Pentaglobin® 50mg/mL rastvor za infuziju

Adjuvantna terapija teških bakterijskih infekcija kao dodatak antibiotskoj terapiji.

Supstitucija imunoglobulina kod imunokompromitovanih pacijenata i pacijenata koji pate od teškog sekundarnog sindroma deficijencije antitela (imunokompromitovani pacijenti i oni sa suspektnom imunodeficijencijom).

Doziranje

Doziranje zavisi od imunskog statusa pacijenta i od ozbiljnosti bolesti. Doza na osnovu telesne mase može zahtevati prilagođavanje kod pacijenata sa manjom ili prekomernom težinom.

Sledeće sugestije doziranja mogu se uzeti kao referentne:

Bakterijske infekcije

Novorođenčad, odojčad, deca i odrasli:

Preporučena doza je 5 mL (0,25g) po kg telesne mase dnevno, 3 uzastopna dana. Potreba za daljim infuzijama zavisi od kliničkog odgovora.

Supstituciona terapija imunoglobulinima

Deca i odrasli:

Preporučena doza je 3-5 mL (0,15-0,25 g)/kg telesne mase. Ako je potrebno, ponavlja se u nedeljnim intervalima.

Preporuke za doziranje su sažete u sledećoj tabeli:

Oštećenje funkcije jetre

Ne postoje podaci koji bi ukazali na potrebu za podešavanje doze. Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno podešavati dozu osim ako je to klinički indikovano, videti odeljak 4.4. Stariji

Nije potrebno podešavati dozu osim ako je to klinički indikovano, videti odeljak 4.4.

Način primene Intravenska upotreba.

Lek Pentaglobin treba da bude zagrejan na sobnu temperaturu ili temperaturu tela pre upotrebe i treba ga primeniti intravenski sledećim brzinama infuzije:

U slučaju pojave neželjenih reakcija mora se ili smanjiti brzina primene ili prekinuti infuziju.

Primeri proračuna za dozu, brzinu infuzije i trajanje:

• Preosetljivost na aktivnu supstancu (humani imunoglobulini) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka (videti odeljke 4.4 i 6.1).

• Pacijenti sa selektivnom IgA deficijencijom koji su razvili antitela protiv IgA, primena leka koji sadrže IgA može dovesti do anafilakse.

Sledljivost

U cilju poboljšanja praćenja bioloških lekova, ime i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.

Mere opreza pri primeni

Određene komplikacije se često mogu izbeći ukoliko se:

• utvrdi da pacijenti nisu osetljivi na humani normalni imunoglobulin, tako što se prva infuzija daje sporo (0,4 mL/kg telesne mase/čas)

• obezbediti da se pacijenti pažljivo prate u slučaju pojave bilo kojih simptoma tokom celog perioda primanja infuzije. Naročito pacijenti koji prvi put primaju humani normalni imunoglobulin, pacijenti koji su pre koristili humani normalni imunoglobulin (drugog proizvođača), ili kod onih pacijenata kod kojih je protekao dug period od prethodne infuzije, treba da se prate u bolnici ili u kontrolisanim kliničkim uslovima za vreme prve infuzije, kao i za vreme prvog sata posle prve infuzije da bi se detektovali potencijalni neželjeni znaci i obezbedila neposredna primena urgentne terapije u slučaju pojave problema. Svi ostali pacijenti treba da se prate najmanje 20 minuta posle primene infuzije.

  Kod svih pacijenata primena i.v. (intravenski) Ig zahteva:

• odgovarajuću hidrataciju pre započinjanja infuzije

• praćenje količine izlučenog urina

• praćenje koncentracije kreatinina u serumu

• izbegavanje istovremene primene diuretika Henlove petlje (videti odeljak 4.5).

  U slučaju pojave neželjenih reakcija, mora se ili smanjiti brzina infuzije ili u potpunosti prekinuti infuziju. Zahtevana terapija zavisi od prirode i ozbiljnosti neželjene reakcije.

