Rocaltrol® 0.25mcg kapsula, meka

Lek Rocaltrol je indikovan za korigovanje abnormalosti u metabolizmu kalcijuma i fosfata kod pacijenata sa bubrežnom osteodistrofijom.

Lek Rocaltrol je takođe indikovan i za terapiju utvrđene postmenopauzalne osteoporoze.

Dozu leka Rocaltrol treba pažljivo prilagoditi za svakog pojedinačnog pacijenta u skladu sa biološkim odgovorom da bi se izbegla hiperkalcemija.

Efikasnost terapije delimično zavisi i od odgovarajućeg dnevnog unosa kalcijuma, koji treba povećati promenama u ishrani ili suplementacijom, ako je neophodno. Ove kapsule treba progutati sa dovoljnom količinom vode.

Doziranje

Odrasle osobe

Bubrežna osteodistrofija

Inicijalna dnevna doza iznosi 0,25 mikrograma leka Rocaltrol. Kod pacijenata sa normalnim ili tek neznatno smanjenim koncentracijama kalcijuma, dovoljna je doza od 0,25 mikrograma svaki drugi dan. Ako se u roku od 2 do 4 nedelje ne dobije zadovoljavajući odgovor u odnosu na biohemijske parametre i kliničke manifestacije bolesti, dnevna doza se može povećavati za po 0,25 mikrograma u intervalima od 2 do 4 nedelje. Tokom ovog perioda treba određivati koncentracije kalcijuma u serumu najmanje dva puta nedeljno.

Ako koncentracije kalcijuma u serumu porastu do 1 mg/100 mL (250 mikromola/L) iznad normalne vrednosti (9 - 11 mg/100 mL ili 2250 – 2750 mikromola/L) ili koncentracija kreatinina u serumu poraste do

> 120 mikromola/L, terapiju lekom Rocaltrol treba odmah obustaviti sve dok se ne uspostavi normokalcemija. Većina pacijenata odgovara na primenu doze od 0,5 mikrograma do 1,0 mikrograma dnevno. Za detalje o prilagođavanju doze povezanim sa interakcijama sa lekovima, videti odeljak 4.5.

Pokazano je da je oralna pulsna terapija lekom Rocaltrol sa inicijalnom dozom od 0,1 mikrogram/kg/nedeljno, podeljena u dve ili tri jednake doze koje se daju na kraju dijalize, efikasna kod pacijenata sa osteodistrofijom koji su refraktorni na kontinuiranu terapiju. Ne sme se prekoračiti maksimalna ukupna kumulativna doza od 12 mikrograma nedeljno.

Postmenopauzalna osteoporoza

Preporučena doza leka Rocaltrol je 0,25 mikrograma dva puta dnevno.

Koncentracije kalcijuma i kreatinina u serumu treba kontrolisati posle 1, 3 i 6 meseci, a potom na svakih šest meseci.

Stariji pacijenti

Kliničko iskustvo sa kalcitriolom kod starijih pacijenata, ukazuje da se doze koje se preporučuju kod mlađih odraslih pacijenata mogu davati i starijima bez neželjenih posledica.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost kapsula kalcitriola kod dece nisu dovoljno ispitani, tako da se ne mogu dati preporuke za doziranje. Dostupni su samo ograničeni podaci o primeni kapsula kalcitriola kod pedijatrijskih pacijenata.

Način primene

Lek Rocaltrol kapsule su namenjene za oralnu upotrebu.

Lek Rocaltrol je kontraindikovan:

• kod pacijenata sa poznatom preosetljivosti na kalcitriol (ili lekove iz iste grupe) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• kod svih oboljenja udruženih sa hiperkalcemijom

• kod pacijenata sa dokazanim metastatskim kalcifikacijama

• ako postoji dokaz o trovanju vitaminom D.

Postoji bliska povezanost između lečenja kalcitriolom i razvoja hiperkalcemije.

