Gemcitabin Ebewe® 40mg/mL koncentrat za rastvor za infuziju; bočica staklena, 1x25mL

Gemcitabin je indikovan u terapiji lokalno uznapredovalog ili metastatskog karcinoma mokraćne bešike, u kombinaciji sa cisplatinom.

Gemcitabin je indikovan u terapiji pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim adenokarcinomom pankreasa.

Gemcitabin u kombinaciji sa cisplatinom je indikovan kao prva terapijska linija kod pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim nemikrocelulamim karcinomom pluća (eng. non-small cell lung cancer, NSCLC). Monoterapija gemcitabinom se može razmotriti kod starijih pacijenata ili kod pacijenata kod kojih je prisutan performans status 2.

Gemcitabin je indikovan u terapiji pacijentkinja sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim epitelijalnim karcinomom ovarijuma, u kombinaciji sa karboplatinom, kod pacijenata sa relapsom bolesti nakon perioda od najmanje 6 meseci bez ponovnog javljanja bolesti posle terapije prve linije na bazi platine.

Gemcitabin u kombinaciji sa paklitakselom je indikovan kao prva terapijska linija kod pacijenata sa neresektabilnim, lokalno rekurentnim ili metastatskim karcinomom dojke sa relapsom bolesti nakon primene adjuvantne/neoadjuvantne hemioterapije. Prethodno sprovedena hemioterapija treba da sadrži neki od antraciklina, ako nije klinički kontraindikovan.

Lečenje lekom Gemcitabin Ebewe počinje lekar onkolog specijalizovan za lečenje antitumorskom terapijom.

Doziranje:

Karcinom mokraćne bešike

Kombinovana primena

Preporučena doza gemcitabina je 1000 mg/m², u obliku infuzije u trajanju od 30 minuta. Doza se daje prvog, osmog i petnaestog dana ciklusa od 28 dana u kombinaciji sa cisplatinom. Cisplatin se daje u preporučenoj dozi od 70 mg/m², prvog dana posle primene gemcitabina, odnosno drugog dana svakog 28-dnevnog ciklusa. Zatim se ovaj ciklus od četiri nedelje ponavlja. Sa svakim novim ciklusom ili u toku ciklusa doziranje može da se redukuje i to na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.

Karcinom pankreasa

Monoterapija

Preporučena doza gemcitabina je 1000 mg/m² površine tela, primenjena intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta. Ovaj postupak se mora ponoviti jednom nedeljno tokom perioda od 7 nedelja, nakon čega sledi pauza od nedelju dana. U sledećim ciklusima, gemcitabin se daje jednom nedeljno tokom 3 uzastopne nedelje, posle čega sledi pauza od nedelju dana. Doziranje se može redukovati u toku ciklusa ili na početku narednog ciklusa, a na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.

Nemikrocelularni karcinom pluća

Monoterapija

Preporučena doza gemcitabina je 1000 mg/m² i daje se intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta.

Ovaj postupak se mora ponoviti jednom nedeljno tokom perioda od 3 nedelje, posle čega sledi pauza od nedelju dana. Zatim se ovaj ciklus od četiri nedelje ponavlja. Doziranje se može redukovati u toku ciklusa ili na početku narednog ciklusa, a na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.

Kombinovana primena

Preporučena doza gemcitabina je 1250 mg/m² površine tela i primenjuje se intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta, prvog i osmog dana terapijskog ciklusa koji traje 21 dan u kombinaciji sa cisplatinom. Redukcija doze može da se izvrši u toku ciklusa ili na početku narednog ciklusa, na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.

Cisplatin se primenjuje u dozama od 75-100 mg/m² jednom svake treće nedelje.

Karcinom dojke

Kombinovana primena

Preporučuje se kombinacija gemcitabina sa paklitakselom u okviru koje se paklitaksel (175 mg/m²) primenjuje prvog dana u obliku intravenske infuzije u trajanju od približno 3 sata, a potom se gemcitabin (1250 mg/m²) daje intravenskom infuzijom tokom 30 minuta prvog i osmog dana ciklusa od 21. dana. Sa svakim novim ciklusom ili u toku ciklusa doziranje može da se redukuje i to na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta . Pre početka terapije kombinacijom gemcitabin + paklitaksel, ukupan broj granulocita mora da iznosi najmanje 1500 (x 10⁶/L).

Karcinom ovarijuma

Kombinovana primena

Gemcitabin u kombinaciji sa karboplatinom, preporučena doza gemcitabina iznosi 1000 mg/m² a primenjuje se prvog i osmog dana svakog ciklusa od 21 dana, intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta. Posle gemcitabina, karboplatin se daje prvog dana da bi se postigla ciljna površina ispod krive (PIK) od 4,0 mg/mL/min. Sa svakim novim ciklusom ili u toku ciklusa doziranje se može redukovati na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.

Kontrola toksičnosti i prilagođavanje doze zbog pojave toksičnosti

Prilagođavanje doze zbog nehematološke toksičnosti

Treba uraditi periodičan pregled i kontrolu funkcije bubrega i jetre da bi se otkrili znaci nehematološke toksičnosti. Može se izvršiti redukcija doze sa svakim ciklusom na osnovu ispoljenog stepena toksičnosti kod pacijenta.

Generalno, kod teške, nehematološke toksičnosti (stepen 3 ili 4), izuzimajući mučninu/povraćanje, terapiju gemcitabinom treba obustaviti ili smanjiti dozu u zavisnosti od procene ordinirajućeg lekara. Doziranje treba obustaviti dok toksičnost ne prođe po mišljenju ordinirajućeg lekara.

Za prilagođavanje doze cisplatine, karboplatine i paklitaksela u kombinovanoj terapiji molimo Vas da pogledate odgovarajući Sažetak karakteristika leka.

Prilagođavanje doze zbog hematološke toksičnosti

Započinjanje ciklusa:

U svim indikacijama kod pacijenta se mora kontrolisati ukupan broj trombocita i granulocita pre primene svake doze. Ukupan broj granulocita mora da iznosi najmanje 1500 (x10⁶/L), a broj

trombocita mora biti 100000 (x10⁶/L) pre započinjanja ciklusa.

Tokom trajanja ciklusa

Prilagođavanje doze gemcitabina u okviru terapijskog ciklusa moraju se sprovoditi saglasno smernicama iz sledećih tabela:

٭ Prekinuta terapija neće biti nastavljena u okviru ciklusa pre nego što ukupan broj granulocita ne dostigne vrednost od najmanje 500 (x10⁶/L), a broj trombocita dostigne vrednost 50000 (x10⁶/L).

*Prekinuta terapija neće biti nastavljena u okviru ciklusa. Terapija se može nastaviti prvog dana narednog ciklusa, onda kada ukupan broj granulocita dostigne vrednost od najmanje 1500 (x10⁶/L), a broj trombocita dostigne vrednost 100000 (x10⁶/L).

٭ Prekinuta terapija neće biti nastavljena u okviru ciklusa. Terapija se može nastaviti prvog dana narednog ciklusa onda kada ukupan broj granulocita dostigne najmanje 1500 (x10⁶/L), a broj trombocita dostigne 100000 (x10⁶/L).

Prilagođavanje doze zbog hematološke toksičnosti u narednim ciklusima, u svim indikacijama

Dozu gemcitabina treba smanjiti na 75% osnovne doze kojom je započet ciklus terapije u slučaju sledećih hematološke toksičnosti:

• Ukupan broj granulocita < 500 x 10⁶/L, duže od 5 dana

• Ukupan broj granulocita < 100 x 10⁶/L, duže od 3 dana

• Febrilna neutropenija

• Broj trombocita < 25000 x 10⁶/L

• Odlaganje terapijskog ciklusa duže od nedelju dana zbog toksičnosti.

Način primene

Gemcitabin se dobro podnosi tokom infuzije i lek se može primenjivati i u ambulantnim uslovima. Ukoliko dođe do ekstravazacije, infuzija se mora odmah prekinuti, zatim ponovo započeti, ali u drugi krvni sud. Posle primene pacijent mora biti pod strogim nadzorom.

Lek Gemcitabin Ebewe 40 mg/mL koncentrat za rastvor za infuziju je potrebno razblažiti pre upotrebe (videti odeljak 4.4. i 6.6) Preporučuje se da se tako pripremljen rastvor primeni infuzijom u velike vene kako bi se sprečilo oštećenje vena i ekstravazacija.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Posebne grupe pacijenata

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Gemcitabin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre, s obzirom na to da ne postoji dovoljno podataka iz kliničkih studija na osnovu kojih bi se omogućile jasne preporuke za doziranje leka kod tih populacija pacijenata (videti odeljak 4.4, 4.8 i 5.2).

Stariji pacijenti (>65 godina)

Gemcitabin se dobro podnosi kod pacijenata starijih od 65 godina. Nema dokaza koji ukazuju na to da je potrebno dodatno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim onih već preporučenih za sve pacijente (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija (< 18 godina)

Ne preporučuje se primena gemcitabina kod dece mlađe od 18 godina zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Dojenje (videti odeljak 4.6.).

Pokazano je da produženje vremena trajanja infuzije i povećanje učestalosti doziranja dovode do pojačanja toksičnosti.

Lek Gemcitabin Ebewe 40 mg/mL koncentrat za rastvor za infuziju mora se razblažiti pre upotrebe (videti odeljak 4.2. i 6.6). Preporučuje se upotreba velikih vena za infuziju, radi prevencije oštećenja krvnog suda i ekstravazacije.

Teške neželjene reakcije kože (engl. Severe cutaneous adverse reactions, SCARs)

Teške neželjene reakcije kože (SCARs), uključujući Stivens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (engl. toxic epidermal necrolysis, TEN) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (engl. acute generalized exanthematous pustulosis, AGEP), koje mogu biti opasne po život ili sa smrtnim ishodom, prijavljene su u vezi sa lečenjem gemcitabinom. Pacijente treba upozoriti na znake i simptome i pažljivo ih pratiti zbog reakcija kože. Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, terapiju gemcitabinom treba odmah prekinuti.

Hematološka toksičnost

Gemcitabin može da izazove supresiju funkcije koštane srži, koja se manifestuje pojavom leukopenije, trombocitopenije i anemije.

Kod pacijenata koji primaju gemcitabin, pre svake primene doze leka potrebno je proveriti broj trombocita, leukocita i granulocita. Ukoliko se otkrije depresija koštane srži koja je izazvana primenom leka, neohodno je razmotriti mogućnost ukidanja ili modifikacije terapije (videti odeljak 4.2). Međutim, mijelosupresija je kratkotrajna, obično ne zahteva smanjenje doze i retko dovodi do prekida terapije.

Broj ćelija u perifernoj krvi može nastaviti da se smanjuje posle prestanka primene gemcitabina. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije koštane srži, terapiju treba započeti sa oprezom.. Kao i kod primene drugih citotoksičnih lekova, treba razmotriti mogućnost pojave kumulativne supresije funkcije koštane srži kada se gemcitabin primenjuje istovremeno sa nekom drugom hemioterapijom.

Oštećenje funkcije jetre i bubrega

Gemcitabin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, zbog nedovoljno podataka iz kliničkih studija da bi se dala jasna preporuka za doziranje kod ovih

pacijenata (videti odeljak 4.2).

Primena gemcitabina kod pacijenata sa istovremeno prisutnim metastazama na jetri, ili prethodnom anamnezom hepatitisa, alkoholizmu ili cirozi jetre, može dovesti do pogoršanja već postojećeg oštećenja funkcije jetre.

Potrebno je povremeno obavljati laboratorijska ispitivanja funkcije jetre i bubrega (uključujući i testove na viruse).

Istovremena primena radioterapije

Istovremena primena radioterapije (primenjena u isto vreme ili u razmaku od ≤ 7 dana): prijavljena je pojava toksičnost (videti odeljak 4.5 za detalje i preporuke za upotrebu).

Žive vakcine

Vakcina protiv žute groznice, kao i primena ostalih živih atenuisanih vakcina se ne preporučuju kod pacijenata na terapiji gemcitabinom (videti odeljak 4.5).

Sindrom reverzibilne posteriorne encefalopatije (engl. posterior reversible encephalopathy syndrome, PRES) Kod pacijenata koji su gemcitabin primali kao monoterapiju ili u kombinaciji sa drugim hemioterapeuticima prijavljeni su slučajevi sindroma reverzibilne posteriorne encefalopatije (eng. posterior reversible encephalopathy syndrome, PRES) sa potencijalno teškim posledicama. Akutna hipertenzija i epileptični napadi prijavljeni su kod većine pacijenata na terapiji gemcitabinom kod kojih se razvio PRES, ali mogu biti prisutni i drugi simptomi kao što su glavobolja, letargija, konfuzija i slepilo. Dijagnozu je najbolje potvrditi magnetnom rezonancom (MR). PRES je obično revezibilan i povlači se primenom odgovarajućih suportivnih

mera. Ako se tokom terapije razvije PRES, potrebno je trajno obustaviti primenu gemcitabina i primeniti suportivne mere, uključujući kontrolu krvnog pritiska i antiepiletičnu terapiju.