  Reakcija povezana sa infuzijom

  Određene neželjene reakcije (npr. glavobolja, naleti crvenila, drhtavica, mijalgija, zviždanje prilikom disanja, tahikardija, bol u donjem delu leđa, mučnina i hipotenzija) mogu biti povezane sa brzinom infuzije. Potrebno je pažljivo slediti uputstvo o preporučenoj brzini infuzije navedene u odeljku 4.2. Pacijente je potrebno pažljivo nadgledati i pratiti sve vreme tokom primene infuzije zbog moguće pojave simptoma.

  Neke neželjene reakcije se mogu javljati mnogo češće:

  • kod pacijenata koji primaju normalne humane imunoglobuline prvi put, ili u retkim slučajevima kada je proizvod koji sadrži normalni humani imunoglobulin zamenjen (istim proizvodom drugog proizvođača) ili kada je proteklo dosta vremena od prethodne infuzije.

  • kod pacijenata sa aktivnom infekcijom ili postojećim hroničnim zapaljenjem Preosetljivost

    Reakcije preosetljivosti su retke.

    Anafilaksa se može razviti kod pacijenata:

    • koji imaju anti IgA antitela, ali se njihov nivo ne može utvrditi, jer je prenizak

    • koji su dobro podneli prethodno lečenje normalnim humanim imunoglobulinima U slučaju šoka, potrebno je primeniti standardne medicinske mere.

  Tromboembolizam

  Postoje klinički dokazi o povezanosti primene intravenskih imunoglobulina (i.v.Ig) i tromboembolijskih događaja kao što su infarkt miokarda, cerebrovaskularni događaj (uključujući moždani udar), embolija pluća i tromboza dubokih vena za koje se smatra da su povezani sa relativnim povećanjem viskoznosti krvi preko pojačanog priliva imunoglobulina kod pacijenata sa postojećim rizikom. Treba biti oprezan prilikom propisivanja i primene infuzije imunoglobulina kod gojaznih pacijenata i kod pacijenata sa već postojećim faktorima rizika na trombotičke događaje (kao što su starost, hipertenzija, dijabetes melitus, i istorija vaskularnog oboljenja ili trombotičkih epizoda, pacijenti sa stečenim ili naslednim trombofilnim poremećajima, pacijenti sa produženim periodom imobilizacije, pacijenti sa teškom hipovolemijom i pacijenti sa oboljenjima koja povećavaju viskoznost krvi).

  Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od tromboembolijskih neželjenih reakcija, i.v.Ig proizvode bi trebalo primenjivati minimalnom brzinom i u najnižoj primenljivoj dozi.

  Akutno oštećenje bubrega

  Prijavljeni su slučajevi akutnog oštećenja funkcije bubrega kod pacijenata koji su primali i.v.Ig terapiju. U većini slučajeva identifikovani su faktori rizika, kao što je postojeća bubrežna insuficijencija, dijabetes melitus, hipovolemija, prekomerna telesna masa, istovremeno primenjeni nefrotoksični lekovi ili stariji od 65 godina.

  Pre i.v. infuzije imunoglobulina potrebno je proveriti parametre funkcije bubrega, naročito kod pacijenata za koje se smatra da mogu imati povećan rizik za razvoj akutne bubrežne insuficijencije, te njihovo određivanje ponavljati u odgovarajućim vremenskim razmacima. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od nastanka akutne bubrežne insuficijencije, intravenske humane imunoglobuline treba primeniti sa minimalnom brzinom infuzije i u najmanjoj mogućoj dozi

  U slučaju oštećenja renalne funkcije treba razmotriti prekid primene i.v.Ig.

  Iako su izveštaji o disfunkciji bubrega i akutnoj bubrežnoj insuficijenciji bili povezivani sa upotrebom mnogih licenciranih i.v.Ig proizvoda, koji sadrže različite pomoćne supstance kao što su saharoza, glukoza ili maltoza, broj onih koji sadrže saharozu kao stabilizator je nesrazmerno visok. Kod pacijenata sa rizikom treba razmatrati upotrebu i.v.Ig lekova koji ne sadrže navedene pomoćne supstance.

