtoglavice i poremećaja vida usled primene leka.

Neželjene reakcije su podeljene na osnovu učestalosti na: veoma česte (≥1/10); česte (≥1/100, < 1/10); povremene (≥1/1000, < 1/100); retke (≥1/10000, < 1/1000); veoma retke (< 1/10000). U okviru svake grupe neželjene reakcije su navedene od ozbiljnih do blagih.

Neželjena dejstva tokom kliničkih ispitivanja

Pravastatin je proučavan u dozi od 40 mg u sedam randomizovanih duplo slepih placebo kontrolisanih studija, u kojima je učestvovalo preko 21000 pacijenata lečenih pravastatinom (n=10764) ili placebom (10719), što čini preko 47000 pacijent godina izloženosti pravastatinu. Preko 19000 pacijenata je praćeno u proseku 4,8 – 5,9 godina.

Prijavljene su sledeće neželjene reakcije; nijedna se nije pojavila sa učestalošću većom od 0,3% u odnosu na placebo grupu.

Poremećaji nervnog sistema:

Povremena: vrtoglavica, glavobolja, poremećaji sna, nesanica. Nepoznata učestalost: miastenija gravis

Poremećaji oka:

Povremena: poremećaji vida (uključujući zamućen vid i diplopiju). Nepoznata učestalost: okularna miastenija

Gastrointestinalni poremećaji:

Povremena: dispepsija/gorušica, bol u abdomenu, mučnina/povraćanje, konstipacija, dijareja, nadimanje (gasovi).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Povremena: svrab, osip, urtikarija, poremećaji kože glave/kose (uključujući i alopeciju)

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Povremena: abnormalno uriniranje (uključujuću disuriju, učestalost uriniranja i nokturiju).

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Povremena: poremećaj seksualne funkcije.

Opšti poremećaji:

Povremena: umor.

Neželjena dejstva sa posebnim kliničkim značajem

Skeletno-mišićni sistem: Uticaji na skeletne mišiće, npr. muskuloskeletni bol, koji uključuje artralgiju, zgrčenost mišića, mijalgiju, slabost u mišićima i povećanu koncentraciju CK su bili prijavljeni u kliničkim ispitivanjima. Učestalost mijalgije (1,4% kod pravastatina nasuprot 1,4% kod placeba) i slabosti u mišićima (0,1% kod pravastatina nasuprot < 0,1% kod placeba) kao i učestalost povećanja koncentracije CK više od 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti i više od 10 puta u CARE (engl. Cholesterol and Recurrent Events, CARE), WOSCOPS (engl. West of Scotland Coronary Prevention Study, WOSCOPS) i LIPID (engl. Long-term Intervention with pravastatin in Ischemic Disease, LIPID) studijama je bila slična kao kod placeba (1,6% kod pravastatina nasuprot 1,6% kod placeba i 1,0% kod pravastatina nasuprot 1,0% kod placeba) (videti odeljak 4.4).

Uticaji na jetru: Prijavljeni su porasti vrednosti transaminaza u serumu. U tri dugoročne, placebom kontrolisane kliničke studije CARE, WOSOPS i LIPID primećeni porasti vrednosti ALT i AST više od 3 puta od gornjih granica normalnih vrednosti, pojavljuju se sa sličnom učestalošću (≤1,2%) u obe grupe.

Postmarketinška neželjena dejstva

Uz gore navedene, prijavljene su i sledeće neželjene reakcije tokom postmarketinškog iskustva sa pravastatinom:

Poremećaji nervnog sistema

Veoma retka: periferna polineuropatija posebno posle duge primene, parestezija.

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retka: reakcije preosetljivosti kao što su anafilaksa, angioedem, sindrom sličan eritematoznom lupusu.

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma retka: pankreatitis.

Hepatobilijarni poremećaji:

Veoma retka: žutica, hepatitis, fulminantna nekroza jetre.

Nepoznata učestalost: insuficijencija jetre sa smrtnim ishodom i bez smrtnog ishoda.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Veoma retka: rabdomioliza koja može biti udružena sa akutnom bubrežnom insuficijencijom usled mioglobinurije, miopatija (videti odeljak 4.4), miozitis, polimiozitis.

Nepoznata učestalost: Imunski-posredovana nekrotizirajuća miopatija (videti odeljak 4.4), ruptura mišića. Povremena: Izolovani slučajevi poremećaja tetiva, ponekad komplikovanih rupturom.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Retka: fotosenzitivne reakcije. Veoma retka: dermatomiozitis

Nepoznata učestalost: osip uključujući lihenoidni osip

Sledeće neželjene reakcije su primećene kod nekih statina:

• noćne more,

• gubitak pamćenja,

• depresija,

• pojedinačni slučajevi intersticijalne bolesti pluća, posebno kod dugotrajne terapije (videti odeljak 4.4)

  Endokrini poremećaji:

• dijabetes melitus: učestalost zavisi od prisustva ili odsustva faktora rizika (vrednost glukoze u krvi tokom stanja gladovanja ≥5,6 mmol/L, BMI>30 kg/m², povećan nivo triglicerida, hipertenzija u anamnezi).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Do sada nema dovoljno iskustva o predoziranju pravastatinom. Ne postoji specifična terapija u slučaju predoziranja. U tom slučaju pacijente treba lečiti simptomatski i ukoliko je potrebno sprovesti i dodatne suportivne mere.