Gastroprazol® 20mg gastrorezistentna tableta

Osnovne informacije

A1 - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) lekovima u Listi A
Р -
1. Za eradikaciju Helicobacter pylori infekcije do 14 dana dokazanu validnim testom (K22.1; K25; K26; K28), 2. Nakon krvarenja iz peptičkog ulkusa do 2 meseca (K25; K26; K28), 3. Gastroezofagealna refluksna bolest do 2 nedelje terapije (K21).
Za indikaciju pod tačkom 2. lek se u terapiju uvodi na osnovu mišljenja gastroenterologa. Za indikaciju pod tačkom 3. nakon gore navedenog perioda lečenja (2 nedelje) nastavak terapije do 8 nedelja u toku 12 meseci na osnovu mišljenja: a) gastroenterologa ili b) mišljenja specijaliste abdominalnog hirurga uz nalaz gornje endoskopije.
Nema podataka.
gastrorezistentna tableta
BALKANPHARMA-DUPNITSA AD
ADOC D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

gastrorezistentna tableta; 20mg; blister, 2x7kom
A1
417,77 DIN
375,99 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
20 mg
1122765
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

  • Aktivni duodenalni ulkus

  • Aktivni benigni gastrični ulkus

  • Simptomatska erozivna ili ulcerativna gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

  • Dugoročna terapija gastroezofagealne refluksne bolesti (terapija održavanja GERB)

  • Simptomatska terapija umerene ili veoma ozbiljne gastroezofagealne refluksne bolesti (simptomatska terapija GERB)

  • Zollinger-Ellison-ov sindrom

  • U kombinaciji sa odgovarajućim antibakterijskim lekovima za eradikaciju Helicobacter pylori kod pacijenata sa peptičkim ulkusnim oboljenjem. Videti odeljak 4.2.

Doziranje i način primene

Odrasli/stariji:
  • Aktivni duodenalni ulkus i aktivni benigni gastrični ulkus: Preporučena oralna doza za aktivni duodenalni ulkus i aktivni beningni gastrični ulkus je 20 mg na dan, ujutru. Kod većine pacijenata sa aktivnim duodenalnim ulkusom se postiže izlečenje tokom četiri nedelje terapije. Međutim, kod pojedinih pacijenata potrebne su dodatne četiri nedelje terapije da bi se postiglo potpuno izlečenje. Kod većine pacijenata sa aktivnim benignim gastričnim ulkusom izlečenje se postiže tokom šest nedelja terapije. Međutim, kod pojedinih pacijenata potrebno je dodatnih šest nedelja terapije za potpuno izlečenje.

  • Erozivna ili ulcerativna gastroezofagealna refluksna bolest (GERB): Preporučena doza je 20 mg jednom dnevno oralnim putem, tokom četiri do osam nedelja.

  • Dugoročna terapija gastroezofagealne refluksne bolesti (terapija održavanja GERB): Za dugotrajnu terapiju gastroezofagealne refluksne bolesti, može se primeniti doza održavanja od jedne tablete Gastroprazola od 20 mg ili 10 mg dnevno, u zavisnosti od odgovora pacijenta.

  • Simptomatska terapija umerene ili veoma ozbiljne gastroezofagealne refluksne bolesti (simptomatska terapija GERB): 10 mg jednom dnevno kod pacijenata bez ezofagitisa. Ukoliko se ne postigne kontrola simptoma u toku četiri nedelje terapije, potrebno je dalje ispitivanje pacijenta. Kada dođe do povlačenja simptoma, dalja simptomatska kontrola se može postići primenom leka po potrebi i to 10 mg jednom dnevno, onda kada je potrebno.

  • Zollinger-Ellison-ov sindrom: Preporučena početna doza za odrasle je 60 mg jednom dnevno. Doza se može titrirati najviše do 120 mg dnevno, u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta. Može se primeniti pojedinačna dnevna doza do 100 mg dnevno. Dozu od 120 mg dnevno treba dati u dve podeljene doze, tj. 60 mg dva puta dnevno. Terapija treba da traje sve dok za to postoje kliničke indikacije.

  • Eradikacija Helicobacter pylori: Kod pacijenta sa H.pylori, treba primeniti terapiju eradikacije. Preporučuje se sledeća kombinovana terapija u trajanju od sedam dana:

    Gastroprazol 20 mg dva puta dnevno + klaritromicin 500 mg dva puta dnevno i amoksicilin 1 g dva puta dnevno.

