Gliclada® 30mg tableta sa produženim oslobađanjem

Insulin nezavisni dijabetes (tip 2) kod odraslih, kada dijeta, fizička aktivnost i smanjenje telesne mase nisu dovoljni za postizanje zadovoljavajuće kontrole koncentracije glukoze u krvi.

Doziranje

Dnevna doza može da varira od 1 do 4 tablete dnevno, tj. od 30 do 120 mg uzeto oralno u jednoj dnevnoj dozi, uz doručak.

Preporučuje se da se tableta(e) proguta(ju) cela(e).

Ako je pacijent propustio da uzme jednu dozu, ne sme povećati dozu koju uzima sledećeg dana.

Kao i za sve hipoglikemijske lekove, dozu treba prilagoditi individualnom metaboličkom odgovoru pacijenta (glikemija, HbA1c).

• Početna doza

  Preporučena početna doza je 30 mg dnevno.

  Ukoliko je koncentracija glukoze u krvi dobro kontrolisana, ova doza se može koristiti kao doza održavanja. Ako koncentracija glukoze u krvi nije zadovoljavajuće kontrolisana, doza se može postepeno povećati na 60, 90 ili 120 mg dnevno. Treba se strogo držati intervala od najmanje mesec dana između dva povećanja doze, izuzev kod pacijenata kod kojih ne dođe do smanjenja koncentracije glukoze u krvi nakon dve nedelje lečenja. U tim slučajevima, doza se može povećati na kraju druge nedelje lečenja.

  Maksimalna preporučena dnevna doza je 120 mg.

• Prelazak sa tableta gliklazida od 80 mg sa trenutnim oslobađanjem na lek Gliclada, tablete sa produženim oslobađanjem od 30 mg

  Jedna tableta sa trenutnim oslobađanjem gliklazida od 80 mg odgovara jednoj tableti sa produženim oslobađanjem leka Gliclada od 30 mg. Prema tome, zamena se može izvršiti samo ako se pažljivo prati koncentracija glukoze u krvi.

• Prelazak sa drugog oralnog antidijabetika na lek Gliclada tablete sa produženim oslobađanjem Lek Gliclada se može koristiti kao zamena za drugi oralni antidijabetik.

  Pri prelasku na lek Gliclada, moraju se uzeti u obzir doziranje i poluvreme eliminacije do tada primenjivanog oralnog antidijabetika.

  Prelazni period uglavnom nije potreban. Treba koristiti početnu dozu od 30 mg, pa je treba prilagoditi prema odgovoru koncentracije glukoze u krvi pacijenta, kao što je gore opisano.

  Kada se prelazi sa terapije derivatom sulfonilureje sa produženim poluvremenom eliminacije, može biti potrebna pauza u terapiji od nekoliko dana, da bi se izbeglo aditivno dejstvo dva leka koje može da prouzrokuje hipoglikemiju. Proceduru koja je opisana za započinjanje terapije treba takođe koristiti pri prelasku na terapiju lekom Gliclada, tj. početna doza od 30 mg dnevno, a nakon toga postepeno povećavanje doze u zavisnosti od metaboličkog odgovora.

• Kombinacija sa drugim oralnim antidijabeticima

  Lek Gliclada se može dati u kombinaciji sa bigvanidinima, inhibitorima alfa-glukozidaze ili insulinom. Kod pacijenata kod kojih se ne uspostavi zadovoljavajuća kontrola lekom Gliclada, može se uvesti istovremena terapija insulinom pod strogim medicinskim nadzorom.

  Posebne populacije pacijenata

  Stariji pacijenti

  Lek Gliclada, treba propisivati koristeći isti režim doziranja koji se preporučuje za pacijente mlađe od 65 godina.

  Oštećenje funkcije bubrega

  Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega, može se koristiti isti režim doziranja kao i kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, uz pažljivo praćenje pacijenata. Ovi podaci su potvrđeni u kliničkim ispitivanjima.

