За децу узраста од 3 месеца до 12 година (преко 5 кg телесне масе) терапија благог до умереног акутног бола и снижавање повишене телесне температуре (грознице) повезаних са прехладом и грипом. Бол и инфламација код реуматоидног артритиса (укључујући јувенилни реуматоидни артритис), анкилозирајућег спондилитиса, остеоартритиса, нереуматоидних артропатија, ванзглобног реуматизма (капсулитис, тендинитис, тендосиновитис, бурзитис).

Болови различите етиологије: након повреде меких ткива, код лумбалног синдрома, уганућа, истегнућа, дисменореја, главобоља (укључујући мигрену), дентогених, постоперативних болних стања.

Орална употреба.

Деца: Узраста од 3 месеца до 12 година (преко 5 kg телесне масе).

Акутни бол и повишена телесна температура повезани са прехладом и грипом: 5 – 7,5 mg ибупрофена/kg телесне масе као појединачна доза или 20-30 mg/kg телесне масе дневно у складу са табелом у наставку. Приликом одређивања дозе треба користити телесну масу (тада су године приближне).

Дозу треба применити сваких 6 сати, до 4 пута дневно. Не препоручује се примена код деце млађе од

3 месеца или код деце чија је телесна маса мања од 5 kg.

У терапији јувенилног реуматоидног артритиса може се применити до 40 mg/kg телесне масе дневно, подељено у више доза.

Одрасли: Препоручено дозирање ибупрофен сирупа је 1200-1800 mg дневно, подељено у више доза. Код неких пацијената се могу применити и дневне дозе од 600 до 1200 mg. Укупна дневна доза не сме премашити 2400 mg.

Старији пацијенти: Код старијих пацијената је повећан ризик за настанак озбиљних последица нежељених дејстава. Пацијенте треба редовно пратити због гастроинтестиналног крварења током терапије нестреоидним антиинфламаторним лековима (НСАИЛ). Нису потребна посебна прилагођавања у дозирању уколико су очуване функције јетре и бубрега, а у тим се случајевима дозирање процењује индивидуално. Потребан је опрез код одређивања дозе у овој популацији.

Појава нежељених реакција може се свести на минимум уколико се користи најмања ефективна доза у што краћем временском периоду (видети одељак 4.4).

Лек је намењен за оралну употребу.

Препоручује се да пацијенти са осетљивим стомаком узимају лек BlokMax za decu сa храном. Начин примене

1. Промућкати боцу пре употребе.

2. У отвор боце убацити градуисани шприц.

3. Полако повуците клип шприца нагоре и увуците потребну количину суспензије према ознаци на шприцу.

4. Извуците шприц из боце.

5. Ставите врх шприца у дететова уста и полако потискујте клип да истиснете суспензију.

6. Вратите затварач на боцу.

7. Оперите шприц топлом водом и оставите га да се осуши. Држите га ван домашаја деце.

Када користите градуисану чашу, једноставно одмерите потребну количину оралне суспензије.

Лек BlokMax za decu је контраиндикован код пацијената који су преосетљиви на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељаку 6.1.

Лек BlokMax za decu је контраиндикован код пацијената који су раније имали реакције преосетљивости (нпр. астма, уртикарија, ангиоедем или ринитис) услед узимања ибупрофена, ацетилсалицилнe киселинe или других НСАИЛ.

Лек BlokMax za decu не треба примењивати код пацијената са активним или у историји болести познатим рекурентним пептичким улкусом/гастроинтестиналном хеморагијом (две или више различитих епизода потврђене улцерације или крварења).

Лек BlokMax za decu је контраиндикован и код пацијената са историјом гастроинтестиналних крварења или перфорација, приликом раније терапије НСАИЛ.

Лек BlokMax za decu је контраиндикован код пацијената са стањима која укључују повећану могућност крварења.

Лек BlokMax za decu је контраиндикован код пацијената са тешком срчаном инсуфицијенцијом (NYHA класа IV), тешком хепатичном и тешком инсуфицијенцијом бубрега (видети одељак 4.4).