  Lek Pentaglobin ne sadrži saharozu i maltozu, ali sadrži glukozu (videti odeljak Pentaglobin sadrži glukozu).

  Sindrom aseptičnog meningitisa (AMS)

  Zabeleženo je da se AMS javlja udružen sa terapijom i.v.Ig.

  Sindrom obično počinje u toku nekoliko sati do 2 dana posle lečenja i.v.Ig. Studije cerebrospinalne tečnosti (CSF) su često pozitivne sa pleocitozom do nekoliko hiljada ćelija po mm³, prvenstveno iz granulocitne loze i povećanim koncentracijama proteina do nekoliko stotina mg/dL.

  Sindrom aseptičnog meningitisa se češće može pojaviti udružen sa visokim dozama (2 g/kg) i.v.Ig.

  Pacijenti kod kojih postoje takvi znaci i simptomi moraju dobiti temeljan neurološki pregled, uključujući CSF studije, da se isključe drugi uzroci meningitisa.

  Prekid i.v.Ig terapije dovodi do remisije sindroma aseptičnog meningitisa u roku od nekoliko dana, bez posledica.

  Hemolitička anemija

  Intravenski imunoglobulini (i.v.Ig proizvodi) mogu sadržati antitela na krvne grupe koji mogu delovati kao hemolizini i indukovati in-vivo oblaganje eritrocita imunoglobulinima, prouzrokujući pozitivnu direktnu antiglobulinsku reakciju (Coombs-ov test) i retko, hemolizu. Hemolitička anemija se može razviti sledstveno terapiji i.v.Ig usled povećane sekvestracije eritrocita. Pacijente koji primaju i.v.Ig treba pratiti kako bi se otkrili klinički znakovi i simptomi hemolize (videti odeljak 4.8).

  Neutropenija/Leukopenija

  Prolazno smanjenje broja neutrofila i/ili epizode neutropenije, ponekad teške, zabeležene su nakon lečenja intravenskim humanim imunoglobulinima. Ovo se obično dešava nakon nekoliko sati ili dana nakon primene intravenskog humanog imunoglobulina i spontano prolazi nakon 7 do 14 dana.

  Akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzjom (Transfusion related acute lung injury - TRALI)

  Kod pacijenata koji su primali intravenske humane imunoglobuline zabeleženi su slučajevi akutnog nekardiogenog edema pluća (akutno oštećenje pluća uzrokovano transfuzijom - TRALI). TRALI karakteriše teška hipoksija, dispneja, tahipneja, cijanoza, povišena telesna temperatura i hipotenzija. Simptomi se tipično razvijaju tokom ili u roku od 6 sati nakon primene transfuzije, često u roku od 1-2 sata. Stoga se pacijenti koji su primili intravenske humane imunoglobuline moraju nadgledati i intravenska infuzija humanog imunoglobulina se mora odmah prekinuti u slučaju pojave plućnih neželjenih reakcija. TRALI može biti životno ugrožavajuće stanje koje zahteva hitno lečenje u jedinici intenzivne nege.

  Interferencija sa serološkim ispitivanjima

  Nakon primene imunoglobulina, privremeno povećanje raznih pasivno prenetih antitela u krvi pacijenta može dovesti do lažno pozitivnih rezultata serološkog testa.

  Pasivna transmisija antitela na antigene eritrocita, npr. A, B i D može interferirati sa pojedinim serološkim testovima za antitela na crvene krvne ćelije npr. direktni antiglobulinski test (DAT, direktni Coombs-ov test).

  Prenosivi agensi

  Standardne mere za prevenciju infekcija usled upotrebe lekova proizvedenih od humane krvi ili plazme uključuju selekciju donora, skrining individualnih donacija, i pulova plazme na specifične markere infekcija i inaktivacija/uklanjanje virusa. Bez obzira na to kada se primenjuju lekovi pripremljeni od humane krvi ili plazme, mogućnost prenosa infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

  Preduzete mere se mogu smatrati efektivnim za viruse sa omotačem kao što su humani virus imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus (HBV) i hepatitis C virus (HCV).

