Loperamid Actavis 2mg tableta

Simptomatska terapija akutne dijareje, kod odraslih i dece uzrasta 12 godina i starijih.

Simptomatska terapija akutnih epizoda dijareje povezane sa sindromom iritabilnog kolona kod odraslih životnog doba 18 godina i starijih kod kojih je inicijalno potvrđena dijagnoza od strane lekara.

Doziranje

Akutna dijareja

Odrasli i deca uzrasta 12 godina i starija

Inicijalno dve tablete (4 mg), a kasnije jedna tableta (2 mg) posle svake tečne stolice. Uobičajena doza je 3-4 tablete (6 mg – 8 mg) na dan. Ukupna dnevna doza ne sme biti veća od 6 tableta (12 mg).

Simptomatska terapija akutnih epizoda dijareje povezane sa sindromom iritabilnog kolona kod odraslih životnog doba 18 godina i starijih

Inicijalno treba uzeti dve tablete (4 mg), a zatim nastaviti sa jednom tabletom (2 mg) nakon svake tečne stolice ili prema prethodno datom savetu lekara. Maksimalna dnevna doza ne sme biti veća od 6 tableta (12 mg).

Pedijatrijska populacija

Lek je kontraindikovan kod dece mlađe od 12 godina.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Iako nema dostupnih farmakokinetičkih podataka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, lek Loperamid Actavis treba primeniti sa oprezom kod ovih pacijenata zbog smanjenog metabolizma prvog prolaza (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu. Tablete treba uzeti sa tečnošću.

Ovaj lek je kontraindikovan kod:

• pacijenata sa poznatom preosetljivošću na loperamid-hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• dece mlađe od 12 godina;

• pacijenata sa akutnom dizenterijom, koju karakteriše krv u stolici i visoka telesna temperatura;

• pacijenata sa akutnim ulceroznim kolitisom;

• pacijenata sa bakterijskim enterokolitisom uzrokovanim invazivnim mikroorganizmima kao što su

  Salmonella, Shigella i Campylobacter;

• pacijenata sa pseudomembranoznim kolitisom uzrokovanim upotrebom antibiotika širokog spektra.

  Lek Loperamid Actavis se ne sme uzimati kada je potrebno izbeći inhibiciju peristaltike, zbog mogućeg rizika od značajnih posledica kao što su ileus, megakolon i toksični megakolon. Primena leka Loperamid Actavis se mora prekinuti odmah čim se pojave ileus, konstipacija ili abdominalna distenzija.

Terapija dijareje lekom Loperamid Actavis je samo simptomatska. Kad god može da se utvrdi primarna etiologija dijareje, neophodno je primeniti specifičnu terapiju kada je to prikladno.

Prioritet kod akutne dijareje je prevencija ili nadoknada tečnosti i elektrolita. Ovo je posebno važno kod male dece, kod osetljivih i starijih pacijenata sa akutnom dijarejom. Upotreba ovog leka ne isključuje primenu odgovarajuće terapije nadoknade tečnosti i elektrolita.

S obzirom na to da perzistentna dijareja može biti indikator potencijalno ozbiljnijeg stanja, ovaj lek ne treba primenjivati tokom dužeg vremenskog perioda dok se ne ustanovi primarni uzrok dijareje.

U slučaju akutne dijareje, ukoliko ne dođe do kliničkog poboljšanja u roku od 48 sati, potrebno je prekinuti primenu leka Loperamid Actavis, a pacijente treba uputiti da se obrate svom lekaru za savet.

Kod pacijenata sa HIV-om, koji tokom terapije dijareje uzimaju loperamid, primenu ovog leka treba prekinuti pri pojavi prvih znakova distenzije abdomena. Prijavljivani su izolovani slučajevi opstipacije sa povećanim rizikom za nastanak toksičnog megakolona. Kod pacijenata sa HIV-om koji su bili na terapiji loperamidom, postajao je veći rizik od nastanka infektivnog kolitisa uzrokovanog virusima ili patogenim bakterijama, a koji su bili na terapiji loperamidom.

Iako nema dostupnih farmakokinetičkih podataka o primeni ovog leka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, neophodan je oprez pri primeni ovog leka kod ovih pacijenata, zbog smanjenog metabolizma prvog prolaska kroz jetru, jer može dovesti do relativnog prekoračenja doze sa toksičnim dejstvom na centralni nervni sistem (CNS).

