Midol® 75mg gastrorezistentna tableta

Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass

hirurgije.

Doziranje

U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza, za dugotrajnu upotrebu je 75–150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju teško oštećenje funkcije bubrega ili jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapiju treba kontrolisati u redovnim vremenskim intervalima.

Antitrombotičko dejstvo:

Za antitrombotičko dejstvo uobičajeno se primenjuje 150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga

75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Pedijatrijska populacija

Lek se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko nije indikovano (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odeljak 4.4.

Način primene:

Lek Midol je namenjen za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete treba uzimati po mogućustvu pre obroka, uz dosta tečnosti.

Acetilsalicilna kiselina ne sme se koristiti u sledećim slučajevima:

• preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• ranije prisutni astmatični napadi koje je prouzrokovala primena salicilata ili supstanci koje imaju slično dejstvo (prvenstveno nesteroidni antiinflamatorni lekovi);

• aktivnih ulkusa gastrointestinalnog trakta;

• hemoragijske dijateze;

• teška oštećenja funkcije bubrega;

• teška oštećenja funkcije jetre;

• teška srčana insuficijencija;

• kombinacije sa metotreksatom u dozama od 15 mg nedeljno ili većim (videti odeljak 4.5);

• poslednjeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6);

  • kod dece mlađe od 16 godina (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Lek Midol, gastrorezistentne tablete nije pogodan za ublažavanje bola, niti za snižavanje povišene telesne temperature kod prehlade i gripa.

U sledećim slučajevima acetilsalicilnu kiselinu bi trebalo koristiti uz poseban oprez:

• ako postoji preosetljivost na analgetike / antiinflamatorne lekove / antireumatike i kod postojanja drugih alergija,

• ako postoji anamneza gastrointestinalnih ulkusa, uključujući hronične ili rekurentne ulkuse, ili ranije prisutnih gastrointestinalnih krvarenja,

• ako se istovremeno koristi terapija antikoagulansima (videti odeljak 4.5),

• kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata sa oštećenjem kardiovaskularne cirkulacije (npr. renalna vaskularna bolest, kongestivna srčana insuficijencija, deplecija volumena krvi, velike operacije, sepsa, ili veliki hemoragijski događaji), kod kojih acetilsalicilna kiselina može dodatno povećati rizik od oštećenja funkcije bubrega i akutne bubrežne insuficijencije,

• kod pacijenata koji pate od teškog nedostatka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), acetilsalicilna kiselina može izazvati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu povećati rizik od hemolize su npr. primenjena velika doza leka, groznica ili akutna infekcija,

• ako je oštećena hepatička funkcija,

• metamizol i neki nesteroidni anfiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju inhibitorno dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Pacijente treba savetovati da konsultuju svog lekara ukoliko im je propisana terapija acetilsalicilnom kiselinom, a planiraju da uzmu metamizol ili neki nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL) (videti odeljak 4.5).

• Acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronično respiratorno oboljenje. Ovo se takođe odnosi i na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab, urtikarija) na ostale supstance.

• Usled svog inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvarenju tokom operacija i nakon njih (uključujući manje operacije, npr. vađenje zuba).

• Kada se daju manje doze, jer acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod predisponiranih pacijenata.

• Pedijatrijska populacija

Kod dece i adolescenata u slučaju virusnih infekcija, sa ili bez povišene telesne temperature, ne treba koristiti lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu bez savetovanja sa lekarom. Kod određenih virusnih bolesti, naročito onih uzrokovanih virusom influence tipa A, virusom influence tipa B i u slučaju varičela, postoji rizik od razvoja Reye-ovog sindroma, vrlo retke, ali potencijalno životno ugrožavajuće bolesti koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje istovremeno uz drugu terapiju, međutim, nije dokazana uzročno- posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti pojavi uporno povraćanje, to može biti znak Reye- ovog sindroma.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po gastrorezistentnoj tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Kombinacije koje su kontraindikovane

Metotreksat primenjen u dozama od 15 mg nedeljno ili većim:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (uopšteno, antiinflamatorni lekovi smanjuju bubrežni klirens metotreksata i salicilati istiskuju metotreksat iz veze sa proteinima plazme) (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza pri korišćenju:

Metotreksat primenjen u dozama manjim od 15 mg nedeljno:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (uopšteno, antiinflamatorni lekovi smanjuju bubrežni klirens metotreksata i salicilati istiskuju metotreksat iz veze sa proteinima plazme).