    Kod terapijskih indikacija kod kojih je potrebno primeniti lek jednom dnevno, Gastroprazol tabletu treba uzeti ujutru, pre jela; iako je pokazano da ni vreme uzimanja leka ni unošenje hrane nemaju uticaja na aktivnost rabeprazol natrijuma, ovakav način primene leka će olakšati poštovanje propisanog režima doziranja leka.

    Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre

    Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenta sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre.

    Videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka za primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

    Deca

    Rabeprazol se ne preporučuje za upotrebu kod dece, jer nema dovoljno iskustva u primeni leka kod ove grupe pacijenata.

    Način primene

    Pacijenta treba upozoriti da se Gastroprazol tablete ne smeju žvakati u ustima ili lomiti, već tabletu treba progutati celu.

Kontraindikacije

Lek Gastroprazol je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na rabeprazol natrijum, ili na bilo koju pomoćnu supstancu koje su navedene u odeljku 6.1.

Rabeprazol je kontraindikovan u trudnoći i tokom perioda dojenja (videti odeljak 4.6).

Posebna upozorenja

Simptomatski odgovor na primenjenu terapiju rabeprazol natrijumom ne isključuje prisustvo gastričnog ili ezofagealnog maligniteta, prema tome mogućnost prisustva maligniteta treba isključiti pre započinjanja terapije lekom Gastroprazol.

Pacijente na dugotrajnoj terapiji lekom (posebno one koji uzimaju lek duže od godinu dana) treba redovno pratiti.

Ne može se isključiti rizik od ukrštene preosetljivosti sa drugim inhibitorima protonske pumpe ili supstituisanim benzimidazolima.

Pacijenta treba upozoriti da se Gastroprazol tablete ne smeju žvakati ili lomiti u ustima, već tabletu treba progutati celu.

Lek Gastroprazol se ne preporučuje za upotrebu kod dece, jer nema dovoljno iskustva u primeni leka kod ove populacije pacijenata.

U postmarketinškom periodu evidentirani su slučajevi krvnih diskrazija (trombocitopenija i neutropenija). U većini slučajeva gde se nije mogla identifikovati alternativna etiologija, neželjeni događaji nisu bili komplikovani i povukli su se nakon isključenja rabeprazola iz terapije.

U kliničkim studijama, kao i u postmarketinškom periodu, evidentirane su poremećene (nefiziološke) vrednosti enzima jetre. U većini slučajeva u kojima nije mogla da se identifikuje alternativna etiologija, neželjeni događaji nisu bili komplikovani i otklonjeni su nakon što je rabeprazol isključen iz terapije.

U studiji u kojoj su bili uključeni pacijenti sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nije bilo pokazatelja značajnih problema povezanih sa bezbednošću primene leka, u odnosu na odgovarajuće kontrolne grupe pacijenata (odgovarajuće starosti i pola). Međutim, kako nema kliničkih podataka o primeni leka rabeprazol kod pacijenata sa teškom disfunkcijom jetre, lekaru koji propisuje lek se savetuje oprez kod prvog uvođenja leka rabeprazol u terapiju.

Istovremena primena leka Gastroprazo sa atazanavirom se ne preporučuje (videti odeljak 4.5.).

Terapija lekovima iz farmakoterapijske grupe inhibitora protonske pumpe, uključujući i lek Gastroprazol, može da poveća rizik od gastrointestinalnih infekcija izazvanih bakterijama Salmonella, Campylobacter i Clostridium difficile (videti odeljak 5.1.).

Frakture kostiju

Inhibitori protonske pumpe, posebno ako se primenjuju u visokim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (duže od 1 godine), mogu blago povećati rizik od nastajanja fraktura kuka, zglobova i kičme, pretežno kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih poznatih faktora rizika. Opservaciona klinička ispitivanja ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupni rizik od nastanka fraktura za 10 do 40%. Deo ovih povećanja može biti posledica uticaja drugih faktora rizika. Pacijenti sa rizikom od nastanka osteoporoze moraju biti zbrinuti u skladu sa važećim kliničkim vodičima; treba obezbediti adekvatan unos vitamina D i kalcijuma.

