Nimedine 500mg+500mg prašak za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Nimedine 500mg+500mg
Lek Nimedine je indikovan za lečenje sledećih infekcija kod odraslih pacijenata i dece uzrasta od godinu dana i starije (videti odeljke 4.4 i 5.1)
-
Komplikovane intraabdominalne infekcije
-
Teška pneumonija uključujući bolničku pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom
-
Infekcije nastale tokom i posle porođaja
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta
-
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva
Lek Nimedine može da se koristi za lečenje pacijenata sa neutropenijom praćenom groznicom za koju se sumnja da je posledica neke bakterijske infekcije.
Lečenje pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana ili se sumnja da je povezana, sa nekom od gore navedenih infekcija.
Treba uzeti u obzir zvanične smernice za adekvatnu upotrebu antibiotika.
Doziranje
Preporuke za doziranje za lek Nimedine predstavljaju količinu imipenema/cilastatina koju treba primeniti.
Dnevna doza leka Nimedine treba da se zasniva na vrsti infekcije i da se primenjuje u jednakim podeljenim dozama na osnovu stepena osetljivosti uzročnika infekcije i funkcije bubrega pacijenta (videti odeljke 4.4 i 5.1)
Odrasli pacijenti i adolescenti
Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≥90 mL/min), preporučuje se sledeći režim doziranja:
500 mg/500 mg na svakih 6 sati ili
1000 mg/1000 mg na svakih 8 sati ili na svakih 6 sati
Preporučuje se da se, kod infekcija za koje se sumnja ili je potvrđeno da su izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (na primer Pseudomonas aeruginosa), kao i kod veoma teških infekcija (na primer kod pacijenata sa neutropenijom praćenom groznicom) primenjuje se doza od 1000 mg/1000 mg na svakih 6 sati.
Smanjenje doze je neophodno kada je klirens kreatinina < 90 mL/min (videti Tabelu 1) Ukupna maksimalna dnevna doza ne sme da bude veća od 4000 mg/4000 mg dnevno.
Oštećenje funkcije bubrega
Određivanje smanjene doze kod odraslih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega:
-
Odabrati ukupnu dnevnu dozu (na primer 2000/2000, 3000/3000, 4000/4000 mg) koja je uobičajeno primenljiva kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.
-
Odabrati odgovarajući režim smanjenja doze iz Tabele 1, a na osnovu vrednosti klirensa kreatinina za datog pacijenta. Za određivanje vremena trajanja infuzije videti odeljak „Način primene“.
| Klirens kreatinina (mL/min) je: | Ako je UKUPNA DNEVNA DOZA:2000mg/dnevno | Ako je UKUPNA DNEVNA DOZA:3000mg/dnevno | Ako je UKUPNA DNEVNA DOZA:4000mg/dnevno |
| ≥90 (normalna vrednost) | 500doziranje na 6 sati | 1000doziranje na 8 sati | 1000doziranje na 6 sati |
| Smanjenje doze (mg) za pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega: | |||
| <90 - ≥60 | 400doziranje na 6 sati | 500doziranje na 6 sati | 750doziranje na 8 sati |
| <60 - ≥30 | 300doziranje na 6 sati | 500doziranje na 8 sati | 500doziranje na 6 sati |
| <30 - ≥15 | 200doziranje na 6 sati | 500doziranje na 12 sati | 500doziranje na 12 sati |
Pacijenti čija je vrednost klirensa kreatinina ≤15 mL/min
Ovi pacijenti ne smeju da primaju lek Nimedine, osim ukoliko se kod njih ne započne hemodijaliza tokom 48 sati nakon uzimanja leka.
Pacijenti na hemodijalizi
Za lečenje pacijenata čija je vrednost klirensa kreatinina <15 mL/min, a koji su na dijalizi, treba koristiti preporuke za doziranje za pacijente čija je vrednost klirensa kreatinina od 15 do 29 mL/min (Videti Tabelu 1).