NSAIL:

Primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, može da ometa ireverzibilnu inhibiciju agregacije trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinička relevantnost ove interakcije nije poznata. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.4).

Metamizol:

Metamizol može smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se uzimaju istovremeno. Stoga, ovu kombinaciju treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju male doze acetilsalicilne kiseline u cilju kardioprotekcije.

Antikoagulansi, trombolitici / ostali inhibitori agregacije trombocita / hemostaze:

Povećan rizik od krvarenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi:

Povećan je rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog dejstva.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors, SSRI):

Povećan rizik od pojave krvarenja u gornjem delu gastrointestinalnog trakta verovatno usled sinergističkog dejstva.

Digoksin:

Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog renalnog izlučivanja.

Antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom u većim dozama: Povećano hipoglikemijsko dejstvo kod korišćenja većih doza acetilsalicilne kiseline zbog samog hipoglikemijskog efekta acetilsalicilne kiseline i zbog istiskivanja sulfoniluree sa mesta vezivanja za proteine plazme.

Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija usled smanjene renalne sinteze prostaglandina.

Sistemski glukokortikosteroidi, osim hidrokortizona, koji se koriste kao supstituciona terapija kod

Addison-ove bolesti:

Tokom terapije kortikosteroidima smanjene su koncentracije salicilata u krvi zbog povećane eliminacije salicilata uzrokovane kortikosteroidima i povećan je rizik od predoziranja salicilatima posle završetka ove terapije.

Istovremena primena može povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija zbog inhibicije vazodilatornih prostaglandina. Takođe, smanjeno je antihipertenzivno dejstvo.

Valproinska kiselina:

Povećana toksičnost valproinske kiseline usled istiskivanja sa mesta vezivanja na proteinima.

Alkohol:

Povećano oštećenje gastrointestinalne mukoze i produženo vreme krvarenja usled aditivnog dejstva acetilsalicilne kiseline i alkohola.

Urikozurici kao što je benzbromaron, probenecid:

Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou renalne tubularne eliminacije mokraćne kiseline).

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija povećan je sa manje od 1% na približno 1,5%. Pretpostavlja se da se ovaj rizik povećava sa povećanjem doze i trajanja terapije. Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je dovela do povećanog pre- i postimplantacionog gubitka ploda i embriofetalne smrtnosti. Dodatno, povećana incidencija različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, je prijavljena kod životinja kada su primenjivani inhibitori sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Na osnovu raspoloživih podataka ne može se ustanoviti povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i povećanog rizika od pobačaja. Po pitanju malformacija raspoloživi epidemiološki podaci za acetilsalicilnu kiselinu nisu dosledni, ali se povećani rizik od nastanka gastroshize ne može isključiti. Prospektivna studija u kojoj je oko 14800 parova majka-dete bilo izloženo acetilsalicilnoj kiselini tokom perioda rane trudnoće (od 1. do 4. meseca) nije ukazala na povezanost primene acetilsalicilne kiseline sa povećanom stopom pojave malformacija.

Od 20. nedelje trudnoće i nadalje, upotreba leka Midol može da dovede do nastanka oligohidramniona, usled fetalne renalne disfunkcije. Ovo se može desiti ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon

prekida terapije. Dodatno, prijavljeni su slučajevi konstrikcije ductus arteriosus-a nakon primene terapije u drugom trimestru trudnoće, od kojih se većina povukla nakon prekida terapije.