Ukoliko se ovaj lek primenjuje u cilju kontrolisanja epizoda dijareje, koja se javlja u okviru sindroma iritabilnog kolona prethodno dijagnostikovanog od strane lekara, a ne dođe do kliničkog poboljšanja u roku od 48 sati, primenu loperamid-hidrohlorida treba prekinuti, a pacijenti treba da se posavetuju sa svojim lekarom. Takođe, pacijenti treba da se obrate svom lekaru ukoliko se simptomi promene ili ako ponavljane

epizode dijareje traju duže od dve nedelje.

Prijavljena je povezanost između predoziranja i kardioloških događaja, uključujući produženje QT intervala i pojavu „torsades de pointes” ili produženje QRS kompleksa. U nekim slučajevima došlo je do smrtnog ishoda (videti odeljak 4.9). Predoziranje može da demaskira postojeći Brugada sindrom. Pacijenti ne treba da prekorače preporučene doze i/ili preporučeno trajanje terapije.

Neophodan je oprez kod pacijenata sa anamnezom zavisnosti i zloupotrebe lekova. Opisana je zloupotreba i pogrešna primena loperamida (videti odeljak 4.9). Loperamid je opioid sa niskom bioraspoloživošću i ograničenim potencijalom da u terapijskim dozama prelazi kroz krvno-moždanu barijeru. Međutim, zavisnost je posmatrana u klasi lekova opioida.

Dodatna upozorenja koja treba navesti u Uputstvu za lek:

Lek Loperamid Actavis možete koristiti za lečenje epizoda akutne dijareje koja je povezan sa sindromom iritabilnog kolona, samo ukoliko Vam je lekar prethodno dijagnostikovao sindrom iritabilnog kolona.

Ukoliko se nešto od navedenog u nastavku odnosi na Vas, nemojte uzimati ovaj lek, a da se prethodno ne posavetujete sa svojim lekarom, čak i ako znate da imate sindrom iritabilnog kolona:

• ukoliko imate 40 ili više godina i ukoliko je prošlo neko vreme od poslednje epizode sindroma iritabilnog kolona;

• ukoliko imate 40 ili više godina i ukoliko se ovog puta razlikuju Vaši simptomi sindroma iritabilnog kolona;

• ukoliko ste u skorije vreme imali tragove krvi u stolici;

• ukoliko imate tešku konstipaciju;

• ukoliko imate mučninu ili povraćate;

• ukoliko Vam se apetit smanjio ili gubite telesnu masu;

• ukoliko otežano mokrite ili imate bol pri mokrenju;

• ukoliko imate povišenu telesnu temperaturu;

• ukoliko ste nedavno putovali u inostranstvo.

Konsultujte se sa Vašim lekarom ukoliko su Vam se razvili novi simptomi, ukoliko su Vam se postojeći simptomi pogoršali ili se nisu poboljšali duže od dve nedelje.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Loperamid Actavis tablete sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Pretklinički podaci pokazali su da je loperamid supstrat P-glikoproteina. Istovremena primena loperamida (16 mg u pojedinačnoj dozi) sa hinidinom, ili ritonavirom, koji su inhibitori P-glikoproteina, dovela je do povećanja vrednosti loperamida u plazmi 2 do 3 puta. Nije poznat klinički značaj ovih farmakokinetičkih interakcija sa inhibitorima P-glikoproteina, kada je loperamid primenjivan u preporučenim dozama.

Istovremena primena loperamida (4 mg u pojedinačnoj dozi) i itrakonazola, inhibitora CYP3A4 i P-glikoproteina, dovela je do trostrukog ili četvorostrukog povećanja koncentracije loperamida u plazmi. U istoj studiji CYP2C8 inhibitor, gemfibrozil, doveo je do povećanja koncentracije loperamida u plazmi u proseku dva puta. Kombinacija itrakonazola i gemfibrozila dovela je do četvorostrukog povećanja maksimalnih vrednosti koncentracije loperamida u plazmi i povećanja ukupne izloženosti u plazmi za trinaest puta. Ova povećanja nisu bila udružena sa dejstvima na centralni nervni sistem kako je izmereno psihomotornim testovima (tj. subjektivni osećaj pospanosti i testom izmenjenih tipografskih znakova, engl. Digit Symbol Substitution Test).

Istovremena primena loperamida (16 mg u pojedinačnoj dozi) i ketokonazola, inhibitora CYP3A4 i P-

glikoproteina, dovela je do petostrukog povećanja koncentracije loperamida u plazmi. Ovo povećanje nije bilo povezano sa pojačanim farmakodinamskim dejstvima izmerenim pupilometrijom.