Лек BlokMax za decu је контраиндикован током последњег триместра трудноће (видети одељак 4.6).

Нежељена дејства се могу смањити коришћењем најмање ефективне дозе у најкраћем могућем периоду неопходном за контролу симптома (видети одељак 4.2, и у наставку наведене гастроинтестиналне и кардиоваскуларне ризике).

Као и при примени других НСАИЛ, ибупрофен може маскирати знаке инфекције.

Истовремену примену лека BlokMax za decu и других НСАИЛ, укључујући селективне инхибиторе циклооксигеназе II, треба избегавати због повећаног ризика од улцерација или крварења (видети одељак 4.5).

Старији пацијенти

Код старијих пацијената је повећана учесталост нежељених реакција на НСАИЛ, посебно гастроинтестинална крварења и перфорације, које могу бити са смртним исходом (видети одељак 4.2).

Педијатријска популација

Постоји ризик од оштећења функције бубрега код дехидриране деце и адолесцената.

Гастроинтестинално крварење, улцерације и перфорације

Гастроинтестинално крварење, улцерације или перфорације, које могу бити са смртним исходом, пријављене су код свих НСАИЛ, могу се јавити у било ком тренутку за време терапије, са или без а симптома упозорења или раније историје гастроинтестиналних стања.

Ризик од гастроинтестиналног крварења, улцерација или перфорација је већи са повећањем дозе НСАИЛ, код пацијената са историјом улкусне болести, посебно са компликацијама крварења или перфорацијом (видети одељак 4.3) и код старијих особа. Код ових пацијената терапију треба почети са најмањом могућом дозом. Комбиновану терапију са заштитним лековима (нпр. мисопростол или инхибитори протонске пумпе), треба размотрити код ових пацијената и код пацијената који истовремено узимају мале дозе ацетилсалицилне киселине или других лекова који повећавају ризик за гастроинтестиналне компликације (видети доле и одељак 4.5).

Пацијенти са историјом гастроинтестиналних обољења, нарочито старији пацијенти, треба да пријаве све неуобичајене абдоминалне симптоме (нарочито гастроинтестинална крварења), посебно у почетним фазама терапије.

Препоручује се опрез код пацијената који истовремено узимају лекове који могу повећати ризик од улцерација или крварења, као што су орални кортискостероиди, антикоагуланси као што је варфарин, селективни инхибитори преузимања серотонина или антиагрегацијски лекови као што је ацетилсалицилна киселина (видети одељак 4.5).

Уколико се код пацијената на терапији леком BlokMax za decu појави гастроинтестинално крварење или улцерација, терапију треба обуставити.

Опрез је потребан при примени НСАИЛ код пацијената са историјом улцерозног колитиса или Crohn- ове болести јер се ова стања могу погоршати (видети одељак 4.8).

Респираторни поремећаји и хиперсензитивне реакције

Опрез је потребан при примени лека BlokMax za decu код пацијената који болују или су боловали од бронхијалне астме, хроничног ринитиса или алергијских болести јер НСАИЛ могу изазвати бронхоспазам, уртикарију или ангиоедем код ових пацијената.

Оштећење функције срца, бубрега и јетре

Примена НСАИЛ може довести до дозно-зависног смањења синтезе простагландина и изазвати инсуфицијенцију бубрега. Уобичајена истовремена примена сличних аналгетика може додатно повећати овај ризик. Пацијенти са највећим ризиком од ових реакција су они са оштећеном функцијом бубрега или срца, дисфункцијом јетре, они који узимају диуретике и старији пацијенти. Код ових пацијената, потребно је користити најмање ефективне дозе у најкраћем периоду и потребно је пратити функцију бубрега посебно код пацијената на дуготрајној терапији (видети одељак 4.3).

Лек BlokMax za decu треба примењивати са опрезом код пацијената са историјом срчане инсуфицијенције или хипертензије јер је описана појава едема у току примене ибупрофена.

