Gentamicin Galenika 80mg/2mL rastvor za injekciju

Gentamicin je baktericidni antibiotik, aktivan protiv mnogih gram-pozitivnih i gram-negativnih patogena, uključujući sojeve Escherichia, Enterobacter, Klebsiella, Salmonella, Serratia, Shigella, Staphylococcus aureus, neke Proteus sojeve, kao i Pseudomonas aeruginosa. Gentamicin je često efikasan protiv sojeva ovih mikroorganizama koji su rezistentni na druge antibiotike, kao što su streptomicin, kanamicin i neomicin. Gentamicin je efikasan protiv penicillin-rezistentnih stafilokoka, ali retko deluje protiv streptokoka.

Gentamicin je indikovan u terapiji infekcija izazvanih osetljivim bakterijama.

Treba uzeti u obzir smernice zvaničnih lokalnih terapijskih vodiča za primenu pogodnog antibiotika.

Teške infekcije izazvane gram-negativnim mikroorganizmima:

• infekcije gornjeg i donjeg urinarnog trakta,

• infekcije opekotina i rana,

• septikemija, bakterijemija,

• apscesi,

• subakutni bakterijski endokarditis,

• infekcije respiratornog trakta (bronhopneumonija),

• infekcije novorođenčeta,

• ginekološke infekcije.

  Infekcije izazvane gram-pozitivnim mikroorganizmima:

• bakterijemija,

• apscesi,

• slučajne i operativne traume,

• opekotine i teške povrede kože.

Intramuskularna i intravenska primena.

Gentamicin se najčešće primenjuje intramuskularno. Kada intramuskularna primena nije moguća, kao kod pacijenata u stanju šoka i sa teškim opekotinama, primenjuje se intravenski kao spora i.v. injekcija u trajanju od najviše 3 minuta, direktno u venu ili putem i.v. katetera. Brza, direktna intravenska primena može u početku da dovede do porasta koncentracije leka koja je potencijalno neurotoksična, te je od značaja da se propisana doza aplikuje u preporučenom vremenskom periodu. Alternativno, propisanu dozu je potrebno rastvoriti u do 100 mL fiziološkog rastvora ili u 5% rastvoru glukoze u vodi, ali ne u rastvorima koji sadrže bikarbonate (videti odeljak 6.2) i primeniti tokom najviše 20 minuta.

Bez obzira na to da li se daje intramuskularno ili intravenski, primenjuje se isti dozni režim. Doziranje se usklađuje sa težinom infekcije, životnim dobom pacijenta i funkcijom bubrega.

Preporučena dnevna doza za decu, adolescente i odrasle sa normalnom funkcijom bubrega je 3 -6 mg/kg telesne mase, u vidu jedne do dve pojedinačne doze. Dnevna doza kod dece nakon prvog meseca života je 4,5 - 7,5 mg/kg telesne mase, u vidu jedne do dve pojedinačne doze.

Dnevna doza kod novorođenčadi je 4 - 7 mg/kg telesne mase. S obzirom na duže poluvreme eliminacije leka kod novorođenčadi, njima se potrebna dnevna doza daje u vidu jedne pojedinačne doze.

U slučaju oštećene funkcije bubrega, preporučenu dnevnu dozu treba smanjiti i prilagoditi funkciji bubrega.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, doziranje se prilagođava kako bi se rizik od toksičnog dejstva leka sveo na minimum. Prva doza treba da bude uobičajena, a nakon toga bi trebalo smanjiti učestalost davanja leka. Interval primene leka određuju rezultati testova funkcije bubrega, kao što je navedeno u nastavku teksta:

Testovi funkcije bubrega:

*60 mg kod pacijenata telesne mase manje od 60 kg. Učestalost doziranja u satima može se približno izračunati na sledeći način: serumski kreatinin (mg%) x 8 ili u jedinicama SI sistema, kao serumski kreatinin (mikromol/L) podeljeno sa 11. Ukoliko se koristi ovakvo uputstvo za doziranje, mora se meriti maksimalna koncentracija leka u serumu. Maksimalne koncentracije gentamicina javljaju se približno jedan sat nakon intramuskularne i intravenske injekcije. Minimalne koncentracije se beleže neposredno pre sledeće injekcije. Ispitivanje maksimalnih koncentracija u serumu potvrđuje da je doziranje adekvatno, a takođe služi za otkrivanje koncentracija većih od 10 mg/mL, kod kojih treba razmotriti mogućnost ototoksičnosti. Koncentracije gentamicina jedan sat nakon primene ne treba da budu više od 10 mg/L (ali treba da dostignu 4 mg/L), dok minimalna koncentracija pre nove doze treba da bude niža od 2 mg/L.

Preporučena doza i mere predostrožnosti su identične kod intamuskularne i intravenske primene. Kada se primenjuje intravenski, gentamicin treba primeniti direktno u venu ili u kanilu i dati ga sporo, u vremenskom periodu ne kraćem od tri minuta. Ako se primenjuje kao infuzija, ne treba ga davati duže od 20 minuta i u zapremini tečnosti koja nije veća od 100 mL.

