Gastrex® 20mg gastrorezistentna tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Gastrex 20mg
Pantoprazol je indikovan za upotrebu kod odraslih i adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih:
-
Simptomatska gastroezofagealna refluksna bolest,
-
Dugotrajno lečenje i prevencija relapsa refluksnog ezofagitisa.
Pantoprazol je indikovan za upotrebu kod odraslih:
-
Prevencija gastroduodenalnih ulkusa uzrokovanih primenom neselektivnih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) kod rizičnih grupa pacijenata kod kojih je neophodna kontinuirana NSAIL terapija (videti odeljak 4.4).
Doziranje
Odrasli i adolescenti od 12 godina i stariji Simptomatska gastroezofagealna refluksna bolest
Preporučena oralna doza je jedna gastrorezistentna tableta leka Gastrex 20 mg dnevno.
Ublažavanje simptoma se obično postiže za 2 do 4 nedelje. Ako ovo vreme nije dovoljno, izlečenje se obično postiže tokom naredne 4 nedelje.
Kada se simptomi povuku, kontrola ponovnog javljanja simptoma može se sprovoditi uzimanjem 20 mg pantoprazola dnevno, po potrebi. Ako se odgovarajuća kontrola simptoma ne može postići terapijom po potrebi, treba uzeti u obzir prelazak na kontinuiranu terapiju.
Dugotrajna terapija i prevencija relapsa refluksnog ezofagitisa
Za dugotrajnu terapiju, preporučuje se doza održavanja od jedne tablete leka Gastrex 20 mg dnevno, koja se, u slučaju relapsa, može povećati na 40 mg pantoprazola dnevno. Za takve slučajeve postoji i lek Gastrex 40 mg. Nakon oporavka od rekurentne epizode, doza se ponovo može smanjiti na 20 mg pantoprazola dnevno.
Odrasli
Prevencija gastroduodenalnih ulkusa uzrokovanih primenom neselektivnih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) kod rizičnih grupa pacijenata kod kojih je neophodna kontinuirana NSAIL terapija.
Preporučena oralna doza je jedna gastrorezistentna tableta leka Gastrex 20 mg dnevno.
Posebne populacije
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba se primeniti doza veća od 20 mg pantoprazola dnevno (videti odeljak 4.4).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Zbog nedovoljno podataka o efikasnosti i bezbednosti leka, ne preporučuje se primena leka Gastrex kod dece mlađe od 12 godina (videti odeljak 5.2).
Način primene Oralna upotreba.
Tablete ne treba žvakati ili lomiti, treba ih progutati cele sa malo vode 1 sat pre obroka.
– Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 .
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, potrebno je redovno praćenje vrednosti enzima jetre tokom terapije pantoprazolom, posebno pri dugotrajnoj primeni. U slučaju povećanja vrednosti enzima jetre, terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.2).
Istovremena primena sa lekovima NSAIL grupe
Primena leka Gastrex od 20 mg za prevenciju gastroduodenalnih ulkusa uzrokovanih primenom neselektivnim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) treba ograničiti kod pacijenata koji moraju da budu na kontinuiranoj terapiji NSAIL i imaju povećan rizik od nastanka gastrointestinalnih komplikacija. Povećan rizik treba proceniti prema individualnim faktorima rizika, npr. osobe starije od 65 godina, anamnestički podaci o ranijim gastroduodenalnim ulkusima ili krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta.
Malignitet želuca
Simptomatski odgovor na terapiju pantoprazolom može da maskira simptome maligniteta želuca i može da odloži postavljanje dijagnoze. U prisustvu bilo kojih simptoma upozorenja (npr. značajan, neželjeni gubitak telesne mase, ponavljano povraćanje, disfagija, hematemeza, anemija ili melena) i kada je gastrični ulkus prisutan, ili se sumnja na njega, potrebno je isključiti malignitet. Ako se i pored odgovarajuće terapije simptomi ne povlače, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.
Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze
Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze čija je resporpcija zavisi od pH vrednosti u želucu, kao što je atazanavir, jer može doći do značajnog smanjenja bioraspoloživosti ovih lekova (videti odeljak 4.5).