Istovremena terapija sa oralnim oblicima dezmopresina dovela je do trostrukog povećanja koncentracija dezmopresina u plazmi, verovatno usled usporavanja motiliteta gastrointestinalnog trakta.

Očekuje se da lekovi sa sličnim farmakokinetičkim osobinama mogu potencirati dejstvo loperamida kao i da lekovi koji ubrzavaju motilitet gastrointestinalnog trakta mogu smanjiti dejstvo loperamida.

Trudnoća

Bezbednost primene loperamida tokom trudnoće kod žena nije utvrđena, iako iz studija koje su sprovedene na životinjama nema podataka da loperamid-hidrohlorid poseduje bilo kakva teratogena ili embriotoksična svojstva. Kao i kod drugih lekova, ne savetuje se primena ovog leka tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra.

Dojenje

Male količine loperamida se mogu naći u humanom mleku. Zbog toga se ovaj lek ne preporučuje tokom dojenja.

Trudnice ili dojilje treba zato savetovati da se obrate svom lekaru koji će im propisati odgovarajuću terapiju.

Plodnost

Uticaj na plodnost kod ljudi nije procenjivan.

Kada se dijareja leči loperamidom, može se javiti gubitak svesti, smanjen nivo svesti, pospanost, zamor ili vrtoglavica. Zbog toga se savetuje oprez prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

Odrasli i deca uzrasta 12 godina i starija

Bezbednost primene loperamid-hidrohlorida je ispitivana kod 2755 odraslih i dece uzrasta 12 godina i starijoj, koji su bili uključeni u 26 kontrolisanih i nekontrolisanih kliničkih studija loperamid-hidrohlorida primenjivanog u terapiji akutne dijareje.

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije ((npr. neželjene reakcije sa učestalošću ≥1%) u kliničkim studijama sa loperamid-hidrohloridom koji se primenjivao u terapiji akutne dijareje bile su: konstipacija (2,7%), flatulencija (1,7%), glavobolja (1,2%) i mučnina (1,1%).

U Tabeli 1 su prikazane neželjene reakcije prijavljene pri primeni loperamid-hidrohlorida ili u kliničkim studijama (akutna dijareja) ili tokom postmarketinškog praćenja.

Učestalost je prikazana na osnovu sledećih konvencija: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do < 1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1. Neželjene reakcije

a: Navođenje ovih pojmova se zasniva na izveštajima iz postmarketinškog praćenja loperamida. S obzirom na to da se proces prijavljivanja neželjenih reakcija tokom postmarketinškog praćenja ne razlikuje u pogledu hroničnih i akutnih indikacija za primenu kao ni uzrasne grupe (odrasli, deca), učestalost je procenjena na osnovu svih kliničkih studija sprovedenih sa loperamid-hidrohloridom (akutne i hronične), uključujući studije u kojima su učestvovala deca mlađa od 12 godina (N=3683).

^b: Videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

U slučaju predoziranja (uključujući i relativno predoziranje usled poremećaja funkcije jetre), mogu se javiti depresija centralnog nervnog sistema (stupor, poremećaji koordinacije, pospanost, mioza, mišićna hipertonija i respiratorna depresija), konstipacija, retencija urina i ileus. Deca i pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre mogu biti osetljivija na delovanje na centralni nervni sistem.

Kod pojedinaca koji su se predozirali loperamidom, uočeni su kardiovaskularni događaji kao što su produženi QT interval i QRS kompleks, torsades de pointes, druge ozbiljne ventrikularne aritmije, srčani arest i sinkopa (videti odeljak 4.4). Prijavljeni su i smrtni slučajevi. Predoziranje može da demaskira postojeći Brugada sindrom.

Nakon prestanka uzimanja leka, primećeni su slučajevi sindroma obustave leka kod pojedinaca koji zloupotrebljavaju, pogrešno upotrebljavaju ili se namerno predoziraju prekomerno velikim dozama loperamida.

Terapija

U slučaju predoziranja, ukoliko je prisutno produženje QT intervala, neophodan je EKG monitoring. Ukoliko se jave simptomi predoziranja centralnog nervnog sistema, kao antidot se može primeniti nalokson. S obzirom na to da je vreme delovanja loperamida duže od naloksona (1 do 3 sata), može biti potrebna ponovljena primena naloksona. Zbog toga je neophodno pacijente dodatno pratiti tokom najmanje 48 sati u cilju uočavanja moguće depresije CNS-a.