Tresiba® FlexTouch® 100j./mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Tresiba 100j
Lečenje dijabetes melitusa kod odraslih, adolescenata i dece starije od 1 godine.
Doziranje
Ovaj lek je bazalni insulin koji se primenjuje jednom dnevno supkutanim ubrizgavanjem u bilo koje doba dana, uz preporuku da se primenjuje svakog dana u isto vreme.
Kod insulinskih analoga, uključujući insulin degludek, potentnost se izražava u jedinicama. Jedna (1) jedinica insulin degludeka odgovara 1 internacionalnoj jedinici humanog insulina, 1 jedinici insulin glargina (100 jedinica/mL) ili 1 jedinici insulin detemira.
Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, ovaj lek se može koristiti sam ili u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima, agonistima GLP-1 receptora i bolus insulinom (videti odeljak 5.1).
Kod dijabetes melitusa tip 1, lek Tresiba se mora kombinovati sa kratko-/brzo delujućim insulinom radi zadovoljavanja insulinskih potreba u vreme obroka.
Lek Tresiba treba dozirati u skladu sa individualnim potrebama pacijenta. Preporučuje se optimizacija glikemijske kontrole podešavanjem doze na osnovu koncentracije glukoze u plazmi merene natašte.
Prilagođavanje doze može biti neophodno ako pacijenti povećaju fizičku aktivnost, promene njihov uobičajeni dijetetski režim ishrane ili u slučaju uporednog oboljenja.
Tresiba FlexTouch 100 jedinica/mL i Tresiba FlexTouch 200 jedinica/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Lek Tresiba je dostupan u dve jačine. Kod obe jačine, potrebna doza se odabira u jedinicama. Međutim, dozni podeoci se razlikuju između dve jačine ovog leka.
-
Sa lekom Tresiba 100 jedinica/mL može se primeniti doza od 1-80 jedinica po injekciji, u podeocima od po 1 jedinice.
-
Sa lekom Tresiba 200 jedinica/mL može se primeniti doza od 2-160 jedinica po injekciji, u podeocima od po 2 jedinice. Doza je sadržana u upola manjoj zapremini u odnosu na zapreminu bazalnog insulinskog leka jačine 100 jedinica/mL.
Brojač doza pokazuje broj jedinica bez obzira na jačinu i ne treba vršiti preračunavanje doze prilikom prevođenja pacijenta na novu jačinu.
Fleksibilnost vremena primene
U slučajevima kada primena u isto doba dana nije moguća, lek Tresiba omogućava fleksibilnost vremena primene insulina (videti odeljak 5.1). Uvek bi trebalo osigurati vremenski razmak između dve primene leka od najmanje 8 časova. Ne postoji kliničko iskustvo u fleksibilnosti vremena doziranja leka Tresiba kod dece i adolescenata.
Ukoliko pacijent zaboravi da primeni jednu dozu leka, savetuje se da je primeni čim to primeti i da se nakon toga vrati uobičajenom rasporedu doziranja jednom dnevno.
Uvođenje terapije
Pacijenti sa dijabetes melitusom tip 2
Preporučena početna dnevna doza je 10 jedinica, nakon čega sledi individualno prilagođavanje doziranja.
Pacijenti sa dijabetes melitusom tip 1
Lek Tresiba treba primenjivati jednom dnevno u kombinaciji sa insulinima koji se daju u vreme obroka, pri čemu se zahteva naknadno individualno prilagođavanje doziranja.
Prevođenje sa drugih insulina
Preporučuje se strogo praćenje glikemije prilikom prevođenja sa drugih insulina, kao i u nekoliko narednih nedelja. Može biti potrebno prilagođavanje doze i vremena primene brzodelujućih ili kratkodelujućih insulina koji se istovremeno primenjuju, kao i druge istovremeno primenjivane antidijabetesne terapije.
Pacijenti sa dijabetes melitusom tip 2
Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 koji primenjuju jednom dnevno bazalnu, bazalno-bolusnu, premiks terapiju, ili terapiju mešavinom insulina koju sami pripremaju, zamena bazalnog insulina lekom Tresiba se može obaviti po principu jedinica-za-jedinicu na osnovu doze prethodno korišćenog bazalnog insulina, nakon čega sledi individualno prilagođavanje doze.
Smanjenje doze za 20% na osnovu doze prethodno korišćenog bazalnog insulina, nakon čega treba sprovesti individualno prilagođavanje doze, treba razmotriti kada se
-
prelazi na lek Tresiba sa bazalnog insulina koji se primenjuje dva puta dnevno
- prelazi na lek Tresiba sa insulin glargina (300 jedinica/mL)
Pacijenti sa dijabetes melitusom tip 1
Kod pacijenata sa dijabetesom tip 1, treba razmotriti smanjenje doze za 20% na osnovu doze prethodno korišćenog bazalnog insulina ili bazalne komponente kontinuiranog supkutanog insulinskog infuzionog režima, nakon čega treba sprovesti individualno prilagođavanje doze na osnovu glikemijskog odgovora.
Upotreba leka Tresiba u kombinaciji sa agonistima GLP-1 receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2
Kada se lek Tresiba dodaje terapiji agonistima GLP-1 receptora, preporučena dnevna početna doza je 10
jedinica nakon čega sledi individualno prilagođavanje doziranja.
Kada se agonisti GLP-1 receptora dodaju terapiji lekom Tresiba, preporučeno je smanjenje doze leka Tresiba za 20% kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije. Nakon toga dozu treba individualno prilagoditi.
Posebne populacije
Stariji pacijenti (≥65 godina)
Lek Tresiba se može koristiti kod starijih pacijenata. Koncentraciju glukoze treba intenzivnije pratiti, a dozu insulina individualno prilagođavati (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije bubrega i jetre
Lek Tresiba se može primenjivati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre. Koncentraciju glukoze treba intenzivnije pratiti, a dozu insulina individualno prilagođavati (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Nema kliničkog iskustva sa primenom ovog leka kod dece mlađe od 1 godine. Ovaj lek se može koristiti kod adolescenata i dece starije od 1 godine (videti odeljak 5.1). Kada se bazalni insulin menja lekom Tresiba, potrebno je razmotriti individualno smanjenje doze bazalnog i bolusnog insulina, kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4).
Način primene
Lek je namenjen isključivo za supkutanu primenu.
Lek Tresiba se ne sme primeniti intravenski, jer može dovesti do teške hipoglikemije.
Ovaj lek se ne sme primeniti intramuskularno, jer resorpcija može biti izmenjena.
Ovaj lek se ne sme primenjivati u insulinskim infuzionim pumpama.
Lek Tresiba se ne sme izvlačiti iz uloška napunjenog pena u špric (videti odeljak 4.4).
Lek Tresiba se primenjuje potkožnom injekcijom u butinu, nadlakticu ili trbušni zid. Potrebno je uvek kružno menjati mesto primene injekcije insulina u okviru istog predela kako bi se smanjio rizik od lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti pod 4.4 i 4.8).
