Amoksicilin HF 250mg/5mL granule za oralnu suspenziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Amoksicilin 250mg/5mL
Lek Amoksicilin HF je indikovan za terapiju sledećih infekcija kod odraslih i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.5):
-
Akutni bakterijski sinuzitis
-
Akutni otitis media
-
Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis
-
Akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa
-
Vanbolnički stečena pneumonija
-
Akutni cistitis
-
Asimptomatska bakteriurija u trudnoći
-
Akutni pijelonefritis
-
Tifusna i paratifusna groznica
-
Dentalni apsces sa celulitisom koji se širi
-
Infekcije veštačkih zglobova
-
Eradikacija Helicobacter pilory
-
Lajmska bolest.
Lek Amoksicilin HF je takođe indikovan za profilaksu endokarditisa.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.
Doziranje
Prilikom odabira doze leka Amoksicilin HF za terapiju pojedinačnih infekcija potrebno je uzeti u obzir sledeće:
-
očekivane patogene i njihovu očekivanu osetljivost na bakterijske lekove (videti odeljak 4.4)
-
težinu i lokalizaciju infekcije
-
uzrast, telesnu masu i funkciju bubrega pacijenta, u skladu sa dole navedenim podacima.
Trajanje terapije bi trebalo odrediti u zavisnosti od tipa infekcije i kliničkog odgovora pacijenta na terapiju, i generalno, treba da bude što je moguće kraće. Neke infekcije zahtevaju duže trajanje terapije (videti odeljak 4.4 za informacije u vezi sa produženom terapijom).
Odrasli i deca telesne mase≥ 40 kg
Indikacija* Doza* Akutni bakterijski sinuzitis Asimptomatska bakteriurija u trudnoći Akutni pijelonefritis Dentalni apsces sa celulitisom koji se širi Akutni cistitis Akutni otitis media ▪500 mg na 8 sati, 750 mg do 1 g na 12 sati Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis Akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa Vanbolnički stečena pneumonija 500 mg do 1 g na 8 sati Tifusna i paratifusna groznica 500 mg do 2 g na 8 sati Infekcije veštačkih zglobova 500 mg do 1 g na 8 sati Profilaksa endokarditisa 2 g kao pojedinačna doza, 30-60 minuta pre procedure Eradikacija Helicobacter pilory 750 mg do 1 g dva puta dnevno u kombinaciji sa inhibitorom protonske pumpe (npr. omeprazol, lansoprazol) i drugim antibioticima (npr. klaritromicin, metronidazol), u trajanju od7 dana Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) ▪Rani stadijum: 500 mg do 1 g na 8 sati do maksimalno 4 g/dan u podeljenim dozama u trajanju od 14 dana (10-21 dan)▪Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 500 mg do 2g na 8 sati do maksimalno 6 g/dan u podeljenim dozama, u trajanju od 10 do 30 dana * Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za terapiju svake indikacije. -
250 mg do 500 mg na 8 sati ili 750 mg do 1 g na 12 sati
-
Za teške infekcije 750 mg do 1 g na 8 sati
-
Akutni cistitis se može lečiti dozom od 3 g dva puta dnevno tokom jednog dana
-
Za teške infekcije 750 mg do 1 g na 8 sati, tokom 10 dana
Deca telesne mase < 40 kg
Deca mogu biti lečena lekom Amoksicilin HF, kapsule ili lekom Amoksicilin HF, prašak za oralnu suspenziju.
Kod male dece (mlađe od šest godina) preporučuje se upotreba praška za oralnu suspenziju. Za decu telesne mase 40 kg ili više propisuju se doze kao kod odraslih.