I imipenem i cilastatin se uklanjaju iz cirkulacije tokom hemodijalize. Pacijentu treba dati lek Nimedine nakon hemodijalize, a zatim u intervalima od po 12 sati od završetka date sesije hemodijalize. Pacijente koji su na dijalizi, a posebno one koje imaju neko prateće oboljenje centralnog nervnog sistema (CNS), treba pažljivo pratiti: pacijenti koji su na hemodijalizi treba da primaju lek Nimedine samo u slučajevima kada je korist terapije veća od potencijalnog rizika za pojavu epileptičnih napada (videti odeljak 4.4)
Trenutno ne postoje adekvatni raspoloživi podaci na osnovu kojih bi se preporučila primena leka Nimedine kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.
Oštećenja funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.(videti odeljak 5.2)
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega. (videti odeljak 5.2)
Pedijatrijska populacija uzrasta od 1godine i starijih
Kod pedijatrijskih pacijenta uzrasta od 1 godine i starijih, preporučuje se doza od 15/15 ili 25/25 mg/kg primenjena na svakih 6 sati.
Preporučuje se da se kod infekcija za koje se sumnja ili je potvrđeno da su izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (na primer Pseudomonas aeruginosa), kao i kod vrlo teških infekcija (na primer kod pacijenata sa neutropenijom praćenom povišenom telesnom temperaturom(groznicom), primenjuje se doza od 25/25 mg/kg na svakih 6 sati.
Pedijatrijska populacija uzrasta manje od 1godine
Raspoloživi klinički podaci nisu dovoljni da bi se mogle dati preporuke za doziranje kod dece uzrasta do godinu dana starosti.
Pedijatrijska populacija sa oštećenjem funkcije bubrega
Raspoloživi klinički podaci nisu dovoljni da bi mogle da se daju preporuke za doziranje kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (serum kreatinin >2 mg/dL) Videti odeljak 4.4
Način primene
Pre upotrebe, lek Nimedine treba da se rekonstituiše i dalje razblaži (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Svaka doza
≤ 500 mg/500 mg treba da se daje putem intravenske infuzije u trajanju od 20 do 30 minuta. Svaka doza
>500 mg/500 mg treba da se daje putem intravenske infuzije u trajanju od 40 do 60 minuta. Brzina infuzije može da se smanji kod pacijenata kod kojih se pojavi mučnina tokom primanja infuzije
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
-
Preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik
-
Teška preosetljivost (na primer anafilaktička reakcija, ozbiljna reakcija na koži) na bilo koju drugu vrstu beta-laktamskih antibiotika (na primer penicilini ili cefalosporini)
Opšta
Prilikom izbora leka Nimedine za terapiju, potrebno je da se, za svakog pacijenta posebno razmotri adekvatnost primene karbapenemskog antibiotika, a na osnovu faktora poput težine infekcije, prevalence rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike, kao i rizika za selekciju bakterija rezistentnih na karbapeneme.
Preosetljivost
Kod pacijenata koji su primali beta-laktamske antibiotike zabeležene su ozbiljne, i u nekim slučajevima, sa smrtnim ishodom, reakcije preosetljivosti (anafilaktičke reakcije). Verovatnije je da će ove reakcije da se pojave kod pacijenata koji su prethodno ispoljili osetljivost na više alergena. Pre započinjanja terapije lekom NIMEDINE treba pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosteljivosti na karbapeneme, peniciline, cefaosporine, druge beta-laktamske antibiotike i ostale alergene (videti odeljak 4.3).
Ako dođe do alergijske reakcije na lek NIMEDINE, treba odmah prekinuti primenu leka. Ozbiljne anafilaktičke reakcije zahtevaju preduzimanje hitnih medicinskih mera.
Funkcija jetre
Tokom terapije lekom Nimedine potrebno je da se pažljivo pratiti funkcija jetre zbog rizika za pojavu hepatotoksičnosti (poput povećanih vrednosti transaminaza, insuficijencije jetre ili fulminantnog hepatitisa). Upotreba leka kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa prethodno postojećim bolestima jetre treba pratiti funkciju jetre tokom terapije imipenemom/cilastatinom. Nije potrebno prilagođavati dozu (videti odeljak 4.2)
Hematološka ispitivanja
Tokom terapije lekom Nimedine moguće je da dođe do pojave pozotovnih rezultata pri primeni direktnog ili indirektnog Coombs-ovog testa.