Pacijente treba savetovati da uvek upotrebe novu iglu. Ponovna upotreba iste igle povećava rizik od začepljenja igle, što može dovesti do primene previše male ili prevelike doze leka. U slučaju začepljenja igle, pacijenti moraju da postupaju po instrukcijama opisanim u Uputstvu za upotrebu koje se nalazi na kraju Uputstva za lek (videti odeljak 6.6).
Tresiba FlexTouch 100 jedinica/mL i Tresiba FlexTouch 200 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Lek Tresiba se nalazi u prometu kao napunjen injekcioni pen (FlexTouch) koji je predviđen za upotrebu sa
NovoFine® ili NovoTwist® injekcionim iglama.
-
Napunjenim injekcionim penom u jačini 100 jedinica/mL može se primeniti 1-80 jedinica u podeocim od po 1 jedinice.
-
Napunjenim injekcionim penom u jačini 200 jedinica/mL može se primeniti 2-160 jedinica u podeocima od po 2 jedinice.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Hipoglikemija
Izostavljanje obroka ili neplanirana, naporna fizička aktivnost mogu dovesti do hipoglikemije.
Hipoglikemija može nastati ukoliko je doza insulina suviše velika u odnosu na potrebe za insulinom (videti
Kod dece bi trebalo preduzeti mere predostrožnosti kako bi se doza insulina (naročito u bazalno-bolusnom režimu terapije) usaglasila sa unosom hrane i fizičkim aktivnostima kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije. Kod pacijenata kod kojih se regulacija koncentracije glukoze u krvi znatno poboljšala (npr. intenziviranom insulinskom terapijom) uobičajeni upozoravajući simptomi hipoglikemije se mogu promeniti, te ih saglasno tome treba posavetovati da obrate posebnu pažnju. Uobičajeni upozoravajući simptomi hipoglikemije mogu nestati kod pacijenata sa dugogodišnjim dijabetesom.
Istovremena oboljenja, posebno infekcije i povećana telesna temperatura, obično povećavaju potrebu pacijenata za insulinom. Istovremena oboljenja bubrega, jetre, ili ona koja su u vezi sa nadbubrežnom žlezdom, hipofizom ili tireoidnom žlezdom, mogu zahtevati promene doze insulina.
Kao i kod drugih bazalnih insulina, produženo dejstvo leka Tresiba može odložiti oporavak od hipoglikemije.
Hiperglikemija
Preporučuje se primena brzodelujućeg insulina u slučajevima teške hiperglikemije.
Neadekvatno doziranje i/ili prekid terapije kod pacijenata kojima je potreban insulin može dovesti do hiperglikemije i potencijalno do dijabetesne ketoacidoze. Dodatno, istovremena oboljenja, naročito infekcije, mogu dovesti do hiperglikemije i time prouzrokovati povećanu potrebu za insulinom.
Obično prvi simptomi hiperglikemije nastaju postepeno tokom perioda od nekoliko sati ili dana. Oni uključuju žeđ, povećanu učestalost mokrenja, mučninu, povraćanje, pospanost, crvenu suvu kožu, suva usta, gubitak apetita, kao i acetonski zadah iz usta. Kod dijabetes melitusa tip 1, hiperglikemija koja se ne leči može izazvati dijabetesnu ketoacidozu, potencijalno sa smrtnim ishodom.
Prevođenje sa drugih insulinskih lekova
Prevođenje pacijenta na drugi tip insulina, insulin drugog naziva ili insulin drugog proizvođača se mora obaviti pod nadzorom lekara i može biti potrebno da se izvrši promena u doziranju.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Pacijenti moraju biti upućeni da kontinuirano kružno menjaju mesto primene injekcije kako bi smanjili rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Postoji potencijalni rizik od odložene resorpcije insulina i pogoršanja kontrole glikemije nakon primene injekcije insulina na regije zahvaćene ovim reakcijama. Prijavljeno je da iznenadna promena mesta primene injekcije na netaknuto područje rezultuje hipoglikemijom. Preporučuje se praćenje nivoa glukoze nakon promene mesta primene injekcije sa korišćenog na netaknuto područje, kao i razmatranje prilagođavanja doze antidijabetika.
Kombinovana primena pioglitazona sa lekovima koji sadrže insulin
Prijavljeni su slučajevi insuficijencije srca kada se pioglitazon koristio u kombinaciji sa insulinom, naročito kod pacijenata koji su imali faktore rizika za razvoj insuficijencije srca. Ovu činjenicu treba imati na umu ako se razmatra kombinovana terapija pioglitazona i leka Tresiba. Ukoliko se primenjuje kombinovana terapija ovih lekova, kod pacijenata bi trebalo pratiti pojavu znakova i simptoma insuficijencije srca, povećanja telesne mase i edema. Terapiju pioglitazonom treba prekinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja kardioloških simptoma.
Poremećaj oka
Intenziviranje insulinske terapije sa naglim poboljšanjem regulacije glikemije može se dovesti u vezu sa privremenim pogoršanjem dijabetesne retinopatije, dok dugotrajno poboljšanje regulacije glikemije smanjuje rizik od progresije dijabetesne retinopatije.
Izbegavanje medicinskihgrešaka u lečenju
Pacijente treba uputiti da uvek, pre svake primene, proveravaju oznake na insulinu kako bi se izbegla slučajna zamena između dve različite jačine leka Tresiba kao i sa drugim insulinima.
Pacijenti moraju vizuelno verifikovati odabrani broj jedinica na brojaču doza pena. Stoga je osnovni uslov za samostalnu primenu da pacijent može na brojaču doza pena da očita dozu koju treba da primeni. Pacijente koji su slepi ili slabovidi treba uputiti da uvek potraže pomoć/podršku od druge osobe sa očuvanim vidom koja je obučena za korišćenje insulinskog pena.
Kako bi izbegli greške pri doziranju i moguće predoziranje, pacijenti i zdravstveni radnici nikada ne smeju špricem da izvlače lek iz uloška koji se nalazi u napunjenom penu.
U slučaju začepljenja igle, pacijenti moraju da postupaju po instrukcijama za upotrebu navedenim u Uputstvu
za lek (videti odeljak 6.6).
Antitela na insulin
Primena insulina može uzrokovati formiranje insulinskih antitela. U retkim slučajevima, prisustvo takvih antitela na insulin može zahtevati prilagođavanje doze insulina kako bi se korigovala sklonost ka hiperglikemiji ili hipoglikemiji.
Natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi tj. suštinski je „bez natrijuma“. Praćenje
U cilju poboljšanja praćenja bioloških lekova, ime i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.
Poznato je da mnogi lekovi utiču na metabolizam glukoze. Sledeće supstance mogu smanjiti potrebe za insulinom:
Oralni antidijabetici, agonisti GLP-1 receptora, inhibitori monoamino oksidaze (MAOI), beta-blokatori,
inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), salicilati, anabolički steroidi i sulfonamidi.
Sledeće supstance mogu povećati potrebe za insulinom:
Oralni kontraceptivi, tiazidi, glukokortikoidi, hormoni štitaste žlezde, simpatomimetici, hormon rasta i
danazol.
Beta-blokatori mogu maskirati simptome hipoglikemije. Oktreotid/lanreotid mogu ili povećati ili smanjiti potrebu za insulinom. Alkohol može pojačati ili smanjiti hipoglikemijski efekat insulina.