Hipomagnezemija

Teška hipomagnezemija je primećena kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe kao što je rabeprazol u periodu od najmanje 3 meseca, a kod većine slučajeva terapija je trajala godinu dana. Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su slabost, grčevi, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije, koje mogu početi neprimetno i prevideti se. Kod većine ugroženih pacijenata, stanje hipomagnezemije se poboljšalo nakon uvođenja magnezijuma u terapiju i prekida terapije inhibitorima protonske pumpe.

Kod pacijenata za koje se očekuje da će biti na produženoj terapiji ili koji uzimaju inhibitore protonske pumpe sa digoksinom ili drugim lekovima koji mogu dovesti do hipomagnezemije (npr diuretici), lekar treba da uzmu u obzir vrednosti koncentracija magnezijuma pre započinjanja terapije inhibitorima protonske pumpe i periodično tokom terapije.

Istovremena primena rabeprazola sa metotreksatom

Podaci iz literature ukazuju da istovremena primena inhibitora protonske pumpe (IPP) sa metotreksatom (naročito u visokim dozama; videti Uputstvo za lek za metotreksat) može povećati i produžiti serumske koncentracije metotreksata i/ili njegovog metabolita, što može dovesti do toksičnosti. Kod primene

metotreksata u velikim dozama treba razmotriti privremeni prekid terapije sa inhibitorima protonske pumpe (IPP).

Uticaj na resorpciju vitamina B12

Rabeprazol natrijum kao i svi drugi lekovi koji blokiraju stvaranje želudačne kiseline mogu dovesti do smanjenja resorpcije vitamina B12 (cijanokobalamin), kao posledice hipo- ili ahlorhidrije. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa smanjenim rezervama vitamina B12 ili kod pacijenata koji imaju posebne faktore rizika za nastanak malapsorpcije vitamina B12 ili ako se pojave odgovarajući klinički simptomi.

Subakutni kuţani eritemski lupus (SCLE, engl. subacute cutaneous lupus erythematosus)

Inhibitori protonske pumpe povezani su sa vrlo retkim slučajevima SCLE-a. Ako nastupe lezije, posebno na delovima kože izloženim suncu, i ako su udružene sa artralgijom, odmah treba zatražiti medicinsku pomoć, a lekar treba da razmotri prekid terapije lekom Gastroprazol. Ako se nakon terapije inhibitorom protonske pumpe javi SCLE, povećan je rizik od nastanka SCLE-a tokom primene drugih inhibitora protonske pumpe.

Interferencija sa laboratorijskim testovima

Povećana koncentracija hromogranina A (CgA) može interferirati sa testovima za neuroendokrine tumore. Kako bi se izbegla ova interferencija, potrebno je prekinuti primenu leka Gastroprazol, najmanje 5 dana pre određivanja CgA (videti odeljak 5.1.). Ako se vrednosti CgA i gastrina ne vrate unutar referentnih vrednosti nakon početnog merenja, merenje treba ponoviti 14 dana nakon prekida terapije inhibitorom protonske pumpe.

Interakcije

Rabeprazol dovodi do jake i dugotrajne inhibicije sekrecije želudačne kiseline. Moguće su interakcije sa jedinjenjima čija je resorpcija pH zavisna. Istovremena primena rabeprazol-natrijuma sa ketokonazolom ili itrakonazolom, može dovesti do značajnog smanjenja koncentracija antimikotika u plazmi. Stoga može biti potrebno praćenje pacijenata koji su na istovremenoj terapiji ketokonazolom ili itrakonazolom i rabeprazolom, u cilju eventualnog prilagođavanja režima doziranja ovih lekova.

U kliničkim studijama, u kojima su antacidi primenjivani istovremeno sa rabeprazolom, kao i u specifičnoj studiji interakcija lekova, nije primećena interakcija sa tečnim antacidima.

Istovremena primena leka atazanavir 300 mg/ritonavir 100 mg sa omeprazolom (40 mg jednom dnevno) ili atazanavir 400 mg sa lansoprazolom (60 mg jednom dnevno) kod zdravih dobrovoljaca, dovela je do značajnog smanjenja sistemske izloženosti atazanaviru. Resorpcija atazanavira je zavisna od pH u želucu. Iako nisu sprovedene studije, slični rezulatati se mogu očekivati i pri istovremenoj primeni ostalih lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe (IPP). Prema tome lekove iz grupe IPP, uključujući i rabeprazol, ne treba primenjivati istovremeno sa atazanavirom (videti odeljak 4.4.).