Tokom terapije lekom Rocaltrol, treba obustaviti upotrebu svih drugih proizvoda sa vitaminom D i njegovim derivatima, uključujući i namirnice „obogaćene” vitaminom D.

Nagli porast unošenja kalcijuma, kao rezultat promena u ishrani (npr. pojačano unošenje mlečnih proizvoda) ili nekontrolisani unos preparata kalcijuma, mogu da pokrenu hiperkalcemiju. Pacijentima i njihovim porodicama treba savetovati da se strogo pridržavaju propisanog načina ishrane i treba ih uputiti kako da prepoznaju simptome hiperkalcemije.

Ukoliko se koncentracije kalcijuma u serumu povećaju do 1 mg/100 mL (250 mikromola/L) iznad normalnih vrednosti (9 - 11 mg/100 mL ili 2250 - 2750 mikromola/L) ili koncentracija kreatinina u serumu poraste do

> 120 mikromola/L, terapiju lekom Rocaltrol treba odmah obustaviti dok se ne uspostavi normokalcemija (videti odeljak 4.2).

Nepokretni pacijenti, npr. posle hirurških intervencija, posebno su izloženi riziku od hiperkalcemije.

Kalcitriol povećava koncentracije neorganskog fosfata u serumu. Iako je ovo poželjno kod pacijenata sa hipofosfatemijom, neophodan je oprez kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, zbog opasnosti od ektopičnih kalcifikacija. U takvom slučaju, koncentracija fosfata u plazmi treba da se održava u granicama normalnih vrednosti (2-5 mg/100 mL ili 0,65-1,62 mmol/L), oralnom primenom odgovarajućih agenasa koji vezuju fosfate, kao i dijetom sa niskim sadržajem fosfata.

Ne treba dozvoliti da proizvod koncentracije kalcijuma (Ca) i fosfata (P) u serumu (Ca x P) pređe 70 mg²/dL².

Pacijenti sa vitamin D rezistentnim rahitisom (familijarna hipofosfatemija) koji se leče lekom Rocaltrol, moraju da nastave sa svojom oralnom terapijom fosfatima. Ipak, treba uzeti u obzir da lek Rocaltrol može stimulisati intestinalnu resorpciju fosfata, budući da ovaj uticaj može modifikovati potrebu za nadoknadom fosfata.

Budući da je kalcitriol najefikasniji dostupan metabolit vitamina D, ne bi trebalo propisivati druge preparate vitamina D tokom terapije lekom Rocaltrol, čime se osigurava izbegavanje razvoja hipervitaminoze vitaminom D.

Ako je pacijentu zamenjena terapija dugodelujućim preparatima vitamina D (npr. ergokalciferol (vitamin D²) ili holekalciferol) terapijom kalcitriolom, potrebno je nekoliko meseci da se vrednosti ergokalciferola u krvi vrate na osnovne vrednosti, čime se povećava rizik od hiperkalcemije (videti odeljak 4.9).

Pacijenti sa normalnom funkcijom bubrega koji uzimaju kalcitriol treba da izbegavaju dehidrataciju. Treba stalno održavati odgovarajući unos tečnosti.

Kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom, hronična hiperkalcemija može biti udružena sa porastom koncentracije kreatinina u serumu.

Lek Rocaltrol, kapsule sadrže sorbitol.

Lek Rocaltrol sadrži 2,87 – 4,37 mg sorbitola u jednoj kapsuli.

Treba uzeti u obzir aditivni uticaj istovremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu) i unos sorbitola (ili fruktoze) hranom.

Sadržaj sorbitola u lekovima za oralnu upotrebu može uticati na bioraspoloživost drugih lekova za oralnu upotrebu koji se primenjuju istovremeno.

Treba se strogo pridržavati saveta o ishrani, naročito o primeni suplemenata kalcijuma i treba izbegavati nekontrolisan unos preparata koji sadrže kalcijum.