Antibakterijski spektar
Pre započinjanja empirijske terapije treba uzeti u obzir antibakterijski spektar imipenem/cilastatina, a posebno kada su u pitanju životno ugrožavajuća stanja. Pored toga, potreban je oprez zbog ograničene osetljivosti određenih patogenih mikroorganizama ba imipenem/cilastatin, a koji su povezani sa, na primer, bakterijskim infekcijama kože i mekih tkiva. Primena imipenem/cilastatin nije odgovarajuća za lečenje ovih vrsta infekcija, osim ukoliko dati patogeni mikroorganizam već nije dokumentovan i zna se da je osetljiv na lek, ili ako postoji dobro utemeljena sumnja da je patogen najverovatnije pogodan za lečenje. Kada je sumnja ili potvrdena MRSA (Methicillin-resistant Staphylococcus aureus) infekcija uključena u odobrene indikacije za primenu leka, može da se primeni istovremena terapija sa odgovarajućim antibiotikom za lečenje infekcija uzrokovanim MRSA. Istovremena primena sa nekim aminoglikozidom može da bude indikovana u slučajevima kada se sumnja ili je potvrđeno da je infekcija Pseudomonas aeruginosa uključena u odobrene indikacije za primenu leka (videti odeljak 4.1)
Interakcija sa valproinskom kiselinom
Ne preporučuje se istovremena primena imipenem/cilastatin sa valproinskom kiselinom/natrijum valproatom (videti odeljak 4.5)
Clostridium difficile
Kolitis povezan sa primenom antibiotika i pseudomembranozni kolitis zabeleženi su kod primene imipenem/cilastatina, kao i kod primene gotovo svih ostalih antibiotika, a mogu da se kreću u opsegu od blagog do životno ugrožavajućeg oblika. Izuzetno je važno da se ova dijagnoza uzme u obzir kod pacijenata kod kojih se pojavi dijareja tokom, ili nakon terapije imipenemom/cilastatinom (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije imipenemom/cilastatinom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne smeju se davati lekovi koji inhibiraju peristaltiku.
Meningitis
Lek Nimedine se ne preporučuje za lečenje meningitisa.
Oštećenje funkcije bubrega
Imipenem-cilastatin se akumulira kod pacijenata koji imaju smanjenu funkciju bubrega. Mogu se javiti neželjene reakcije centralnog nervnog sistema ukoliko doza nije prilagođena prema funkciji bubrega, videti odeljak 4.2 i 4.4. ”Centralni nervni sistem” u ovom odeljku.
Centralni nervni sistem
Zabeležene su neželjene reakcije na CNS poput mioklonične aktivnosti, stanja konfuzije ili epileptičnih napada, a posebno u slučajevima kada su primenjene doze veće od preporučenih za datu telesnu masu i stanje funkcije bubrega. Ove reakcije su najčešće uočene kod pacijenata sa već postojećim poremećajima CNS-a (na primer: moždane lezije ili epileptični napadi u anamnezi) i/ili kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega kod kojih može da dođe do akumuliranja primenjenih jedinjenja. Stoga se, posebno kod ovih pacijenata, prporučuje strogo pridržavanje preporučenom režimu doziranja (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata sa poznatim epileptičnim napadima u anamnezi treba nastaviti sa primenom antikonvulzivne terapije.
Posebna pažnja treba da se obrati na neurološke simptome ili epileptične napade kod dece sa poznatim faktorima rizika za pojavu epileptičnih napada, ili kod dece koja istovremeno primaju terapiju lekovima koji snižavaju prag za epileptični napad.