Metotreksat

Prikazi slučajeva, objavljene populacijske farmakokinetičke studije i retrospektivna analiza ukazuju da istovremena primena inhibitora protonske pumpe (IPP) sa metotreksatom (naročito u visokim dozama; videti Uputstvo za lek za metotreksat) može povećati i produžiti serumske koncentracije metotreksata i/ili njegovog metabolita. Međutim, nisu sprovedene zvanične studije o interakcijama metotreksata sa inhibitorima protonske pumpe.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nema podataka o bezbednosti primene rabeprazola kod trudnica. U reproduktivnim studijama sprovedenim na pacovima i kunićima nije bilo dokaza da je primena rabeprazol-natrijuma dovodila do smanjenja plodnosti ili oštećenja fetusa, iako je kod pacova uočen nizak feto-placentalni transfer. Lek Gastroprazol je kontraindikovan u periodu trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li se rabeprazol-natrijum izlučuje u majčino mleko. Nisu sprovedene studije kod žena koje doje. Rabeprazol-natrijum se izlučuje putem mlečnih žlezda pacova. Stoga je rabeprazol kontraindikovan tokom perioda dojenja.

Upravljanje vozilom

Na osnovu farmakodinamičkih osobina i bezbednosnog profila leka, malo je verovatno da će lek Gastroprazol uticati na smanjenje sposobnosti upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ako je međutim pažnja smanjena zbog pospanosti, preporučuje se da se izbegava upravljanje motornim vozilima i rukovanje složenim mašinama.

Neželjena dejstva

Najčešće neželjene reakcije na rabeprazol, koje su zabeležene tokom kontrolisanih kliničkih studija su bile: glavobolja, dijareja, abdominalni bol, astenija, flatulencija, osip i suvoća usta. Većina neželjenih reakcija koje su zabeležene tokom kliničkih studija su po ozbiljnosti bile blage ili umerene i prolazne.

Navedeni neželjeni događaji su zabeleženi tokom kliničkih studija i u postmarketinškom periodu, a njihova učestalost je definisana na sledeći način:

česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1,000 do < 1/100), retka (≥1/10,000 do <1/1,000), veoma retka (<1/10,000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Klasa sistema organa česta povremena retka veoma retka nije poznata
Infekcije i infestacije infekcija
Poremećaji krvi i limfnog sistema neutropenija, leukopenija, trombocitopenija, leukocitoza,
Poremećaji imunskog sistema hipersenzitivnost 1,2
Poremećaji metabolizma i ishrane anoreksija hiponatremija, hipomagnezemija 4
Psihijatrijski poremećaji insomnija nervoza depresija konfuzija
Poremećaji nervnog sistema glavobolja, vrtoglavica somnolencija
Vaskularni poremećaji periferni edem
Poremćaji oka poremećaj vida
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji kašalj, faringitis, rinitis bronhitis, sinuzitis
Gastrointestinal ni poremećaji dijareja, povraćanje, nauzeja, abdominalni bol, konstipacija, dispepsija, suva usta, eruktacija gastritis, stomatitis, poremaćaj ukusa mikroskopski kolitis
flatulencije, polipi fundusnih žlezda želuca (benigni)
Hepatobilijarni poremećaji hepatitis, žutica, hepatična encefalopatija 3
Poremećaji kože i potkožnog tkiva osip, eritem 2 pruritus, znojenje, bulozne reakcije2 multiformni eritem, toksična epidermalna nekroliza (TEN), Stevens- Johnson–ov sindrom (SJS) Subakutni/ kutani eritemski lupus4
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva nespecifični bol, bol u leđima mijalgija, grčevi u nogama, artralgija, frakture kuka, zglobova ili kičme4
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema infekcije urinarnog trakta intersticijalni nefritis
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki ginekomastija
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene astenija, sindrom sličan influenci bol u grudima, drhtavica, pireksija
Ispitivanja povećane vrednosti enzima jetre 3 povećanje telesne mase

1 Uključujući i oticanje lica, hipotenziju i dispneju

2 Eritem, bulozne rekacije i reakcije preosetljivosti su se obično povukle nakon obustavljanja terapije.

3 Retki slučajevi hepatičke encefalopatije su prijavljeni kod pacijenata sa cirozom jetre. Kod pacijenata sa teškom disfunkcijom jetre, lekaru koji propisuje lek se savetuje oprez kod prvog uvođenja leka rabeprazol u terapiju (videti odeljak 4.4.).