Stoga, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, lek Midol ne treba primenjivati, izuzev ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko se lek Midol primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću, ili u periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće. Treba razmotriti prenatalni monitoring oligohidroamniona i konstrikcije ductus arterious-a nakon primene leka Midol tokom nekoliko dana, počevši od 20. gestacijske nedelje i nadalje. U slučaju pojave oligohidramniona i konstrikcije ductus arteriosus-a, primenu leka Midol treba obustaviti.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti:

fetus:

• kardiopulmonalnoj toksičnosti (prevremena konstrikcija/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija),

• bubrežnoj disfunkciji (videti u prethodnom tekstu),

  majku i novorođenče, na kraju trudnoće:

• produženom krvarenju, antiagregacijski efekat koji se može ispoljiti i pri veoma malim dozama,

• inhibiciji kontrakcija uterusa, što može dovesti do odlaganja ili prolongiranja porođaja.

Posledično, upotreba leka Midol je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Salicilati i njegovi metaboliti prelaze u majčino mleko u malim količinama.

Kod odojčadi čije su majke povremeno uzimale acetilsalicilnu kiselinu do sada nisu primećena neželjena dejstva, stoga obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, majke koje acetilsalicilnu kiselinu uzimaju redovno ili u velikim dozama moraju rano prestati sa dojenjem.

Plodnost

Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju sintezu ciklooksigenaze / prostaglandina mogu dovesti do poremećaja plodnosti kod žena zbog uticaja na ovulaciju. Ovaj poremećaj je reverzibilan nakon prestanka lečenja.

Lek Midol nema uticaj na sposobnost upavljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može uzrokovati neželjene reakcije, iako se one neće pojaviti kod svih pacijenata. Neželjene reakcije u Tabeli 1 su navedene prema klasi sistema organa (MedDRA) i učestalosti: često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1: Neželjene reakcije zabeležene u studiji ARRIVE* ili tokom postmarketinškog praćenja kod pacijenata lečenih acetilsalicilnom kiselinom

*ARRIVE je kliničko ispitivanje sa 6270 ispitanika u grupi koja je uzimala 100 mg acetilsalicilne kiseline i 6276 ispitanika u grupi koja je uzimala placebo. Prosečno trajanje izloženosti acetilsalicilnoj kiselini bilo je 5 godina, sa rasponom od 0 do 7 godina.

a U kontekstu krvarenja

b U kontekstu teških oblika nedostatka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD)

c LT/fatalni slučajevi prijavljeni su kod acetilsalicilne kiseline i placeba sa istom učestalošću, <0,1%

d U kontekstu teških alergijskih reakcija

e Kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega ili oštećenom kardiovaskularnom cirkulacijom

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost salicilata (>100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti životno ugrožavajuća (prekomerne doze), a obuhvataju sve od slučajnih trovanja kod dece do namernih trovanja.

Hronično trovanje salicilatima može biti neprimetno, jer su simptomi i znaci nespecifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza. Simptomi uključuju ošamućenost, vrtoglavicu, tinitus, oštećenje sluha, preznojavanje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju, a mogu se kontrolisati smanjenjem doze. Do tinitusa može doći pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikrograma/mL. Ozbiljnija neželjena dejstva dešavaju se pri koncentracijama većim od 300 mikrograma/mL.

Osnovna karakteristika akutnog trovanja je teško poremećena acido-bazna ravnoteža, koja varira u zavisnosti od starosti pacijenta i težine trovanja. Kod dece se najčešće javlja metabolička acidoza. Težina trovanja ne može se proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline može biti odložena usled smanjenog gastričkog pražnjenja, formiranja konkremenata u stomaku, ili usled uzimanja gastrorezistentnih preparata. Postupanje u slučaju trovanja acetilsalicilnom kiselinom određuje se na osnovu njegovog obima, faze i kliničkih simptoma i u skladu sa standardnim tehnikama postupanja u slučaju trovanja. Prevashodne mere trebalo bi da budu ubrzano izlučivanje leka, kao i uspostavljanje elektrolitnog i acido-baznog balansa.

Usled složenih patofizioloških uticaja trovanja salicilatima, znaci i simptomi/nalazi ispitivanja mogu uključiti sledeće: