Unitimolol® 0.5% 5mg/mL kapi za oči, rastvor

Aktivna supstanca leka Unitimolol 0.5%, kapi za oči, rastvor je blokator beta – adrenergičkih receptora koji se koristi za lokalnu terapiju snižavanja povišenog intraokularnog pritiska u različitim stanjima uključujući:

• pacijente sa okularnom hipertenzijom;

• pacijente sa hroničnim glaukomom otvorenog ugla uključujući pacijente sa afakijom;

• pojedinačne slučajeve sekundarnog glaukoma.

Doziranje

Preporučeno doziranje je jedna kap leka Unitimolol 0.5%, kapi za oči, u obolelo oko/oči, 2 puta dnevno.

Lek Unitimolol 0.5% se može kombinovati sa drugim lekovima za snižavanje povišenog intraokularnog pritiska. Lokalna primena dva beta-adrenergička blokatora se ne preporučuje (videti i odeljak 4.4).

Kod nekih pacijenata je potrebno nekoliko nedelja terapije kako bi se stabilizovao intraokularni pritisak, zbog toga se terapijski uspeh timolol-maleata procenjuje 4 nedelje nakon uvođenja u terapiju.

U slučaju da se intraokularni pritisak održava na zadovoljavajućem nivou, doziranje se može smanjiti na jednu kap u obolelo oko, jednom dnevno.

Prevođenje sa drugih lekova na terapiju timololom

Ukoliko pacijent primenjuje neki drugi lokalni beta-blokator, potrebno je da sa njegovom primenom prekine nakon pune dnevne doze i da sledećeg dana otpočne terapiju timololom 0,5% kapima za oči u dozi od jedne kapi u obolelo oko/oči, 2 puta dnevno.

U slučaju kada pacijent prelazi sa monokomponentne terapije glaukoma, koja ne pripada grupi lokalnih beta-blokatora, treba nastaviti sa primenom te terapije i dodati jednu kap leka Unitimolol 0.5% u svako obolelo oko, dva puta dnevno. Narednog dana, prekinuti potpuno sa primenom tog leka koja ne pripada grupi beta-blokatora i nastaviti terapiju samo timololom.

Stariji pacijenti:

Nije potrebno prilagođavanje režima doziranja kod starijih pacijenata, s obzirom na to da je iskustvo primene timolol 0,5%, kapi za oči, kod starijih pacijenata veliko.

Pedijatrijska populacija:

Usled ograničenih podataka, timolol 0,5% kapi za oči se jedino preporučuju za upotrebu kod primarnog kongenitalnog i primarnog juvenilnog glaukoma tokom prelaznog perioda dok se ne donese odluka o hirurškoj intervenciji ili u slučaju neuspele operacije dok se razmatraju dalje opcije.

Doziranje:

Lekari treba pažljivo da procene rizike i koristi primene timolol kapi za oči kod pedijatrijskih pacijenata. Pre primene timolola, 0,5%, kapi za oči, kod dece, treba detaljno razmotriti istoriju bolesti pacijenta i detaljno pregledati dete, da bi se utvrdilo eventualno prisustvo sistemskog poremećaja.

Ne mogu se dati precizne preporuke za doziranje kod dece, pošto su dostupni klinički podaci ograničeni (videti takođe odeljak 5.1).

Ipak, ukoliko korist prevazilazi rizik, preporučuje se primena timolol kapi za oči, u najmanjoj dostupnoj koncentraciji, jednom dnevno. Ukoliko intraokularni pritisak nije adekvatno kontrolisan, treba razmotriti pažljivo titriranje doze do maksimalno dve kapi dnevno po obolelom oku. Ukoliko se lek primenjuje dva puta dnevno, potrebno je da interval između doza bude 12 sati.

Pored toga, pacijente, posebno novorođenčad, treba pažljivo pratiti nakon primene prve doze (1-2 sata), pa sve do hirurške intervencije, kako bi se na vreme uočila okularna i sistemska neželjena dejstva.

Za primenu u pedijatrijskoj populaciji, obično je dovoljna koncentracija timolola od 0,1%.

Dužina trajanja terapije

Lek Unitimolol 0.5%, kapi za oči, rastvor je namenjen za privremenu terapiju u pedijatrijskoj populaciji (videti deo u 4.2. “Pedijatrijska populacija”).

Način primene:

Sistemska apsorpcija se smanjuje korišćenjem nazolakrimalne okluzije ili zatvaranjem kapaka u trajanju od 2 minuta. Ovo može dovesti do smanjenja sistemskih neželjenih dejstava i povećanja lokalnog dejstva.

Pacijente treba savetovati da paze da vrhom kapaljke ne dodirnu oko ili okolne strukture (npr. očni kapak, trepavice).

Pacijente takođe treba informisati o tome da se rastvori za oči, ako se njima rukuje na neodgovarajući način, mogu kontaminirati bakterijama koje izazivaju infekcije oka. Kao posledica korišćenja kontaminiranog rastvora mogu nastati teška oštećenja oka, a zatim i gubitak vida.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 ili

  preosetljivost na druge blokatore beta-adrenergičkih receptora.

• Kardiogeni šok;

• Manifestna srčana insuficijencija;

• A-V blok II i III stepena, koji nije regulisan pejsmejkerom;

• Sinusna bradikardija, sindrom bolesnog sinusnog čvora - sinoatrijalni blok;

• Reaktivna bolest disajnih puteva uključujući bronhijalnu astmu (postojeća ili u anamnezi);

• Teško hronično opstruktivno oboljenje pluća (postojeća ili u anamnezi);

Kao i pri primeni drugih lekova za okularnu upotrebu, timolol kapi za oči se mogu resorbovati u sistemsku cirkulaciju. Zbog toga što sadrži beta-blokator (timolol), lek Unitimolol 0.5%, kapi za oči, može da dovede do istih kardiovaskularnih i neželjenih reakcija na plućima kao i drugih sistemskih neželjenih reakcija koje su karakteristične za sistemske beta-blokatore. Učestalost sistemskih neželjenih reakcija nakon okularne primene leka je manja nego nakon sistemske primene leka. Za smanjenje sistemske resorpcije leka, videti odeljak 4.2.

Srčani poremećaji

Pacijente sa kardiovaskularnim bolestima (npr. koronarna bolest, Prinzmetal-ova angina i srčana insuficijencija) i one na antihipertenzivnoj terapiji beta-blokatorima treba kritički proceniti i razmotriti primenu druge terapije. Pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima treba pažljivo pratiti zbog mogućeg pogoršanja bolesti i pojave neželjenih reakcija. Zbog negativnog uticaja na vreme sprovođenja srčanih impulsa, beta- blokatore treba davati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa srčanim blokom prvog stepena.

Pre započinjanja terapije timololom potrebno je na adekvatan način kontrolisati srčanu insufícijenciju. Kod pacijenata sa teškim srčanim oboljenjem u istoriji bolesti, potrebno je pažljivo kontrolisanje zbog pojave znakova srčane insuficijencije i redovno merenje pulsa.

Vaskularni poremećaji

Pacijente sa teškim poremećajima periferne cirkulacije (npr. teški oblici Raynaud-ove bolesti ili Raynaud- ovog sindroma) treba lečiti sa oprezom.

Respiratorni poremećaji

Nakon primene nekih beta-blokatora za okularnu upotrebu, prijavljene su respiratorne reakcije, uključujući i smrt zbog bronhospazma kod pacijenata sa astmom. Kod pacijenata sa blagom/umerenom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća timolol treba koristiti sa posebnim oprezom i samo ukoliko potencijalna korist prevazilazi mogući rizik.

Hipoglikemija/Dijabetes

Beta-blokatore treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sklonih spontanoj hipoglikemiji ili sa neregulisanim dijabetesom, s obzirom na to da beta-blokatori mogu maskirati znake i simptome akutne hipoglikemije.

Beta-blokatori takođe mogu maskirati znake hipertireoidizma.

Bolesti rožnjače

Okularna upotreba beta-blokatora može indukovati suvoću oka. Pacijente sa bolestima rožnjače treba lečiti sa oprezom.

Drugi beta-blokatori

Uticaj na intraokularni pritisak ili poznati efekti sistemske beta-blokade mogu se pojačati kada se timolol kapi za oči daju pacijentima koji su već na terapiji sistemskim beta-blokatorima. Kod ovakvih pacijenata terapijski odgovor treba pažljivo pratiti. Primena dva beta-bloktora za okularnu upotrebu se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Prijavljeni su slučajevi pojave osipa na koži i/ili suvih očiju kao posledica primene blokatora beta-

adrenoreceptora. Prijavljena incidenca je mala i u većini slučajeva simptomi se povlače po prekidu terapije. Ukoliko dode do pojave ovakve reakcije, treba uzeti u obzir prekid terapije. Terapija beta blokatorima treba da se prekida postepeno.

Anafilaktičke reakcije

Tokom terapije beta-blokatorima, pacijenti sa atopijom ili ozbiljnim anafilaktičkim reakcijama na različite alergene u anamnezi, mogu biti reaktivniji pri ponavljanim kontaktima sa tim alergenima. Kod ovih pacijenata može izostati terapijski odgovor na uobičajenu dozu adrenalina koja se koristi za lečenje anafilaktičkih reakcija.

Odvajanje horoidee

Odvajanje horoidee je prijavljeno kod pacijenata koji su koristili lekove koji smanjuju količinu očne vodice (npr. timolol, acetazolamid) nakon filtracionih procedura.

Hirurška anestezija

Beta-blokatori za okularnu upotrebu mogu blokirati dejstva sistemskih beta-agonista npr. adrenalina. Anesteziolog treba da bude informisan da pacijent koristi timolol.

Lek Unitimolol 0.5% se dobro podnosi kod pacijenata sa glaukomom koji koriste konvencionalna tvrda kontaktna sočiva. Timolol nije proučavan kod pacijenata koji koriste sočiva koja nisu napravljena od polimetilmetakrilata (PMMA), materijala koji se inače koristi u proizvodnji tvrdih kontaktnih sočiva.

Kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla, cilj terapije je hitno ponovno otvaranje ugla, što zahteva sužavanje zenice miotikom. Timolol ima malo ili nikakvo dejstvo na zenicu. Lek Unitimolol 0.5%, kapi za oči treba primenjivati istovremeno sa miotikom u terapiji smanjenja intraokularnog pritiska kod glaukoma zatvorenog ugla, a ne kao monoterapiju.

Kod nekih pacijenata je nakon dugotrajne primene timolol kapi za oči zapaženo smanjenje okularnog hipotenzivnog odgovora.

Mišična slabost

Zapaženo je da blokada beta-adrenergičkih receptora potencira mišićnu slabost, uz pojavu mijasteničnih simptoma (npr. diplopija, ptoza i generalizovana slabost). Zapaženi su retki slučajevi u kojima su timolol kapi za oči pogoršale mišićnu slabost kod nekih pacijenata sa mijastenijom gravis ili mijasteničnim simptomima.

Pacijente treba savetovati da paze da vrhom kapaljke ne dodirnu oko, očni kapak niti okolne delove.

Pacijente takođe treba upozoriti da se kapi za oči, ako se njima rukuje na neodgovarajući način, mogu kontaminirati bakterijama koje izazivaju očne infekcije. Kao posledica korišćenja kontaminiranih rastvora mogu nastati ozbiljna oštećenja oka, a zatim i gubitak vida.

Pacijente takođe treba savetovati da u slučaju pojave još nekog problema sa okom (npr. trauma, operacija oka ili infekcija), odmah zatraže savet lekara u vezi sa nastavkom terapije (videti odeljak 4.2).

Prijavljeni su slučajevi bakterijskog keratitisa kod primene multidoznih pakovanja lokalnih oftalmoloških lekova. Ova pakovanja su bila slučajno kontaminirana od strane pacijenata koji su u većini slučajeva imali istovremeno oboljenje kornee ili oštećenje očnog epitela.

Pedijatrijska populacija

Uopšteno, timolol rastvor je potrebno sa oprezom primenjivati kod mladih pacijenata sa glaukomom (videti takođe odeljak 5.2). Važno je obavestiti roditelje o potencijalnim neželjenim dejstvima kako bi odmah prekinuli sa upotrebom leka (videti takode odeljak 4.8). Znaci koji ukazuju na to su npr. kašalj i otežano disanje. Zbog moguće pojave apnee i Cheyne-Stokes-ovog disanja, lek treba koristiti sa izuzetnim oprezom kod novorođenčadi, odojčadi i male dece. Kod novorođenčadi koja su na terapiji timololom bi od pomoći mogao da bude prenosni apnea monitor.