Indikacije+ Doze+ Akutni bakterijski sinuzitis 20 – 90 mg/kg/dan u podeljenim dozama* Akutni otitis media Vanbolnički stečena pneumonija Akutni cistitis Akutni pijelonefritis Dentalni apsces sa celulitisom koji se širi Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis 40-90 mg/kg/dan u podeljenim dozama* Tifusna i paratifusna groznica 100 mg/kg/dan u tri podeljene doze Profilaksa endokarditisa 50 mg/kg oralnim putem kao pojedinačna doza 30-60minuta pre procedure Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) ▪Rani stadijum: 25-50 mg/kg/dan u tri podeljene doze, u trajanju od 10 do 21 dan▪Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 100 mg/kg/dan u tri podeljene doze, u trajanju od 10do 30 dana +Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za terapiju svake indikacije.*Doziranje od dva puta dnevno je potrebno razmotriti kada se primenjuje velika doza. Starije osobe
Nije potrebno prilagođavanje doze.
Oštećena funkcija bubrega
Brzina glomerularne filtracije (mL/min) Odrasli i deca≥40 kg Deca<40 kg* >30 Nije potrebno prilagođavanje doze Nije potrebno prilagođavanjedoze 10-30 Maksimalna doza je 500 mg dva puta dnevno 15 mg/kg primenjeno dva puta dnevno (maksimalna doza je 500mg dva puta dnevno) <10 Maksimalna doza je 500 mg/dan 15 mg/kg primenjeno kaopojedinačna doza (maksimalna doza je 500 mg) *U većini slučajeva, prednost se daje parenteralnoj terapiji Pacijenti na hemodijalizi
Amoksicilin se iz cirkulacije može ukloniti hemodijalizom.
Hemodijaliza Odrasli i deca telesne mase > 40 kg 500 mg na 24 sataPre hemodijalize potrebno je dati jednu dodatnu dozu od 500 mg. Kako bi se ponovo uspostavile odgovarajuće koncentracije leka u cirkulaciji, nakon hemodijalize je potrebno primeniti još jednu dozuod 500 mg. Deca telesne mase < 40 kg 15 mg/kg/dan primenjeno kao pojedinačna dnevna doza (maksimalna doza je 500 mg)Pre hemodijalize treba dati jednu dodatnu dozu od 15 mg/kg. Kako bi se ponovo uspostavile odgovarajuće koncentracije leka u cirkulaciji, nakon hemodijalize je potrebno primeniti još jednu dozuod 15 mg/kg. Pacijenti na peritonealnoj dijalizi
Maksimalna doza amoksicilina je 500 mg/dan.
Oštećena funkcija jetre
Potrebno je pažljivo doziranje i praćenje funkcije jetre u pravilnim vremenskim intervalima (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Način primene
Lek Amoksicilin HF, granule za oralnu suspenziju, namenjen je za oralnu primenu. Hrana ne utiče na resorpciju amoksicilina.
Terapija se može započeti primenom parenteralnog oblika dostupnog na tržištu Republike Srbije u skladu sa preporukama za doziranje navedenim u Sažetku karakteristika leka za intravensku primenu, a zatim se može nastaviti sa primenom oralnog oblika.
Za podatke o rekonstituciji, videti odeljak 6.6.
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge peniciline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Teške reakcije trenutne preosetljivosti (npr. analfilakse) na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam) u anamnezi.
Reakcije preosetljivosti
Pre započinjanja terapije amoksicilinom, veoma je važno uzeti u obzir prethodne hipersenzitivne reakcije na penicilin, cefalosporine ili druge beta-laktamske lekove (videti odeljak 4.3 i 4.8).
Prilikom upotrebe penicilinskih antibiotika prijavljeni su slučajevi ozbiljnih reakcija preosetljivosti (uključujući anafilaktoidne i teške neželjene reakcije na koži) koje su povremeno bile sa smrtnim ishodom. Reakcije preosetljivosti mogu napredovati do Kounis-ovog sindroma, ozbiljne alergijske reakcije koja može izazvati infarkt miokarda (videti odeljak 4.8). Veća je verovatnoća da će se ove reakcije javiti kod osoba sa preosetljivošću na penicilin u anamnezi i kod osoba sa atopijskom konstitucijom. Ukoliko se jave alergijske reakcije, terapija amoksicilinom se mora prekinuti i primeniti druga odgovarajuća terapija.