  Pacijenti sa rizikom od pojave hipoglikemije

  • Stanja pothranjenosti ili malnutricije,

  • Teški ili slabo kompenzovani endokrini poremećaji (hipopituitarizam, hipotireoidizam, adrenokortikalna insuficijencija),

  • Prekid dugotrajne terapije kortikosteroidima i/ili terapije velikim dozama kortikosteroida,

  • Teško oboljenje krvnih sudova (teško koronarno oboljenje srca, teška karotidna insuficijencija, difuzno vaskularno oboljenje).

    Preporučuje se započinjanje terapije minimalnom početnom dozom od 30 mg dnevno.

    Pedijatrijska populacija

    Nije ustanovljena efikasnost i bezbednost primene gliklazida, tableta sa produženim oslobađanjem od 30 mg, kod dece i adolescenata. Nema dostupnih podataka.

• Preosetljivost na gliklazid, druge derivate sulfonilureje, sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Dijabetes tip 1.

• Dijabetesna prekoma i koma, dijabetesna ketoacidoza.

• Teška insuficijencija jetre ili bubrega (u ovim slučajevima preporučuje se upotreba insulina).

• Lečenje mikonazolom (videti odeljak 4.5).

• Dojenje (videti odeljak 4.6).

Hipoglikemija

Ovu terapiju treba propisati samo ako pacijent može da ima redovan unos hrane (uključujući i doručak). Veoma je važno da se redovno unose ugljeni hidrati zbog povećanog rizika od hipoglikemije do koga dolazi: ako se obrok kasno uzme, ako se ne konzumira dovoljna količina hrane ili se konzumira hrana sa malo ugljenih hidrata. Postoji veća verovatnoća da dođe do hipoglikemije tokom nisko-kaloričnih dijeta, nakon dugotrajne ili naporne fizičke aktivnosti, prilikom uzimanja alkohola ili ako se koristi kombinacija hipoglikemičkih lekova.

Hipoglikemija može da se javi nakon primene derivata sulfonilureje (videti odeljak 4.8). U nekim slučajevima hipoglikemija može biti ozbiljna i produžena. Može biti neophodna hospitalizacija, kao i kontinuirana primena glukoze tokom nekoliko dana.

Neophodan je pažljiv odabir pacijenata, doze koja se koristi i jasna uputstva pacijentima da bi se smanjio rizik nastanka hipoglikemijskih epizoda.

Faktori koji povećavaju rizik nastanka hipoglikemije:

• pacijenti koji odbacuju ili nisu u mogućnosti da sarađuju (naročito stariji pacijenti),

• neuhranjenost (malnutricija), neredovno uzimanje obroka, izostavljanje obroka, periodi posta ili promene načina ishrane,

• disbalans između fizičkog napora i unosa ugljenih hidrata,

• bubrežna insuficijencija,

• teška insuficijencija jetre,

• predoziranje lekom Gliclada, tabletama sa produženim oslobađanjem,

• određeni poremećaji endokrinog sistema: poremećaji tiroidne žlezde, hipopituitarizam i adrenalna insuficijencija,

• istovremena upotreba nekih drugih lekova (videti odeljak 4.5).

  Insuficijencija jetre i bubrega

  Farmakokinetika i/ili farmakodinamika gliklazida može da se izmeni kod pacijenata sa insuficijencijom jetre ili sa teškom insuficijencijom bubrega. Hipoglikemijske epizode koje se javljaju kod ovih pacijenata mogu biti dugotrajne, tako da treba provoditi kontinuirano praćenje.

  Informacije za pacijenta

  Rizik od hipoglikemije, zajedno sa njenim simptomima (pogledati odeljak 4.8), lečenjem i uslovima pod kojima je veća verovatnoća nastanka hipoglikemije, moraju biti pažljivo objašnjeni pacijentu i članovima njegove porodice.

  Pacijenta treba informisati o značaju poštovanja dijetetskog režima, o značaju redovne fizičke aktivnosti i o redovnom praćenju koncentracije glukoze u krvi.