Trudnoća
Primena leka Tresiba kod trudnica sa dijabetesom ispitivana je u intervencijskom ispitivanju (videti odeljak 5.1). Ograničeni podaci kod trudnica (više od 400 ishoda trudnoća) iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja ne ukazuju da insulin degludek uzrokuje malformacije ili da ima feto/neonatalni toksičan efekat. Rezultati reproduktivnih studija na životinjama ne ukazuju na razliku između insulin degludeka i humanog insulina u pogledu embriotoksičnosti i teratogenosti.
Može se razmotriti lečenje lekom Tresiba tokom trudnoće, ukoliko je to klinički potrebno.
Uopšteno, preporučuju se češća kontrola glikemije i praćenje trudnica sa dijabetesom tokom cele trudnoće i prilikom planiranja trudnoće. Potreba za insulinom se obično smanjuje u toku prvog trimestra trudnoće, a zatim se povećava u toku drugog i trećeg trimestra. Posle porođaja, potreba za insulinom se obično brzo vraća na vrednosti pre trudnoće. Preporučuje se pažljivo praćenje regulacije glikemije, a dozu insulina je potrebno individualno prilagoditi.
Dojenje
Ne postoji kliničko iskustvo u korišćenju leka Tresiba tokom dojenja. Kod pacova, insulin degludek se izlučivao u mleko; koncentracija u mleku je bila manja od koncentracije u plazmi.
Nije poznato da li se insulin degludek izlučuje u majčino mleko. Metabolički efekti kod dojenog novorođenčeta/odojčeta se ne očekuju.
Fertilitet
Rezultati reproduktivnih studija na životinjama sa insulin degludekom nisu ukazali na bilo kakve neželjene efekte na fertilitet.
Ovaj lek nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, sposobnost koncentracije i reagovanja pacijenta može biti smanjena usled hipoglikemije. Ovo može predstavljati rizik u situacijama kada su ove sposobnosti naročito važne (npr. prilikom upravljanja vozilima ili rada na mašinama).
Pacijentima se mora skrenuti pažnja da budu oprezni kako bi izbegli hipoglikemiju tokom upravljanja vozilima. Ovo je posebno važno kod osoba sa smanjenjem ili odsustvom sposobnosti prepoznavanja upozoravajućih znakova hipoglikemije ili onih koji imaju česte epizode hipoglikemije. U ovim slučajevima bi trebalo razmotriti opravdanost upravljanja vozilom.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljivana neželjena reakcija tokom lečenja bila je hipoglikemija (videti odeljak ”Opis odabranih
neželjenih reakcija” u nastavku teksta). Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije navedene u nastavku su zasnovane na podacima iz kliničkih studija i klasifikovane su na osnovu Klasa sistema organa prema MedDRA sistemu. Kategorije učestalosti definisane su prema sledećoj konvenciji: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjena reakcija |
| Poremećaji imunskog sistema | Retko | Preosetljivost Urtikarija |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Veoma često | Hipoglikemija |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Povremeno | Lipodistrofija |
| Nepoznato | Kutana amiloidoza† | |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene | Često | Reakcije na mestu injekcije |
| Povremeno | Periferni edemi |
† neželjena reakcija iz postmarketinških izvora. Opis odabranih neželjenih reakcija
Poremećaji imunskog sistema
Prilikom primene insulina, mogu se javiti alergijske reakcije. Trenutne alergijske reakcije, bilo na sam insulin ili neku od pomoćnih supstanci, mogu biti životno ugrožavajuće.
Prilikom primene leka Tresiba, hipersenzitivnost (ispoljena oticanjem jezika i usana, dijarejom, mučninom, zamorom i svrabom) i urtikarija su bili retko prijavljivani.
Hipoglikemija
Hipoglikemija se može javiti ukoliko je doza insulina suviše velika u odnosu na potrebe za insulinom. Teška hipoglikemija može izazvati gubitak svesti i/ili konvulzije i prouzrokovati privremena ili trajna oštećenja funkcije mozga, pa čak i smrt. Simptomi hipoglikemije se obično javljaju iznenada i mogu uključivati hladan znoj, hladnu bledu kožu, malaksalost, nervozu ili tremor, anksioznost, neuobičajeni zamor ili slabost, stanje konfuzije, teškoće u koncentraciji, pospanost, izrazitu glad, poremećaj vida, glavobolju, mučninu i palpitaciju.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Lipodistrofija (uključujući lipohipertrofiju, lipoatrofiju) i kutana amiloidoza se mogu javiti na mestu primene injekcije i odložiti lokalnu resorpciju insulina. Stalno kružno menjanje mesta primene injekcije u okviru istog predela tela može doprineti smanjenju ili prevenciji ovih reakcija (videti pod 4.4).
Reakcije na mestu primene
Reakcije na mestu primene (uključujući hematom na mestu primene, bol, krvarenje, crvenilo, čvoriće, otok, promenu boje, pruritus, toplotu i zadebljanje na mestu primene) javljale su se kod pacijenata lečenih lekom Tresiba. Ove reakcije su obično blage, prolazne prirode i najčešće nestaju tokom kontinuiranog lečenja.
Pedijatrijska populacija
Lek Tresiba je primenjivan kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina radi ispitivanja farmakokinetičkih osobina (videti odeljak 5.2). Bezbednost i efikasnost su potvrđeni u dugotrajnim ispitivanjima kod dece i adolescenata uzrasta od 1 do 18 godina. Učestalost, tip i stepen težine neželjenih reakcija kod pedijatrijske populacije nisu ukazivali na razlike u odnosu na iskustvo u opštoj populaciji osoba sa dijabetesom (videti odeljak 5.1).
Ostale posebne populacije
Rezultati kliničkih studija ne ukazuju na postojanje razlike u pogledu učestalosti, tipa i stepen težine neželjenih reakcija zapaženih kod starijih osoba i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre u odnosu na šire iskustvo u opštoj populaciji.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Specifično predoziranje za insulin se ne može definisati. Međutim, hipoglikemija se može razviti kroz sledeće
stadijume ukoliko je pacijent primio veću dozu insulina nego što je potrebno:
-
Epizode blage hipoglikemije mogu se lečiti oralnom primenom glukoze ili drugih proizvoda koji sadrže šećer. Stoga se preporučuje da pacijent uvek sa sobom nosi proizvode koji sadrže glukozu.
-
Epizode teške hipoglikemije, kada pacijent nije u mogućnosti da pomogne sam sebi, mogu se lečiti glukagonom (0,5 do 1 mg) koji intramuskularno ili supkutano daje osoba koja je prethodno prošla odgovarajuću obuku i upoznala se sa načinom primene glukagona, ili glukozom koju intravenski primenjuje medicinsko osoblje. Glukoza se mora primeniti intravenski ukoliko pacijent ne reaguje na glukagon u roku od 10 do 15 minuta nakon primene. Nakon vraćanja svesti, pacijentu se preporučuje oralna primena ugljenih hidrata radi sprečavanja ponovne pojave hipoglikemije.
Farmakološki podaci - Tresiba 100j
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici). Insulini i analozi,
parenteralni, dugog dejstva ATC šifra: A10AE06 Mehanizam dejstva
Insulin degludek se specifično vezuje za receptor za humani insulin, što dovodi do ispoljavanja istog
farmakološkog efekta kao humani insulin.
Efekat leka na snižavanje koncentracije glukoze u krvi se zasniva na olakšanom preuzimanju glukoze zbog vezivanja insulina za receptore mišićnih i masnih ćelija, kao i simultanoj inhibiciji otpuštanja glukoze iz jetre.
Farmakodinamsko dejstvo
Lek Tresiba je bazalni insulin koji, nakon supkutane primene, formira rastvorljive multi-heksamere, obrazujući depo iz koga se insulin degludek kontinuirano i lagano resorbuje u cirkulaciju, ispoljavajući
ravnomeran i stabilan efekat na smanjenje koncentracije glukoze u krvi (videti sliku 1). Tokom vremenskog perioda od 24 sata, primenom leka Tresiba jednom dnevno, efekat na smanjenje koncentracije glukoze bio je, nasuprot dejstvu insulin glargina, podjednako distribuiran tokom prvih, kao i drugih 12 sati (PIKGIR, 0-12h, SS/PIKGIR, total, SS = 0,5).
Slika 1 Profil brzine infuzije glukoze, ujednačen, stanje dinamičke ravnoteže – Srednji profil 0-24 sata
– IDeg 100 jedinica/mL 0,6 jedinica/kg – Studija 1987
Trajanje dejstva leka Tresiba je duže od 42 sata u okviru terapijskog opsega doza. Stanje ravnoteže se uspostavlja nakon 2-3 dana primenjivanja doze.
Varijabilnost efekta na snižavanje koncentracije glukoze iz dana u dan, izražena kao koeficijent varijacije (CV), tokom jednog intervala doziranja u periodu od 0-24 sata u stanju dinamičke ravnoteže (PIKGIR,τ,SS) iznosi 20% za insulin degludek, što je značajno niže nego za insulin glargin (100 jedinica/mL).
Ukupni efekat snižavanja koncentracije glukoze lekom Tresiba povećava se linearno sa povećanjem doza.
Ukupni efekat smanjenja koncentracije glukoze za lekove Tresiba 100 jedinica/mL i 200 jedinica/mL je uporediv nakon primena istih doza oba leka.
Ne postoji klinički značajna razlika u farmakodinamici ovog leka kod starijih i mlađih odraslih pacijenata. Klinička efikasnost i bezbednost
U 11 multinacionalnih kliničkih ispitivanja u trajanju od 26 ili 52 nedelje sprovedenih sa lekom Tresiba kao kontrolisane, otvorene, randomizovane, paralelne, sa titriranjem do postizanja ciljnih vrednosti, obuhvaćeno je 4275 pacijenata (1102 sa dijabetes melitusom tip 1 i 3173 sa dijabetes melitusom tip 2).
U otvorenom kliničkom ispitivanju efekat leka Tresiba je ispitivan kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1 (Tabela 2), kod pacijenata koji nisu prethodno primali insulin (uvođenje insulina kod dijabetes melitusa tip 2, Tabela 3) i kod pacijenata koji su prethodno koristili insulin (intenzivirana insulinska terapija kod dijabetes melitusa tip 2, Tabela 4) sa fiksnim, kao i fleksibilnim vremenom doziranja (Tabela 5), a kod kojih je potvrđeno neinferiorno smanjenje vrednosti HbA1c od početne vrednosti do vrednosti na kraju studija u poređenju sa svim komparatorima (insulin detemirom i insulin glarginom (100 jedinica/mL)). Dok je poboljšanje HbA1c bilo neinferiorno u poređenju sa drugim insulinskim proizvodima, naspram sitagliptina lek Tresiba je bio statički značajno superioran u smanjenju vrednostiHbA1c (Tabela 4).
U unakrsnoj, prospektivno planiranoj meta-analizi koja je obuhvatala sedam potvrdnih otvorenih kliničkih ispitivanja sprovedenih do postizanja ciljnih vrednosti, kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1 i tip 2, lek Tresiba je bio superioran u pogledu manjeg broja hitnih lečenja potvrđenih, hipoglikemijskih epizoda (utvrđeno kao korist kod dijabetes melitusa tip 2, videti tabelu 1) i potvrđenih noćnih hipoglikemijskih epizoda u poređenju sa insulin glarginom (100 jedinica/mL) (primenjenim u skladu sa informacijama o proizvodu). Smanjenje hipoglikemija je bilo postignuto na nižem prosečnom nivou FPG sa lekom Tresiba nego sa insulin glarginom.
Tabela 1 Meta-analiza ishoda hipoglikemije
| Procenjeni odnos rizika (Insulin degludek/Insulin glargin) | Potvrđena hipoglikemijaa | |
| Ukupna | Noćna | |
| Dijabetes melitus tip 1 + tip 2 (objedinjeno) | 0,91* | 0,74* |
| Period održavanjab | 0,84* | 0,68* |
| Gerijatrijski pacijenti ≥65 godina | 0,82 | 0,65* |
| Dijabetes melitus tip 1 | 1,10 | 0,83 |
| Period održavanjab | 1,02 | 0,75* |
| Dijabetes melitus tip 2 | 0,83* | 0,68* |
| Period održavanjab | 0,75* | 0,62* |
| Terapija samo bazalnim insulinom kod pacijenata koji prethodno nisu primali insulin | 0,83* | 0,64* |
*Statistički značajno aPotvrđene hipoglikemije su bile definisane kao epizode koje su potvrđene vrednošću koncentracije glukoze u plazmi <3,1 mmol/L ili potrebom pacijenta za pomoći druge osobe. Potvrđene noćne hipoglikemije su bile definisane kao epizode između ponoći i 6 sati ujutru. bEpizode od 16. nedelje.
Nije utvrđen klinički značajan razvoj insulinskih antitela nakon dugotrajne terapije lekom Tresiba.
Tabela 2 Rezultati otvorenih kliničkih ispitivanja kod dijabetes melitusa tip 1
| 52 nedelje lečenja | 26 nedelja lečenja | |||
| Lek Tresiba1 | Insulin glargin (100 jedinica/mL)1 | Lek Tresiba1 | Insulin detemir1 | |
| Broj | 472 | 157 | 302 | 153 |
| HbA1c (%) | ||||
| Kraj studije | 7,3 | 7,3 | 7,3 | 7,3 |
| Srednja promena | -0,40 | -0,39 | -0,73 | -0,65 |
| Razlika: -0,01 [-0,14; 0,11] | Razlika: -0,09 [-0,23; 0,05] | |||
| FPG (mmol/L) | ||||
| Kraj studije | 7,8 | 8,3 | 7,3 | 8,9 |
| Srednja promena | -1,27 | -1,39 | -2,60 | -0,62 |
| Razlika: -0,33 [-1,03; 0,36] | Razlika: -1,66 [-2,37; -0,95] | |||
| Stopa hipoglikemije (izloženost po pacijent godini) | ||||
| Teška | 0,21 | 0,16 | 0,31 | 0,39 |
| Potvrđena2 | 42,54 | 40,18 | 45,83 | 45,69 |
| Odnos: 1,07 [0,89; 1,28] | Odnos: 0,98 [0,80; 1,20] | |||
| Potvrđena noćna2 | 4,41 | 5,86 | 4,14 | 5,93 |
| Odnos: 0,75 [0,59; 0,96] | Odnos: 0,66 [0,49; 0,88] | |||
-
U režimu primene jednom dnevno + insulin aspart radi zadovoljenja insulinskih potreba u vreme obroka.
-
Potvrđene hipoglikemije su bile definisane kao epizode koje su potvrđene vrednošću koncentracije glukoze u plazmi <3,1 mmol/L ili potrebom pacijenta za pomoći druge osobe. Potvrđene noćne hipoglikemije su bile definisane kao epizode između ponoći i 6 sati ujutru.
Tabela 3 Rezultati otvorenih kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 koji nisu prethodno primali insulin (uvođenje insulina u terapiju)
| 52 nedelje lečenja | 26 nedelja lečenja | |||
| Lek Tresiba1 | Insulin glargin (100 jedinica/mL)1 | Lek Tresiba1 | Insulin glargin(100 jedinica/mL)1 | |
| Broj | 773 | 257 | 228 | 229 |
| HbA1c (%) | ||||
| Kraj studije | 7,1 | 7,0 | 7,0 | 6,9 |
| Srednja promena | -1,06 | -1,19 | -1,30 | -1,32 |
| Razlika: 0,09 [-0,04; 0,22] | Razlika: 0,04 [-0,11; 0,19] | |||
| FPG (mmol/L) | ||||
| Kraj studije | 5,9 | 6,4 | 5,9 | 6,3 |
| Srednja promena | -3,76 | -3,30 | -3,70 | -3,38 |
| Razlika: -0,43 [-0,74; -0,13] | Razlika: -0,42 [-0,78; -0,06] | |||
| Stopa hipoglikemije (izloženost po pacijent godini) | ||||
| Teška | 0 | 0,02 | 0 | 0 |
| Potvrđena2 | 1,52 | 1,85 | 1,22 | 1,42 |
| Odnos: 0,82 [0,64; 1,04] | Odnos: 0,86 [0,58; 1,28] | |||
| Potvrđena noćna2 | 0,25 | 0,39 | 0,18 | 0,28 |
| Odnos: 0,64 [0,42; 0,98] | Odnos: 0,64 [0,30; 1,37] | |||
-
U režimu primene jednom dnevno + metformin ± DPP-IV inhibitor
-
Potvrđene hipoglikemije su bile definisane kao epizode koje su potvrđene vrednošću koncentracije glukoze u plazmi <3,1 mmol/L ili potrebom pacijenta za pomoći druge osobe. Potvrđene noćne hipoglikemije su bile definisane kao epizode između ponoći i 6 sati ujutru.
Tabela 4 Rezultati otvorenih kliničkih ispitivanja kod dijabetes melitusa tip 2: levo – pacijenti koji su prethodno primali bazalni insulin, desno –pacijenti koji nisu prethodno primali insulin
| 52 nedelje lečenja | 26 nedelja lečenja | ||||
| Lek Tresiba1 | Insulin glargin (100 jedinica/mL)1 | Lek Tresiba2 | Sitagliptin2 | ||
| Broj | 744 | 248 | 225 | 222 | |
| HbA1c (%) | |||||
| Kraj studije | 7,1 | 7,1 | 7,2 | 7,7 | |
| Srednja promena | -1,17 | -1,29 | -1,56 | -1,22 | |
| Razlika: 0,08 [-0,05; 0,21] | Razlika: -0,43 [-0,61; -0,24] | ||||
| FPG (mmol/L) | |||||
| Kraj studije | 6,8 | 7,1 | 6,2 | 8,5 | |
| Srednja promena | -2,44 | -2,14 | -3,22 | -1,39 | |
| Razlika: -0,29 [-0,65; 0,06] | Razlika: -2,17 [-2,59; -1,74] | ||||
| Stopa hipoglikemije (izloženost po pacijent godini) | |||||
| Teška hipoglikemija | 0,06 | 0,05 | 0,01 | 0 | |
| Potvrđena3 | 11,09 | 13,63 | 3,07 | 1,26 | |
| Odnos: 0,82 [0,69; 0,99] | Odnos: 3,81 [2,40; 6,05] | ||||
| Potvrđena noćna3 | 1,39 | 1,84 | 0,52 | 0,30 | |
| Odnos: 0,75 [0,58; 0,99] | Odnos: 1,93 [0,90; 4,10] | ||||
-
U režimu primene jednom dnevno + insulin aspart radi zadovoljenja insulinskih potreba u vreme obroka ± metformin ± pioglitazon
-
U režimu primene jednom dnevno ± metformin SU/glinid ± pioglitazon
-
Potvrđene hipoglikemije su bile definisane kao epizode koje su potvrđene vrednošću koncentracije glukoze u plazmi <3,1 mmol/L ili potrebom pacijenta za pomoći druge osobe. Potvrđene noćne hipoglikemije su bile definisane kao epizode između ponoći i 6 h ujutru.
Tabela 5 Rezultati otvorenog kliničkog ispitivanja fleksibilnog doziranja leka Tresiba kod dijabetes melitusa tip 2
| 26 nedelja lečenja | |||
| Lek Tresiba1 | Lek Tresiba Flex2 | Insulin glargin (100 jedinica/mL)3 | |
| Broj | 228 | 229 | 230 |
| HbA1c (%) | |||
| Kraj studije | 7,3 | 7,2 | 7,1 |
| Srednja promena | -1,07 | -1,28 | -1,26 |
| Razlika: -0,13 [-0,29; 0,03]5 | Razlika: 0,04 [-0,12; 0,20] | ||
| FPG (mmol/L) | |||
| Kraj studije | 5,8 | 5,8 | 6,2 |
| Srednja promena od polazne vrednosti | -2,91 | -3,15 | -2,78 |
| Razlika: -0,05 [-0,45; 0,35]5 | Razlika: -0,42 [-0,82; -0,02] | ||
| Stopa hipoglikemije (izloženost po pacijent godini ) | |||
| Teška | 0,02 | 0,02 | 0,02 |
| Potvrđena4 | 3,63 | 3,64 | 3,48 |
| Odnos: 1,10 [0,79; 1,52]6 | Odnos: 1,03 [0,75; 1,40] | ||
| Potvrđena noćna4 | 0,56 | 0,63 | 0,75 |
| Odnos: 1,18 [0,66; 2,12]6 | Odnos: 0,77 [0,44; 1,35] | ||
-
U režimu primene jednom dnevno (uz glavni večernji obrok) + jedan ili dva od sledećih oralnih antidijabetika: SU, metformin ili
DPP-4 inhibitor
-
Fleksibilan režim primene jednom dnevno (intervali između doza od približno 8-40 sati) + jedan ili dva od sledećih oralnih antidijabetika: SU, metformin ili DPP-4 inhibitor
-
U režimu primene jednom dnevno + jedan ili dva od sledećih oralnih antidijabetika: SU, metformin ili DPP-4 inhibitor
-
Potvrđene hipoglikemije su bile definisane kao epizode koje su potvrđene vrednošću koncentracije glukoze u plazmi <3,1 mmol/L ili potrebom pacijenta za pomoći druge osobe. Potvrđene noćne hipoglikemije su bile definisane kao epizode između ponoći i 6 sati ujutru.
-
Razlika je za Tresiba Flex - Tresiba
-
Odnos je za Tresiba Flex/Tresiba.
U kliničkom ispitivanju koje je trajalo 104 nedelje, 57% pacijenata sa dijabetesom tip 2 koji su bili lečeni lekom Tresiba (insulin degludek) u kombinaciji sa metforminom je postiglo ciljani HbA1c <7,0%, dok su ostali pacijenti produžili ispitivanje u otvorenoj studiji u trajanju od 26 nedelja, pri čemu su bili randomizovani na dodavanje liraglutida ili jedne doze insulin asparta (uz najobilniji obrok). U grupi koja je primala insulin degludek + liraglutid, doza insulina je bila smanjena za 20% sa ciljem smanjenja rizika od hipoglikemije. Dodavanje liraglutida je za rezultat imalo statistički značajno veće smanjenje vrednosti HbA1c (- 0,73% za liraglutid naspram -0,40% za komparator, srednja procena) i telesne mase (-3,03 u odnosu na 0,72 kg, srednja procena). Stopa hipoglikemijskih epizoda (po pacijent godini izloženosti) je bila statistički značajno manja kada je bio dodat liraglutid u poređenju sa dodavanjem jedne doze insulina asparta (1,0 prema 8,15; odnos: 0,13; 95% CI: 0,08 do 0,21).
Dodatno, dva 64-nedeljna kontrolisana, dvostruko slepa, randomizovana, ukrštena ispitivanja sa titriranjem do postizanja ciljnih vrednosti sprovedena su kod pacijenata sa najmanje jednim faktorom rizika za razvoj hipoglikemije i sa dijabetes melitusom tip 1 (501 pacijent) ili sa dijabetes melitusom tip 2 (721 pacijent).
Pacijenti su randomizovani ili u grupi koja je primala lek Tresiba ili u grupi koja je primala insulin glargin (100 jedinica/mL) nakon čega su ukršteni. Ispitivanja su ocenila stopu hipoglikemije kod lečenja lekom Tresiba u poređenju sa lečenjem insulin glarginom (100 jedinica/mL) (videti Tabelu 6).
Tabela 6 Rezultati dvostruko slepih, ukrštenih kliničkih ispitivanja kod dijabetes melitusa tip 1 i tip 2
| Dijabetes melitus tip 1 | Dijabetes melitus tip 2 | |||
| Lek Tresiba1 | Insulin glargin (100 jedinica/mL)1 | Lek Tresiba2 | Insulin glargin (100 jedinica/mL)2 | |
| Broj | 501 | 721 | ||
| HbA1c (%) | ||||
| Polazna vrednost | 7,6 | 7,6 | ||
| Kraj terapije | 6,9 | 6,9 | 7,1 | 7,0 |
| FPG (mmol/L) | ||||
| Polazna vrednost | 9,4 | 7,6 | ||
| Kraj terapije | 7,5 | 8,4 | 6,0 | 6,1 |
| Stopa teške hipoglikemije3 | ||||
| Period održavanja4 | 0,69 | 0,92 | 0,05 | 0,09 |
| Odnos: 0,65 [0,48; 0,89] | Odnos: 0,54 [0,21; 1,42] | |||
| Stopa teške hipoglikemije ili simptomatske hipoglikemije potvrđene koncentracijom glukoze u krvi3,5 | ||||
| Period održavanja4 | 22,01 | 24,63 | 1,86 | 2,65 |
| Odnos: 0,89 [0,85; 0,94] | Odnos: 0,70 [0,61; 0,80] | |||
| Stopa teške noćne hipoglikemije ili simptomatske noćne hipoglikemije potvrđene koncentracijom glukoze u krvi3.5 | ||||
| Period održavanja4 | 2,77 | 4,29 | 0,55 | 0,94 |
| Odnos: 0,64 [0,56; 0,73] | Odnos: 0,58 [0,46; 0,74] | |||
-
U režimu primene jednom dnevno + insulin aspart radi zadovoljenja insulinskih potreba u vreme obroka
-
U režimu primene jednom dnevno ± oralni antidijabetici (bilo koja kombinacija metformina, inhibitora dipeptidil peptidaze-4, inhibitora alfa-glukozidaze, tiazolidindiona, i inhibitora kotransportera-2 natrijuma i glukoze)
-
Po pacijent godini izloženosti
-
Epizode od 16. nedelje u svakom periodu terapije
-
Simptomatska hipoglikemija potvrđena nivoom glukoze u krvi definisana je kao epizoda potvrđena vrednošću koncentracije glukoze u plazmi manjim od 3.1 mmol/L, sa simptomima koji su u skladu sa hipoglikemijom. Noćna potvrđena hipoglikemija definisana je kao epizoda u periodu između ponoći i 6 sati ujutru.
Kardiovaskularna procena
Studija DEVOTE je podrazumevala randomizovano, dvostruko slepo kliničko ispitivanje sa ciljem utvrđivanja događaja, sa medianom trajanja od 2 godine, u kome je upoređivana kardiovaskularna bezbednost leka Tresiba u odnosu na insulin glargin (100 jedinica/mL) kod 7637 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i velikim rizikom od kardiovaskularnih događaja.
U primarnoj analizi ocenjivalo se vreme od randomizovanja do prve pojave velikog kardiovaskularnog neželjenog događaja (engl. major adverse cardiovascular event, MACE) koji je obuhvatao 3 komponente – smrt zbog kardiovaskularnog uzroka, infarkt miokarda bez smrtnog ishoda i moždani udar bez smrtnog ishoda. Ispitivanje je bilo dizajnirano kao ispitivanje neinferiornosti kako bi se isključila unapred određena granica rizika od 1,3 za odnos rizika (engl. hazard ratio, HR) za MACE za lek Tresiba u odnosu na insulin glargin. Potvrđena je kardiovaskularna bezbednost leka Tresiba u odnosu na insulin glargin (HR 0,91 [0,78; 1,06]) (Slika 2).
Rezultati analiza po podgrupama (npr. pol, trajanje dijabetesa, grupa sa kardiovaskularnim rizikom i
prethodni insulinski režim) u skladu su sa primarnom analizom.
| Hazard Ratio (95% CI) | Lek Tresiba N (%) | Insulin glargin N (%) | |||||
| 0,91 (0,78-1,06) | 325 (8,51) | 356 (9,32) | |||||
| 0,96 (0,76-1,21) | 136 (3,56) | 142 (3,72) | |||||
| 0,90 (0,65-1,23) | 71 (1,86) | 79 (2,07) | |||||
| 0,85 (0,68-1,06) | 144 (3,77) | 169 (4,43) | |||||
| 0,91 (0,76-1,11) | 202 (5,29) | 221 (5,79) | |||||
| 0,7 | 0,9 | 1 | 1,1 | 1,3 | |||
Primarna analiza (trokomponentni MACE)
Smrt zbog KV uzroka
Moždani udar bez smrtnog ishoda Infarkt miokarda bez
smrtnog ishoda Smrt zbog bilo kog uzroka
U korist leka Tresiba
U korist insulin glargina
N: Broj ispitanika sa prvim događajem tokom ispitivanja koji je potvrdio Komitet za ocenu događaja (EAC, Event adjudication committee). %: Procenat ispitanika sa prvim događajem koji je potvrdio Komitet za ocenu događaja u odnosu na broj randomizovanih ispitanika. KV: kardiovaskularni. CI: 95% interval pouzdanosti.
Slika 2 Grafikon raspona pouzdanosti (engl. forest plot) za analizu objedinjenih trokomponentnih MACE događaja i pojedinačnih kardiovaskularnih mera ishoda u ispitivanju DEVOTE
Na početku ispitivanja, vrednost HbA1c iznosila je 8,4% u obe grupe, a nakon 2 godine 7,5% i za lek Tresiba i
za insulin glargin.
Lek Tresiba je bio superiorniji u odnosu na insulin glargin s obzirom na manju stopu epizoda teške hipoglikemije i manji udeo ispitanika koji su doživeli tešku hipoglikemiju. Stopa teških noćnih hipoglikemija bila je značajno manja sa lekom Tresiba nego sa insulin glarginom (Tabela 7).
Tabela 7 Rezultati iz ispitivanja DEVOTE
| Lek Tresiba1 | Insulin glargin (100 jedinica/mL)1 | |
| Broj | 3,818 | 3,819 |
| Stopa hipoglikemije (izloženost na 100 pacijent-godina) | ||
| Teška hipoglikemija | 3,70 | 6,25 |
| Odnos vrednosti: 0,60 [0,48; 0,76] | ||
| Teška noćna hipoglikemija2 | 0,65 | 1,40 |
| Odnos vrednosti: 0,47 [0,31; 0,73] | ||
| Udeo pacijenata sa hipoglikemijom (procenat pacijenata) | ||
| Teška hipoglikemija | 4,9 | 6,6 |
| Odnos vrednosti: 0,73 [0,60; 0,89] | ||
1 Kao dodatak standardnom lečenju dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti
2 Teška noćna hipoglikemija definisana je kao: epizode u periodu od ponoći do 6 sati ujutru.
Trudnoća
Primena leka Tresiba ispitivana je u otvorenom, randomizovanom, aktivno kontrolisanom kliničkom ispitivanju u kome su trudnice sa dijabetes melitusom tip 1 lečene unutar bazal-bolus režima lečenja lekom Tresiba (92 žene) ili insulin detemirom (96 žena) kao bazalnim insulinom, u oba slučaja u kombinaciji sa insulin aspartom kao insulinom koji se koristi za vreme obroka (EXPECT).
Lek Tresiba nije bio inferioran u odnosu na insulin detemir što je izmereno vrednošću HbA1c pri poslednjoj planiranoj poseti za određivanje HbA1c pre porođaja, a nakon 16. nedelje gestacije. Dodatno, nije uočena razlika između lečenih grupa u pogledu kontrole glikemije (promena HbA1c, FPG natašte i postprandijalno) tokom trudnoće.
Nisu uočene klinički značajne razlike između leka Tresiba i insulin detemira u pogledu mera ishoda bezbednosti majke: hipoglikemija, prevremeni porođaj i neželjene reakcije tokom trudnoće. Preeklampsija je prijavljena kod 12 ispitanica lečenih lekom Tresiba (13,2%) i 7 ispitanica (7,4%) lečenih insulin detemirom. Neplanirani carski rez prijavljen je kod 23 ispitanice (25,3%) lečene lekom Tresiba i 15 ispitanica (16,0%) lečenih insulin detemirom. Većina neželjenih reakcija prijavljenih u obe grupe nije bilo ozbiljnog karaktera, već su bile blage, malo verovatno povezane sa primenom ispitivanog leka i imale su ishod
„oporavak/povlačenje”. Nije prijavljen nijedan smrtni slučaj kod ispitanica koje su randomizovane u ispitivanju.
Nije bilo prijavljenih slučajeva perinatalne ili neonatalne smrt. Nisu uočene klinički značajne razlike između leka Tresiba i insulin detemira u pogledu mera ishoda trudnoće (rana smrt fetusa, prisutnost velikih abnormalnosti, neonatalna hipoglikemija, perinatalni mortalitet, neonatalni mortalitet, fetalna makrozomija, novorođenče veliko u odnosu na gestacijsku starost (eng. large for gestational age) i neželjene reakcije kod novorođenčeta tokom 30 dana nakon rođenja).
Pedijatrijska populacija
Evropska agencija za lekove odložila je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka Tresiba kod:
-
Novorođenčadi i odojčadi uzrasta od rođenja do manje od 12 meseci sa dijabetes melitusom tip 1 i dece uzrasta od rođenja do 10 godina sa dijabetes melitusom tip 2 na osnovu toga da se oboljenje ili stanje za koje je specifični lek namenjen ne javljaju u određenoj pedijatrijskoj populaciji (videti odeljak 4.2 za informacije o primeni u pedijatrijskoj populaciji).
Efikasnost i bezbednost leka Tresiba su ispitane u 1:1 randomizovanom, kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju 26 nedelja (n=350) kod dece i adolescenata sa dijabetes melitusom tip 1, a koje je bilo produženo za još 26 nedelja (n=280). Grupa koja je primala lek Tresiba je obuhvatala 43 dece uzrasta 1-5 godina, 70 dece uzrasta 6-11 godina i 61 adolescenta uzrasta 12-17 godina. Lek Tresiba primenjivan jednom dnevno je pokazao slično smanjenje vrednosti HbA1c u 52. nedelji i veće smanjenje FPG od polazne vrednosti u poređenju sa poredbenim insulin detemirom primenjivanim jednom ili dva puta dnevno. Ovo je postignuto sa 30% manjom dnevnom dozom leka Tresiba u poređenju sa insulin detemirom. Stope (događaj po pacijent godini izloženosti) teške hipoglikemije (ISPAD definicija; 0,51 prema 0,33), potvrđene hipoglikemije (57,71 prema 54,05) i potvrđene noćne hipoglikemije (6,03 prema 7,60) su bile uporedive kod leka Tresiba sa insulin detemirom. U obe terapijske grupe, deca uzrasta 6-11 godina su imala brojčano veću stopu
potvrđenih hipoglikemija u poređenju sa ostalim starosnim grupama. Primećena je brojčano veća stopa teških hipoglikemija kod dece uzrasta 6-11 godina u grupi koja je primala lek Tresiba. Stopa hiperglikemijskih epizoda sa ketozom je bila značajno manja sa lekom Tresiba u poređenju sa insulin detemirom, 0,68 i 1,09. Nisu identifikovana nikakva bezbednosna pitanja sa lekom Tresiba u odnosu na neželjene događaje i standardne bezbednosne parametre. Razvijanje antitela se retko javljalo i nije imalo klinički značaj. Podaci o efikasnosti i bezbednosti za adolescente sa dijabetes melitusom tip 2 su izvedeni iż podataka za adolescente i odrasle pacijente sa dijabetes melitusom tip 1 i odrasle pacijente sa dijabetes melitusom tip 2. Rezultati podržavaju upotrebu leka Tresiba kod adolescenata sa dijabets melitusom tip 2.
