Darob® mite 80mg tableta

Osnovne informacije

A1 - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) lekovima u Listi A
Р -
Poremećaj ritma srca (I47; I48; I49).
Lek se u terapiju uvodi na osnovu mišljenja kardiologa ili interniste.
Nema podataka.
tableta
MCDERMOTT LABORATORIES LIMITED T/A GERARD LABORATORIES T/A MYLAN DUBLIN
VIATRIS HEALTHCARE D.O.O.

Pakovanja

tableta; 80mg; blister, 5x10kom
A1
559,45 DIN
279,73 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
0,16 g
1107018
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

  • Simptomatska ventrikularna tahikardija koja je životno ugrožavajuća (opasna po život)

  • Simptomatska supraventrikularna tahikardija koja zahteva lečenje, poput:

    • profilakse hronične atrijalne fibrilacije nakon električne kardioverzije

    • profilakse paroksizmalne atrijalne fibrilacije.

Doziranje i način primene

Za prelazak na lek Darob mite kod ventrikularnih aritmija potreban je stalni kardiološki nadzor i sme se izvoditi samo ukoliko postoji oprema za hitnu kardiološku intervenciju uz mogućnost stalnog nadzora.

Za vreme lečenja moraju se u redovnim razmacima sprovoditi kontrolni pregledi (npr. standardni EKG ili dugoročni EKG po potrebi). Proveru terapije treba sprovesti u slučaju individualnih pogoršanja EKG parametara, kao što su produženje QRS intervala ili QT intervala za više od 25 % ili PQ intervala za više od 50% ili produženje QT intervala na više od 500 milisekundi ili kod povećanog broja ili težine aritmija.

Simptomatska ventrikularna tahikardija koja je životno ugrožavajuća

U početku terapije uzimati 2 puta dnevno po 1 tabletu (2 puta po 80 mg sotalol-hidrohlorida). Kod nedovoljnog efekta doza se može povećati na 3 puta dnevno po 1 tabletu (3 puta po 80 mg sotalol- hidrohlorida), sve do 2 puta dnevno po 2 tablete (2 puta po 160 mg sotalol-hidrohlorida).

Kod aritmija koje ugrožavaju život i pri nedovoljnoj efikasnosti, dnevna doza se može povećati na 6 tableta dnevno (480 mg sotalol-hidrohlorida) podeljeno u dve ili tri pojedinačne doze. Povećanje doze u tim slučajevima je moguće samo ako je potencijalna korist veća od povećanog rizika od mogućih teških neželjenih efekata (posebno proaritmogena neželjena dejstva).

Doza se sme povećati tek nakon primene leka najmanje 2-3 dana.

Pre početka lečenja lekom Darob mite, potrebno je prilagoditi doze antiaritmika koji su se primenjivali do početka primene leka Darob mite, ukoliko stanje pacijenta to dozvoljava. Pacijenta je potrebno pažljivo pratiti u narednih 2 do 3 dana tj. 4 poluvremena eliminacije leka. Nakon prestanka primene amjodarona, primenu leka Darob mite treba započeti samo sa QTc intervalom ispod 450 milisekundi (videti odeljak 4.4). Kod nekih pacijenata koji su primali lidokain intravenski, lečenje je započeto bez primećenih neželjenih efekata.

Atrijalna fibrilacija

U početku lečenja uzimati 2 puta dnevno po 1 tabletu (2 puta po 80 mg sotalol-hidrohlorida). Kod nedovoljnog efekta doza se može povećati na 3 puta dnevno po 1 tabletu (3 puta po 80 mg sotalol- hidrohlorida). Ova se doza kod pacijenata sa paroksizmalnom atrijalnom fibrilacijom ne sme prekoračiti.

Kod bolesnika sa hroničnom atrijalnom fibrilacijom doza se može kod nedovoljnog efekta povećati na maksimalno 2 puta dnevno po 2 tablete (2 puta po 160 mg sotalol-hidrohlorida).

Doza se sme povećati tek nakon primene leka najmanje 2-3 dana.

Preporučeno doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega:

S obzirom na to da se lek može akumulirati nakon ponovljenog doziranja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dozu treba prilagoditi u skladu sa renalnim klirensom, vodeći računa o srčanoj frekvenci (ne ispod 50 otkucaja/min) i kliničkom odgovoru. Kod pacijenata sa jako oslabljenom funkcijom bubrega, preporučuje se primena leka Darob mite samo uz čestu EKG-kontrolu, kao i uz kontrolu koncentracije leka u serumu.