Lekom izazvan sindrom enterokolitisa (engl. Drug induced enterokolitis syndrome, DIES) je često prijavljivan kod dece koja su primala amoksicilin (videti odeljak 4.8). DIES je alergijska reakcija sa glavnim simptomom prolongiranog povraćanja (1-4 sata nakon uzimanja leka) bez pojave alergije ili respiratornih simptoma. Ostali simptomi mogu biti abdominalni bol, dijareja, hipotenzija ili leukocitoza sa neutrofilijom. U težim slučajevima lekom izazvan sindrom enterokolitisa može napredovati do šoka.
Ozbiljne neželjene reakcije zahtevaju hitnu primenu antišok terapije adrenalinom. Kada je indikovano primenjuje se terapija kiseonikom, intravenskim steroidnim lekovima i sprovodi se obezbeđivanje disajnog puta, uključujući intubaciju.
Neosetljivi mikroorganizmi
Amoksicilin nije pogodan za lečenje pojedinih vrsta infekcija, osim ako već nije dokazano i poznato da je patogen osetljiv ili postoji velika verovatnoća da se patogen može lečiti amoskicilinom (videti odeljak 5.1). Ovo posebno važi kada se razmatra terapija kod pacijenata sa infekcijama urinarnog trakta i teškim infekcijama uha, nosa i grla.
Konvulzije
Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji primaju velike doze ili imaju predisponirajuće faktore (npr. konvulzije, lečena epilepsija ili meningealna oboljenja, u anamnezi) (videti odeljak 4.8).
Oštećena funkcija bubrega
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dozu treba prilagoditi stepenu oštećenju (videti odeljak 4.2).
Reakcije na koži
Pojava generalizovanog eritema sa pustulama sa povišenom temperaturom, na početku lečenja, može biti simptom akutne generalizovane egzantematozne pustuloze (videti odeljak 4.8). Ova reakcija zahteva prekid terapije amoksicilinom i predstavlja kontraindikaciju za svaku narednu primenu leka.
Amoksicilin treba izbegavati ukoliko se sumnja na infektivnu mononukleozu, s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa povezana sa ovim stanjem nakon primene amoksicilina.
Jarisch-Herxheimer-ova reakcija
Jarisch-Herxheimer-ova reakcija se javlja nakon terapije Lajmske bolesti amoksicilinom (videti odeljak 4.8). To je direktna posledica baktericidne aktivnosti amoksicilina na Borrelia burgdorferi, spirohete koja je uzročnik Lajmske bolesti. Pacijente treba upozoriti da je ovo česta i obično posledica antibiotske terapije Lajmske bolesti.
Preterani rast rezistentnih mikroorganizama
Produžena upotreba takođe može povremeno dovesti do preteranog rasta rezistentnih mikroorganizama. Kolitis, povezan sa primenom antibiotika je prijavljen kod skoro svih antibiotika i može biti blag do životno ugrožavajući (videti odeljak 4.8). Iz tog razloga, važno je razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata sa dijarejom u toku ili nakon primene bilo kog antibiotika. Ukoliko se javi kolitis povezan sa primenom antibiotika, terapiju amoksicilinom treba odmah prekinuti, konsultovati lekara i započeti adekvatnu terapiju. Terapija antiperistaltičkim lekovima je kontraindikovana.
Produžena terapija
Tokom duže primene leka preporučuje se periodična procena funkcije sistema organa, uključujući bubreg, jetru i sistem hematopoeze. Prijavljene su povišene vrednosti enzima jetre i promene u broju krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).
Antikoagulantna terapija
Produženo protrombinsko vreme je retko prijavljivano kod pacijenata na terapiji amoksicilinom. Preporučuje se monitoring prilikom istovremene primene antikoagulanata. Prilagođavanje doze oralnih antikoagulanata može biti neophodno u održavanju željenog nivoa antikaogulantnog efekta (videti odeljak 4.8 i 4.9).