Uticaj na resorpciju vitamina B12
Kao i drugi lekovi koji blokiraju sekreciju želudačne kiseline, pantoprazol može smanjiti resorpciju vitamina B12 (cijankobalamin) usled hipo- ili ahlorhidrije. Ovo treba uzeti u obzir naročito tokom dugotrajne terapije kod pacijenata sa smanjenim rezervama vitamina B12 i kod pacijenata koji imaju faktore rizika za nastanak malapsorpcije vitamina B12, ili ako se primete odgovarajući klinički simptomi.
Dugotrajna terapija
Pacijenti na dugotrajnoj terapiji, posebno dužoj od godinu dana, treba da su pod redovnim nadzorom. Gastrointestinalne infekcije prouzrokovane bakterijama
Terapija pantoprazolom može da dovede do blagog povećanja rizika od nastanka gastrointestinalnih infekcija izazvanih bakterijama kao što su Salmonella, Campylobacter ili Clostridium difficile.
Hipomagnezemija
Kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe kao što je pantoprazol, tokom najmanje tri meseca, a u većini slučajeva i godinu dana, retko su prijavljeni slučajevi teškog oblika hipomagnezemije. Mogu se javiti teški simptomi hipomagnezemije, kao što su umor, tetanus, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije, koje u početku mogu biti prikrivene i zato se mogu lako prevideti. Hipomagnezemija može dovesti do hipokalcemije i/ili hipokalemije (videti odeljak 4.8). Kod većine ovih pacijenata, hipomagnezemija (i hipomagnezemija povezana sa hipokalcemijom i/ili hipokalemijom) se poboljšava nakon nadoknade magnezijuma i obustave terapije inhibitorom protonske pumpe.
Kod pacijenata za koje se očekuje da će biti na dugotrajnoj terapiji inhibitorima protonske pumpe ili pacijenata koji sa inhibitorima protonske pumpe istovremeno uzimaju digoksin ili druge lekove koji mogu dovesti do hipomagnezemije (npr. diuretici), zdravstveni radnik treba da razmotri određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja terapije inhibitorom protonske pumpe i periodično tokom terapije.
Frakture kostiju
Inhibitori protonske pumpe, naročito ako se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (više od 1 godine), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba i pršljenova, naročito kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da primena inhibitora protonske pumpe može povećati ukupan rizik od fraktura za 10 – 40%. Ovom povećanju mogu doprineti i drugi faktori rizika. Pacijenti sa rizikom od osteoporoze zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim vodičima i uz obezbeđenje odgovarajućeg unosa vitamina D i kalcijuma.
Teške neželjene reakcije na koži (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs)
Prijavljene su teške neželjene reakcije kože (SCARs) nepoznate učestalosti, uključujući multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS) povezane sa lečenjem pantoprazolom, a koje mogu biti životno-ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8)
Pacijente je potrebno savetovati o znakovima i simptomima ovih reakcija i pažljivo ih pratiti zbog moguće pojave istih.
U slučaju pojavljivanja znakova i simptoma koji upućuju na navedene reakcije, treba odmah prestati sa primenom pantoprazola i razmotriti upotrebu druge terapije.
Subakutni kutani eritemski lupus (engl. subacute cutaneous lupus erythematosus, SCLE)
Primena inhibitora protonske pumpe se dovodi u vezu sa veoma retkim slučajevima SCLE. Ukoliko se jave lezije, naročito na regijama kože izloženim sunčevom zračenju, praćene artralgijom, pacijent treba odmah da potraži medicinsku pomoć, dok lekar treba da razmotri prekid primene pantoprazola. SCLE nakon ranije terapije inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od ispoljavanja SCLE prilikom buduće primene drugih inhibitora protonske pumpe.
Uticaj na laboratorijske rezultate
Povećana koncentracija hromogranina A (CgA) može ometati ispitivanja neuroendokrinih tumora. Da bi se izbegla ova interferencija, terapiju lekom Gastrex treba obustaviti najmanje 5 dana pre određivanja koncentracije CgA (videti odeljak 5.1). Ako se nakon početnog određivanja koncentracije CgA i gastrina ne vrate na referentne vrednosti, merenja treba ponoviti 14 dana nakon prestanka primene inhibitora protonske pumpe.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tako da se može smatrati da je suštinski „bez natrijuma“.