Ukoliko se klirens kreatinina smanji na 10-30 mL/min (koncentracija kreatinina u serumu 2-5 mg/dL), doza se mora smanjiti na četvrtinu. Ukoliko je klirens kreatinina <10 mL/min (koncentracija kreatinina u serumu

>5 mg/dL), ukoliko se uopšte primenjuje lek, treba ga primenjivati sa oprezom (videti tabelu ispod).

Klirens kreatinina (mL/min) Preporučena doza
>60 Uobičajena doza
30-60 ½ uobičajene doze
10-30 ¼ uobičajene doze
<10 Ne primenjivati ili primenjivati samo uz oprez

Pacijente nakon infarkta miokarda ili sa veoma ograničenim srčanim minutnim volumenom potrebno je pažljivo nadzirati prilikom promene antiaritmika (na primer monitoring). Za vreme lečenja u redovnim razmacima treba sprovoditi kontrolne preglede.

Kod pacijenata sa koronarnom srčanom bolešću i/ili srčanim aritmijama ili pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji, prekid terapije se mora sprovesti postepeno, jer bi nagli prekid mogao dovesti do pogoršanja bolesti.

Trajanje primene ovog leka određuje lekar.

Tablete se moraju progutati cele, pre obroka, sa dosta tečnosti (npr. 1 čaša vode).

Lek Darob mite se ne sme uzimati uz obrok, jer se uz istovremeno uzimanje hrane (posebno mleka i mlečnih proizvoda) može smanjiti resorpcija aktivne supstance, sotalol-hidrohlorida, iz gastrointestinalnog trakta.

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost sotalol-hidrohlorida nije ustanovljena kod dece i adolescenata starosti do 18 godina.

Stariji pacijenti

Kod terapije starijih pacijenata mora se voditi računa o mogućoj oslabljenoj funkciji bubrega.

Kontraindikacije

Darob mite se ne sme uzimati kod:

  • poznate preosetljivosti na aktivnu supstancu sotalol-hidrohlorid i sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

  • NYHA IV srčane insuficijencije, dekompezovana srčane insuficijencije

  • akutnog infarkta miokarda

  • šoka

  • anestezije koja dovodi do smanjenja minutnog volumena srca

  • sindroma sinusnog čvora, AV bloka 2. i 3. stepena, osim ukoliko nije prisutan pejsmejker

  • SA bloka

  • bradikardije (< 50 otkucaja u minuti)

  • bubrežne insuficijencije

  • postojećeg produženja QT intervala

  • hipokalijemije

  • hipomagnezemije

  • hipotenzije

  • u kasnim stadijumima poremećaja periferne cirkulacije

  • hroničnih opstruktivnih bolesti pluća ili bronhijalne astme u anamnezi

  • metaboličke acidoze

  • nelečenog feohromocitoma (videti odeljak 4.4)

    Kontraindikovana je intravenska primena blokatora kalcijumskih kanala, verapamila ili diltiazema, ili drugih antiaritmika (kao što je dizopiramid), kod pacijenata koji primaju sotalol-hidrohlorid (osim u jedinicama intenzivne nege).

Posebna upozorenja

Preporučuje se posebno pažljivo praćenje kod:

  • pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega (redukcija doze, videti odeljak 4.2), potrebno je redovno pratiti koncentraciju kreatinina i/ili koncentraciju sotalol-hidrohlorida u serumu.

  • dijabetes melitusa sa jako različitim vrednostima glukoze u krvi ili istorijom spontanih hipoglikemijskih faza; simptomi hipoglikemije (posebno tahikardija) mogu ostati prikriveni terapijom sotalol-hidrohlorida. Koncentraciju glukoze u krvi treba pratiti za vreme terapije sotalol- hidrohloridom.

  • strogog gladovanja

  • hipertireoidizma, adrenergički simptomi mogu biti prikriveni. Kod pacijenata kod kojih se sumnja na tireotoksikozu potreban je oprez kako bi se izbegli efekti naglog prestanka beta blokade. Ovo može dovesti do pogoršanja simptoma hipertireoidizma uključujući tireotoksikološke krize.

