Sevorane® 100% para za inhalaciju, tečnost

Lek Sevorane je indikovan za uvođenje i održavanje opšte anestezije kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata prilikom bolničkih i ambulantnih hirurških procedura.

Premedikacija se mora odabrati prema individualnim potrebama pacijenta i prema proceni anesteziologa.

Hirurška anestezija:

Potrebno je koristiti isparivač posebno kalibrisan za upotrebu sevoflurana kako bi se mogla vršiti precizna kontrola koncentracije primenjenog anestetika.

Minimalne alveolarne koncentracije (engl. minimum alveolar concentration - MAC) sevoflurana smanjuju se sa povećanjem godina starosti i dodatkom azot-suboksida (N²O). U tabeli u nastavku, navedene su prosečne vrednosti MAC za različite starosne grupe.

*Novorođenčad pune gestacijske starosti. Vrednosti MAC kod prevremeno rođene dece nisu određivane.

**Kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 1-<3 godine sevofluran se primenjuje u smeši sa 60% N²O/40% O^2.

Uvod u anesteziju

Doziranje se određuje individualno i titrira do željenog efekta u odnosu na starost pacijenta i njegovo kliničko stanje. Pre inhalacije sevoflurana može se primeniti kratkodelujući barbiturat ili neki drugi intravenski lek za uvođenje u anesteziju. Za uvođenje u anesteziju sevofluran se može primeniti sa kiseonikom ili u smeši sa kiseonikom/azot-suboksidom. Kod odraslih pacijenata udisanjem koncentracija sevoflurana do 5% hirurška anestezija se uobičajeno postiže za manje od 2 minuta. Kod dece se udisanjem koncentracija sevoflurana do 7% hirurška anestezija postiže uobičajeno za manje od 2 minuta. Alternativno, za uvođenje u anesteziju pacijenata bez premedikacije mogu da se primene udisajne koncentracije sevoflurana do 8%.

Održavanje anestezije

Hiruški nivoi anestezije mogu se održavati inhalacijom od 0,5 do 3% sevoflurana sa azot-suboksidom ili bez njega.

Buđenje iz anestezije

Vreme do buđenje iz anestezije izazvane sevofluranom obično je kratko, i zbog toga se kod pacijenata može javiti potreba za ranom postoperativnom terapijom bola.

Stariji pacijenti

MAC se smanjuje sa povećanjem godina starosti. Prosečna koncentracija sevoflurana potrebna da bi se postigla vrednost MAC kod osobe starosti 80 godina iznosi približno 50% koncentracije potrebne za isti efekat kod osobe starosti 20 godina.

Pedijatrijska populacija

Videti Tabelu 1 za vrednosti MAC za pedijatrijske pacijente u zavisnosti od uzrasta.

Način primene

Inhalaciona primena.

Za dodatna uputstva pogledati odeljak 6.6.

Sevofluran ne treba koristiti kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću, odnosno sumnjom na preosetljivost na sevofluran ili druge halogenovane anestetike (npr. disfunkcija jetre u anamnezi, groznica ili leukocitoza nepoznatog uzroka, nakon anestezije jednim od ovih anestetika).

Takođe je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom genetskom sklonošću prema malignoj hipertermiji, odnosno sumnjom na takvu sklonost.

Sevofluran je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih je kontraindikovana opšta anestezija.

Sevofluran može da izazove depresiju disanja, koja može biti povećana zbog premedikacije narkoticima ili drugim lekovima koji izazivaju depresiju disanja. Potreban je nadzor funkcije disanja i intervencija, po potrebi.

Lek Sevorane mogu primenjivati samo osobe obučene za sprovođenje opšte anestezije. Neophodno je da potpuna oprema za održavanje prohodnosti disajnih puteva, veštačkog disanja, primenu kiseonika i reanimaciju cirkulacije budu trenutno dostupne.

Mora se precizno znati oslobođena koncentracija sevoflurana iz vaporizera (isparivača).

Pošto se isparljivi anestetici razlikuju u svojim fizičkim karakteristikama, sevofluran se sme primenjivati samo pomoću posebno kalibrisanih isparivača za sevofluran. Primena opšte anestezije mora biti individualno prilagođena na osnovu odgovora pacijenta. Stepen hipotenzije i depresije disanja se povećava sa povećanjem dubine anestezije.