Lek Unitimolol 0.5%, kapi za oči sadrže benzalkonijum-hlorid kao konzervans koji može izazvati iritaciju očiju. Izbegavati kontakt sa mekim kontaktnim sočivima. Pre primene skinuti kontaktna sočiva i sačekati najmanje 15 minuta pre njihovog stavljanja. Poznato je da menja boju mekih kontaktnih sočiva.

Prijavljeno je da benzalkonijum-hlorid izaziva iritaciju oka, simptome suvih očiju i može uticati na suzni film i površinu rožnjače. Trebalo bi da se koristi sa oprezom kod pacijenata sa suvim očima i kod pacijenata kod kojih može biti ugrožena rožnjača. Pacijente treba pratiti u slučaju produžene upotrebe.

Nisu sprovedene specifične studije interakcija drugih lekova sa timololom.

Postoji mogućnost aditivnog dejstva koje dovodi do hipotenzije i/ili značajne bradikardije kada se rastvor beta-blokatora za okularnu upotrebu primenjuju istovremeno sa oralnim blokatorima kalcijumskih kanala, beta-adrenergičkim blokatorima, antiaritmicima (uključujući amjodaron), glikozidima digitalisa, alkaloidima rauvolfije, parasimpatomimeticima, gvanitidinom.

Iako timolol nema ili ima mali uticaj na veličinu zenice, povremeno se može javiti midrijaza ukoliko se istovremeno sa primenom beta-blokatora za okularnu upotrebu, primenjuje adrenalin (epinefrin).

Prilikom istovremene primene CYP2D6 inhibitora (npr. hinidin, fluoksetin, paroksetin) i timolola može doći do pojačanja sistemske beta blokade (npr. bradikardija, depresija). Oralni beta-adrenergički blokatori mogu povećati rizik od „rebound” hipertenzije koja se javlja nakon obustave terapije klonidinom.

Preporučuje se pažljivo kontrolisanje pacijenata koji su na istovremenoj terapiji beta-blokatorima i lekovima koji prazne depoe kateholamina (rezerpin), jer mogu nastati aditivni uticaji i pojava hipotenzije i/ili izražene bradikardije sa posledičnom pojavom vertiga, sinkope ili posturalne hipotenzije. Oralni blokatori kalcijumskih kanala se mogu koristiti istovremeno sa beta blokatorima kada je funkcija srca očuvana, ali ih treba izbegavati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije srca.

Moguća je pojava hipotenzije, poremećaja AV sprovođenja i insuficijencije leve komore kod pacijenata kod kojih se u terapiju beta-blokatorima doda blokator kalcijumskih kanala. Priroda kardiovaskularnih neželjenih dejstava zavisi od vrste primenjenog blokatora kalcijumskih kanala. Pri istovremenoj primeni sa beta blokatorima, derivati dihidropiridina, kao što je nifedipin, mogu dovesti do hipotenzije, dok verapamil ili diltiazem dovode do poremećaja u AV sprovođenju ili insuficijencije leve komore. Lekove kalcijuma za intravensku upotrebu treba pažljivo primenjivati kod pacijenata koji su na terapiji beta-blokatorima.

Istovremena upotreba beta-blokatora i digitalisa sa diltiazemom ili verapamilom može imati aditivni uticaj na produženje vremena AV sprovođenja.

Beta-blokatori mogu povećati hipoglikemijsko dejtvo antidijabetika. Beta-blokatori mogu da maskiraju znake i simptome hipoglikemije (videti odeljak 4.4).

Anestetici: povećan rizik od depresije miokarda i hipotenzije usled blokade kardijalnog odgovora na refleksne simpatičke stimuluse.

Cimetidin, hidralazin, fenotiazini i alkohol: mogu povećati koncentraciju timolola u plazmi.