  • poremećaja periferne cirkulacije, kao što je Raynaud-ov sindrom i intermitentna klaudikacija: može dovesti do pogoršanja simptoma, naročito na početku lečenja.

  • pacijenata sa feohromocitomom (videti odeljak 4.3), sotalol-hidrohlorid se ne sme primenjivati dok se ne uspostavi blokada α-receptora.

    Proaritmija: Često se javljaju proaritmogeni efekti u vidu izmena ili potenciranja aritmija, a koji često mogu dovesti do ozbiljnih oštećenja srčane funkcije sa srčanim zastojem kao mogućom posledicom. Aritmogeni efekti mogu se desiti naročito kod pacijenata sa aritmijama koje ugrožavaju život i ograničenom funkcijom leve komore.

    Sotalol-hidrohlorid produžava QT interval pa se mogu razviti ventrikularne tahiaritmije (uključujući

    Torsades de pointes), naročito u slučaju prekomernog doziranja i posledično izražene bradikardije.

    Postmarketinško iskustvo: Najozbiljniji neželjeni događaj povezan sa primenom antiaritmika je potenciranje postojeće aritmije ili okidanje novih aritmija.

    U slučaju istovremene primene sa antiaritmicima I grupe, neophodno je izbegavati lekove koji produžavaju QRS interval (naročito lekove hinidinskog tipa), jer se u suprotnom može javiti produženje QT intervala i inicirati ventrikularne aritmije. Takođe se mora izbegavati istovremena primena sa drugim antiaritmicima III grupe, da bi se isključilo dalje produžavanje QT intervala.

    Lekovi koji produžavaju QT interval mogu dovesti do nastanka torsades de pointes, polimorfne manifestacije ventrikularne tahikardije, povezane sa produženjem QT intervala.

    Dosadašnje iskustvo ističe povezanost između rizika od nastanka torsades de pointes i produženja QT intervala, smanjenja srčane frekvence, smanjenja koncentracije kalijuma i magnezijuma u plazmi (moguće kao posledica primene diuretika), velike zapremine plazme (moguće usled predoziranja ili otkazivanja funkcije bubrega) i istovremene primene sotalol-hidrohlorida sa drugim lekovima uključujući antidepresive ili antiaritmike I grupe, a koji se mogu dovesti u vezu sa torsades de pointes.

    Izgleda da je rizik kod žena veći za nastanak torsades de pointes, jer je EKG zapis urađen neposredno pre ili nakon epizode pokazivao zanačajno produženje QT intervala i značajno proširenje QTc intervala. U kliničkim studijama lečenje lekom Darob mite uglavnom nije ni započinjano kod pacijenata kod kojih je QTc interval bio veći od 450 milisekundi pre početka lečenja. Doze leka Darob mite treba povećavati veoma oprezno kod pacijenata za produženim QT intervalima.

    Ozbiljne proaritmije (perzistentna ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija ili torsades de pointes) uopšteno govoreći su dozno zavisne i normalno se javljaju ubrzo nakon otpočinjanja lečenja ili nakon ushodne titracije doza.

    Iako su u mnogim slučajevima torsades de pointes prolazne ili povezane sa simptomima (npr. sinkopa), ovo stanje se može razviti u ventrikularnu fibrilaciju.

    Kliničke studije aritmija: U kliničkim studijama 4,3% od 3257 pacijenata sa aritmijama je prijavilo novu ili pojačanu ventrikularnu aritmiju uključujući perzistentnu ventrikularnu tahikardiju (otprilike 1%) i torsades de pointes (2,4%). Smrt je potencijalno povezana za lekom u otprilike 1% svih pacijenata. U slučaju pacijenata sa manje ozbiljnim ventrikularnim ili supraventrikularnim aritmijama, učestalost torsades de pointes je bila 1%, odnosno 1,4%.

    Učestalost (izražena u %) ozbiljnih, dozno zavisnih proaritmija kod pacijenata sa perzistentnim VT/VF
    Dnevna doza (mg) Učestalost ozbiljnih proaritmija* Broj pacijenata (n)
    1 - 80 0 (0/72)
    81 – 160 0,5% (4/838)
    161 - 320 1,8% (17/960)
    321 - 480 4,5% (21/471)
    481 - 640 4,6% (15/327)
    > 640 6,8% (7/103)

    *torsades de pointes ili nova perzistentna VT/VF.