  Loša kontrola glikemije

  Na kontrolu koncentracije glukoze u krvi kod pacijenta na terapiji oralnim antidijabeticima mogu uticati: preparati koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) (videti odeljak 4.5), groznica, trauma (povreda), infekcija ili hirurška intervencija. U nekim slučajevima može biti neophodna primena insulina.

  Hipoglikemijska efikasnost oralnog antidijabetičkog leka, uključujući i gliklazid, smanjuje se tokom vremena kod mnogih pacijenata; razlog ovome može biti pogoršanje dijabetesa, ili smanjeni odgovor na terapiju. Ovaj fenomen je poznat kao sekundarno smanjenje terapijske efikasnosti, za razliku od primarnog lošeg odgovora na terapiju, kada je aktivna supstanca neefikasna kao lek prvog izbora. Pre klasifikacije pacijenta u grupu koja ima sekundarno smanjenje terapijske efikasnosti, treba razmotriti adekvatno prilagođavanje doze i primenu dijetetskih mera.

  Disglikemija

  Kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno bili na terapiji fluorohinolonima, naročito kod starijih pacijenata, prijavljeni su poremećaji u koncentraciji glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju. Preporučeno je pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi kod svih pacijenata koji istovremeno primaju lek Gliclada i fluorohinolon.

  Laboratorijski testovi

  Preporučuje se merenje koncentracije glikoliziranog hemoglobina (ili glukoze u venskoj krvi natašte), u cilju procene kontrole glikemije. Praćenje koncentracije glukoze u kućnim uslovima (samokontrola) takođe, može biti korisna.

  Deficijencija glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

  Primena derivata sulfonilureje može dovesti do hemolitičke anemije kod pacijenata sa nedostatkom glukoza- 6-fosfat dehidrogenaze (G6PD). Budući da gliklazid pripada farmakoterapijskoj grupi derivata sulfonilureje, potreban je oprez kod pacijenata sa nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze. Takođe, treba razmotriti terapiju sa alternativnom grupom lekova, bez sulfonilureje.

  Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

  Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Istovremena upotreba sa sledećim lekovima može da dovede do povećanog rizika od nastanka hipoglikemije

Kontraindikovane kombinacije

• Mikonazol (sistemska primena, gel za usnu sluzokožu): pojačavanje hipoglikemijskog dejstva sa mogućom pojavom simptoma hipoglikemije, ili čak i kome.

  Kombinacije koje se ne preporučuju

• Fenilbutazon (sistemska primena): pojačava hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfonilureje (istiskuje ih iz veze sa proteinima plazme i/ili smanjuje njihovu eliminaciju).

  Preporučljiva je primena drugih antiinflamatornih lekova ili treba upozoriti pacijenta i naglasiti važnost samokontrole glikemije. Ako je neophodno, prilagoditi dozu tokom i nakon lečenja antiinflamatonim lekovima.

• Alkohol: pojačava hipoglikemijsku reakciju (inhibirajući kompenzatorne reakcije), što može dovesti do hipoglikemijske kome.

Treba izbegavati upotrebu alkohola ili lekova koji sadrže alkohol.

Kombinacije koje zahtevaju predostrožnost tokom upotrebe

Može doći do potenciranja smanjenja koncentracije glukoze u krvi, i u skladu sa tim do hipoglikemije, ukoliko se istovremeno sa lekom Gliclada primenjuje neki od sledećih lekova: ostali antidijabetički lekovi (insulin, akarboza, metformin, tiazolidindioni, inhibitori dipeptil peptidaze-4, agonisti GLP-1 receptora), beta blokatori, flukonazol, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, (kaptopril, enalapril), antagonisti H2 receptora, inhibitori enzima monoaminooksidaze (MAOI), sulfonamidi, klaritromicin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

Lekovi koji mogu izazavati povećanje koncentracije glukoze u krvi:

Kombinacija koja se ne preporučuje

• Danazol: ima dijabetogeni efekat.

  Ako se upotreba ove aktivne supstance ne može izbeći, treba upozoriti pacijenta i naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u urinu i krvi. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetičkog leka u toku i nakon terapije danazolom.