4 Videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Podaci o namernom ili slučajnom predoziranju lekom su ograničeni. Maksimalna izloženost leku nije bila veća od 60 mg dva puta dnevno, ili 160 mg jednom dnevno. Efekti su generalno blagi, predstavljaju poznata neželjena dejstva leka i prolazni su, bez potrebe za dodatnom medicinskom intervencijom. Nije poznat specifičan antidot. Rabeprazol-natrijum se u velikom stepenu vezuje za proteine plazme i prema tome ne podleže dijalizi. Kao i kod drugih slučajeva predoziranja, terapija treba da bude simptomatska i treba primeniti opšte suportivne mere.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Alimentarni trakt i metabolizam, lekovi za lečenje peptičkog ulkusa i gastroezofagusnog refluksa, inhibitori protonske pumpe ATC šifra: A02BC04 Mehanizam delovanja:

Rabeprazol-natrijum pripada klasi antisekretornih jedinjenja, supstituisanih benzimidazola, koji ne ispoljavaju antiholinergička svojstva ili svojstva inhibitora H2 receptora, već suprimira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu, specifičnom inhibicijom H+/K+ -ATP-aznog enzima (protonska pumpa). Ovaj efekat je dozno zavistan i dovodi do inhibicije bazalne i stimulisane sekrecije hlorovodonične kisline,

bez obzira na prirodu stimulansa. Studije na životinjama su pokazale da nakon primene, rabeprazol-natrijum brzo nestaje iz plazme i gastrične mukoze. Rabeprazol se kao slaba baza brzo resorbuje nakon primene bilo koje doze i koncentriše se u kiseloj sredini parijetalnih ćelija. Rabeprazol se konvertuje do aktivnog sulfenamidskog oblika putem protonovanja i potom reaguje sa raspoloživim cisteinom na protonskoj pumpi.

Antisekretorna aktivnost:

Posle oralne primene rabeprazol-natrijuma u dozi od 20 mg, početak antisekretornog efekta se javlja u roku od sat vremena, a maksimalan efekat se ispoljava nakon dva do četiri sata. Inhibicije bazalne i hranom stimulisane sekrecije 23 sata posle prve doze rabeprazol-natrijuma su iznosile 69% i 82% redom, a dužina trajanja inhibicije je iznosila 48 sati. Inhibitorni efekat rabeprazol-natrijuma na sekreciju želudačne kisleline se neznatno povećava pri ponovljenom doziranju (tj. pri ponovljenoj primeni leka jednom dnevno), sa postizanjem stanja ravnoteže (steady state) posle tri dana. Kada se obustavi primena leka, sekretorna aktivnost se normalizuje u toku 2 do 3 dana.

Smanjenje sekrecije želudačne kiseline primenom bilo koje mere, uključujući primenu inhibitora protonske pumpe kao što je rabeprazol, povećava broj bakterija koje su normalno prisutne u gastrointestinalnom traktu. Terapija primenom inhibitora protonske pumpe verovatno može da poveća rizik od gastrointestinalnih infekcija kao što su one prouzrokovane Salmonella, Campylobacter i Clostridium Difficile.

Efekti serumskog gastrina:

U kliničkim studijama u kojima su pacijenti tretirani rabeprazol-natrijumom jednom dnevno u dozi od 10 mg ili 20 mg i terapija je trajala do 43 meseca. Vrednosti serumskog gastrina su se povećale tokom prve 2 do 8 nedelja, odražavajući inhibitorni efekat na sekreciju želudačne kiseline i ostali su stabilni u toku trajanja terapije. Vrednosti gastrina su se vratile na one koje su bile prisutne pre započinjanja terapije, najčešće u roku od 1 do 2 nedelje posle obustave primene leka.