    Drugi faktori rizika za nastanak torsades de pointes uključuju značajno produženje QTc intervala i anamnezu kardiomegalije ili dekompenzovane srčane insuficijencije. Pacijenti sa perzistentnim ventrikualrnim tahikardijama i anamnezom dekompenzovane srčane insuficijencije imaju najveći rizik od razvoja ozbiljnih proaritmija (7%).

    Proaritmije se mogu očekivati ne samo na početku lečenja već i sa svakim povećnjem doze leka. Neželjene reakcije obično nastaju u roku od 7 dana od započinjanja terapije ili povećanja doze. Početna dnevna doza od 2 puta po 80 mg i postepeno povećanje doze smanjuje rizik od proaritmija (videti odeljak 4.2). Lek Darob mite treba da se primenjuje sa oprezom kada je QTc veći od 500 milisekundi; potrebno je pažljivo razmotriti smanjenje doze ili prekid terapije kada je QT interval veći od 550 milisekundi. Uzimajući u obzir brojne rizike povezane sa torsades de pointes, potrebno je da se lečenje primenjuje sa oprezom, bez obzira na QTc intervala.

    Psorijaza: U pojedinim slučajevima beta-blokatori mogu dovesti do pojave psorijaze. Simptomi psorijaze se mogu pojačati ili izazvati pojavu egzantema nalik psorijazi.

    Anafilaksa: Blokada beta-receptora od strane sotalol-hidrohlorida može povećati osetljivost pacijenta prema alergenima i povećati ozbiljnost anafilaktičkih reakcija. Teške anafilaktičke reakcije se zbog toga mogu javiti kod pacijenata sa dokumentovanim teškim reakcijama preosetljivosti i kod pacijenata koji su na terapiji desenzitizacije. Kod ovih pacijenata može se desiti da ne reaguju na standardne doze epinefrina koje se koriste za lečenje alergijskih reakcija.

    Nagli prekid terapije: Pacijenti kod kojih se prekida terapija beta blokatorima moraju da se prate na hiperosetljivost na kateholamine. Povremeno su bila prijavljena pogoršanja angine pektoris, aritmija i u nekim slučajevima infarkt miokarda nakon naglog prekida primene beta blokatora. Zbog toga se savetuje pažljivo praćenje pacijenata kojima se prekida dugotrajno lečenje lekom Darob mite, naročito u slučaju pacijenata sa ishemijskom bolesti srca. Ako je moguće, dozu je potrebno postepeno smanjivati tokom jedne do dve nedelje. Kako je koronarna arterijska bolest česta i može ostati neprimećena kod pacijenata koji uzimaju lek Darob mite, moguće je uočiti maskiranu koronarnu insuficijenciju kod pacijenata sa aritmijama nakon naglog prekida lečenja.

    Srčana insuficijencija: Beta blokatori mogu dalje oslabiti kontraktilnost miokarda i dovesti do teške srčane insuficijencije. Potreban je oprez na početku lečenja pacijenata sa difunkcijom leve komore (uz npr. ACE inhibitore, diuretike i kardiotonične glikozide i sl.). Preporučuje se oprez i započinjanje lečenja sa malim početnim dozama.

    Izmene u ravnoteži elektrolita: Lek Darob mite ne treba da se daje pacijentima sa hipokalemijom ili hipomagnezemijom dok se ne uspostavi normalan nivo elektrolita, jer ova stanja mogu produžiti QT interval i povećati rizik od nastanka torsades de pointes. U slučaju teških ili perzistentnih dijareja ili kod istovremene primene sa lekovima koji dovode do gubitka magnezijuma i/ili kalijuma, veoma pažljivo se mora kontrolisati nivo elektrolita i acido bazna ravnoteža.

    Promene u elektrokardiogramu: Značajno produženje QT inervala > 550 ms može ukazati na toksičnost i treba da se izbegava. Sinusna bradikardija (srčana frekvenca manja od 50 otkucaja u minuti) primećena je kod 13% pacijenata u kliničkim studijama koji su primali lek Darob mite. Bradikardija per se povećava rizik od nastanka torsades de pointes. Sinusna pauza, sinusni zastoj i disfunkcija sinusnog čvora javila se kod manje od 1% pacijenata. Učestalost AV bloka 2 i 3 stepena je bila oko 1%.