Ukoliko dođe do pojave fokalnih tremora, mioklonusa, ili epileptičnih napada, treba izvršiti neurološki pregled pacijenta I dati mu antikonvulzivnu terapiju, ukoliko je već ne prima. Ukoliko ovi simptomi CNS-a I dalje traju, dozu leka Nimedine treba smanjiti ili terapiju ovim lekom potpuno prekinuti.
Pacijentima sa klirensom kreatinina ≤15 mL/min ne smeju da primaju lek Nimedine osim ukoliko se kod njih ne planira hemodijaliza u roku od 48 sati nakon uzimanja leka. Preporučuje se da pacijenti koji su na hemodijalizi primaju lek Nimedine samo u slučaju kada je korist terapije veća od potencijalnog rizika za pojavu epileptičnih napada (videte odeljak 4.2).
Pedijatrijska populacija
Raspoloživi klinički podaci nisu dovoljni da bi mogle da se daju preporuke za upotrebu leka Nimedine kod dece mlađe od godinu dana ili kod pedijatrijskih pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega (serum kreatinin > 2 mg/dL). Videti odeljak “Centralni nervni system”.
Ovaj lek sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži 37,6 mg (1,6 mmol) natrijuma po bočici, što odgovara 1,9% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
sa drugim lekovima i druge vrstae interakcija
Kod pacijenata koji su istovremeno primali genciklovir i lek Nimedine zabeleženi su slučajevi generalizovanih epileptičnih napada. Ova dva leka ne treba da se koriste istovremeno osim u slučajevima kada je potencijalna korist terapije veća od rizika.
Zabeleženo je smanjenje koncentracije valproinske kiseline, koje je u nekim slučajevima bilo ispod terapijskog opsega, kada je valproinska kiselina primenjivana istovremeno sa karbapenemskim antibioticima. Smanjene koncentracije valproinske kiseline mogu da dovedu do neadekvatne kontrole epileptičnih napada; zbog toga se ne preporučuje istovremena primena imipenema i valproinske kiseline/natrijum valproata i potrebno je razmotriti primenu druge antibakterijske ili antikonvulzivne terapije (videti odeljak 4.4)
Oralni antikoagulanti
Istovremena primena antibiotika i varfarina može da pojač antikoagulantno dejstvo varfarina. Zabeleženo je dosta slučajeva povećanog antikoagulantnog dejstva oralno primenjenih antikoagulantnih lekova, uključujući varfarin, kod pacijenata koji su istovremeno primali antibakterijske lekove. Rizik može da bude različit i zavisi od vrste prateće infekcije, godina starosti i opšteg stanja pacijenta, tako da je veoma teško proceniti u kojoj meri antibiotici doprinose povećanju vrednosti INR (međunaradno normalnizovani odnos protrombinskih vremena, engl. International normalised ratio). Preporučuje se da se vrednosti INR vrednosti prate u redovnim intervalima tokom, kao i brzo nakon istovremene primene antibiotika i antikoagulantnih lekova.
Istovremena primena leka Nimedine i probenecida je dovela do minimalnog povećanja koncentracije u plazmi i poluvremena eliminacije imipenema. Kada je lek Nimedine primenjen zajedno sa probenecidom, prisustvo aktivnog (nemetabolizovanog) imipenema u urinu smanjilo se na oko 60% od unete doze. Istovremena primena leka Nimedine i probenecida dovela je do udvostručavanja koncentracija u plazmi i poluvremena eliminacije cilastatina, ali to nije imalo uticaj na izlučivanje cilastatina u urin.
Pedijatrijska populacija
Studije interakcije su sprovedene samo kod odraslih.
Trudnoća
Nisu sprovedene adekvatne i dobro kontrolisane studije za primenu imipenem/cilastatina kod trudnica.
U ispitivanjima na skotnim ženkama majmuna uočena je reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznat mogući rizik za ljude.
Lek Nimedine može da se primenjuje u trudnoći samo ako je moguća korist za majku veća od mogućeg rizika za fetus.