Kristalurija
Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem urina, veoma retko je uočena pojava kristalurije (uključujući akutnu renalnu insuficijenciju), posebno nakon parenteralne terapije. U toku primene velikih doza amoksicilina, savetuje se adekvatno uzimanje tečnosti i praćenje izlučivanja urina u cilju smanjenja mogućnosti pojave kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterima, potrebno je redovno praćenje prohodnosti katetera (videti odeljak 4.8 i 4.9).
Interferencija sa dijagnostičkim testovima
Povećane koncentracije amoksicilina u serumu i urinu mogu uticati na rezultate određenih laboratorijskih testova, npr. testova koji predstavljaju parametre funkcije jetre. Zbog velike koncentracije amoksicilina u urinu, lažno pozitivni rezultati su česti prilikom korišćenja hemijskih metoda.
Tokom terapije amoksicilinom, preporučuje se korišćenje enzimskih metoda glukoza-oksidaze u cilju ispitivanja prisustva glukoze u urinu.
Prisustvo amoksicilina može uticati na rezultate određivanja estriola kod trudnica.
Upozorenja vezana za pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharoza-izomaltaze, ne smeju da uzimaju ovaj lek.
Ovaj lek sadrži približno 10,7 mg natrijuma u 5 mL pripremljene suspenzije, što odgovara 0,5 % maksimalnog
dnevnog unosa od 2 g natrijuma, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), za odraslu osobu.
Ovaj lek sadrži natrijum-benzoat. Povećanje vrednosti bilirubina u krvi nakon njegovog odvajanja od albumina, može pojačati žuticu kod novorođenčadi koja može preći u kernikterus (odlaganje nekonjugovanog bilirubina u tkivu mozga).
Probenecid
Istovremena upotreba sa probenecidom se ne preporučuje. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena upotreba amoksicilina sa probenecidom može dovesti do povećanja i produženja vrednosti amoksicilina u krvi.
Alopurinol
Istovremena primena alopurinola tokom terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću alergijskih reakcija na koži.
Tetraciklini
Tetraciklini i drugi bakteriostatski lekovi mogu interferirati sa baktericidnim efektima amoksicilina.
Oralni antikoagulansi
Oralni antikagulansi i penicilinski antibiotici se široko koriste u kliničkoj praksi bez izveštaja o interakcijama. Ipak, u literaturi postoje retki slučajevi povećanja INR-a kod pacijenata koji su na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom, a kojima je propisan amoksicilin. Ako je neophodna istovremena primena, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR prilikom dodavanja ili prekidanja terapije amoksicilinom. Dodatno, može biti potrebno prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Interakcija lek/laboratorijski testovi
Nakon terapije amoksicilinom, može se javiti lažno pozitivan nalaz glukoze u urinu pri primeni testova na bazi bakar sulfata (Benedict-ov rastvor, Fehling-ov rastvor ili Clinitest tablete) ali ne i kada se koriste testovi na bazi enzima kao što je Clinistix i test traka.
Metotrexat
Penicilini mogu redukovati izlučivanje metotrexata uzrokujući moguće povećanje toksičnosti.
Trudnoća
Studije na životinjama nisu pokazale direktan ili indirektan štetan uticaj na reproduktivnu toksičnost. Ograničeni podaci o upotrebi amoksicilina u toku trudnoće kod ljudi ne ukazuju na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. Amoksicilin se može koristiti u toku trudnoće kada potencijalna korist prevazilazi potencijalni rizik povezan sa terapijom.
Dojenje
Amoksicilin se izlučuje u mleko u malim količinama, sa mogućim rizikom od senzibilizacije. Posledično, kod odojčadi su moguća dijareja i gljivična infekcija mukoznih membrana, pa dojenje treba obustaviti. Amoksicilin jedino treba koristiti nakon pažljive procene koristi i rizika od strane nadležnog lekara.