Кардиваскуларна и цереброваскуларна дејства

Одговарајуће праћење и саветовање је неопходно код пацијената са историјом хипертензије и/или благе до умерене срчане инсуфицијенције, јер је у току примене НСАИЛ пријављено задржавање течности и настанак едема.

Клиничке студије указују да примена ибупрофена, нарочито у великим дозама (2400 mg на дан), може бити повезана са благо повећаним ризиком од артеријских тромботичких догађаја као што је инфаркт миокарда или мождани удар. Генерално, епидемиолошке студије не указују да су мале дозе ибупрофена (нпр. ≤ 1200 mg дневно) повезане са повећањем ризика од артеријских тромботичких догађаја.

Код пацијената са неконтролисаном хипертензијом, конгестивном срчаном инсуфицијенцијом (NYHA II-III), установљеном исхемијском болешћу срца, болешћу периферних артерија и/или цереброваскуларном болешћу, ибупрофен треба примењивати само након пажљивог разматрања и примену великих доза (2400 mg/дан) треба избегавати.Пажљиво разматрање треба такође извршити и пре увођења дуготрајне примене лека код пацијената са факторима ризика од настанка кардиоваскуларних болести (нпр. хипертензија, хиперлипидемија, diabetes mellitus, пушење), посебно ако су потребне велике дозе ибупрофена (2400 mg/дан).

Ренална дејства

Потребан је опрез при увођењу терапије ибупрофеном код знатно дехидрираних пацијената. Дуготрајна примена ибупрофена, као и других НСАИЛ, може довести до реналне папиларне некрозе, као и других патолошких промена бубрега. Ренална токсичност примећена је код пацијената код којих ренални простагландини имају компензаторну улогу у одржавању реналне перфузије. Код ових пацијената, примена НСАИЛ може довести до дозно-зависног смањења стварања простагландина и последично до смањеног протока крви кроз бубреге, што може узроковати настанак инсуфицијенције бубрега. Пацијенти са највећим ризиком од ове реакције су пацијенти са постојећим оштећењем функције бубрега, срчаном инсуфицијенцијом, ослабљеном функцијом јетре, пацијенти на терапији АCE инхибиторима и диуретицима, као и старији пацијенти. Прекид терапије НСАИЛ обично доводи до опоравка функције бубрега.

Системски еритематозни лупус и мешовито обољење везивног ткива

Код пацијената са cистемским еритематозним лупусoм и мешовитим обољењем везивног ткива може бити повећан ризик од појаве асептичног менингитиса (видети, у наставку.и одељак 4.8).

Тешке кожне реакције

Озбиљне кожне реакције, неке и са смртним исходом, укључујући ексфолијативни дерматитис, Stevens-Johnson-ов синдром, и токсичну епидермалну некролизу, пријављене су веома ретко приликом употребе НСАИЛ (видети одељак 4.8). Највећи ризик за појаву ових реакција је код пацијената у раној фази терапије и у већини случајева до реакције долази у току првог месеца терапије. Пријављена је акутна генерализована егзантематозна пустулоза (енгл. Acute generalised exanthematous pustulosis, AGEP) приликом примене лекова који садрже ибупрофен. Терапију ибупрофеном треба прекинути при првој појави осипа на кожи, мукозних лезија, или било ког другог знака преосетљивости.

Хематолошка дејства

Ибупрофен као и други НСАИЛ може утицати на агрегацију тромбоцита и продужити време крварења код здравих пацијената.

Асептични менингитис

У ретким случајевима код пацијената на терапији ибупрофеном описана је појава асептичног менингитиса. Иако се асептични менингитис чешће јавља код пацијената са системским еритематозним лупусом и другим болестима везивног ткива, пријављени су случајеви и код пацијената који нису имали хроничне болести.

Погоршање плодности код жена

Лек BlokMax za decu може утицати на плодност жена, па се његова примена не препоручује женама које планирају тудноћу. Код жена које имају потешкоћа да затрудне или су на испитивању неплодности, требало би размотрити обуставу терапије леком BlokMax za decu.