Dojenje
Imipenem i cilastatin se izlučuju u malim količinama u majčino mleko. Nakon oralne primene dolazi do male resorpcije oba jedinjenja. Zato postoji mala verovatnoća da će dete koje doji biti izloženo značajnim količinama leka. Ukoliko se smatra da je primena leka Nimedine neophodno, potrebno je da se proceni korist od dojenja za dete u odnosu na mogući rizik za dete.
Plodnost
Nema rspoloživih podataka koji bi ukazali na mogući efekat imipenema/cilastatina na plodnost kod muškaraca i žena.
Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju ovog leka na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, postoje neke neželjene reakcije koje su povezane sa upotrebom ovog leka (na primer: halucinacije, vrtoglavica, pospanost i vertigo) a koje mogu u izvesnoj meri da utiču na psihofizičke sposobnosti pacijenta prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8)
U kliničkim ispitivanjima koja su uključivala 1723 pacijenta koji su intravnski primali imipenem/cilastatin, najčešće zabeležene sistemske neželjene reakcije, prijavljene kao one koje su u najmanjoj meri povezane sa terapijom, bile su: mučnina (2,0%), dijareja (1,8%), povraćanje (1,5%), osip (0,9%), povišena telesna
temperatura (0,5%), hipotenzija (0,4%), epileptični napadi (0,4%) (videti odeljak 4.4), vrtoglavica (0,3%), pruritus (0,3%), urtikarija (0,2%), i pospanost (0,2%). Slično, najčešće zabeležene lokalne neželjene reakcije bile su: flebitis/tromboflebitis (3,1%), bol na mestu primene injekcije (0,7%), eritem na mestu primene injekcije (0,4%) i induracija vene (0,2%). Takođe su često zabeležena povećanja vrednosti serumskih transaminaza i alkalne fosfataze.
Neželjene reakcije u nastavku teksta zabeležene su u kliničkim ispitivanjima ili u postmarketinškom praćenju nakon stavljanja leka u promet.
Sve neželjene reakcije su navedene prema klasi sistema organa i učestalosti: veoma česte (≥ 1/10), česte (≥ 1/100 do < 1/10), povremene (≥ 1/1000 do < 1/100), retke (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retke
(< 1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
| Klasa sistem organa | Učestalost | Neželjena reakcija |
| Infekcije i infestacije | Retko | Pseudomembranozni kolitis, kandidijaza |
| Veoma retko | Gastroenteritis | |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Često | Eozinofilija |
| Povremeno | Pancitopenija, neutropenija, leukopenija,trombocitopenija, trombocitoza | |
| Retko | Agranulocitoza | |
| Veoma retko | Hemolitička anemija, depresija koštane srži | |
| Poremećaji imunskog sistema | Retko | Anafilaktička reakcija |
| Psihijatrijski poremećaji | Povremeno | Psihički poremećaji uključujući halucinacijei stanja konfuzije |
| Poremećaji nervnog sistema | Povremeno | Epileptični napadi, mioklonična aktivnost,vrtoglavica, pospanost |
| Retko | Encefalopatija, parestezija, fokalni tremor,izmenjen osećaj ukusa | |
| Veoma retko | Pogoršanje miastenije gravis, glavobolja |
| Nepoznata učestalost | Agitacija, diskinezija | |
| Poremećaji uha i labirinta | Retko | Gubitak sluha |
| Veoma retko | Vertigo, tinitus | |
| Kardiološki poremećaji | Veoma retko | Cijanoza, tahikardija, palpitacije |
| Vaskularni poremećaji | Često | Tromboflebitis |
| Povremeno | Hipotenzija | |
| Veoma retko | Crvenilo | |
| Respiratorni, torakalni, imedijastinalni poremećaji | Veoma retko | Dispneja, hiperventilacija, bol u grlu |
| Gastrointestinalni poremećaji | Često | Dijareja, povraćanje, mučnina. Izgleda da se mučnina i povraćanje povezani sa uzimanjem lekova češće javljaju kod pacijenata sa granulocitopenijom nego kod pacijenata koji nemaju granulocitopeniju, a koji se leče lekomNimedine |
| Retko | Obojenost zuba i /ili jezika | |