Trudnoća

Nema adekvatnih podataka o upotrebi timolola kod trudnica. Timolol treba koristiti u trudnoći samo kada je neophodno.

Kako smanjiti sistemsku resorpciju, videti u odeljku 4.2.

Epidemiološke studije nisu otkrile pojavu malformacija, ali su pokazale rizik od usporenja intrauterinog razvoja kada se beta-blokatori primenjuju oralno. Pored toga, kada su beta-blokatori korišćeni do porođaja, kod novorođenčeta su primećeni znaci i simptomi beta-blokade (npr. bradikardija, hipotenzija, respiratorni

distres i hipoglikemija). Ukoliko se timolol u obliku kapi za oči primenjuje do porođaja, novorođenče treba pažljivo nadzirati u prvim danima života.

Dojenje

Timolol se izlučuje u majčino mleko. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija lekom Unitimolol 0.5% mora se doneti uzimajući u obzir korist od terapije za ženu.

Moguća neželjena dejstva timolola kao što su vrtoglavica, poremećaj vida, promene refrakcije, diplopija, ptoza, česte episode zamagljenog vida i umor, mogu uticati na sposobnost pacijenata da upravljaju vozilima i rukuju mašinama.

Kao i prilikom primene drugih lekova namenjenih za okularnu upotrebu, i timolol se resorbuje u sistemsku cirkulaciju. To može dovesti do pojave sličnih neželjenih dejstava kao i prilikom primene sistemskih beta- blokatora. Učestalost sistemskih neželjenih reakcija nakon lokalne primene u oko je manja od učestalosti nakon sistemske primene leka.

Navedene neželjene reakcije uključuju reakcije primećene prilikom primene bilo kog beta-blokatora za okularnu upotrebu.

Poremećaji imunskog sistema:

Sistemske alergijske reakcije uključujući angioedem, urtikariju, lokalizovanu i generlizovani osip, pruritus, anafilaktičke reakcije, sistemski eritemski lupus.

Poremećaji metabolizma i ishrane:

Hipoglikemija.

Psihijatrijski poremećaji:

Insomnija, depresija, noćne more, gubitak pamćenja, halucinacije.

Poremećaji nervnog sistema:

Sinkopa, cerebrovaskularni neželjeni događaj, cerebralna ishemija, pogoršanje znakova i simptoma mijastenije gravis, vrtoglavica, parestezije i glavobolja.

Poremećaji oka:

Znaci i simptomi iritacije oka (npr. peckanje, bockanje, svrab, pojačano lučenje suza, crvenilo), blefaritis, keratitis, zamućenje vida i odvajanje horoidee nakon filtracione hirurgije (videti odeljak 4.4), konjunktivitis, smanjena osetljivost rožnjače, suvoća oka, erozija rožnjače, ptoza, diplopija.

Kod pacijenata koji imaju neko oštećenje rožnjače veoma retko su prijavljeni i slučajevi kalcifikacije rožnjače prilikom upotrebe kapi za oči koje sadrže fosfate.

Poremećaji uha i labirinta:

tinitus

Kardiološki poremećaji:

Bradikardija, bol u grudima, palpitacije, edem, aritmija, kongestivna srčana insuficijencija, atrioventrikularni blok, srčani zastoj, srčana insuficijencija.

Vaskularni poremećaji:

Hipotenzija, Raynaud-ov fenomen, hladne ruke i stopala, intermitentne klaudikacije.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Bronhospazam (predominantno kod pacijenata sa već postojećim bronhospastičkim bolestima), dispnea, kašalj, respiratorna insuficijencija, nazalna kongestija.

Gastrointestinalni poremećaji:

Dizgeuzija, nauzeja, dispepsija, dijareja, suvoća usta, abdominalna bol, povraćanje.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Alopecija, psorijaziformni osip ili pogoršanje psorijaze, osip po koži.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Mijalgija.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Peyronie-va bolest, smanjen libido, seksualna disfunkcija,.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Astenija/umor.

Pri primeni timolol kapi za oči zapaženi su i sledeći neželjeni događaji, ali njihova uzročna povezanost sa ovim lekom nije utvrđena:

Poremećaji metabolizma i ishrane: anoreksija.