Лек BlokMax za decu садржи сорбитол. Пацијенти са ретким наследним обољењем интолеранције на фруктозу не смеју користити овај лек.

Oвај лек садржи аспартам који је извор фенилаланина. Може бити штетан за особе са фенилкетонуријом.

Потребан је опрез приликом истовремене примене лека BlokMax za decu и било ког од наведених лекова јер су описане интеракције код неких пацијената.

Антихипертензиви, бета блокатори и диуретици: НСАИЛ могу да умање дејство антихипертензива као што су ACE инхибитори, антагонисти ангиотензин II рецептора, бета блокатори и диуретици. Диуретици могу да повећају ризик од нефротоксичности НСАИЛ.

Кардиотонични гликозиди: НСАИЛ могу да погоршају срчану инсуфицијенцију, смање брзину гломеруларне филтрације и повећају концентрацију кардиотоничних гликозида у плазми.

Холестирамин: истовремена примена са ибупрофеном може смањити ресорпцију ибупрофена у гастроинтестиналном тракту. Међутим, клинички значај је непознат.

Литијум: смањена елиминација литијума.

Метотрексат: НСАИЛ могу да инхибирају тубуларну секрецију метотрексата и смање његову елиминацију.

Циклоспорин: повећан ризик од нефротоксичности.

Мифепристон: смањена ефикасност лека теоретски се може догодити услед антипростагландинских особина НСАИЛ. Ограничена сазнања указују да истовремена примена НСАИЛ на дан примене простагландина не утиче нежељено на дејства мифепристона или простагландина на сазревање цервикса или контрактилност утеруса и не смањује клиничку ефикасност за терминацију трудноће.

Други аналгетици и селективни инхибитори циклооксигеназе 2 (COX-2): избегавати истовремену примену два или више НСАИЛ укључујући COX-2 инхибиторе, јер могу да повећају ризик од настанка нежељених догађаја (видети одељак 4.4).

Ацетилсалицилна киселина: генерално као и код других лекова који садрже НСАИЛ, истовремена примена ибупрофена и ацетилсалицилне киселине се уобичајено не препоручује због потенцијалног повећања ризика од испољавања нежељених реакција.

Експериментални подаци указују на то да ибупрофен може компетитивно да инхибира дејство малих доза ацетилсалицилне киселине на агрегацију тромбоцита када се примењују истовремено.Иако постоје несигурности у вези са екстраполацијом ових података на клиничку ситуацију, не може се искључити могућност да редовна, дуготрајна употреба ибупрофена може смањити кардиопротективни утицај малих доза ацетилсалицилне киселине.Нема клинички релевантног дејства које се сматра вероватним код повремене употребе ибупрофена (видети oдељак 5.1).

Кортикостероиди: повећан ризик од гастроинтестиналних улцерација или крварења са НСАИЛ (видети oдељак 4.4).

Антикоагуланси: НСАИЛ могу да појачају дејство антикоагуланаса, као што је варфарин (видети oдељак 4.4).

Хинолонски антибиотици: истраживања на животињама показују да НСАИЛ могу да повећају ризик од конвулзивних напада повезаних са применом хинолонских антибиотика. Пацијенти који истовремено користе ове лекове имају већи ризик од појаве конвулзија.

Деривати сулфонилурее: НСАИЛ могу појачати дејства деривата сулфонилурее. Ретко је описивана хипогликемија код пацијената који су на терапији дериватима сулфонилурее и који су примали ибупрофен.

Инхибитори агрегације тромбоцита и селективни инхибитори поновног преузимања серотонина (енгл. selective serotonin reuptake inhibitors,,SSRI): повећан ризик од гастроинтестиналног крварења приликом истовремене примене са НСАИЛ (видети oдељак 4.4).

Такролимус: могуће је повећање ризика од нефротоксичности када се НСАИЛ примењују истовремено са такролимусом.