| Veoma retko | Hemoragični kolitis, abdominalni bol,gorušica, glositis, hipertrofija papila jezika, pojačana salivacija | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Retko | Insuficijencija jetre, hepatitis |
| Veoma retko | Fulminantni hepatitis | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često | Osip (na primer egzantematozni) |
| Povremeno | Urtikarija, pruritus | |
| Retko | Toksična epidermalna nekroliza, angioedem,Stevens-Johnson-ov sindrom, multiformni eritem, eksfoliativni dermatitis | |
| Veoma retko | Hiperhidroza, promene u teksturi kože | |
| Poremećaji mišićno-koštanogsistema i vezivnog tkiva | Veoma retko | Poliartalgija, bolovi u torakalnom delu kičme |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Retko | Akutna bubrežna insuficijencija, oligurija/anurija, poliurija, promena boje urina (to je bezazlena pojava i ne treba je ne treba je mešati sa hematurijom).Teško je proceniti kakva je uloga leka Nimedine u promenama funkcije bubrega zbog uobičajenog postojanja predisponrajućih faktora za prerenalnu azotemiju ili zaporemećaj funkcije bubrega |
| Poremećaji reproduktivnog sistemai dojki | Retko | Pruritus vulve |
| Opšti poremećaji i stanja na mestu primene | Povremeno | Povišena telesna temperatura, lokalizovan bol i induracija na mestu primene injekcije, eritem na mestu primene injekcije |
| Veoma retko | Osećaj nelagodnosti u grudnom košu,astenija/slabost | |
| Ispitivanja | Često | Povećane vrednosti transaminaza u serumu,povećane vrednosti alkalne fosfataze u serumu |
| Povremeno | Pozitivan rezultat pri primeni direktnog Coombs-ovog testa, produženo protrombinsko vreme, snižen hemoglobin, povećane vrednosti bilirubina u serumu, povećane vrednosti kreatinina u serumu, povećane BUN vrednosti(blood urea nitrogen, BUN) |
Pedijatrijska populacija (≥3 meseca starosti)
U ispitivanjima na 178 pedijatrijskih pacijenata starosti ≥3 meseca zabeležene su neželjene reakcije u skladu sa onima kod odraslih pacijenata.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobianja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
faks: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi mogućeg predoziranja su u skladu sa profilom neželjenih reakcija na lek; mogu da uključuju epileptične napade, konfuziju, tremor, mučninu, povraćanje, hipotenziju, bradikardiju. Ne postoje specifične informacije za lečenje predoziranja lekom NIMEDINE. Imipenem-cilastatin-natrijum može da se ukloni iz organizma hemodijalizom. Međutim, nije poznato kakva je korist ovog postupka u slulčajevima predoziranja.
Farmakološki podaci - Nimedine 500mg+500mg
Imipenem
Resorpcija
Intravenska infuzija leka Nimedine, u trajanju od 20 minuta, primenjena zdravim dobrovoljcima dovela je do maksimalnih koncentracija imipenema u plazmi, koje su se kretale u opsegu od 12 do 20 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od 250 mg/ 250 mg, od 21 do 58 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od 500 mg/500 mg, i od 41 do 83 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od 1000 mg/1000 mg. Srednja vrednost maksimalne koncentracije imipenema u plazmi, posle primene doze od 250 mg/ 250 mg, iznosila je 17 mikrograma/mL, posle primene doze od 500 mg/500 mg, iznosila je 39 mikrograma/mL, a posle primene doze od 1000 mg/1000 mg vrednost je bila 66 mikrograma/mL. Pri ovim dozama, nakon četiri do šest sati, koncentracije imipenema u plazmi opadaju na 1 mikrogram/mL ili manje.
Distribucija
Vezivanje imipenema za serumske proteine je približno 20%.
Biotransformacija
Kada se primenjuje u monoterapiji, imipenem se metaboliše u bubrezima preko dehidropeptidaze–I. Prema podacima iz nekoliko studija, individualno prisustvo imipenema u urinu bilo je od 5 do 40%, a srednja vrednost iznosila je 15-20%.