    Određivanje metanefrina: Usled prisustva sotalol-hidrohlorida u urinu, vrednosti metanefrina mogu biti lažno povećane pri fotometrijskom određivanju. Pacijentima na terapiji sotalol-hidrohloridom i kod kojih se sumnja da postoji feohromocitom, treba proveriti urin tehnikom HPLC sa stacionarnom fazom.

    Deca i adolescenti: Bezbednost i efikasnost sotalol-hidrohlorida nije ustanovljena kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina.

    Laktoza: Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Interakcije

Kod istovremenog uzimanja sotalol-hidrohlorida i blokatora kalcijumskih kanala kao što su nifedipin, verapamil ili diltiazem ili drugih antiaritmika (kao što je dizopiramid), može doći do značajnog pada krvog pritiska. Takođe, zbog kumulativnog delovanja na sinusni i AV čvor, mogu se javiti bradikardijarne aritmije, ozbiljni poremećaji provođenja između pretkomora i komora i srčana insuficijencija.

Kontraindikovana je intravenska primena blokatora kalcijumskih kanala tipa verapamila ili diltiazema, ili drugih antiaritmika (kao što je dizopiramid), kod bolesnika koji primaju sotalol-hidrohlorid (osim u jedinicama intenzivne nege).

Istovremena primena sa antiaritmicima I grupe (naročito lekovima hinidinskog tipa) i drugim antiaritmicima III grupe, može dovesti do prekomernog produženja QT intervala i povećanja rizika od pojave ventrikularnih

aritmija. Istovremena primena sotalol-hidrohlorida sa drugim lekovima koji imaju svojstva blokiranja beta- receptora može dovesti do aditivnih efekata II grupe (izraženi pad krvnog pritiska i sniženje frekvence srca).

Kod istovremene primene sotalol-hidrohlorida i lekova koji mogu produžiti QT-interval, kao što su trici- i tetraciklični antidepresivi (imipramin, maprotilin), antihistaminici (astemizol, terfenadin), hinolonski antibiotici (npr. sparfloksacin), makrolidni antibiotici (eritromicin), probukol, haloperidol i halofantrin, postoji povećan rizik od pojave proaritmogenih dejstava (torsades de pointes).

Lek Darob mite ne utiče značajno na koncentraciju digoksina u serumu nakon pojedinačne ili ponovljene doze leka. Proaritmije se češće javljaju kod pacijenata istovremeno lečenih digoksinom i sotalol- hidrohloridom. Proaritmije mogu biti praćene dekompenzovanom srčanom insuficijencijom - poznati faktor rizika od proaritmija kod pacijenata lečenih digoksinom.

Kod istovremene primene sotalol-hidrohlorida i noradrenalina ili MAO-inhibitora, kao i posle naglog završetka istovremenog davanja klonidina, može doći do naglog rasta krvnog pritiska.

Kod istovremene primene sotalol-hidrohlorida i agonista beta-2-receptora, kao što su salbutamol, terbutalin i izoprenalin, može biti potrebno povećati dozu agonista beta-2-receptora.

Kod istovremene primene sotalol-hidrohlorida i tricikličnih antidepresiva, barbiturata, fenotiazina i narkotika (uključujući opioide), kao i antihipertenziva, diuretika i vazodilatatora može doći do značajnog pada krvnog pritiska.

Negativno inotropno dejstvo sotalol-hidrohlorida i narkotika ili antiaritmika može biti aditivno.

Negativno hronotropno i negativno dromotropno dejstvo sotalol-hidrohlorida, može biti pojačano istovremenom primenom rezerpina, klonidina, alfa-metildope, gvanfacina i kardiotoničnih glikozida. Kod pacijenata treba pažljivo pratiti znake hipotenzije i/ili izražene bradikardije, jer to može dovesti do sinkope.

Neuromuskularna blokada izazvana tubokurarinom može se pojačati dejstvom blokiranja beta-receptora.

Kod istovremene primene sotalol-hidrohlorida i insulina ili oralnih antidijabetika može, posebno uz istovremeno fizičko opterećenje, doći do pojave hipoglikemije, čiji simptomi mogu ostati prikriveni.

Kod istovremenog davanja diuretika koji ne štede kalijum (npr. furosemid ili hidrohlortiazid) ili drugih lekova koji dovode do gubitka kalijuma ili magnezijuma, postoji povećana opasnost od pojave aritmije izazvane hipokalijemijom.