  Preduzete mere protiv virusa bez omotača, kao što su hepatitis A virus (HAV) i/ili parvovirus B19 mogu biti ograničene vrednosti.

  Kliničko iskustvo ukazuje da se HAV ili parvovirus B19 ne prenose imunoglobulinima, a takođe se pretpostavlja da prisutna antitela daju važan doprinos bezbednosti od virusa.

  Pentaglobin sadrži glukozu:

  Jedan mL rastvora za infuziju sadrži 25 mg glukoze (što odgovara približno 0,0021 ‘Bread units’- hlebnih jedinica). Jedna dnevna doza rastvora za infuziju od približno 350 mL za odrasle (70 kg telesne mase) sadrži 8,75 g glukoze (što odgovara približno 0,735 ‘Bread units’-hlebnih jedinica). Ovo se mora uzeti u obzir kod pacijenata sa dijabetes melitusom.

  Pentaglobin sadrži natrijum:

  Pentaglobin sadrži 0,078 mmol/mL (1,79 mg/mL) natrijuma (glavna komponenta kuhinjske soli). Jedna dnevna doza od približno 350 mL za odrasle (70 kg telesne mase) sadrži 27,3 mmol (627.6 mg) natrijuma. Ovo odgovara približno 31% od maksimalnog preporučenog dnevnog unosa natrijuma za odrasle, 2 grama (preporuka Svetske zdravstvene organizacije (WHO)).

  Pedijatrijska populacija

  Klinička slika reakcije na infuziju, preosetljivosti ili alergijske reakcije kod novorođenčadi i odojčadi može varirati u odnosu na one iz drugih starosnih grupa u pogledu prijavljenih znakova i simptoma, videti odeljak 4.8.

Žive atenuisane virusne vakcine

Primena imunoglobulina može umanjiti efikasnost živih atenuisanih virusnih vakcina, kao što su vakcine protiv morbila, rubeole, zauški i varičela u periodu od najmanje 6 nedelja do 3 meseca. Nakon primene ovog leka, mora da prođe period od tri meseca pre vakcinacije živim atenuisanim virusnim vakcinama. U slučaju morbila ovo smanjenje efikasnosti može da potraje do 1 godine. Zbog toga, pacijentima koji primaju vakcinu protiv morbila treba prethodno proveriti status antitela.

Diuretici Henleove petlje

Izbegavati istovremenu primenu sa diureticima Henleove petlje.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da se iste interakcije navedene kod odraslih mogu javiti i u pedijatrijskoj populaciji.

Trudnoća

Bezbednost primene ovog leka u trudnoći nije utvrđena kontrolisanim kliničkim studijama i zato ga treba davati samo uz oprez trudnicama. Pokazano je da i.v Ig lekovi prolaze placentu, povećano tokom trećeg trimestra. Lek Pentaglobin sadrži i IgA i IgM. Pokazano je da majčin IgA prolazi placentu u manjoj meri nego IgG. IgM uobičajeno ne prolazi placentu u relevantnim količinama. Ovo se može promeniti u slučaju napredujuće infekcije porođajnog kanala, gde se stepen prelaska kroz placenta sve tri klase imunoglobulina povećava sa povećanjem stepena infekcije. Klinička iskustva sa imunoglobulinima pokazuju da štetni efekti na trudnoću, fetus ili novorođenče ne očekuju.

Dojenje

Bezbednost primene ovog leka u trudnoći nije utvrđena kontrolisanim kliničkim ispitivanjima i zato, dojiljama, treba da se daje samo uz oprez.

Imunoglobulini se izlučuju u majčino mleko. Ne očekuju se štetni efekti na dojenu novorođenčad/odojčad.

Plodnost

Klinička iskustva sa imunoglobulinima pokazuju da ne treba očekivati štetne efekte na fertilitet.