Cilastatin je specifični inhibitor enzima dehidropeptidaze-I i efikasno inhibira metabolizam imipenema, tako da istovremena primena imipenema i cilastatina omogućava da se dostignu terapisjke anibakterijske koncentracije imipenema i u urinu i u plazmi.
Eliminacija
Poluvreme eliminacije imipenema iz plazme je jedan sat. Približno 70% primenjenog antibiotika se izluči u urin u nepromenjenom obliku u roku od deset sati, posle čega nije uočeno dalje izlučivanje imipenema urinom. Tokom perioda do osam sati nakon primene leka Nimedine, u dozi od 500 mg/500 mg, koncentracije imipenema u urinu bile su veće od 10 mikrograma/mL od Nimedine. Ostatak primenjene doze izluči se putem urina u obliku antibakterijski neaktivnih metabolite, a izlučivanje imipenema putem fecesa je zanemarljivo.
Kada se lek Nimedine davao u režimima doziranja na svakih 6 sati pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega, nije uočena akumulacija imipenema u plazmi ili u urinu.
Cilastatin
Resorpcija
Intravenska infuzija leka Nimedine, u trajanju od 20 minuta, dovela je do maksimalnih koncentracija imipenema u plazmi, koje su se kretale u opsegu od 21 do 26 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od 250 mg/ 250 mg, od 21 do 55 mikrograma /mL, kada je primenjena doza od 500 mg/500 mg i od 56-88 mikrograma /mL, kada je primenjena doza od 1000 mg/1000 mg. Srednja vrednost maskimalne koncentracije cilastatina u plazmi posle primene doza od 250 mg/ 250 mg iznosila je 22 µg/mL, posle primenjene doze od 500mg/500mg ta vrednost je bila 42 mikrograma /mL, a 72 mikrograma /mL nakon davanja doze od 1000 mg/1000mg.
Distribucija
Vezivanje cilastatina za serumske proteine je približno 40%.
Biotransformacija i eliminacija
Poluvreme eliminacije cilastatina iz plazmi je oko jedan sat. Približno 70-80% unete doze cilastatina se izluči u urin u nepromenjenom obliku, kao cilastatin, u vremenu od deset sati nakon primene leka Nimedine. Nakon toga nije uočeno dalje izlučivanje cilastatina u urinom. Približno 10% cilastatina je pronađeno u obliku N-acetil metabolita koji poseduje inhibitornu aktivnost prema dihidropeptidazi, isto kao i cilastatin. Aktivnost dehidropeptidaze-I u seu bubrezima vraća se na normalan nivo ubrzo nakon eliminacije cilastatina iz cirkulacije.
Farmakokinetika od posebnih populacija
Oštećenje funkcije bubrega
U poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina (CrCl) >80 mL/min/1,73 m2), nakon intravenske primene pojedinačne doze leka imipenem/cilastatina od 250 mg/ 250 mg pacijentima sa blagim ošećenjem funkcije bubrega (CrCl) 50-80 mL/min/1,73 m2 ), površina ispod krive (PIK) imipenema povećala se 1,1 puta, nakon primene iste doze pacijentima sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl) 30-50 mL/min/1,73 m2)), PIK imipenema se povećao 1,9 puta, a nakon primene pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl) <30 mL/min/1,73 m2) to povećanje je bilo 2,7 puta. PIK cilastatina povećao se 1,6 puta kod pacijenata sa blagim ošećenjem funkcije bubrega, 2,0 puta kod pacijenata sa umerenim ošećenjem funkcije bubrega i 6,2 puta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega u poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega. Nakon intravenske primene pojedinačne doze leka imipenem/cilatsatin od 250 mg/ 250 mg 24 sata nakon hemodijalize, PIK imipenema bio je 3,7 puta veći, a PIK cilastatina se povećao 16,4 puta u poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega.