Mora se izbegavati istovremena primena tricikličnih antidepresiva ili alkohola sa sotalol-hidrohloridom, zbog mogućnosti izazivanja ventrikularnih aritmija (opisani su izolovani slučajevi).

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Sotalol-hidrohlorid se u periodu trudnoće sme primeniti samo nakon stroge procene rizika i koristi, jer ne postoji dovoljno iskustava o primeni kod trudnica. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek prolazi kroz placentu i kod fetusa se javljaju farmakološki aktivne koncentracije. Zbog toga kod fetusa ili novorođenčadi može doći do pojave bradikardije, hipotenzije i hipoglikemije. Zbog toga, lečenje treba završiti 48 – 72 sata pre predviđenog termina porođaja. Novorođenčad se moraju određeno vreme nakon rođenja strogo pratiti, da bi se uočila pojava znakova beta- blokade.

Dojenje

Sotalol-hidrohlorid se akumulira u mleku dojilja, pri čemu se postiže koncentracija aktivne supstance koja je 3 –5 puta veća od koncentracije u plazmi majke. Lečenje sotalol-hidrohloridom ne preporučuje se u periodu

dojenja. Ako majka za vreme lečenja sotalol-hidrohloridom doji, potrebno je odojče pratiti, da bi se uočila pojava znakova beta-blokade.

Upravljanje vozilom

Ovaj lek može, i kod propisane primene, negativno uticati na sposobnosti upravljanja vozilom, rukovanja mašinama ili rada sa obaveznim merama zaštite. To se naročito odnosi na početak lečenja, kod povećanja doze, kod promene leka, kao i u slučaju istovremenog uzimanja alkohola.

Neželjena dejstva

Lek Darob mite većina pacijenata dobro podnosi. Najčešća neželjena dejstva su dejstva usled blokade beta receptora.

Uopšteno govoreći neželjena dejstva su prolazna i retko zahtevaju prekid ili obustavu lečenja. To su dispneja, malaksalost, nesvestica, glavobolja, groznica, prekomerna bradikardija i/ili hipotenzija. Ova neželjena dejstva uobičajeno prestaju sa smanjenjem doze leka. Najznačajnije neželjeno dejstvo su posledične proaritmije, uključujući torsades de pointes.

Klasifikacija neželjenih dejstava je bazirana prema učestalosti pojavljivanja, kao što sledi: Veoma često: (≥ 1/10)

Često: (≥ 1/100 < 1/10)

Povremeno: (≥ 1/1000 < 1/100) Retko: (≥ 1/10000 < 1/1000) Veoma retko: (< 1/10000)

Nepoznate učestalosti: (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Neželjena dejstva su navedena na osnovu informacija iz kliničkih studija i postmarketinškog praćenja.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Nepoznate učestalosti: povećana koncentracija ukupnog holesterola i triglicerida, smanjenje HDL holesterola

Psihijatrijski poremećaji

Često: anksioznost, konfuzija, poremećaji sna, promene raspoloženja, halucinacije, intenzivni snovi, depresivno raspoloženje, depresija

Poremećaji nervnog sistema

Često: astenija, nesvestica, umor, pospanost, glavobolja, parestezija, disgeuzija i osećaj hladnoće u rukama i nogama

Poremećaji oka

Često: poremećaj vida Povremeno: konjunktivitis

Veoma retko: keratokonjunktivitis, smanjeno suzenje očiju (naročito pri nošenju kontaktnih sočiva)

Poremećaji uha i labirinta

Često: oštećenje sluha

Kardiološki poremećaji

Često: torsades de pointes, aritmija, dispneja, bol u grudima, neželjeni pad krvnog pritiska, pogoršanje srčane insuficijencije, bradikardija, palpitacije, promene u EKG-u, poremećaj AV-sprovođenja, sinkopa i presinkopna stanja, edemi

Veoma retko: pojačanje napada angine pektoris i poremećaji periferne cirkulacije

Vaskularni poremećaji

Često: hipotenzija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Često: dispneja

Povremeno: dispneja se može javiti kod pacijenata sa opstruktivnom bolesti pluća Veoma retko: alergijski bronhitis sa fibrozom

Gastrointestinalni poremećaji

Često: abdominalni bol, mučnina, povraćanje, proliv, dispepsija, flatulencija, suva usta

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Često: inflamacija, svrab, egzantem Povremeno: alopecija

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često: grčevi mišića ili mišićna slabost

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Često: impotencija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: groznica, umor Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi

Simptomi predoziranja sotalol-hidrohloridom zavise posebno od početnog stanja miokarda (funkcija leve komore, srčane aritmije). U slučaju izražene srčane insuficijencije, čak i niže doze mogu pogoršati stanje miokarda.