Maligna hipertermija

Kod osetljivih osoba snažni inhalacioni anestetici mogu prouzrokovati hipermetaboličko stanje skeletnih mišića, koje povećava potrebe za kiseonikom i izaziva pojavu kliničkog sindroma poznatog kao maligna hipertermija. Klinički sindrom karakteriše hiperkapnija i može da uključi rigidnost mišića, tahikardiju, tahipneu, cijanozu, aritmije, i/ili nestabilan krvni pritisak. Neki od ovih nespecifičnih znakova se mogu takođe pojaviti tokom lake anestezije, akutne hipoksije, hiperkapnije i hipovolemije.

U kliničkim studijama, jedan slučaj maligne hipertermije je prijavljen. Dodatno, bilo je postmarketinški prijavljenih slučajeva maligne hipertermije. Neki od ovih slučajeva su bili i sa fatalnim ishodom.

Lečenje obuhvata obustavljanje primene uzročnih agenasa (npr. sevoflurana), intravenska primena dantrolen- natrijuma (pogledati Sažetak karakteristika leka za intravensku primenu dantrolen-natrijuma za dodatne informacije za zbrinjavanje pacijenta) i sprovođenje drugih suportivnih mera. Takva terapija uključuje energične mere da bi se povratila normalna telesna temperatura, podršku respiratornom i cirkulatornom sistemu ako je potrebno i tretman poremećaja elektolita, tečnosti, i acido-bazne ravnoteže. Budući da se bubrežna insuficijencija može pojaviti kasnije, treba nadzirati i ako je moguće održavati izlučivanje mokraće.

Perioperativna hiperkalijemija

Primena inhalacionih anestetika je povezana sa retkim povećanjem vrednosti serumskog kalijuma, koje je dovelo do srčanih aritmija i smrti kod pedijatrijskih pacijenata tokom postoperativnog perioda. Ispostavilo se da su najosetljiviji pacijenati sa latentnim ili manifestnim neuromuskularnim bolestima, pre svega sa Duchenne-ovom mišićnom distrofijom. Istovremena upotreba sukcinilholina je povezana sa većinom ovih slučajeva, ali ne sa svim. Ovi pacijenti su takođe imali značajno povećanje koncentracije kreatin-kinaze u serumu i, u nekim slučajevima, promene u urinu usled mioglobinurije. Uprkos sličnosti sa malignom hipertermijom, ovi pacijenti nemaju znake i simptome mišićne ukočenosti ili hipermetaboličko stanje. Preporučuje se brzo i energično lečenje hiperkalijemije i rezistentnih aritmija kao i posledična procena latentnog neuromuskularnog oboljenja.

Prijavljeni su izolovani slučajevi produženja QT intervala, veoma retko povezani sa torsade de pointes (izuzetno sa smrtnim ishodom). Poseban oprez je potreban prilikom primene sevoflurana kod pacijenata sa povećanim rizikom.

Kod pedijatrijskih pacijenata sa Pompe-ovom bolešću primećeni su izolovani slučajevi ventrikularnih aritmija.

Potrebno je primenjivati opšte anestetike, uključujući sevofluran, uz oprez kod pacijenata sa mitohondrijalnim poremećajima.

Oštećenje funkcije jetre

Tokom postmarketinškog praćenja prijavljeni su veoma retki slučajevi blagog, umerenog i teškog postoperativnog poremećaja funkcije jetre ili hepatitisa sa žuticom ili bez nje.

Potrebna je klinička procena kada se sevofluran primenjuje kod pacijenata sa postojećom bolešću jetre ili kod pacijenata koji primaju terapiju lekovima za koje je poznato da mogu uzrokovati poremećaj funkcije jetre (videti odeljak 4.8).

Kod pacijenata koji se u kratkom vremenskom periodu ponovljeno izlažu halogenovanim ugljovodonicima, uključujući i sevofluran, može doći do povećanja rizika od oštećenja jetre.

Opšte napomene

Tokom održavanja anestezije, povećanje koncentracije sevoflurana dovodi do pada krvnog pritiska koje je zavisno od doze. Prekomeran pad krvnog pritiska može biti posledica dubine anestezije, pa u tom slučaju pad krvnog pritiska može biti korigovan smanjenjem koncentracije inhaliranog sevoflurana.