Lek Pentaglobin ima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.. Pacijenti kod kojih se tokom terapije jave neželjene reakcije, pre upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama treba da sačekaju da se neželjene reakcije povuku.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije uzrokovane upotrebom humanih normalnih imunoglobulina (po opadajućoj učestalosti) obuhvataju (videti takođe odeljak 4.4):

• drhtavica, glavobolja, vrtoglavica, groznica, povraćanje, alergijske reakcije, mučnina, artralgija, hipotenzija i umeren bol u donjem delu leđa.

• reverzibilne hemolitičke reakcije; posebno kod pacijenata sa krvnom grupom tipa A, B, AB i (retko) hemolitička anemija koja zahteva transfuziju

• (retko), iznenadni pad krvnog pritiska, i u izolovanim slučajevima, anafilaktički šok, čak i kod pacijenata koji nisu pokazivali preosetljivost pri prethodnoj infuziji

• (retko) prolazne kožne reakcije (uključujući kožni eritemski lupus - učestalost nepoznata)

• (veoma retko) tromboembolijske reakcije kao što su infarkt miokarda, šlog, plućna embolija, tromboza dubokih vena.

• slučajevi reverzibilnog aseptičnog meningitisa

• slučajevi povećanog nivoa kreatinina u serumu i/ili pojava akutnog oštećenja bubrega

• slučajevi akutnog oštećenja pluća povezano sa transfuzjom (Transfusion related acute lung injury-

  TRALI)

  Za bezbednost u pogledu prenošenja infektivnih agenasa, videti odeljak 4.4. Tabelarna lista neželjenih reakcija

  U tabeli 1. prikazane su neželjene reakcije iz kliničkih studija leka Pentaglobin, a u tabeli 2. prikazane su neželjene reakcije iz post-marketinškog perioda upotrebe leka Pentaglobin.

  Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥ 1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

  Tabela 1: Neželjene reakcije iz kliničkih studija

  MedDRAKlasa sistema organa	Neželjene reakcije	Kategorija učestalosti
  Poremećaji imunskog sistema	Alergijske reakcije	povremeno
  Vaskularni poremećaji	Nizak krvni pritisak, hipotenzija	često
  Gastrointestinalni poremećaji	Mučnina, povraćanje	često
  Poremećaji kože i potkožnog tkiva	Hiperhidroza	često
  	Kožne reakcije / alergijskidermatitis	povremeno
  Poremećaji mišićno-koštanogsistema i vezivnog tkiva	Bol u leđima	povremeno

  Tabela 2. Neželjene reakcije iz postmarketinškog perioda (frekvenca učestalosti nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

  MedDRAKlasa sistema organa	Neželjene reakcije
  Infekcije i infestacije	Aseptični meningitis
  Poremećaji krvi i limfnog sistema	Hemolitička anemija / hemoliza
  Poremećaji imunskog sistema	Anafilaktički šok, anafilaktoidna reakcija,preosetljivost
  Poremećaji nervnog sistema	Glavobolja, vrtoglavica
  Srčani poremećaji	Tahikardija
  Vaskularni poremećaji	Crvenilo
  Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji	Dispneja
  Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva	Pruritus
  Poremećaji bubrega i urinarnog sistema	Akutno oštećenje funkcije bubrega i/ili povećanjekoncentracije kreatinina u serumu
  Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene	Groznica, pireksija

  Pedijatrijska populacija

  Iako su priroda i frekvenca neželjenih reakcija u populaciji novorođenčadi i odojčadi generalno uporedivi sa neželjenim reakcijama u drugim starosnim grupama (npr. reakcija na infuziju, anafilaktička reakcija, preosetljivost), klinička slika prijavljenih znakova i simptoma varira i može dodatno uključiti npr. promene u frekvenci (tahikardija ili bradikardija), tahipneja, smanjenje zasićenosti kiseonikom, obezbojavanje kože uključujući bledilo i/ili cijanozu i hipotoniju.

  Prijavljivanje neželjenih reakcija

  Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

  Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

  Republika Srbija

  fax: +381 (0)11 39 51 131

  website: www.alims.gov.rs

  e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje može da dovede do preopterećenja tečnošću i hiperviskoziteta, naročito kod pacijenata sa rizikom, uključujući decu, starije pacijente i pacijente sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega (videti odeljak 4.4.).