Lekovi čija je farmakokinetika zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja
Usled izražene i dugotrajne inhibicije sekrecije želudačne kiseline, pantoprazol može da utiče na resorpciju lekova čija bioraspoloživost zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja, npr. neki azolni antimikotici, kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i drugi lekovi, kao što je erlotinib.
Inhibitori HIV proteaze
Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze, čija resporpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja, kao što je atazanavir, jer može doći do značajnog smanjenja bioraspoloživosti ovih lekova (videti odeljak 4.4).
Ako se proceni da je istovremena primena inhibitora protonske pumpe i inhibitora HIV proteaze neizbežna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. virusnog opterećenja, engl. virus load). Dozu pantoprazola od 20 mg dnevno ne treba prekoračiti. Možda će biti potrebno prilagoditi dozu inhibitora HIV proteaze.
Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)
Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenoprokumonom nije uticala na farmakokinetiku varfarina, fenprokumona ili INR. Međutim, postoje izveštaji o povećanju vrednosti INR-a i protrombinskog vremena kod pacijenata koji su istovremeno primali inhibitore protonske pumpe i varfarin ili fenoprokumon. Povećanje vrednosti INR i protrombinskog vremena može da dovede do neuobičajenog krvarenja, pa čak i do smrtnog ishoda. Kod pacijenta koji su na terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenoprokumonom treba kontrolisati vrednosti INR-a i protombinskog vremena (engl. prothrombin time, PT), kako ne došlo do njihovog povećanja.
Metotreksat
Prilikom istovremene primene velikih doza metotreksata (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe, kod nekih pacijenata je prijavljeno povećanje koncentracije metotreksata. Shodno tome, pri primeni velikih doza metotreksata (terapija psorijaze ili karcinoma), treba razmotriti privremenu obustavu pantoprazola.
Ostale studije interakcije
Pantoprazol se intezivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19, a ostali metabolički putevi uključuju oksidaciju putem CYP3A4.
Studije interakcije sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptivi koji sadrže levonogestrel i etinilestradiol, nisu pokazale klinički značajne interakcije.
Ne može se isključiti interakcija pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima koji se metabolišu putem istog sistema enzima.
Rezultati opsežnih studija interakcije su pokazali da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje se metabolišu putem CYP1A2 (kao što su kofein, teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i ne utiče na resorpciju digoksina posredovanu P-glikoproteinom.
Nema interakcija tokom istovremene upotrebe sa antacidima.
Takođe su sprovedene studije u kojima je pantoprazol istovremeno primenjen sa odgovarajućim antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.
Lekovi koji inhibiraju/indukuju CYP2C19
Inhibitori CYP2C19, kao što je fluvoksamin, mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazolu. Kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji velikim dozama pantoprazola, ili pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre treba razmotriti smanjenje doze leka.
Induktori enzima CYP2C19 i CYP3A4, kao što su rifampicin i kantarion (Hypericum perforatum), mogu da smanje koncentracije inhibitora protonske pumpe, koji se metabolišu posredstvom ovih enzima, u plazmi.
Uticaj na laboratorijske rezultate
Kod pacijenata koji su primali pantoprazol zabeleženi su lažno pozitivni rezultati u nekim skrining testovima urina na tetrahidrokanabinol (THC). Potrebno je razmotriti primenu druge metode za proveru pozitivnih rezultata.
Trudnoća
Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ukazuje da pantoprazol nema malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost.
Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, poželjno je da se izbegava primena leka Gastrex tokom trudnoće.
Dojenje
Studije na životinjama su pokazale da se pantoprazol izlučuje u majčino mleko. Nema dovoljno informacija o izlučivanju pantoprazola u humano mleko, ali prijavljeni su slučajevi izlučivanja pantoprazola u mleko dojilja. Rizik po novorođenče/odojče se ne može isključiti. Zbog toga treba doneti odluku o prekidu dojenja ili obustavi terapije pantoprazolom, uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist primene terapije kod žene.