  Kombinacije koje zahtevaju predostrožnost

• Hlorpromazin (neuroleptik): visoke doze (>100 mg dnevno hloropromazina), povećavaju koncentraciju glukoze u krvi (smanjuju oslobađanje insulina).

  Upozorite pacijenta i naglasite važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi. Za vreme i posle lečenja neuroleptikom, može biti neophodno prilagođavanje doza antidijabetičnog leka.

• Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena, intraartikularni, dermalni i rektalni preparati) tetrakozaktrin: povećavaju koncentraciju glukoze u krvi sa mogućom ketozom (smanjena tolerancija na ugljene hidrate zbog glukokortikoida).

  Upozorite pacijenta i naglasite važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku lečenja. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika za vreme i nakon lečenja glukokortikoidima.

• Ritodrin, salbutamol, terbutalin (intravenska primena):

  Povećanje koncentracije glukoze u krvi zbog beta-2 agonističkog dejstva.

  Naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi. Ukoliko je neophodno, pacijent može preći na lečenje insulinom.

• Preparati kantariona (Hypericum perforatum):

Kantarion smanjuje izloženost gliklazida. Naglasite važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi.

Istovremena upotreba sa sledećim lekovima može da dovede do disglikemije.

Kombinacije koje zahtevaju predostrožnost tokom upotrebe

• Fluorohinoloni: U slučaju istovremene upotrebe leka Gliclada i fluorohinolona, pacijenta treba upozoriti na rizik od disglikemije i treba naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi.

  Kombinacije koje zahtevaju poseban oprez

• Antikoagulantni lekovi (npr. varfarin):

Derivati sulfonilureje mogu da dovedu do pojačanog dejstva antikoagulantnih lekova, tokom istovremene primene.

Može biti neophodno prilagođavanje doze antikoagulansa.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni gliklazida kod trudnica ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoće), iako ima malo podataka vezanih za upotrebu drugih derivata sulfonilureje.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena gliklazida tokom trudnoće.

Potrebno je postizanje kontrole dijabetesa pre trudnoće, kako bi se smanjio rizik kongenitalnih anomalija koje su u vezi sa nekontrolisanim dijabetesom.

Tokom trudnoće oralni hipoglikemici nisu pogodni; insulin je lek prvog izbora u terapiji dijabetesa tokom trudnoće. Preporučuje se da se oralna hipoglikemijska terapija promeni u insulinsku terapiju pre pokušaja začeća, ili čim se trudnoća ustanovi.

Dojenje

Nije poznato da li se gliklazid ili njegovi metaboliti izlučuju u mleko majke. Zbog rizika od nastanka hipoglikemije kod novorođenčeta, gliklazid je kontraindikovan kod dojilja.

Zbog rizika od neonatalne hipoglikemije, lek Gliclada je kontraindikovan tokom dojenja. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče.

Plodnost

Nije zabeležen uticaj na plodnost ili reproduktivnu sposobnost mužjaka i ženki pacova (videti odeljak 5.3).

Lek Gliclada tablete sa produženim oslobađanjem nema uticaj ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Ipak, pacijente treba upozoriti na simptome hipoglikemije. Pacijenti moraju biti oprezni tokom vožnje i/ili rada na mašinama, naročito na početku terapije.

Na osnovu iskustva sa gliklazidom javljaju se sledeća neželjena dejstva. Najčešća neželjena reakcija povezana sa upotrebom gliklazida je hipoglikemija.

Kao i kod ostalih derivata sulfonilureje, lečenje lekom Gliclada, tablete sa produženim oslobađanjem, može da izazove hipoglikemiju ako obroci nisu redovni i naročito, ako se obroci preskaču. Mogući simptomi hipoglikemije su: glavobolja, intenzivan osećaj gladi, mučnina, povraćanje, zamor, poremećaji sna, uznemirenost, agresivnost, pormećaji koncentracije, smanjen nivo svesti i usporene reakcije, depresija, stanje konfuzije, poremećaji vida ili govora, afazija, tremor, pareza, poremećaji osećaja čula, vrtoglavica, osećaj nemoći, gubitak samokontrole, delirijum, konvulzije, plitko disanje, bradikardija, pospanost i gubitak svesti koji može da dovede do kome i smrtnog ishoda.