Preporuke za praćenje:

Preporučuje se praćenje koncentracije gentamicina u serumu, naročito kod starih osoba, novorođenčadi i pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Uzorci se uzimaju na kraju doznog intervala, kada je koncentracija leka u serumu minimalna. Minimalna koncentracija ne bi smela da prelazi vrednost od 2 mikrograma/mL gentamicina kada se lek primenjuje dva puta dnevno, ili 1 mikrograma/mL kada se daje jedanput (videti odeljak 4.4.)

• Preosetljivost na gentamicin, druge aminoglikozide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

• Myasthenia gravis.

  Pacijente koji su na terapiji gentamicinom treba pažljivo klinički pratiti, s obzirom na potencijalnu toksičnost leka.

  Gentamicin sa oprezom treba davati prevremeno rođenoj deci zbog nezrelosti njihovih bubrega, starijim osobama i pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega. Glavni faktori koji mogu da utiču na predispoziciju pacijenata na toksično dejstvo leka su dijabetes, auditorne i vestibularne disfunkcije, otitis media, raniji otitis media u istoriji bolesti, prethodna primena ototoksičnih lekova i genetski determinisana preosetljivost na aminoglikozidima indukovanu ototoksičnost.

Pacijente koji su na terapiji gentamicinom treba pažljivo klinički pratiti, s obzirom na potencijalnu toksičnost leka.

Kao i kod drugih aminoglikozida, toksičnost je u vezi sa koncentracijom leka u serumu. Kada koncentracije prelaze 10 mikrograma/mL, mogu biti ugroženi vestibularni mehanizmi. Toksičnost može da bude minimizirana praćenjem koncentracije leka u serumu. Savetuje se da maksimalne koncentracije leka (1 sat nakon primene) ne prelaze 10 mikrograma/mL, a da minimalne koncentracije (neposredno pre sledeće injekcije) ne prelaze 2 mikrograma/mL kada se gentamicin primenjuje dva puta dnevno, odnosno 1mikrograma/mL kada se daje jednom dnevno. U slučaju ispoljene toksičnosti, neophodno je prilagođavanje doze leka ili prekid terapije.

Postoje dokazi da su ototoksičnost i nefrotoksičnost povezani sa ukupnim nivoom izloženosti leku, zbog čega se preporučuje da terapija traje što je kraće moguće.

Kod pojedinih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, može doći do prolaznog povećanja koncentracije azota iz uree u krvi (BUN), koja se obično vraća na normalne vrednosti u toku terapije ili nakon prestanka primene leka. Neophodno je da se učestalost primene leka prilagodi stepenu oštećenja funkcije bubrega.

Gentamicin treba primenjivati sa oprezom u stanjima koja su praćena mišićnom slabošću.

Kod izuzetno gojaznih pacijenata, neophodno je pažljivo pratiti koncentraciju gentamicina u serumu i po potrebi smanjiti dozu leka.

Istovremena primena drugih neurotoksičnih i/ili nefrotoksičnih lekova može da poveća mogućnost toksičnog dejstva gentamicina. Treba izbegavati istovremenu primenu gentamicina sa sledećim lekovima:

• Neuromuskularni blokatori, kao što su sukcinilholin i tubokurarin.

• Drugi potencijalno nefrotoksični ili ototoksični lekovi, kao što su cefalosporini i meticilin.

• Snažni diuretici, kao što su etakrinska kiselina i furosemid.

• Drugi aminoglikozidi.

Terapija gentamicinom može dovesti do prekomernog rasta rezistentnih mikroorganizama. Ukoliko dođe do ovoga, treba uvesti odgovarajuću terapiju.

Prilikom primene gentamicina sa drugim antibioticima, zabeležena je pojava dijareje i pseudomembranoznog kolitisa. Ove dijagnoze treba razmotriti kod svakog pacijenta kod kog se javi dijareja tokom, ili neposredno nakon lečenja. Ukoliko pacijent razvije tešku dijareju i/ili dijareju sa primesama krvi tokom primene gentamicina, lek treba obustaviti i uvesti odgovarajuću terapiju. Ne treba primenjivati lekove koji inhibiraju peristaltiku (videti odeljak 4.8).

Da bi se izbegla neželjena dejstva leka, preporučuje se kontinuirano (pre, u toku i posle terapije) praćenje funkcije bubrega (kreatinin u serumu, klirens kreatinina), kontrolisanje vestibularne i kohlearne funkcije, kao i funkcije jetre i kontrola laboratorijskih parametara.

Lek Gentamicin sadrži natrijum-metabisulfit. Retko može izazvati teške reakcije hipersenzitivnosti i bronhospazam.