Plodnost
Ispitivanja na životinjama nisu pokazala da primena pantoprazola ima uticaja na plodnost (videti odeljak 5.3).
Pantoprazol nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Mogu se javiti neželjene reakcije poput vrtoglavice i poremećaja vida (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave ovih neželjenih reakcija, pacijenti ne smeju upravljati vozilom i rukovati mašinama.
Kod približno 5% pacijenata može se očekivati pojava neželjenih reakcija na lek.
U tabeli u nastvaku teksta su prikazane neželjene reakcije prijavljene tokom primene pantoprazola, prema sledećoj klasifikaciji učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često (od ≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (od ≥ 1/1000 do < 1/100); retko (od ≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Za neželjene reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja nije moguće primeniti definisanu klasifikaciju učestalosti, pa su ove reakcije kategorisane kao reakcije nepoznate učestalosti.
Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti. Tabela 1. Neželjene reakcije pantoprazola u kliničkim ispitivanjima i postmarketinškom praćenju
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjeno dejstvo |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Retko | Agranulocitoza |
| Veoma retko | Trombocitopenija, leukopenija, pancitopenija | |
| Poremećaji imunskog sistema | Retko | Hipersenzitivnost (uključujući anafilaktičkereakcije i anafilaktički šok) |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Retko | Hiperlipidemije i povećanje koncentracije lipida(triglicerida, holesterola), promene telesne mase |
| Nepoznato | Hiponatremija, hipomagnezemija (videti odeljak4.4), hipokalcemija1, hipokalemija1 | |
| Psihijatrijski poremećaji | Povremeno | Poremećaji spavanja |
| Reko | Depresija (sa svim pogoršanjima) |
| Veoma retko | Dezorijentacija (sa svim pogoršanjima) | |
| Nepoznato | Halucinacije, konfuzija (naročito kod pacijenata sa predispozicijama, kao i pogoršanje već postojećihsimptoma) | |
| Poremećaji nervnog sistema | Povremeno | Glavobolja, vrtoglavica |
| Retko | Poremećaji čula ukusa | |
| Nepoznato | Parestezija | |
| Poremećaji oka | Retko | Poremećaji vida/zamagljen vid |
| Gastrointestinalni poremećaji | Često | Polipi fundusnih žlezda (benigni) |
| Povremeno | Dijareja, mučnina/povraćanje, distenzija i nadutost abdomena, konstipacija, suva usta, bol inelagodnost u abdomenu | |
| Nepoznato | Mikroskopski kolitis | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Povremeno | Povećane vrednosti enzima jetre (transaminaze, GGT) |
| Retko | Povećanje koncentracije bilirubina | |
| Nepoznato | Hepatocelularno oštećenje, žutica, hepatocelularnainsuficijencija | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Povremeno | Osip/egzantem/promene na koži, pruritus |
| Retko | Urtikarija, angioedem | |
| Nepoznato | Stevens-Johnson-ov sindrom, Lyell-ov sindrom (TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), multiformnieritem, fotosenzitivnost, subakutni kutani eritematozni lupus (videti odeljak 4.4) | |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Povremeno | Fraktura ručnog zgloba, kuka, pršljena (videtiodeljak 4.4) |
| Retko | Artralgija, mijalgija | |
| Nepoznato | Spazam mišića2 | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Nepoznato | Tubulointersticijalni nefritis (TIN) (sa mogućom progresijom do insuficijencije bubrega) |
| Poremećaji reproduktivnogsistema i dojki | Retko | Ginekomastija |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Povremeno | Astenija, umor i slabost |
| Retko | Povećanje telesne temperature, periferni edem |
1 Hipokalcemija i/ili hipokalemija mogu biti udruženi sa hipomagnezemijom (videti odeljak 4.4).
2 Spazam mišića je posledica disbalansa elektrolita.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.
Doze do 240 mg primenjene intravenskim putem tokom 2 minuta su dobro tolerisane.
S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne može se lako uklonitidijalizom.