Kardiovaskularni sistem

Zbog rizika od pojave kardioloških i/ili vaskularnih poremećaja tokom primene gemcitabinom, potreban je dodatni oprez kod pacijenata sa anamnestičkim podatkom o ranijem kardiovaskularnom događaju.

Sindrom povećane kapilarne propustljivosti (eng. capillary leak syndrom, CLS)

Sindrom povećane kapilarne propustljivosti bio je prijavljen kod pacijenata koji su primali gemcitabin kao monoterapiju ili u kombinaciji sa drugim hemioterapeuticima (videti odeljak 4.8). Stanje je obično izlečivo ukoliko se rano prepozna i leči na odgovarajući način, ali su prijavljeni i smrtni ishodi. Stanje obuhvata sistemsku hiperpermeabilnost kapilara u toku koje tečnost i proteini iz intravaskularnog prostora izlaze u intersticijum. Klinički znaci su generalizovani edem, porast telesne mase, hipoalbuminemija, teška hipotenzija, akutna oštećenje funkcije bubrega i edem pluća. Ukoliko u toku terapije dođe do pojave sindroma povećane kapilarne propustljivosti gemcitabin se mora obustaviti i primeniti odgovarajuća suportivna terapija. Sindrom povećane kapilarne propustljivosti može da nastane u kasnijim ciklusima i u literaturi se povezuje sa respiratornim distres sindromom kod odraslih.

Pluća

Zabeležena su neželjena dejstva na plućima, koja ponekad mogu biti teška (kao što su edem pluća, intersticijalni pneumonitis ili respiratomi distres sindrom kod odraslih (eng. adult respiratory distress syndrome, ARDS)), udržena sa terapijom gemcitabinom. Ukoliko se jave takva neželjena dejstva treba razmotriti mogućnost prekida terapije. Rana primena suportivnih mera može pomoći da se stanje poboljša.

Bubrezi

Hemolitičko uremijski sindrom

Kod pacijenata koji su primali gemcitabin retko su prijavljeni (podaci prikupljeni nakon stavljanja leka u promet) klinički nalazi koji odgovaraju hemolitičko-uremijskom sindromu (HUS) (videti odeljak 4.8). HUS je potencijalno životno ugrožavajući poremećaj. Primenu gemcitabina treba obustaviti kod pojave prvih znakova mikroangiopatske hemolitičke anemije, kao što je naglo smanjenje koncentracije hemoglobina sa istovremenom trombocitopenijom, povećanje koncentracije bilirubina u serumu, koncentracije kreatinina u serumu, koncentracije azota iz uree u krvi ili LDH (laktatdehidrogenaza). Bubrežna insuficijencija ne mora biti reverzibilna nakon prekida terapije, i može biti potrebna dijaliza.

Plodnost

U studijama plodnosti, gemcitabin je prouzrokovao pojavu hipospermatogenezu kod mužjaka miševa (videti odeljak 5.3). Zbog toga se muškarcima ne preporučuje planiranje potomstva za vreme terapije i 3 meseca posle terapije gemcitabinom, a zbog moguće neplodnosti usled primene gemcitabina treba razmotriti i mogućnost kriokonzervacije sperme pre terapije gemcitabinom (videti odeljak 4.6).

Nisu sprovedene specifične studije interakcija (videti odeljak 5.2). Radioterapija

Istovremena primena gemcitabina i radioterapije (zajedno ili sa razmakom od ≤ 7 dana) - toksičnost

povezana sa ovom višestrukom terapijom zavisi od mnogo različitih faktora, uključujući dozu gemcitabina, učestalost primene gemcitabina, dozu zračenja, planiranu tehniku radioterapije, ciljno tkivo i ciljni volumen. Prekliničke i kliničke studije su pokazale da gemcitabin povećava osetljivost na zračenje. U jednom ispitivanju, gde je gemcitabin primenjivan u dozi od 1000 mg/m² tokom 6 uzastopnih nedelja istovremeno sa zračenjem terapijom toraksa kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća, primećena je značajna toksičnost u vidu ozbiljnog i potencijalno životno ugrožavajućeg mukozitisa, posebno ezofagitisa i pneumonitisa, naročito kod pacijenata koji su primali velike doze radioterapije (medijana terapijskog volumena 4795 cm³). Studije koje su potom obavljene su pokazale da je izvodljivo primeniti gemcitabin u manjoj dozi sa pratećom radioterapijom uz mogućnost da se predvidi toksičnost, kao u studiji faze II kod

nemikrocelularnog karcinoma pluća kada je primenjeno torakalno zračenje u dozi od 66 Gy uz istovremenu primenu gemcitabina (600 mg/m², četiri puta) i cisplatina (80 mg/m², dva puta) tokom 6 nedelja. Optimalni režim doziranja za bezbednu primenu gemcitabina sa terapijskim dozama zračenja još uvek nije utvrđena za sve tipove tumora.