Sa posebnom pažnjom treba odrediti dozu kod hipovolemičnih, hipotenzivnih ili na drugi način hemodinamski kompromitovanih pacijenata npr. ako istovremeno uzimaju druge lekove.

Kao i prilikom primene drugih anestetika, važno je održavanje hemodinamske stabilnosti da bi se izbegla ishemija miokarda kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću.

Potrebne su posebne mere opreza prilikom primene sevoflurana tokom anestezije u akušerstvu, zato što relaksantni efekat na uterus može da poveća rizik od krvarenja iz uterusa (videti odeljak 4.6).

Za vreme buđenja iz opšte anestezije pacijenta treba pažljivo nadzirati i detaljno proceniti pre otpuštanja sa postanestezijske nege. Buđenje iz anestezije izazvane sevofluranom obično je brzo, pa odmah po prestanku anestezije treba dati lekove protiv postoperativnih bolova. Iako se oporavak svesti nakon primene sevoflurana uglavnom dešava u roku od nekoliko minuta, uticaj na intelektualnu funkciju dva do tri dana nakon primene anestezije nije ispitivan. Kao i prilikom primene drugih anestetika, manje promene u ponašanju mogu biti prisutne nekoliko dana nakon primene anestezije (videti odeljak 4.7). Brzo buđenje kod dece može da bude povezano sa agitacijom i izostankom saradnje (u oko 25% slučajeva).

Zamena isušenih apsorbenasa CO²

Prilikom upotrebe sevoflurana sa isušenim apsorbensima CO^2, prijavljeni su retki slučajevi prekomernog zagrevanja, pojave dima i/ili spontanog zapaljenja aparata za anesteziju, naročito onih koji sadrže kalijum- hidroksid (npr. Baralyme). Neuobičajeno kasni porast ili neočekivani pad koncentracije udahnutog sevoflurana u odnosu na vrednost na koju je podešen isparivač, mogu biti povezani sa prekomernim zagrevanjem kanistera u kome se nalazi apsorbens CO².

Može doći do egzotermne reakcije uz razgradnju sevoflurana i stvaranje proizvoda degradacije, kada se nakon dugotrajne upotrebe apsorbens ugljen-dioksida u isparivaču isuši, kao rezultat protoka suvog gasa u sistemu. Degradacioni proizvodi sevoflurana (metanol, formaldehid, ugljen-monoksid i jedinjenja A, B, C i D) primećeni su u respiracionom sistemu eksperimentalnog aparata za anesteziju pri upotrebi isušenih apsorbenasa CO² i primeni najviših dozvoljenih koncentracija sevoflurana (8%) tokom dužeg vremena (≥ 2 sata). Koncentracije formaldehida primećene u ovom sistemu (pri upotrebi apsorbenasa koji sadrže natrijum- hidroksid) bile su na nivoima za koje je poznato da uzrokuju blagi nadražaj disajnih puteva. Klinički značaj degradacionih proizvoda, uočenih tokom primene ovog ekstremnog eksperimentalnog modela, nije poznat.

Ako lekar posumnja da je apsorbens CO² postao isušen, isti se mora zameniti pre naredne primene inhalacionog anestetika (kao što je sevofluran). Treba obratiti pažnju da isušivanje absorbensa ugljen- dioksida ne mora obavezno biti praćeno promenom boje indikatora. Zbog toga, izostanak značajne promene boje ne treba smatrati osiguranjem adekvatne hidratacije. Apsorbens CO² treba rutinski menjati bez obzira na stanje boje indikatora.

Oštećenje funkcije bubrega:

Zbog malog broja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom koji su učestvovali u studijama (vrednosti kreatinina u serumu veće od 1,5 mg/dL), bezbednost primene sevoflurana kod tih pacijenata nije u potpunosti utvrđena. Stoga, sevofluran treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom.

U nekim istraživanjima na pacovima znaci nefrotoksičnosti zabeleženi su kod životinja izloženih koncentracijama jedinjenja A (pentafluoroizopropenil fluorometil etar (PIFE)) višim od koncentracija koje se sreću u uobičajenoj kliničkoj praksi. Mehanizam bubrežne toksičnosti kod pacova nije razjašnjen i nije

poznato koliko su ovi rezultati značajni za primenu kod ljudi (za više informacija videti odeljak 5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti leka).