U slučaju predoziranja sa kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i suportivne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke.
Farmakološki podaci - Gastrex 20mg
Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta; inhibitori protonske pumpe
ATC šifra: A02BC02
Mehanizam dejstva
Pantoprazol je supstituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu putem specifične blokade protonskih pumpi parijetalnih ćelija.
Pantoprazol prelazi u aktivnu formu u kiseloj sredini parijetalnih ćelija, gde inhibira enzim H+, K+-ATP-azu, tj. završnu fazu stvaranja hlorovodonične kiseline u želucu. Inhibicija je dozno zavisna i deluje i na bazalnu i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata, do povlačenja simptoma dolazi nakon dve nedelje. Kao i drugi inhibitori protonske pumpe i H2 antagonisti, pantoprazol dovodi do smanjene kiselosti u želucu, a samim tim povećava gastrin proporcionalno smanjenju kiselosti. Povećanje sekrecije gastrina je reverzibilno. Pošto se pantoprazol vezuje za enzim distalno u odnosu na nivo ćelijskog receptora, ova supstanca može uticati na sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije drugim materijama (acetilholin, histamin, gastrin). Dejstvo je isto, bez obzira da li se primenjuje oralno ili intravenski.
Farmakodinamsko dejstvo
Vrednosti gastrina natašte se povećavaju tokom primene pantoprazola. Kod kratkotrajne primene, u većini slučajeva vrednosti gastrina ne prelaze gornju granicu normale. Tokom dugotrajne terapije, u većini slučajeva se vrednosti gastrina udvostručuju. Međutim, izrazito povećanje vrednosti se javlja samo u izolovanim slučajevima. Kao rezultat toga, u malom broju slučajeva tokom dugotrajne primene zabeležen je blagi do umereni porast broja specifičnih endokrinih ćelija (engl. specific endocrine cells, ECL) u želucu (jednostavna do adenomatoidna hiperplazija). Međutim, na osnovu do sada sprovedenih studija, formiranje karcionidnih prekursora (neuobičajena hiperplazija) ili gastričnih karcinoida koji su zabeleženi u eksperimentima na životinjama (videti odeljak 5.3), nije zabeleženo kod ljudi.
Prema rezultatima istraživanja na životinjama, kod dugotrajne primene pantoprazola u trajanju dužem od jedne godine, ne može se potpuno isključiti uticaj na endokrine parametre tireoidne žlezde.
Tokom primene antisekretornih lekova, koncentracija gastrina u serumu se povećava kao odgovor na smanjenje sekrecije želudačne kiseline. Takođe zbog smanjenja želudačne kiselosti dolazi do povećanja koncentracije CgA. Povećana koncentracija CgA može da utiče na laboratorijska ispitivanja prisustva neuroendokrinih tumora. Dostupni objavljeni podaci ukazuju da primenu inhibitora protonske pumpe treba obustaviti 5 dana do dve nedelje pre određivanja koncentracije CgA. Ovaj prekid omogućava da se koncentracija CgA, koja može biti povećana usled lečenja inhibitorima protonske pumpe, vrati u okvire referentnih vrednosti.
Resorpcija
Pantoprazol se brzo resorbuje i maksimalna koncentracija aktivne supstance se postiže čak i nakon pojedinačne oralne doze od 20 mg. U proseku, maksimalne koncentracije u serumu od otprilike 1-1,5 mikrogramg/mL se postižu tokom 2 – 2,5 sata nakon primene i ostaju konstantne čak i nakon višestrukog doziranja.
Farmakokinetika se ne menja nakon jednog ili višestrukog doziranja. U rasponu doza od 10 do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je linearna i nakon oralne i nakon intravenske primene.
Utvrđeno je da je ukupna bioraspoloživost tablete otprilike 77%. Istovremeno uzimanje hrane nema uticaja na vrednost PIK (površina ispod krive), maksimalnu koncentraciju u plazmi i time bioraspoloživost. Istovremeno uzimanje hrane nema uticaj na bioraspoloživost (PIK, Cmax), već samo povećava varijabilnost tlag.