Neistovremena primena (sa razmakom od > 7 dana): Analiza podataka ne pokazuje povećanje toksičnosti kada se gemcitabin primeni u periodu dužem od 7 dana pre ili posle zračenja, izuzev neželjenih reakcija izazvanih samom terapijom (engl.radiation recall). Podaci pokazuju da se sa primenom gemcitabina može početi nakon povlačenja akutnih dejstava zračenja ili najmanje nedelju dana nakon zračenja.

Na ciljnim tkivima su zabeležena oštećenja izazvana zračenjem (na primer: ezofagitis, kolitis i pneumonitis) zbog istovremene ili sekvencijalne primene gemcitabina.

Ostalo

Vakcina protiv žute groznice, kao i primena drugih živih atenuisanih vakcina, ne preporučuje se zbog rizika od pojave sistemskih bolesti sa mogućim smrtnim ishodom, posebno kod imunosupresivnih pacijenata.

Žene u reproduktivnom periodu/kontracepcija kod muškaraca i žena

Zbog genotoksičnog potencijala gemcitabina (videti odeljak 5.3), žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efektivne metode kontracepcije tokom lečenja gemcitabinom i 6 meseci nakon prekida terapije. Muškarcima treba savetovati da koriste efektivne metode kontracepcije i da ne planiraju potomstvo tokom lečenja gemcitabinom i 3 meseca nakon prekida terapije.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni gemcitabina kod trudnica. Studije na životinjama ukazuju na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Na osnovu rezultata studija na životinjama i mehanizma delovanja gemcitabina, ovu supstancu ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ako to nije zaista neophodno. Ženama treba savetovati da izbegavaju trudnoću tokom terapije gemcitabinom, kao i da, ukoliko ipak dođe do trudnoće, o tome odmah obaveste svog lekara.

Dojenje

Nije poznato da li se gemcitabin izlučuje u majčino mleko tako da se neželjena dejstva kod odojčeta ne mogu isključiti. Dojenje se mora prekinuti tokom terapije gemcitabinom.

Plodnost

U studijama plodnosti, gemcitabin je kod miševa mužjaka uzrokovao hipospermatogenezu (videti odeljak 5.3). Zbog toga se muškarcima koji su na terapiji gemcitabinom ne savetuje potomstvo tokom i 3 meseca posle terapije, kao i da potraže savete o kriokonzervaciji sperme pre terapije zbog mogućeg steriliteta usled terapije gemcitabinom.

Ne postoje studije ispitivanja uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, zabeleženo je da gemcitabin može da izazove blagu do umerenu pospanost, posebno u kombinaciji sa alkoholom. Pacijentima treba skrenuti pažnju da ne upravljaju vozilom i ne koriste mašine dok ne utvrde da li lek kod njih izaziva pospanost.

Najčešće prijavljenje neželjene reakcije vezane za terapiju gemcitabinom su: mučnina, sa ili bez povraćanja, povećanje vrednosti transaminaza jetre (AST/ALT) i alkalne fosfataze, registrovani kod približno 60% pacijenata; proteinurija i hematurija su se javljale kod približno 50% pacijenata; dispneja je uočena kod 10-40% pacijenata (učestalost najviša kod pacijenata sa karcinomom pluća); alergijske reakcije na koži javljaju se kod približno 25% pacijenata, a kod približno 10% pacijenata su praćene svrabom.

Na učestalost i težinu neželjenih reakcija utiču veličina doze, brzina infuzije i intervali između doza (videti odeljak 4.4). Neželjene reakcije koje ograničavaju dozu su smanjenje broja trombocita, leukocita i granulocita (videti odeljak 4.2).