Primena u neurohirurgiji i neuromuskularni poremećaji:

Kod pacijenata sa rizikom od povećanja intrakranijalnog pritiska, sevofluran treba davati oprezno, primenjujući tehnike za smanjenje intrakranijalnog pritiska (npr. hiperventilacija).

Konvulzije:

Prijavljeni su retki slučajevi konvulzija povezanih sa primenom sevoflurana.

Upotreba sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija kod dece i omladine, kao i kod odraslih, sa i bez predisponirajućih faktora rizika. Neophodna je klinička procena pre primene sevoflurana kod pacijenata sa rizikom od konvulzija. Kod dece treba ograničiti dubinu anestezije. EEG može da omogući optimizaciju doze sevoflurana i da pomogne da se izbegne pojava konvulzija kod pacijenata sa predispozicijom (videti odeljak 4.4 – Pedijatrijska populacija).

Pedijatrijska populacija:

Primena sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija. Mnoge konvulzije su se javile kod dece i mlađih odraslih osoba, već od 2 meseca starosti, od kojih većina nije imala predisponirajuće faktore rizika. Klinička procena je neophodna pre primene sevoflurana kod pacijenata sa rizikom od konvulzija (videti odeljak 4.4 – Konvulzije).

Primećeni su distonični pokreti kod dece (videti odeljak 4.8).

Beta-simpatomimetici, kao što je izoprenalin i alfa- i beta-simpatomimetici, kao što su adrenalin i noradrenalin, moraju se primenjivati sa oprezom tokom narkoze sevofluranom zbog mogućeg rizika od ventrikularnih aritmija.

Neselektivni MAO-inhibitori: Mogući su problemi/krize tokom operacije. Lečenje se mora obustaviti 2 nedelje pre operacije.

Sevofluran može dovesti do značajne hipotenzije kod pacijenata lečenih antagonistima kalcijuma, posebno derivatima dihidropiridina.

Potreban je oprez kada se antagonisti kalcijuma primenjuju istovremeno sa inhalacionim anesteticima zbog rizika od aditivnog negativnog inotropnog efekta.

Istovremena primena sukcinilholina i inhalacionih anestetika povezana je sa retkom pojavom porasta nivoa kalijuma u serumu, koja može dovesti do srčanih aritmija i smrti kod pedijatrijskih pacijenata tokom postoperativnog perioda.

Pokazano je da je upotreba sevoflurana bezbedna i efikasna kada se primenjuje istovremeno sa različitim lekovima koji se upotrebljavaju u hirurškim intervencijama, kao što su lekovi koji deluju na CNS, lekovi koji deluju na autonomni sistem, skeletni mišićni relaksansi, antiinfektivni agensi uključujući aminoglikozide, hormoni i sintetski hormoni, krvni derivati i kardiovaskularni lekovi, uključujući epinefrin.

Epinefrin/Adrenalin

Slično izofluranu, sevofluran povećava osetljivost miokarda na aritmogeni efekat egzogeno primenjenog adrenalina.

Indirektni simpatomimetici

Postoji rizik od akutne hipertenzivne epizode prilikom istovremene primene sevoflurana i indirektnih simpatomimetika (amfetamin, efedrin).

Beta blokatori

Sevofluran može da poveća negativne inotropne, hronotropne i dromotropne efekte beta blokatora (blokirajući kardiovaskularne kompenzatorne mehanizme).

Verapamil

Zabeležen je poremećaj atrioventrikularne provodljivosti kada je verapamil primenjen istovremeno sa sevofluranom.

Induktori enzima CYP2E1

Lekovi i supstance koji pojačavaju aktivnost citohrom P450 izoenzima CYP2E1, kao što su izoniazid i alkohol, mogu povećati obim metaboličke transformacije sevoflurana i dovesti do značajnog povećanja koncentracije fluorida u plazmi. Istovremena primena sevoflurana i izoniazida može potencirati hepatotoksične efekte izoniazida.

Kantarion

Ozbiljna hipotenzija i odloženo buđenje iz anestezije halogenovanim inhalacionim anesteticima prijavljeni su kod pacijenata koji su dugotrajno uzimali kantarion.

Barbiturati

Primena sevoflurana je kompatibilna sa primenom barbiturata koji se uobičajeno koriste tokom hirurških procedura.

Benzodiazepini i opioidi

Benzodiazepini i opioidi utiču na smanjenje vrednosti MAC sevoflurana, na isti način kao i kod drugih inhalacionih anestetika.