Distribucija
Vezivanje pantoprazola za proteine plazme iznosi otprilike 98%. Volumen distribucije je otprilike 0,15 L/kg. Biotransformacija
Lek se skoro u potpunosti metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19 sa kasnijom sulfatnom konjugacijom. Drugi metabolički put uključuje oksidaciju putem CYP3A4.
Eliminacija
Terminalno poluvreme eliminacije je otprilike 1 sat, a klirens otprilike 0,1 L/h/kg. Zabeleženo je nekoliko slučajeva ispitanika sa odloženom eliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za protonske pumpe parijentalnih ćelija, poluvreme eliminacije nije u korelaciji sa mnogo dužim vremenom aktivnosti (inhibicija sekrecije želudačne kiseline).
Eliminacija putem bubrega predstavlja glavni put eliminacije (otprilike 80%) za metabolite pantoprazola. Ostatak se eliminiše fecesom. Glavni metabolit u serumu i urinu je demetilpantoprazol, koji se konjuguje sa sulfatom. Poluvreme eliminacije glavnog metabolita (otprilike 1,5 sat) nije mnogo duže nego pantoprazola.
Posebne populacije
Slabi metabolizeri
Približno 3% evropske populacije ima smanjenu funkciju enzima CYP2C19 i oni se nazivaju slabi metabolizeri. Kod ovih osoba, metabolizam pantoprazola je verovatno uglavnom katalizovan enzimom CYP3A4. Nakon primene pojedinačne doze pantoprazola od 40 mg, vrednost PIK pantoprazola je bio približno 6 puta veći kod slabih metabolizera nego kod osoba sa očuvanom funkcijom enzima CYP2C19 (ekstenzivni metabolizeri). Srednja vrednost maksimalnih koncentracija u plazmi je bila povećana za približno 60%. Ovi nalazi nisu značajni za doziranje pantoprazola.
Oštećenje funkcije bubrega
Ne preporučuje se smanjenje doze kada se pantoprazol primenjuje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući i pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih ispitanika, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo veoma mala količina pantoprazola se uklanja dijalizom. Iako je poluvreme eliminacije glavnog metabolita umereno produženo (2 – 3 sata), izlučivanje se ipak dešava dovoljno brzo da ne dođe do akumulacije.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Iako su kod pacijenata sa cirozom jetre (klase A i B prema Child Pugh) vrednosti poluvremena eliminacije povećane na 3 i 6 sati, a vrednosti PIK-a povećane za faktor 3 – 5, maksimalna koncentracija u serumu se samo blago povećava za faktor 1,3, u poređenju sa zdravim ispitanicima.
Starije osobe
Neznatno povećanje površine ispod krive PIK-a i Cmax kod starijih dobrovoljaca u poređenju sa mlađim ispitanicima takođe nije od kliničkog značaja.
Pedijatrijska populacija
Nakon primene pojedinačne oralne doze pantoprazola od 20 mg ili 40 mg kod dece uzrasta od 5 do 16 godina, PIK i Cmax su bili u rasponu odgovarajućih vrednosti kod odraslih.
Nakon primene pojedinačne intravenske doze pantoprazola od 0,8 ili 1,6 mg/kg kod dece uzrasta od 2 do 16 godina, nije bilo značajne povezanosti između klirensa pantoprazola i uzrasta ili telesne mase. Vrednost PIK i volumen distribucije su bili skladu sa podacima dobijenim kod odraslih osoba.
Farmaceutski podaci - Gastrex 20mg
Pomoćne supstance (jezgro tablete):
Manitol (E421); Krospovidon, tip A (E1202); Natrijum-karbonat, bezvodni; Kalcijum-stearat;
Pomoćne supstance (obloga tablete): Hidroksipropilmetilceluloza 5cP (E464); Povidon K25 (E1201);
Titan-dioksid (E171); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); Propilenglikol (E1520);
Metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1), disperzija 30%; Trietilacetat (E1505).
Unutrašnje pakovanje je Alu/Alu blister (OPA/Al/PVC-aluminijski blister) sa 7 gastrorezistetnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera od po 7 gastrorezistentnih tableta (ukupno 28 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.