Plodnost
Nema podataka o uticaju amoksicilina na plodnost kod ljudi. Reproduktivne studije kod životinja nisu ukazale na uticaj na plodnost.
Nisu sprovođene studije o uticaju amoksicilina na sposobnost upravljanja vozilima i mašinama, Ipak, mogu se javiti neželjena dejstva (npr. alergijska rekacija, vrtoglavica, konvulzije), koja mogu imati uticaj na sposobnost upravljanja vozilima (videti odeljak 4.8).
Najčešća prijavljena neželjena dejstva su dijareja, mučnina i osip po koži.
Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama i u postmarketinškom praćenju, navedene su u nastavku teksta po MEDRA klasifikaciji.
Učestalosti neželjenih dejstava su definisane na sledeći način: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 i <1/10), povremena (≥ 1/1000 i <1/100), retka (>1/10.000 i <1/1000), veoma retka (<1/10.000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).
| Infekcije i infestacije | |
| Veoma retka | Mukokutana kandidijaza |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
| Veoma retka | Reverzibilna leukopenija (uključujući tešku neutropeniju ili agranulocitozu),reverzibilna trombocitopenija i hemolitička anemijaProduženje vremena krvarenja i protrombinskog vremena (videti odeljak 4.4). |
| Poremećaji imunskog sistema | |
| Veoma retka | Teške alergijske reakcije, uključujući angioneurotski edem, anafilaksa,serumska bolest i hipersenzitivni vaskulitis (videti odeljak 4.4) |
| Nepoznata učestalost | Jarisch-Herxheimer-ova reakcija (videti odeljak 4.4) |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Veoma retka | Hiperkinezija, vrtoglavica i konvulzije (videti odeljak 4.4) |
| Nepoznata učestalost | Aseptični meningitis |
| Kardiološki poremećaji | |
| Nepoznata učestalost | Kounis-ov sindrom (videti odeljak 4.4) |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Podaci iz kliničkih studija | |
| *Česta | Dijareja i mučnina |
| *Povremena | Povraćanje |
| Postmarketinški podaci | |
| Veoma retka | Kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis, videti odeljak 4.4)Crn dlakav jezikPovršinska prebojenost zuba# |
| Nepoznata učestalost | Sindrom enterokolitisa izazvan lekom (videti odeljak 4.4) |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Veoma retka | Hepatitis i holestatska žutica, umereno povećanje vrednosti AST i/ili ALT. |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |
| Podaci iz kliničkih studija | |
| *Česta | Osip po koži |
| *Povremena | Urtikarija i svrab |
| Postmarketinški podaci | |
| Veoma retka | Reakcije na koži kao što su erythema multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, bulozni i eksfolijativni dermatitis i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.4) i reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima – DRESSsindrom. |
| Nepoznata učestalost | Linearna IgA bolest |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Veoma retka | Intersticijani nefritisKristalurija (uključujući akutnu renalnu insuficijenciju) (videti odeljke 4.4 i 4.9) |
| *incidenca ovih neželjenih reakcija je izvedena iz kliničkih studija u koje je bilo uključeno ukupno oko 6000 odraslih i pedijatrijskih pacijenata koji su koristili amoksicilin#površinska prebojenost zuba je prijavljena kod dece; dobra oralna higijena može pomoći u prevenciji pojave prebojenosti zuba, s obzirom da se prebojenost obično uklanja pranjem zuba | |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi i znaci predoziranja
Mogu se javiti gastrointestinalni simptomi (kao što su, mučnina, povraćanje i dijareja) i poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita. Takođe se može uočiti i amoksicilinska kristalurija, koja u nekim slučajevima vodi ka razvoju bubrežne insuficijencije. Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji dobijaju velike doze (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Lečenje predoziranja
Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, sa posebnom pažnjom usmerenom na ravnotežu tečnosti/elektrolita.
Amoksicilin se iz cirkulacije može ukloniti hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Amoksicilin 250mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, penicilini širokog spektra
ATC šifra: J01CA04
Mehanizam dejstva
Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta-laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicilin-vezujući proteini, engl. penicillin-binding proteins, PBPs) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.
Amoksicilin je podložan degradaciji beta-laktamazama koje stvaraju rezistentne bakterije i stoga spektar dejstva samog amoksicilina ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.
Odnos farmakokinetike/farmakodinamike
Vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) se smatra najznačajnijim faktorom efikasnosti amoksicilina.
Mehanizmi rezistencije
Glavni mehanizmi rezistencije na amoksicilin su:
-
inaktivacija bakterijskim beta-laktamazama;
-
alteracija PBPs, koja smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj strukturi.
Nepropustljivost bakterija ili mehanizmi efluks pumpe, mogu izazvati ili doprineti bakterijskoj rezistenciji, pogotovu kod Gram-negativnih bakterija.
Granične vrednosti
Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za amoksicilin (MIK) prikazane su prema Evropskoj komisiji za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial susceptibility Testing (EUCAST)) - verzija 11.0).
| Mikroorganizam | Granična vrednost osetljivosti (mikrograma/mL) | |
| Osetljiv | Rezistentan | |
| Haemophilus influenzae1 | ≤ 0,001 | > 2 |
| Moraxella catarrhalis | Beleška2 | Beleška2 |
| Staphylococcus spp. | Beleška3,4,5 | Beleška3,4,5 |
| Enterococcus spp.6 | ≤ 47 | >87 |
| Streptococcus grupe A, B, C, G (indikacije semmeningitisa) | Beleška8 | Beleška8 |
| Streptococcus pneumoniae9 | ≤ 0,5 | >1 |
| Enterobakterije10 | ≤8 | >8 |
| Gram-negativneanaerobne bakterije11 | ≤0,5 | >2 |
| Gram-pozitivne anaerobne bakterije11(sem Clostridioides difficile) | ≤4 | >8 |
| Granične vrednosti bezobzira na vrstu | ≤ 2 | >8 |
| Viridans grupastreptokoka | ≤ 0,5 | > 2 |
| Pasteurella multocida | ≤1 | >1 |
| Helicobacter pylori | ≤0,125 | >0,125 |
| Neisseria meningitidis(indikacije sem | ≤0,125 | >1 |
| meningitisa) |
1 Mogu se prijaviti beta-laktamaza pozitivni izolati rezistentni na ampicilin, amoksicilin i piperacilin bez inhibitora. Testovi zasnovani na hromogenom cefalosporinu mogu se koristiti za otkrivanje betalaktamaze.
2 Većina M. catarrhalis sojeva proizvodi beta-laktamazu, iako je proizvodnja beta-laktamaze spora i može dati slabe rezultate u in vitro testovima. Sojevi koji proizvode beta-laktamaze trebali bi biti prijavljeni da su rezistentni na peniciline i aminopeniciline bez inhibitora.
3 Većina S. aureusa sojeva proizvodi penicilinazu, a neki su rezistentni na meticilin. Bilo koji mehanizam ih čini otpornim na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Izolati koji su osetljivi na benzilpenicilin i cefoksitin mogu se prijaviti kao osetljivi na sve peniciline. Izolati otporni na benzilpenicilin, ali osetljivi na cefoksitin, osetljivi su na beta-laktam beta-inhibitor laktamaze kombinacije, izoksazolilpenicilini (oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin i flukloksacilin) i nafcilin. Za lekove koji se daju oralnim putem, paziti da se postigne dovoljna izloženost na mestu infekcije. Izolati koji su otporni na cefoksitin otporni su na sve peniciline.
4 Većina koagulaza-negativnih stafilokoka proizvode penicilinaze, a neki su otporni na meticilin. Bilo koji mehanizam ih čini otpornima na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Trenutno nije dostupna metoda koja može pouzdano da detektuje proizvodnju penicilinaze kod koagulaza negativnih stafilokoka, ali otpornost na meticilin može se otkriti cefoksitinom kako je opisano.
5 S. saprophyticus koji su osetljivi na ampicilin su mecA negativni i osetljivi na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (bez ili sa inhibitorom beta-laktamaze).
6 Granične tačke aminopenicilina kod enterokoka zasnovane su na intravenskoj primeni. Za oralnu primenu granične tačke su relevantne samo za urinarne infekcije.
7 Osetljivost na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (sa i bez inhibitora beta-laktamaze) može se zaključiti iz ampicilina. Rezistencija na ampicilin nije uobičajena kod E. faecalis (potvrditi sa MIC), ali česta kod sojeva E. faecium.
8 Osetljivost streptokoka grupa A, B, C i G na peniciline zaključuje se iż osetljivosti na benzilpenicilin (druge indikacije osim meningitisa) sa izuzetkom fenoksimetilpenicilina i izoksazolilpenicilina za streptokoke grupe B.
9 Oksacilin 1 mikrogram disk screen test ili benzilpenicilin MIC test će se koristiti za isključivanje mehanizama rezistencije na beta-laktame. Kada je nalaz negativan (oksacilin zona inhibicije ≥20 mm, ili MIC benzilpenicilina ≤0,06 mg/L), svi beta-laktamski agensi za koje su kliničke granične tačke dostupne, mogu se prijaviti kao osetljivi bez daljeg testiranja, osim za cefaklor, koji, ako je prijavljen, treba prijaviti kao "osetljiv, povećana izloženost” (I). Kada je nalaz pozitivan (zona inhibicije <20 mm ili benzilpenicilin MIC >0,06 mg/L), pogledati EUCAST dijagram toka.
10 Granične tačke aminopenicilina kod Enterobacterales zasnivaju se na intravenskoj primeni. Za oralnu primenu granične tačke su relevantne samo za urinarne infekcije. Granične tačke za druge infekcije su u fazi ispitivanja.
11 Osetljivost na ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin može se zaključiti na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.
Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Ukoliko je neophodno, potrebno je potražiti savet stručnjaka kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji kod pojedinih tipova infekcija.
In vitro osetljivost mikroorganizama na amoksicilin
Često osetljive vrste Gram-pozitivni aerobi Enterococcus faecalis
Beta-hemolitičke streptokoke (grupe A, B, C i G)
Listeria monocytogenes
Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem
Gram-negativni aerobi Escherichia coli Haemophilus influenzae Helicobacter pylori Proteus mirabilis Salmonella typhi Salmonella paratyphi Pasteurella multocida
Gram-pozitivni aerobi Koagulaza negativne stafilokoke Staphylococcus aureus £ Streptococcus pneumoniae Streptokoke iz grupe Viridans
Gram-pozitivni anaerobi
Clostridium spp.
Gram-negativni anaerobi
Fusobacterium spp.
Ostali
Borrelia burgdorferi
Prirodno rezistentni mikroorganizmi+
Gram-pozitivni aerobi
Enterococcus faecium+
Gram-negativni aerobi
Acinetobacter spp. Enterobacter spp. Klebsiella spp.
Pseudomonas spp.
Gram-negativni anaerobi
Bacteroides spp. (mnogi sojevi Bacteroides fragillis su rezistentni).
Ostali Chlamydia spp. Mycoplasma spp. Legionella spp.
+ Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.
£ Skoro svi S. aureus su rezistentni na amoksicilin usled sinteze penicilinaze. Dodatno, svi meticilin- rezistentni sojevi su rezistentni na amoksicilin.
Resorpcija
Amoksicilin se u potpunosti rastvara u vodenom rastvoru pri fiziološkoj pH. Brzo i dobro se resorbuje posle oralne primene. Nakon oralne primene, bioraspoloživost amoksicilina je oko 70%. Vreme do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) je približno 1 sat.