Primena sevoflurana je kompatibilna sa primenom benzodiazepina i opioida koji se uobičajeno koriste tokom hirurških procedura.

Opioidi, kao što su alfentanil i sufentanil, korišćeni zajedno sa sevofluranom, mogu dovesti do sinergičkog pada srčane frekvence, krvnog pritiska i frekvence disanja.

Azot(I)-oksid

Vrednosti MAC sevoflurana opadaju sa dodatkom azot (I)-oksida, kao što je slučaj sa drugim halogenovanim inhalacionim anesteticima. Vrednost MAC se smanjuje približno 50% kod odraslih i približno 25% kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 4.2 – Održavanje anestezije).

Neuromišićni blokatori

Kao i drugi inhalacioni anestetici, sevofluran utiče i na intenzitet i na trajanje neuromišićne blokade nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa. Kada se koristi kao dodatak alfentanil-N²O anesteziji, sevofluran potencira neuromišićni blok uzrokovan pankuronijumom, vekuronijumom ili atrakurijumom. Prilagođavanje doza za ove mišićne relaksanse kada se primenjuju sa sevofluranom je slično kao u slučaju kada se koristi izofluran. Efekat sevoflurana na sukcinilholin i trajanje depolarizujuće neuromišićne blokade nije proučavan.

Smanjenje doze neuromišićnih relaksanasa tokom uvođenja u anesteziju može odložiti nastanak uslova potrebnih za endotrahealnu intubaciju ili izazvati neadekvatnu mišićnu relaksaciju jer je potenciranje lekova za neuromuskularnu blokadu zabeleženo nekoliko minuta nakon početka primene sevoflurana.

Od nedepolarizujućih lekova, istražene su interakcije vekuronijuma, pankuronijuma i atrakurijuma. U nedostatku specifičnih smernica: (1) za endotrahealnu intubaciju, ne smanjivati dozu nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa; i (2) tokom održavanja anestezije dozu nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa verovatno treba smanjiti u poređenju sa onom za vreme N²O/opioidne anestezije. Dodatne doze mišićnih relaksanasa treba primeniti u zavisnosti od odgovora na nervnu stimulaciju.

Kao i kod drugih anestetika, nakon primene nekog intravenskog anestetika (npr. propofola), može biti potrebno primeniti niže koncentracije sevoflurana.

Značajno povećanje koncentracije fluorida u plazmi primećeno je kao posledica povećane aktivnosti CYP2E1.

Trudnoća

Sevofluran ima relaksantni efekat na uterus, što može dovesti do pojačanog krvarenja iz uterusa, što je pokazala studija upotrebe sevoflurana prilikom prekida trudnoće.

Iskustva sa primenom prilikom porođaja ograničena su na jedno ispitivanje kod carskog reza sa malim brojem pacijentkinja.

Studije kod životinja su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Nema adekvatnih i dobro kontrolisanih studija kod trudnica, zbog čega sevofluran treba koristiti tokom trudnoće samo ukoliko je neophodno.

Porođaj

U kliničkom ispitivanju pokazana je bezbednost sevoflurana za majke i novorođenčad, prilikom anestezije tokom carskog reza. Bezbednost sevoflurana kod vaginalnog porođaja nije pokazana.

Dojenje

Nije poznato da li se sevofluran ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Zbog nedostatka dokumentovanog iskustva treba savetovati dojilje da prekinu dojenje u toku od 48 sati nakon primene sevoflurana i da odbace mleko izlučeno u tom periodu.

Plodnost

Studije sprovedene kod pacova nisu pokazale štetne efekte sevoflurana na plodnost (videti odeljak 5.3).

Kao i kod drugih anestetika, pacijente treba upozoriti da neko vreme nakon opšte anestezije mogu imati smanjenu sposobnost za obavljanje radnji koje zahtevaju punu mentalnu pažnju, kao što su upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama (videti odeljak 4.4).

Pacijenti ne smeju upravljati vozilima ni rukovati mašinama neko vreme posle anestezije sevofluranom.