Psihijatrijski poremećaji: poremećaji ponašanja uključujući konfuziju, halucinacije, anksioznost, dezorijentaciju, nervozu, somnolenciju, druge psihijatrijske poremećaje

Poremećaji oka: afakični cistoidni makularni edem Kardiološki poremećaji: pogoršanje angine pektoris Vaskularni poremećaji: hipertenzija, plućni edem Gastrointestinalni poremećaji: retroperitonealna fibroza Poremećaji kože i potkožnog tkiva: pemfigoid Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: impotencija.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena pri kliničkoj primeni oralnog timolol-maleata i mogu se smatrati potencijalnim neželjenim dejstvima timolol-maleata za okularnu primenu:

Poremećaji krvi i limfnog sistema: netrombocitopenijska purpura Poremećaji metabolizma i ishrane: gubitak telesne mase, hiperglikemija Poremećaji nervnog sistema: vertigo

Psihijatrijski poremećaji: poremećaj koncentracije

Poremećaj uha i labirinta: tinitus

Vaskularni poremećaji: arterijska insuficijencija, vazodilatacija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: pukoti, bronhijalna opstrukcija

Hepatobilijarni poremećaji: hepatomegalija

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: iritacija kože, poremećaj pigmentacije, preznojavanje

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva: bol u ekstremitetima, artralgija

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema: dizurija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: smanjena tolerancija na fizički napor.

Dodatno, zapažena su različita neželjena dejstva pri primeni drugih beta-blokatora i mogu se smatrati potencijalnim neželjenim dejstvima pri primeni timolol-maleata za okularnu primenu

Poremećaji imunskog sistema: povišena temperatura u kombinaciji sa generalizovanim bolovima u mišićima, bolom u grlu, laringospazmom i respiratornim distresom

Poremećaji krvi i limfnog sistema: agranulocitoza, trombocitopenijska purpura

Psihijatrijski poremećaji: katatonija, akutni reverzibilni sindrom (dezorijentacija, gubitak pamćenja, emocionalna labilnost, snižen nivo svesti, smanjena sposobnost za izvršavanje zadataka) Gastrointestinalni poremećaji: tromboza mezenterične arterije, ishemični kolitis

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: Pejronijeva bolest.

Pri primeni beta-adrenergičkog blokatora, praktolola zapažena je pojava sindroma koji se sastoji od psorijaziformnog osipa, konjunktivitsa, otitisa i sklerozirajućeg serozitisa. Ovaj sindrom je zapažen i pri primeni timolol-maleata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Bilo je izveštaja o slučajnom predoziranju kapima za oči sa timololom, koje je dovelo do simptoma sličnih onima koja nastaju pri sistemskoj primeni beta-adrenergičkih blokatora, kao što su vrtoglavica, glavobolja, kratak dah, bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i srčani zastoj (videti odeljak 4.8).

Terapija

Ukoliko dođe do trovanja, potrebno je preduzeti sledeće mere:

1. Gastrolavaža, ukoliko došlo do ingestije leka. Studije su pokazale da se timolol ne može lako ukloniti hemodijalizom.

2. Simptomatska bradikardija: primeniti atropin-sulfat 0,25 do 2 mg intravenski, u cilju izazivanja blokade vagusa. U slučajevima da bradikardija i dalje postoji, potrebno je sa oprezom primeniti izoprenalin- hidrohlorid ili razmotriti ugradnju pacemaker-a u refraktornim slučajevima.

3. Hipotenzija: primena simpatomimetika, kao što su: dopamin, dobutamin ili noradrenalin. U refraktornim slučajevima, primena glukagona se pokazala korisnom.

4. Bronhospazam: potrebno je primeniti izoprenalin-hidrohlorid; pored toga, razmotriti i eventualnu primenu aminofilina.

5. Akutna srčana insuficijencija: potrebno je odmah primeniti konvencionalnu terapiju digitalisom, diureticima i kiseonikom. U refraktornim slučajevima može biti potrebna intravenska primena aminofilina. Ukoliko je neophodno, može se primeniti i glukagon što se pokazalo uspešnim.

6. Srčani zastoj (blok II ili III stepena): izoprenalin-hidrohlorid ili ugradnja pacemaker-a.