Istovremena terapija tiazidnim diureticima povećava rizik od hiperkalcemije. Doza kalcitriola mora se pažljivo određivati kod pacijenata na terapiji digitalisom, jer hiperkalcemija kod ovakvih pacijenata može da predisponira nastanak srčanih aritmija (videti odeljak 4.4).

Između analoga vitamina D, koji potpomažu resorpciju kalcijuma, i kortikosteroida, koji je inhibiraju, postoji odnos funkcionalnog antagonizma.

Lekovi koji sadrže magnezijum (npr. antacidi) mogu uzrokovati hipermagnezemiju i zbog toga ne treba da se uzimaju tokom terapije lekom Rocaltrol kod pacijenata na bubrežnoj dijalizi.

Budući da Rocaltrol takođe ima uticaj na transport fosfata u crevima, bubrezima i kostima, doza agenasa koji vezuju fosfate mora biti prilagođena u skladu sa koncentracijom fosfata u serumu (normalne koncentracije su: 2-5 mg/100 mL ili 0,65-1,62 mmol/L).

Pacijenti sa vitamin D rezistentnim rahitisom (familijarna hipofosfatemija) treba da nastave sa svojom oralnom terapijom fosfatima. Ipak, treba uzeti u obzir da kalcitriol može da stimuliše intestinalnu resorpciju fosfata, budući da ovaj efekat može modifikovati potrebu za nadoknadom fosfata.

Sekvestranti žučne kiseline, uključujući holestiramin i sevelamer, mogu da smanje intestinalnu resorpciju liposolubilnih vitamina i tako oslabe intestinalnu resorpciju kalcitriola.

Trudnoća

Bezbednost leka Rocaltrol tokom trudnoće nije utvrđena.

Supravalvularna aortna stenoza je nastala kod fetusa gravidnih kunića primenom skoro smrtonosnih doza vitamina D za oralnu upotrebu. Nema dokaza koji sugerišu da je vitamin D teratogen kod ljudi čak i pri primeni veoma velikih doza. Lek Rocaltrol treba koristiti tokom trudnoće jedino ako korist premašuje mogući rizik za fetus.

Dojenje

Treba pretpostaviti da egzogeni kalcitriol prelazi u majčino mleko. Imajući u vidu potencijalnu hiperkalcemiju kod majke i neželjene reakcije kod odojčadi, majke mogu da doje dok uzimaju lek Rocaltrol, pod uslovom da se prate koncentracije kalcijuma u serumu i kod majke, i kod odojčeta.

Na osnovu farmakodinamskog profila prijavljenih neželjenih događaja, pretpostavlja se da je ovaj lek bezbedan ili da je mala verovatnoća da će štetno uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije navedene u nastavku primećene su u kliničkim ispitivanjima sa lekom Rocaltrol i tokom praćenja nakon stavljanja leka u promet.

Najčešća prijavljena neželjena reakcija je bila hiperkalcemija.

U Tabeli 1 su navedene neželjene reakcije na lek prema organskim sistemima i kategorijama učestalosti definisanim na osnovu sledeće konvencije: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se

proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, redosled neželjenih dejstava kreće se od najozbiljnijih do najblažih.

Tabela 1. Sažetak neželjenih reakcija na lek koje su se javljale kod pacijenata koji su primali lek Rocaltrol (kalcitriol)

Budući da kalcitriol ispoljava aktivnost vitamina D, mogu se javiti neželjena dejstva slična onima kada se uzme prekomerna doza vitamina D, odnosno slična sindromu hiperkalcemije ili intoksikaciji kalcijumom (zavisno od težine i trajanja hiperkalcemije) (videti odeljke 4.2 i 4.4). Povremeni akutni simptomi uključuju smanjenje apetita, glavobolju, mučninu, povraćanje, bol u abdomenu ili bol u gornjem delu abdomena i konstipaciju.