Зидовудин: повећан ризик од хематолошке токсичности када се НСАИЛ примењују истовремено са зидовудином. Постоје докази о повећаном ризику од хемартрозе и хематома код „HIV“-позитивних пацијената са хемофилијом који истовремено примају терапију зидовудином и ибупрофеном

Аминогликозиди: НСАИЛ могу да смање елиминацију аминогликозида.

Биљни екстракти: Ginko biloba може повећати ризик од крварења при истовременој примени са НСАИЛ.

CYP2C9 инхибитори: истовремена примена ибупрофена и CYP2C9 инхибитора може повећати изложеност ибупрофену (CYP2C9 супстрат). У студији са вориконазолом и флуконазолом (CYP2C9 инхибитори), повећана је изложеност S(+)-ибупрофену за приближно 80% до 100%. Смањење дозе ибупрофена треба да буде размотрено када се истовремено примењују снажни CYP2C9 инхибитори, нарочито када се примењују велике дозе ибупрофена заједно са вориконазолом или флуконазолом.

Трудноћа

Инхибиција синтезе простагландина може нежељено да делује на трудноћу и/или на ембрио/фетални развој. Подаци из епидемиолошких студија указују на повећан ризик побачаја, срчаних малформација и гастрошизе након примене инхибитора синтезе простагландина раној трудноћи.Претпоставља се да се ризик повећава са повећањем дозе и дужине трајања терапије. Код животиња се показало да давање инхибитора синтезе простагландина резултује повећаним губитком плода пре и после имплантације и повећава ембрио/феталну смртност. Поред тога, повећан број случајева различитих малформација, укључујући кардиоваскуларне, пријављен је код животиња којима је дат инхибитор синтезе простагландина током периода органогенезе.

Лек BlokMax за za decu не треба примењивати у току првог и другог триместра трудноће, осим уколико је крајње неопходно. Ако се лек BlokMax za decu примењује код жена које планирају трудноћу или током првог и другог триместра трудноће, потребно је примењивати најмању дозу током најкраћег периода неопходног за лечење.

За време трећег триместра трудноће, сви инхибитори синтезе простагландина могу изложити фетус следећим ризицима:

• кардиопулмоналној токсичности (са прераним затварањем ductus arteriosus-a и плућном хипертензијом),

  -дисфункцији бубрега, која може да прогредира у инсуфицијенцију бубрега са олигохидрамниозом. Примена инхибитора синтезе простагландина на крају трудноће може имати следеће ризике по мајку или новорођенче:

• могуће продужење времена крварења,

• инхибиција контракција утеруса, што може довести до одлагања или успоравања порођаја. Због тога је лек BlokMax za decu контраиндикован током трећег триместра трудноће.

Дојење

У ограниченом броју до сада доступних студија, уочено је да се НСАИЛ могу излучити у мајчино млеко у веома малој концентрацији. Због тога се примена НСАИЛ избегава у периоду дојења.

Плодност

Видети oдељак 4.4. Посебна упозорења и мере опреза при употреби лека, за упозорења која се односе на плодност код жена.

При узимању НСАИЛ могуће су нежељене реакције као што су вртоглавица, поспаност, умор и визуелни поремећаји. У случају њиховог испољавања, пацијенти не смеју возити нити управљати машинама.

Гастроинтестинални поремећаји:

Најчешћа забележена нежељена дејства су гастроинтестинални поремећаји. Могу се јавити пептички улкус, перфорације или гастроинтестинална крварења, понекад са смртним исходом, посебно код старијих пацијената (видети одељак 4.4). Мучнина, повраћање, дијареја, флатуленција, констипација, диспепсија, бол у абдомену, мелена, хематемеза, улцеративни стоматитис, гастроинтестинално крварење и погоршање колитиса и Crohn-ове болести (видети одељак 4.4) могу се јавити после примене ибупрофена. Ређе се могу јавити гастритис, дуоденални улкус, гастрични улкус и гастроинтестинална перфорација.

Могућа је појава пролазног осећаја печења у устима и грлу.