Rezultati uzoraka dobijenih biopsijom antruma i fundusa želuca kod preko 500 pacijenata koji su primali rabeprazol ili komparativni lek u trajanju do 8 nedelja nisu pokazali promene u histologiji ćelija sličnih enterohromafinu (ECL cells), stepenu gastritisa, incindenci atrofičnog gastritisa, intestinalnoj metaplaziji ili distribuciji infekcije H.pylori. Kod preko 250 pacijenata koji su praćeni tokom 36 meseci kontinuirane terapije, nisu nađene značajne promene rezultata u odnosu na bazalne vrednosti.

Ostali efekti:

Sistemski efekti rabeprazol-natrijuma u CNS-u, kardiovaskularnom ili respiratornom traktu nisu do danas identifikovani. Primena rabeprazol-natrijuma oralnim putem u dozi od 20 mg u trajanju od dve nedelje, nije imala efekat na funkciju štitaste žlezde, metabolizam ugljenih hidrata, ili vrednosti u sistemskoj cirkulaciji paratireoidnog hormona, kortizola, estrogena, testosterona, prolaktina, holecistokinina, sekretina, glukagona, folikulostimulišućeg hormona (FSH), luteinizirajućeg hormona (LH), renina, aldosterona ili somatotropnog hormona.

Studije kod zdravih dobrovoljaca su pokazale da rabeprazol-natrijum nema klinički značajne interakcije sa amoksicilinom. Rabeprazol ne utiče negativno na koncentracije amoksicilina ili klaritromicina u plazmi kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno, u cilju eradikacije infekcija H.pylori gornjih partija gastrointestinalnog trakta.

Vrednosti serumskog gastrina rastu tokom terapije antisekretornim lekovima kao odgovor na

smanjeno lučenje kiseline. Vrednosti CgA takođe rastu zbog smanjene kiselosti u želucu. Povećane koncentracije CgA mogu interferirati sa testovima za neuroendokrine tumore.

Dostupni podaci iz literature ukazuju da primenu inhibitora protonske pumpe treba prekinuti

između 5 dana i 2 nedelje pre određivanja CgA. Time se omogućava da se koncentracije CgA koje mogu biti znatno povećane nakon terapije inhibitorom protonske pumpe vrate unutar referentnih vrednosti.

Pedijatrijska populacija

Evropska Agencija za lekove je odložila obavezu podnošenja rezultata ispitivanja primene rabeprazola u lečenju gastroezofagealne refluksne bolesti u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije (videti odeljak

4.2 za informacije o primeni leka u pedijatrijskoj populaciji).

Evropska Agencija za lekove je odustala od obaveze podnošenja rezultata ispitivanja primene rabeprazola u lečenju Zollinger-Ellison-ovog sindroma, duodenalnog ulkusa i gastričnog ulkusa u svim podgrupama pedijatrijske populacije (videti odeljak 4.2 za informacije o primeni leka u pedijatrijskoj populaciji).

Farmakokinetika

Resorpcija:

Farmaceutski oblik leka Gastroprazol je gastrorezistentna tableta, koja sadrži rabeprazol-natrijum. Ovakva formulacija leka je neophodna, jer je rabeprazol nestabilan u kiseloj sredini. Resorpcija rabeprazola, prema tome, počinje tek nakon prolaska tablete kroz želudac. Resorpcija leka je brza, sa maksimalnim koncentracijama rabeprazola u plazmi koji se javljaju oko 3,5 sati posle primene doze od 20 mg. Vrednosti maksimalnih koncentracija rabeprazola u plazmi (Cmax) i PIK (površina ispod krive koncentracije u funkciji vremena) su linearne u rasponu doza od 10 mg do 40 mg. Apsolutna biološka raspoloživost oralnim putem doze od 20 mg (u poređenju sa intravenskom primenom) iznosi oko 52% zbog izraženog presistemskog metabolizma. Biološka raspoloživost se ne povećava kod ponovljenog doziranja. Kod zdravih dobrovoljaca, poluvreme eliminacije je oko 1 h (u rasponu vrednosti od 0,7 h do 1,5 h), a procenjeno je da je ukupni klirens leka 283±98 ml/min. Nisu zabeležene klinički značajne interakcije sa hranom. Utvrđeno je da ni hrana, a ni period dana kada se lek primenjuje, ne utiču na resorpciju rabeprazol-natrijuma.

Distribucija:

Stepen vezivanja rabeprazola za proteine plazme iznosi oko 97%.