Zbog kratkog biološkog poluvremena eliminacije kalcitriola, farmakokinetička ispitivanja su pokazala normalizaciju povećane koncentracije kalcijuma u serumu tokom nekoliko dana od prestanka lečenja, tj. mnogo brže nego kod lečenja preparatima vitamina D^3.

Hronični efekti mogu uključivati mišićnu slabost, smanjenje telesne mase, senzorne poremećaje, pireksiju, žeđ, polidipsiju, poliuriju, dehidrataciju, apatiju, usporeni rast i infekcije urinarnog trakta.

Istovremena pojava hiperkalcemije i hiperfosfatemije od > 6 mg/100 mL ili > 1,9 mmol/L, mogu dovesti do pojave kalcinoze; koja se može videti radiografski.

Reakcije preosetljivosti uključujući osip, eritem, pruritus i urtikariju mogu da se jave kod osetljivih osoba.

Poremećaji laboratorijskih nalaza

Kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom, hronična hiperkalcemija može biti povezana sa povećanjem koncentracije kreatinina u krvi.

Postmarketinško praćenje

Broj neželjenih dejstava prijavljenih pri kliničkoj upotrebi kalcitriola tokom perioda od 15 godina za sve indikacije je veoma mali, za svako pojedinačno dejstvo, uključujući i hiperkalcemiju, do koje dolazi

≤ 0,001% ili ređe.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Lečenje asimptomatske hiperkalcemije (videti odeljak 4.2).

Budući da je kalcitriol derivat vitamina D, simptomi predoziranja su isti kao i kod predoziranja vitaminom

D. Unos velikih doza kalcijuma i fosfata, zajedno sa lekom Rocaltrol, može dovesti do pojave sličnih simptoma. Proizvod koncentracije kalcijuma (Ca) i fosfata (P) u serumu (Ca x P) ne bi trebalo dozvoliti da pređe 70 mg²/dL². Velike koncentracije kalcijuma u dijalizatu mogu doprineti razvoju hiperkalcemije.

Akutni simptomi intoksikacije vitaminom D su: anoreksija, glavobolja, povraćanje, konstipacija.

Hronični simptomi: distrofija (slabost, gubitak telesne mase), senzorni poremećaji, moguća groznica i žeđ, poliurija, dehidratacija, apatija, zastoj u rastu i infekcije urinarnog trakta. Hiperkalcemija nastaje sa metastatskim kalcifikacijama u korteksu bubrega, miokardu, plućima i pankreasu.

Sledeće mere treba razmotriti kod slučajnog predoziranja: hitno ispiranje želuca ili izazivanje povraćanja kako bi se sprečila dalja resorpcija. Primena tečnog parafina kako bi se stimulisala fekalna ekskrecija. Savetuje se ponavljano određivanje kacijuma u serumu. Ako povećane koncentracije kalcijuma perzistiraju u serumu, mogu se primeniti fosfati ili kortikosteroidi i mogu se preduzeti mere koje će dovesti do adekvatne diureze.

Hiperkalcemija višeg stepena (> 3,2 mmol/L) može dovesti do bubrežne insuficijencije, naročito ako su koncentracije fosfata normalne ili povećane zbog oštećenja bubrežne funkcije.

Ako pri produženoj terapiji dođe do hiperkalcemije, kalcitriol treba obustaviti sve dok se koncentracije kalcijuma u plazmi ne vrate na normalne vrednosti. Ovo vraćanje će se ubrzati ishranom sa smanjenim sadržajem kalcijuma. Onda se ponovo može započeti sa kalcitriolom u manjoj dozi ili u istoj dozi, ali u ređim intervalima nego ranije.

Kod pacijenata koji se leče intermitentnom hemodijalizom, mogu se primenjivati i male koncentracije kalcijuma u dijalizatu. Međutim, velike koncentracije kalcijuma u dijalizatu mogu da doprinesu razvoju hiperkalcemije.