Podaci iz kliničkih studija

Učestalost neželjenih dejstava se definiše na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U sledećoj tabeli navedena neželjena dejstva i njihova učestalost bazira se na podacima iz kliničkih istraživanja. U okviru svake grupe učestalosti neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu težine:

• Infekcije

• Sepsa

• Leukopenija (neutropenija gradus 3 = 19,3%; gradus 4 = 6%);

• Trombocitopenija

• Anemija Često

• Febrilna neutropenija Veoma retko

• Trombocitoza

• Trombotička mikroangiopatija

• Anafilaktoidne reakcije

• Anoreksija

• Glavobolja

• Nesanica

• Somnolencija Povremeno

• Cerebrovaskularni događaj Veoma retko

• Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES) (videti odeljak 4.4)

• Aritmije, uglavnom supraventrikularne

• Srčana insuficijencija Retko

• Infarkt miokarda

• Hipotenzija

• Klinički znaci perifernog vaskulitisa i gangrene

• Sindrom povećane kapilarne propustljivosti (videti odeljak 4.4.)

• Dispneja (najčešće blaga i kratkotrajna i prolazi brzo u odsustvu terapije)

• Kašalj

• Rinitis Povremeno

• Intersticijalni pneumonitis (videti odeljak 4.4.)

• Bronhospazam - najčešće blag i prolazan, ali može biti neophodna parenteralna terapija

• Edem pluća

• Respiratorni distres sindrom kod odraslih (videti odeljak 4.4)

• Povraćanje

• Mučnina Često

• Dijareja

• Stomatitis i ulceracije u ustima

• Konstipacija Veoma retko

• Ishemijski kolitis

• Povećanje vrednosti transaminaza jetre (AST i ALT) i alkalne fosfataze

• Povećanje koncentracije bilirubina Povremeno

• Ozbiljna hepatotoksičnost, ukljčujući insuficijenciju jetre i smrt

• Povećanje vrednosti gama-glutamil transferaze (GGT)

• Alergijski osip često praćen svrabom

• Alopecija

• Svrab

• Preznojavanje Retko:

• Teške reakcije kože, uključujući deskvamaciju i bulozne erupcije kože

• Ulceracije

• Formiranje vezikula i rana

• Perutanje kože Veoma retko

• Toksična epidermalna nekroliza

• Stevens-Johnson-ov sindrom Nepoznata učestalost:

• Pseudocelulitis

• Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza

• Bol u leđima

• Mijalgija

• Hematurija

• Blaga proteinurija Povremeno

• Insuficijencija bubrega (videti odeljak 4.4)

• Hemolitičko-uremijski sindrom (videti odeljak 4.4)

• Simptomi slični gripu koji se najčešće ispoljavaju kao povišena telesna temperatura, glavobolja, drhtavica, mijalgija, astenija i anoreksija. Takođe su prijavljeni kašalj, rinitis, malaksalost, znojenje i teškoće sa spavanjem.

• Edem/periferni edem – uključujući edem lica. Edem je najčešće je prolazan nakon prestanka terapije.

• Povišena telesna temperatura

• Astenija

• Drhtavica Retko

• Reakcija na mestu primene, obično blaga

• Radijaciona toksičnost (videti odeljak 4.5)

• Reakcija na mestu zračenja (eng. Radiation recall)

Kombinovana primena kod karcinoma dojke

Učestalost hematološke toksičnosti gradusa 3 i 4, naročito neutropenije, bila je povećana kada se gemcitabin primenjivao u kombinaciji sa paklitakselom. Međutim, povećana učestalost ovih neželjenih reakcija nije povezana sa povećanom pojavom infekcija ili hemoragijskih poremećaja. Povećana je incidenca pojave zamora i febrilne neutropenije kada se gemcitabin koristio u kombinaciji sa paklitakselom. Kada nije udružen sa anemijom, zamor obično nestaje posle prvog ciklusa.

*Neutropenija gradusa 4 koja traje duže od 7 dana javlja se kod 12,6% pacijenata koji su primali kombinovanu terapiju, odnosno kod 5% pacijenata na monoterapiji paklitakselom.

Kombinovana primena kod karcinoma mokraćne bešike

Kombinovana primena kod karcinoma ovarijuma

Senzorna neuropatija se takođe češće javlja u grupi koja je dobijala kombinovanu terapiju u odnosu na grupu koja je primala samo karboplatinu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema poznatog antidota za predoziranje gemcitabinom. Pojedinačne doze od 5700 mg/m² primenjivane su pacijentima putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta svake dve nedelje, sa klinički prihvatljivom toksičnošću. Ukoliko se sumnja na predoziranje, treba proveriti krvnu sliku pacijenata a ako je neophodno, pacijentu treba dati odgovarajuću suportivnu terapiju.