Metabolizam i izlučivanje:

Rabeprazol-natrijum, kao i ostali inhibitori protonske pumpe, se metabolizuje posredstvom enzimskog sistema jetre citohroma P450 (CYP450). In vitro studije na mikrozomima ljudske jetre su pokazale da se rabeprazol-natrijum metaboliše putem izoenzima CYP2C19 i CYP3A4. U ovim studijama, u očekivanim koncetracijama leka u plazmi, rabeprazol ne indikuje i ne inhibira CYP3A4; iako in vitro studije ne mogu uvek pouzdano predvideti in vivo status leka, ovi rezultati ukazuju da se ne očekuju interakcije između rabeprazola i ciklosporina. Kod ljudi su tioetar (M1) i karboksilna kiselina (M6) glavni metaboliti u plazmi, dok su sulfon (M2), desmetil-tioetar (M4) i konjugat merkapturne kiseline (M5), rezultati sporednih metaboličkih puteva i u plazmi su prisutni u manjim koncentracijama. Samo desmetil metabolit (M3) ima slabu antisekretornu aktivnost, ali on nije prisutan u plazmi.

Nakon primene pojedinačne doze od 20 mg 14C obeleženog rabeprazol-natrijuma, nije uočen nepromenjen lek u urinu. Oko 90% primenjen doze se izlučuje u urinu u obliku dva glavna metabolita: konjugata merkapturne kiseline (M5) i karboksilne kiseline (M6) i još dva nepoznata metabolita. Preostali deo doze se izlučuje u fecesu.

Pol:

Kada se uzmu u obzir (i prilagode) telesna masa i visina, ne postoje značajne razlike između polova u farmakokinetici rabeprazola nakon primene pojedinačne doze od 20 mg.

Renalna disfunkcija:

Kod pacijenata sa stabilnom renalnom insuficijencijom u terminalnoj fazi, kod kojih je potrebna kontinuirana hemodijaliza (klirens kreatinina ≤ 5 mL/min./1,73 m2), dispozicija rabeprazola je bila veoma slična kao i kod zdravih dobrovoljaca. Vrednosti PIK i Cmax kod ovih pacijenata su bile za oko 35% niže u odnosu na vrednosti ovih parametara kod zdravih dobrovoljaca. Prosečna vrednost poluvremena eliminacije rabeprazola je bila 0,82 h kod zdravih dobrovoljaca, 0,95 h kod pacijenta tokom hemodijalize i 3,6 h posle dijalize. Klirens leka kod pacijenata sa oboljenjem bubrega kod kojih je potrebna kontinuirana hemodijaliza je bio oko dva puta veći u odnosu na zdrave dobrovoljce.

Disfunkcija jetre:

Nakon primene pojedinačne doze od 20 mg rabeprazola kod pacijenata sa blagim do umerenim poremećajem funkcije jetre, vrednosti PIK su bile dvostruko veće, a vrednosti poluvremena eliminacije 2-3 puta veće u odnosu na zdrave dobrovoljce. Međutim, primenom doze od 20 mg dnevno u toku 7 dana, vrednosti PIK su bile samo 1,5 puta veće, a vrednosti Cmax 1,2 puta veće u odnosu na zdrave dobrovoljce. Poluvreme eliminacije rabeprazola kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre je iznosilo 12,3 h, u poređenju sa 2,1 h, koliko je iznosila vrednost ovog farmakokinetičkog parametra kod zdravih dobrovoljaca. Farmakodinamički odgovor (kontrola pH u želucu) u ove dve grupe je bila klinički uporediva.

Stariji:

Brzina eliminacije rabeprazola se u određenoj meri smanjila kod starijih pacijenata. Nakon primene doze rabeprazol-natrijuma od 20 mg dnevno u toku 7 dana, vrednosti PIK su se udvostručile, dok se vrednost Cmax povećala za 60%, a vrednost t1/2 za oko 30%, u pređenju sa mladim zdravim dobrovoljcima. Ipak, nisu uočeni pokazatelji kumulacije rabeprazola.

Polimorfizam CYP2C19:

Nakon primene rabeprazola u dozi od 20 mg dnevno u toku 7 dana, kod sporih metabolizera (poor metabolizers, PM) supstrata CYP2C19, vrednosti PIK i t1/2 su bile oko 1,9 i 1,6 puta veće u odnosu na normalne metabolizere (extensive metabolizers, EM), dok se vrednost Cmax povećala samo 40 %.


Paralele