Resorpcija
Nakon supkutane primene, formiraju se stabilni, rastvorljivi multi-heksameri koji obrazuju depo insulina u potkožnom tkivu. Monomeri insulin degludeka se postepeno izdvajaju iz multi-heksamera što rezultuje sporim i kontinuiranim prelaskom insulin degludeka u cirkulaciju.
Ravnotežno stanje koncentracije leka u serumu se postiže nakon 2-3 dana svakodnevne primene leka Tresiba. Tokom perioda od 24 časa, uz primenu jednom dnevno, ekspozicija insulin degludeka je bila ravnomerno
distribuirana između prvih i drugih 12 časova. Odnos između PIKIDeg,0-12h,SS i PIKIDeg,τ, SS je iznosio 0,5.
Distribucija
Afinitet insulin degludeka za albumin u serumu odgovara vezivanju za proteine plazme >99% u humanoj plazmi.
Biotransformacija
Degradacija insulin degludeka je slična degradaciji humanog insulina; svi formirani metaboliti su inaktivni.
Eliminacija
Poluvreme eliminacije nakon supkutaneprimene leka Tresiba određeno je brzinom resorpcije iz potkožnog tkiva. Poluvreme eliminacije leka Tresiba približno iznosi 25 sati, nezavisno od doze.
Linearnost
Zapažena je dozna proporcionalnost u ukupnoj izloženosti nakon supkutane primene u okviru terapijskog opsega doza. U direktnom poređenju, zahtevi bioekvivalencije su ispunjeni za lekove Tresiba 100 jedinica/mL i Tresiba 200 jedinica/mL (na osnovu AUCIDeg, τ, SS i Cmax, IDeg, SS).
Pol
Ne postoji razlika u farmakokinetičkim osobinama ovog leka između polova.
Stariji pacijenti, rasna pripadnost, oštećenje funkcije bubrega i jetre
Ne postoji razlika u farmakokinetici insulin degludeka između starijih i mlađih odraslih pacijenata, među rasama ili između zdravih subjekata i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre.
Pedijatrijska populacija
Farmakokinetičke karakteristike insulin degludeka kod dece (uzrasta 1-11 godina) i adolescenata (uzrasta 12- 18 godina) u stanju dinamičke ravnoteže bile su uporedive sa onim zapaženim kod odraslih sa dijabetes melitusom tip 1. Ukupna izloženost nakon primene jedne doze, međutim, bila je veća kod dece i adolescenata nego kod odraslih sa dijabetes melitusom tip 1.
Farmaceutski podaci - Tresiba 100j
Glicerol Metakrezol Fenol
Cink-acetat
Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekcije
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.
Supstance koje se dodaju leku Tresiba mogu izazvati razgradnju insulin degludeka.
Lek Tresiba se ne sme dodavati infuzionim rastvorima.
30 meseci.
Tresiba FlexTouch 100 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Nakon prvog otvaranja ili ako se nosi kao rezervni, lek se sme čuvati najduže 8 nedelja na temperaturi do 30ºC
ili u frižideru na temperaturi od 2ºC do 8ºC. Pen čuvati sa postavljenim poklopcem radi zaštite od svetlosti.
Tresiba FlexTouch 200 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Nakon prvog otvaranja ili ako se nosi kao rezervni, lek se sme čuvati najduže 8 nedelja na temperaturi do 30ºC
ili u frižideru na temperaturi od 2ºC do 8ºC. Pen čuvati sa postavljenim poklopcem u cilju zaštite od svetlosti.
Tresiba FlexTouch 100 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Pre prve upotrebe:
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2ºC do 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati udaljeno od komore za zamrzavanje.
Pen čuvati sa postavljenim poklopcem radi zaštite od svetlosti.
Tresiba FlexTouch 200 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Pre prve upotrebe:
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2ºC do 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati udaljeno od komore za zamrzavanje.
Pen čuvati sa postavljenim poklopcem radi zaštite od svetlosti. Uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka pogledajte u odeljku 6.3.
Tresiba FlexTouch 100 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Unutrašnje pakovanje je višedozni napunjen injekcioni pen (koji se nakon što se potroši baca) od polipropilena sa originalno napunjenim ugrađenim uloškom od 3 mL rastvora (staklo tip 1), zatvoren klipnim zatvaračem od brombutil gume i laminatnim gumenim diskom od bromobutil i izopren gume sa zatvaračem od aluminijuma.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 napunjenih injekcionih penova i Uputstvo za lek.
Tresiba FlexTouch 200 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Unutrašnje pakovanje je višedozni napunjen injekcioni pen (koji se nakon što se potroši baca) od polipropilena sa originalno napunjenim ugrađenim uloškom od 3 mL (staklo tip 1), zatvoren klipnim zatvaračem od brombutil gume i laminatnim gumenim diskom od bromobutil i izopren gume sa zatvaračem od aluminijuma.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 napunjena injekciona pena i Uputstvo za
lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Ovaj lek je namenjen za upotrebu isključivo od strane jedne osobe. Ne sme se ponovo puniti. Lek Tresiba se ne sme koristiti ako rastvor nije bistar i bezbojan.
Lek Tresiba koji je bio zamrznut ne sme se koristiti.
Pre svake primene uvek se mora postaviti nova igla. Ista igla se ne sme ponovno koristiti. Pacijent treba da baci iglu posle svake primene.
U slučaju začepljenja igle, pacijenti moraju da postupaju po instrukcijama za upotrebu navedenim u Uputstvu za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakojn njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.
Za detaljna uputstva za upotrebu, pogledajte Uputstvo za lek.
Lek Tresiba u napunjenom injekcionom penu dostupan je u dve jačine. Na nalepnici pena i pakovanju jasno je navedeno „Tresiba 100 jedinica/mL“ ili „Tresiba 200 jedinica/mL“.
Tresiba FlexTouch 100 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu Pakovanje i nalepnica leka Tresiba 100 jedinica/mL su svetlozelene boje.
Napunjen injekcioni pen (FlexTouch) je predviđen za primenu sa NovoFine/NovoTwist injekcionim iglama dužine do 8 mm. Može se primeniti 1-80 jedinica u podeocima od po 1 jedinice. Mora se strogo pridržavati detaljnih uputstava priloženih uz napunjen injekcioni pen.
Tresiba FlexTouch 200 jedinica/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Pakovanje i nalepnica leka Tresiba 200 jedinica/mL su tamnozelene boje sa prugama, a jačina formulacije istaknuta je crvenim okvirom.
Napunjen injekcioni pen (FlexTouch) je predviđen za primenu sa NovoFine/NovoTwist injekcionim iglama dužine do 8 mm. Može se primeniti 2-160 jedinica u podeocima od po 2 jedinice. Mora se strogo pridržavati detaljnih uputstava priloženih uz napunjen injekcioni pen.