Lek Gentamicin sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

• Antibakterijski lekovi: povećan rizik od nefrotoksičnosti kod istovremene primene cefalosporina, pogotovo cefalotina.

• Poznato je da gentamicin pojačava dejstvo antikoagulanasa kao što su varfarin i fenindion.

• Antimikotici: povećan rizik od nefrotoksičnosti kod istovremene primene amfotericina B.

• Holinergici: antagonizam dejstva neostigmina i piridostigmina.

• Ciklosporin, cisplatin: povećan rizik od nefrotoksičnosti.

• Citotoksični lekovi: povećan rizik od nefrotoksičnosti i moguć rizik od ototoksičnosti kod istovremene primene cisplatina.

• Diuretici: povećan rizik od ototoksičnosti kada se primenjuje sa diureticima Henleove petlje.

• Miorelaksansi: pojačano dejstvo nedepolarišućih miorelaksanasa kao što je tubokurarin. Kod pacijenata koji su tokom anestezije primali miorelaksante tipa kurarea, zabeležena je pojava neuromuskularne blokade i respiratorne paralize nakon primene aminoglikozida.

• Indometacin: moguće povećanje koncentracije gentamicina u plazmi kod novorođenčadi.

• Istovremena primena bifosfonata povećava rizik od hipokalcemije.

• Istovremena primena botulinskog toksina i gentamicina povećava rizik od toksičnosti, zbog pojačane neuromuskularne blokade.

Trudnoća

Iako nije zapaženo teratogeno dejstvo gentamicina, treba naglasiti da on prolazi placentnu barijeru i zbog toga postoji rizik od ototoksičnosti kod ploda. Stoga bi pre primene ovog leka u toku trudnoće trebalo pažljivo razmotriti korist od njegove primene za trudnicu i rizik primene za plod.

Dojenje

Gentamicin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. S obzirom na to da kod odojčadi postoji potencijal za teške neželjene reakcije na aminoglikozide, potrebno je doneti odluku da li prekinuti sa dojenjem ili sa primenom leka, uzimajući u obzir značaj leka za dojilju. Ukoliko nema zapaljenja u gastrointestinalnom traktu, malo je verovatno da će gentamicin unet putem majčinog mleka dovesti do značajne koncentracije leka u krvi odojčeta.

Nije primenljivo.

Ototoksičnost i nefrotoksičnost su najčešća neželjena dejstva terapije gentamicinom. Oba dejstva su u vezi sa oštećenjem funkcije bubrega, stoga treba prilagoditi doziranje kod ovakvih pacijenata. Dodatno, postoje i podaci o retkim promenama elektrolitnog balansa, uključujući hipokalcemiju i hipokalemiju koje su uzrokovane disfunkcijom bubrežnih tubula.

Poremećaji uha i labirinta

Mogu se javiti oštećenje vestibularnog nerva i ototoksičnost, što je obično reverzibilno ako se primeti na vreme i ako se na vreme prilagodi doza leka.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): ireverzibilni gubitak sluha, gluvoća.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Nefrotoksičnost.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): akutna bubrežna insuficijencija, Fanconi-jev sindrom (poremećaj funkcije proksimalnih tubula bubrega) kod pacijenata koji su lečeni visokim dozama duže vreme.

Poremećaji imunskog sistema

Nepoznata učestalost: preosetljivost i anafilaktička reakcija (uključujući anafilaktički šok).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Anemija, krvne diskrazije, granulocitopenija (reverzibilna).

Poremećaji nervnog sistema

Konvulzije, neurotoksične reakcije (uključujući encefalopatiju, konfuziju, letargiju, mentalnu depresiju i halucinacije), neuromuskularna blokada.

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaj hepatičke funkcije.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Hipomagnezemija (kod dugotrajne terapije).

Infekcije i infestacije

Kombinovana primena antibiotika koji sadrže gentamicin je povezana sa retkim izveštajima o Clostridium difficile dijarejama.

Nepoznata učestalost: superinfekcija (izazvana bakterijama rezistentnim na gentamicin), pseudomembranozni kolitis.

Gastrointestinalni poremećaji

Stomatitis, mučnina, povraćanje.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Urtikarija, alergijski kontaktni dermatitis, purpura.

Nepoznata učestalost: Steven-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kao i kod drugih aminoglikozida, toksičnost gentamicina zavisi od koncentracija u serumu koje prevazilaze kritičnu vrednost. Malo je verovatno da će se, nakon primene preporučenih doza pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega, koncentracija gentamicina u serumu popeti na toksični nivo (više od 10 mikrograma/mL). Dozu treba smanjiti kada se zbog oštećenja funkcije bubrega postižu više serumske koncentracije gentamicina. U slučaju predoziranja ili toksične reakcije, peritonealna dijaliza ili hemodijaliza će smanjiti koncentraciju gentamicina u serumu. Kalcijumove soli primenjene intravenski koriste se da spreče neuromuskularnu blokadu izazvanu gentamicinom.