Поремећаји имунског система: Могу да се јаве реакције преосетљивости у току примене НСАИЛ и то: а) неспецифична алергијска реакција и анафилакса, б) реактивност респираторног тракта укључујући астму, погоршање астме, бронхоспазам или диспнеа или ц) разни кожни поремећаји укључујући различите типове осипа, пруритус, уртикарија, пурпура, ангиоедем и веома ретко еритема мултиформе, булозне дерматозе (укључујући Stevens-Johnson-ов синдром и токсичну епидермалну некролизу).

Кардиолошки и васкуларни поремећаји: Едеми, хипертензије и срчана инсуфицијенција су пријављени током терапије са НСАИЛ. Клиничке студије указују на то да примена ибупрофена, нарочито великих доза (2400 mg/дан) могу да доведу до малог повећања ризика од настанка артеријских тромботичких догађаја као што је инфаркт миокарда или мождани удар (видети одељак 4.4).

Инфекције и инфестације: Ринитис и асептични менингитис (посебно код пацијената који имају аутоимунска обољења, као што је системски еритематозни лупус и мешовито обољење везивног ткива) са симптомима као што су укоченост врата, главобоља, мучнина, повраћање, повишена телесна температура или дезоријентација (видети одељак 4.4).

Описано је погоршање инфламације повезано са инфекцијом које може бити повезано са применом НСАИЛ. Уколико се јаве знаци инфекције или се погоршају током употребе ибупрофена пацијенту се препоручује да одмах оде код лекара.

Поремећаји коже и поткожног ткива: У изузетним случајевима може доћи до тешких кожних инфекција и компликација меког ткива током инфекције варичелом (видети такође претходно наведено, одељак Инфекције и инфестације).

Следеће нежељене реакције које су повезане са применом ибупрофена су класификоване према учесталости MedDRA конвенције и класи система органа.

Учесталост је дефинисанa као: веома често (≥1/10), често (≥1/100 до <1/10), повремено (≥1/1000 до

<1/100), ретко (≥ 1/10000 до <1/1000), веома ретко (< 1/10000), непознато (не може се проценити на основу доступних података).

Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу Војводе Степе 458, 11221 Београд

Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Токсичност

Знаци и симптоми токсичности генерално нису описани при дозама мањим од 100 mg/kg код деце или одраслих. Међутим, у неким случајевима је неопходна посебна нега. Код деце се могу јавити знаци и симптоми токсичности након уноса једнаког или већег од 400 mg/kg.

Симптоми

Код већине пацијената који је узели знатне количине ибупрофена испољиће се симптоми у року од 4 до 6 сати. Најчешће пријављени симптоми предозирања су мучнина, повраћање, бол у абдомену, летаргија и поспаност. Дејства централног нервног система укључују главобољу, тинитус, вртоглавицу, конвулзије и губитак свести. Нистагмус, метаболичка ацидоза, хипотермија, дејства на бубреге, гастроинтестинално крварење, кома, апнеа, дијареја и депресија централног нервног система и респираторног система били су симптоми који се јављају ретко. Код тешких тровања може се јавити метаболичка ацидоза. Описани су случајеви дезоријентације, ексцитацијe, несвестицe и кардиоваскуларнe токсичности, укључујући хипотензију, брадикардију и тахикардију. У случају значајног предозирања, могућа је инсуфицијенција бубрега и оштећења функције јетре. Опсежно предозирање се углавном добро подноси уколико нису коришћени и други лекови.

Терапијске мере

Пацијенте треба лечити симптоматски. У току првог сата након ингесгтијe потенцијално токсичне количине, треба размотрити примену активног угља. Алтернативно, код одраслих пацијената се у току првог сата по узимању потенцијално опасне по живот дозе може применити гастрична лаважа.

Потребно је обезбедити добру елиминацију урина. Потребно је пажљиво пратити функцију бубрега и јетре.

Пацијенте треба посматрати најмање четири сата од уноса потенцијално токсичних количина лека. Ако су конвулзије учестале или дуготрајне, треба их лечити интравенском применом диазепама. Остале мере зависе од клиничке слике пацијента.