Dodatno, mogu se javiti i simptomi adrenergičkog odgovora: znojenje, vlažna, hladna koža, uznemirenost, tahikardija, hipertenzija, palpitacije, angina pektoris i aritmije.

Ovi simptomi se obično povlače nakon unosa ugljenih hidrata (šećera). Međutim, veštački zaslađivači nemaju efekta. Iskustva sa drugim derivatima sulfonilureje pokazuju da se hipoglikemija može ponovo javiti, čak i kada primenjene mere dovedu do inicijalnog efekta.

Ako su hipoglikemijske epizode teške ili dugotrajne, čak iako se privremeno kontrolišu unosom šećera, neophodna je hitna medicinska pomoć ili hospitalizacija.

Druga neželjena dejstva

Opisani su i poremećaji gastrointestinalnog trakta, uključujući bol u stomaku, mučninu, povraćanje, dispepsiju, dijareju i konstipaciju. Ovi simptomi se mogu izbeći ili umanjiti uzimanjem gliklazida u toku doručka.

Sledeća neželjena dejstva su ređe prijavljivana:

• Poremećaji kože i potkožnog tkiva: osip, pruritus, urtikarija, angioedem, eritrem, makulopapularni osip, bulozne reakcije (kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza) i izuzetno, osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

• Poremećaji krvi i limfnog sistema: hematološke promene su retke. One mogu da uključuju anemiju, leukopeniju, trombocitopeniju, granulocitopeniju. One su obično reverzibilne nakon prekida primene gliklazida.

• Hepato-bilijarni poremećaji: povećane vrednosti enzima jetre (AST, ALT, alkalna fostataza), hepatitis (retki slučajevi). U slučaju pojave holestatske žutice, potrebno je prekinuti terapiju gliklazidom.

  Ovi simptomi se obično povlače po prekidu terapije.

• Poremećaji vida: može doći do prolaznih poremećaja čula vida, naročito na početku lečenja, zbog promena koncentracije glukoze u krvi.

Klasni efekti derivata sulfonilureje

Sa ostalim derivatima sulfonilureje opisani su i slučajevi eritrocitopenije, agranulocitoze, hemolitičke anemije, pancitopenije, alergijskog vaskulitisa, hemolitičke anemije, hiponatremije.

Primećeni su i slučajevi povećanih vrednosti enzima jetre, pa čak i oštećenje funkcije jetre (npr. sa holestazom i žuticom) i hepatitis, koji su se povukli nakon prekida terapije derivatima sulfonilureje ili su u izolovanim slučajevima, doveli do insuficijencije jetre opasne po život.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje derivatima sulfonilureje može dovesti do hipoglikemije.

Umereni simptomi hipoglikemije, bez gubitka svesti ili neuroloških simptoma, mogu se korigovati unosom ugljenih hidrata, prilagođavanjem doze i/ili promenom ishrane.

Pacijent se mora pažljivo pratiti sve dok lekar ne bude siguran da je pacijent van opasnosti.

Moguće su teške hipoglikemijske reakcije, sa komom, konvulzijama i drugim neurološkim poremećajima. Ovo stanje je urgentno i zahteva hitnu hospitalizaciju.

Ukoliko je hipoglikemijska koma dijagnostikovana (ili je suspektna), pacijentu treba dati brzu i.v. injekciju 50 mL koncentrovanog rastvora glukoze (20 do 30 %). Zatim primeniti kontinuiranu infuziju razblaženijeg rastvora glukoze (10 %) brzinom koja je potrebna da se održi koncentracija glukoze u krvi iznad 1 g/L. Pacijente treba pažljivo posmatrati i nakon ovog perioda, a u zavisnosti od stanja pacijenta, lekar će odlučiti da li je potreban dalji monitoring.

Dijaliza nije efikasna kod ovih pacijenata zbog jakog vezivanja gliklazida za proteine plazme.