Sažetak bezbednosnog profila

Slično drugim snažnim inhalacionim anesteticima, i sevofluran može prouzrokovati dozno zavisnu depresiju kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Najčešće neželjene reakcije su uglavnom blagog ili umerenog intenziteta i prolazne su tokom vremena. Mučnina, povraćanje i delirijum česta su neželjena dejstva u postoperativnom periodu i po svojoj su učestalosti slična onima kod drugih inhalacionih anestetika. Te pojave su uobičajene posledice hirurške procedure i opšte anestezije, a može ih prouzrokovati inhalacioni anestetik, drugi lekovi koji se daju za vreme operacije i posle nje, kao i pacijentove reakcije na samu hirušku proceduru.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su:

Kod odraslih pacijenata: hipotenzija, mučnina i povraćanje; Kod starijih pacijenata: bradikardija, hipotenzija i mučnina;

Kod pedijatrijskih pacijenata: agitacija, kašalj, povraćanje i mučnina.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sve neželjene reakcije, kod kojih postoji verovatnoća da su u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju bar verovatno povezane sa primenom sevoflurana, navedene su u sledećoj tabeli prema MedDRA klasifikaciji sistema organa, preporučenim terminima i učestalosti. Učestalost neželjenih reakcija definisana je na osnovu sledeće konvencije: veoma često (≥1/10); često (≥1/100, <1/10); povremeno (≥1/1000, <1/100); retko (≥1/10000, <1/1000); veoma retko (<1/10000), uključujući i izolovane slučajeve. Neželjene reakcije nakon stavljanja leka u promet su prijavljivane spontano iz populacije sa nepoznatom stopom izloženosti leku. Zbog toga nije moguće proceniti stvarnu incidencu neželjenih reakcija i učestalost je nepoznata. Vrsta, težina i učestalost neželjenih reakcija kod pacijenata na sevofluranu bili su uporedivi sa neželjenim reakcijama kod pacijenata na drugim referentnim lekovima.

Podaci o neželjenim reakcijama iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja

1 videti odeljak 4.8 – Opis odabranih neželjenih reakcija

2 videti odeljak 4.4

3 videti odeljak 4.8 – Pedijatrijska populacija

4 Postoje veoma retki izveštaji o srčanom zastoju tokom postmarketinške primene sevoflurana.

5 Povremeni slučajevi prolaznih promena u vrednostima testova funkcije jetre prijavljeni su kod primene sevoflurana, kao i kod drugih referentnih lekova

⁶ Prolazno povećanje koncentracije neorganskog fluorida u serumu može se pojaviti u toku i posle anestezije sevofluranom. Pogledajte Opis odabranih neželjenih reakcija u nastavku.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Prolazno povećanje koncentracije neorganskog fluorida u serumu može se pojaviti u toku i posle anestezije sevofluranom. Koncentracije neorganskog fluorida najčešće dostižu maksimum u toku dva sata od završetka anestezije sevofluranom i u roku od 48 sati vraćaju se na preoperativne vrednosti. U kliničkim studijama, povećane vrednosti fluorida nisu bile povezane sa oštećenjem bubrežne funkcije.

Postoje retke prijave postoperativnog hepatitisa. Dodatno, nakon stavljanja leka u promet retko su prijavljivani insuficijencija jetre i nekroza jetre povezani sa upotrebom potentnih inhalacionih anestetika, uključujući sevofluran. Ipak, stvarna incidenca i povezanost sevoflurana i tih događaja ne može se utvrditi sa sigurnošću (videti odeljak 4.4).

Zabeležene su retke prijave preosetljivosti (uključujući kontaktni dermatitis, osip, dispneu, zviždanje u grudima, nelagodnost u grudima, oticanje lica ili anafilaktičku reakciju), pre svega u vezi sa dugotrajnom profesionalnom izloženošću inhalacionim anesteticima, uključujući sevofluran.

Kod osetljivih osoba snažni inhalacioni anestetici mogu prouzrokovati hipermetaboličko stanje skeletnih mišića, koje povećava potrebe za kiseonikom i izaziva pojavu kliničkog sindroma poznatog kao maligna hipertermija (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Primena sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija. Mnogi su se javili kod dece i mlađih odraslih osoba, već od 2 meseca starosti, od kojh većina nije imala predisponirajuće faktore rizika. Klinička procena je neophodna kada se sevofluran primenjuje kod pacijenata sa rizikom od konvulzija (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju predoziranja treba preduzeti sledeće mere: obustaviti primenu anestetika, osigurati prohodnost disajnih puteva i započeti veštačku ili kontrolisanu ventilaciju sa čistim kiseonikom, i održavati adekvatnu kardiovaskularnu funkciju.