Nakon intravenske primene leka imipenem/cilatsatin, izlučivanje u urin, bubrežni klirens i plazmatski klirens imipenema i cilastatina se smanjuje sa smanjenjem funkcije bubrega. Prilagođavanje doze je neophodno kod pacijenata sa ošećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Farmakokinetika imipenema kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije ustanovljena. Usled ograničenog metabolizma imipenema u jetri ne očekuje se izmena farmakokinetike kod oštećenja jetre. Stoga, se ne preporučuje prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).
Pedijatrijska populacija
Srednja vrednost klirensa (CL) i volumena distribucije (Vdss) imipenema bila je približno 45% veća kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 3 meseca do 14 godina) u poređenju sa odraslim pacijentima.
PIK imipenema nakon primene leka NIMEDINE kod pedijatrijskih pacijenata od 15/15 mg/kg telesne mase, bila je približno 30% veći nego kod odraslih pacijenata nakon primene doze od 500mg/500mg. Kada su u pitanju veće doze, izloženost kod dece nakon primene doze imipenem/cilastatin od 25/25 mg/kg telesne mase bila je 9% veća nego izloženost kod odraslih pacijenata nakon primene doze od 1000 mg /1000 mg.
Stariji pacijenti
Kod zdravih starijih dobrovoljaca (starosti od 65 do 75 godina i sa normalnom funkcijom bubrega u odnosu na godine starosti), farmakokinetika pojedinačne doze leka Nimedine od 500 mg/500 mg, date u intravenskoj infuziji u trajanju od 20 minuta, bila je u skladu sa farmakokinetikom koja se očekuje kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih nije potrebno prilagođavati dozu leka. Srednja vrednost poluvremena eliminacije imipenema iz plazme bila je 91 ± 7,0 minuta, a za cilastatin ta vrednost je bila 69 ± 15 minuta. Višekratno doziranje nije uticalo na farmakokinetiku ni imipenema ni cilastatina, i nije uočena akumulacija imipenema/cilastatina (videti odeljak 4.2)
Farmaceutski podaci - Nimedine 500mg+500mg
Ovaj lek je hemijski inkompatibilan sa laktatima i ne treba ga rekonstituisati rastvaračima koji sadrže laktate. Ipak, može se primenjivati putem istog i.v. infuzionog seta kroz koji je dat laktatni ratsvor.
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku 6.6.
3 godine
Rekonstituisane rastvore treba odmah upotrebiti. Vremenski interval između početka rekonsitucije i kraja intravenske infuzije ne sme biti duži od dva sata.
Posebne mere opreza pri čuvaju
Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Ne zamrzavati.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tip III) zapremine 20 mL, zatvorena čepom od brombutil gume, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip-off poklopcem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon orimene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Bočica je namenjena samo za jednokratnu upotrebu. Rekonstitucija sadržaja bočice
Sadržaj bočice treba da seprenese u 100 mL odgovarajućeg rastvora za infuziju (videti odeljke 6.2 i 6.3), 0,9%-ni rastvor natrijum-hlorida. U izuzetnim situacijama kada, iz kliničkih razloga, ne može da se koristi 0,9%-ni rastvor natrijum-hlorida, umesto njega može da se upotrebi 5% rastvor glukoze.
Preporučeni postupak je da se u bočicu doda oko 10 mL odgovarajućeg rastvora za infuziju. Dobro promućkati i prebaciti tako dobijenu smešu u kontejner sa rastvorom za infuziju.
UPOZORENJE: SMEŠA NIJE NAMENJENA ZA DIREKTNU INFUZIJU.
Postupak ponoviti sa dodatnih 10 mL rastvora za infuziju da bi se obezbedio prenos celokupnog sadržaja bočice u rastvor za infuziju. Tako dobijen rastvor treba da se protrese i izmeša sve dok ne postane bistar.
Koncentracija rekonstituisanog rastvora, dobijenog nakon gore opisanog postupka, je približno 5 mg/mL i za imipenem i za cilastatin.
Različita boja, od bezbojne do svetložute, ne utiče na efikasnost leka.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.