Farmakokinetički rezultati ispitivanja u kojem je amoksicilin u dozi od 250 mg, 3 puta dnevno, bio primenjen grupama zdravih dobrovoljaca natašte, navedeni su u tabeli u nastavku teksta.
| Cmax | Tmax* | PIK (0-24h) | T1/2 |
| (mikrogram/mL) | (h) | (mikrogram.h/mL) | (h) |
| 3,3 ± 1,12 | 1,5 (1,0-2,0) | 26,7 ± 4,56 | 1,36 ± 0,56 |
| *Srednja vrednost (raspon) | |||
U rasponu od 250 do 3000 mg bioraspoloživost je linearna proporcionalno dozi (mereno kroz Cmax i PIK). Na resorpciju ne utiče istovremeno uzimanje hrane.
Hemodijaliza se može koristiti za eliminaciju amoksicilina. Distribucija
Oko 18% ukupnog amoksicilina u plazmi je vezano za proteine i volumen distribucije je oko 0,3 do 0,4 L/kg.
Nakon intravenske primene, amoksicilin se može naći u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom tkivu, mišićnom tkivu, sinovijalnoj i peritonealnoj tečnosti, žuči i gnoju. Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.
Na osnovu ispitivanja na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju u tkivnom materijalu. Amoksicilin se, kao i većina penicilina, može naći u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).
Amoksicilin prolazi kroz placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6). Biotransformacija
Amoksicilin se delom izlučuje urinom u obliku neaktivne peniciloinske kiseline u količinama koje su ekvivalentne 10-25% od inicijalne doze.
Eliminacija
Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega.
Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina je oko 1 sat i srednji ukupni klirens oko 25 L/sat kod zdravih dobrovoljaca. Oko 60 do 70% amoksicilina se izlučuje nepromenjeno u urin tokom prvih 6 sati nakon primene pojedinačne doze od 250 mg ili 500 mg amoksicilina. Razne studije pokazale su da u periodu od
24 sata urinarna ekskrecija amoksicilina iznosi 50-85%.
Istovremena primena sa probenecidom produžava ekskreciju amoksicilina (videti odeljak 4.5). Starosna dob
Poluvreme eliminacije amoksicilina je približno isto kod dece uzrasta oko 3 meseca do 2 godine i starije dece i odraslih. Kod jako male dece (uključujući i novorođenčad rođenu pre termina) tokom prve nedelje života učestalost primene ne bi trebalo da prelazi dva puta dnevno usled nerazvijenosti renalnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata se, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje oprez prilikom odabira doze leka, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.
Pol
Nakon oralne primene amoksicilina zdravim dobrovoljcima muškog i ženskog pola, zaključeno je da pol nema značajnog uticaja na farmakokinetiku amoksicilina.
Oštećenje funkcije bubrega
Ukupni klirens amoksicilina iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Oštećenje funkcije jetre
Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre u pravilnim vremenskim intervalima.
Farmaceutski podaci - Amoksicilin 250mg/5mL
Saharin-natrijum Guar guma Simetikon Natrijum-citrat Saharoza
Natrijum-benzoat (E211)
Aroma maline (sadrži: propilenglikol (E1520)) Aroma passion fruit (sadrži: propilenglikol (E1520)) Aroma jagode (sadrži: propilenglikol (E1520)).
Rok upotrebe: 4 godine.
Rok upotrebe pripremljene suspenzije: 14 dana, na temperaturi od 2 do 8°C (u frižideru).
Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III), graduisana na 100 mL, sa sigurnosnim zatvaračem za decu od polietilena visoke gustine (HDPE) ili polipropilena (PP) bele boje. Zatvarač je sa unutrašnje strane obložen slojem od polietilena niske gustine (LDPE) koji je u direktnom kontaktu sa lekom.
Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi boca sa granulama za oralnu suspenziju, kašika za doziranje od polipropilena (PP), graduisana na 2,5 mL i 5 mL i Uputstvo za lek.