Klinička slika zavisi od stepena predoziranja (2 - 16 grama se smatra ozbiljnim predoziranjem). Najčešće se javljuju kardiovaskularni i simptomi centralnog nervnog sistema kao što su: umor, gubitak svesti, dilatacija zenice i povremeno i generalizovani napadi, hipotenzija, hipoglikemija, bradikardija, sa mogućom kulminacijom u asistoli (EKG često prikazuje ritam bekstva), dekompenzovana srčana insuficijencija kao i atipične ventrikularne tahikardije (torsade de pointes) i kardiovaskularni šok.

Predoziranje sotalol-hidrohloridom se retko završava sa smrtnim ishodom.

Terapijske mere

Pored opštih mera za eliminaciju supstance, moraju se pratiti i korigovati vitalni parametri, ako je potrebno, pod intenzivnim medicinskim nadzorom.

Preporučuju se sledeće mere:

  • Bradikardija: atropin (1-2 mg i.v., bolus), drugi antiholinergik, beta adrenergični agonist ili transvenski pejsmejker

  • Srčani blok (drugog i trećeg stepena): transvenski pejsmejker

  • Hipotenzija: betasimpatikomimetici u zavisnosti od telesne mase i efekta: dopamin, dobutamin, izoprenalin, orciprenalin, adrenalin (epinefrin) mogu biti korisniji od izoproterenola ili norepinefrina, u zavisnosti od preovlađujućih okolnosti

  • Glukagon: inicijalno 1-10 mg intravenski, potom 2-2,5 mg na sat kao kontinuirana infuzija

  • Bronhospazam: aminofilin ili aerosol agoniste beta-2 receptora

  • Torsades de pointes: elektrokardiokonverzija, transvenski pejsmejker, epinefrin i/ili magnezijum sulfat.

Kod refraktorne bradikardije treba sprovesti privremeno lečenje pejsmejkerom. Sotalol-hidrohlorid se može ukloniti dijalizom.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta adrenergičkih receptora, neselektivni ATC šifra: C07AA07

D,L-sotalol-hidrohlorid je hidrofilni antiaritmik III grupe sa izraženom aktivnošću blokade beta-receptora. Antiaritmijsko dejstvo III grupe zasniva se na akutnom produženju terminalne faze monofaznog akcionog potencijala bez uticaja na brzinu sprovođenja. Apsolutni refraktorni period se produžava. Elektrofiziološki mehanizam delovanja vezan je za desno-rotirajući i levo-rotirajući izomer i javlja se u pretkomori, AV- čvoru, akcesorskim snopovima i u komori.

Blokada beta-receptora, bez intrinzičke simpatomimetske aktivnosti, vezana za levo-rotirajući izomer, utiče istom jačinom na beta-1 i beta-2 receptore. Supstanca, zavisno od visine tonusa simpatikusa, snižava srčanu frekvencu, kontraktilnost miokarda i aktivnost renina u plazmi i povećava brzinu AV-provođenja. Inhibicijom beta-2 receptora može uticati na povećanje tonusa glatke muskulature.

Farmakokinetika

75-90% doze sotalol-hidrohlorida se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Zbog nepostojanja efekta prvog prolaza, apsolutna bioraspoloživost iznosi 75-90%. Maksimalne koncentracije u plazmi postižu se 2 do 3 sata nakon oralne upotrebe. Volumen distribucije iznosi 1,6 – 2,4 L/kg. Lek se ne vezuje za proteine plazme (0%).

Do sada nisu identifikovani farmakološki aktivni metaboliti.

Sotalol-hidrohlorid se eliminiše isključivo preko bubrega. Bubrežni klirens iznosi 120 mL/min i odgovara ukupnom telesnom klirensu.

Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi oko 15 sati, ali kod terminalne insuficijencije bubrega može se produžiti do 42 sata.


Paralele