Mestinon® 60mg obložena tableta

Lek Mestinon je inhibitor holinesteraze i indikovan je za terapiju mijastenije gravis kod dece, adolescenata i odraslih.

Doziranje

Doza piridostigmin-bromida za terapiju mijastenije gravis mora biti određena individualno, na osnovu težine bolesti i terapijskog odgovora. Zbog toga, preporuke o doziranju služe samo kaosmernice.

Odrasli

Za terapiju odraslih, preporučeno doziranje je jedna do tri obložene tablete leka Mestinon dva do četiri puta dnevno (120 mg do 720 mg piridostigmin-bromida dnevno).

Deca

Za decu mlađu od 6 godina, preporučuje se inicijalna dnevna doza od 30 mg piridostigmin-bromida (obložene tablete leka Mestinon od 60 mg nisu deljive, tako da nije moguće dobiti adekvatnu dozu za primenu kod dece mlađe od 6 godina primenom ovih tableta), a za decu uzrasta od 6 do 12 godina, preporučuje se inicijalna dnevna doza od 60 mg dnevno.

Doza se može postepeno povećavati, sa povećanjima od maksimalno 30 mg piridostigmin-bromida dnevno. Dnevna doza obično iznosi 30 mg do 360 mg piridostigmin-bromida.

Adolescenti

Posebne preporuke za doziranje leka kod adolescenata nisu dostupne. Doza se zasniva na težini bolesti uz istovremeno pažljivo razmatranje preporučenih doza za decu i odrasle.

Stariji pacijenti

Nema posebnih preporuka za doziranje leka kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Piridostigmin-bromid se prvenstveno izlučuje nepromenjen putem bubrega. Iz tog razloga će pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega možda biti potrebne niže doze leka. Potrebna doza leka zbog toga treba da bude određena individualno, na osnovu terapijskog efekta (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nema posebnih preporuka za doziranje leka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Način primene

Tablete treba progutati cele, sa dovoljno tečnosti (pola do puna čaša vode).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Mehanička opstrukcija gastrointestinalnih ili urinarnih puteva.

Potreban je poseban oprez prilikom upotrebe leka Mestinon:

• kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima pluća kao što su bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP).

  Potreban je oprez pri upotrebi leka Mestinon kod:

• pacijenata sa aritmijama, kao što su bradikardija i atrioventrikularni blok (AV blok). Stariji pacijenti su podložniji aritmijama češće nego mlađi odrasli pacijenti.

• infarkta miokarda, dekompenzovane srčane insuficijencije

• hipotenzije

• vagotonije

• peptičkog ulkusa

• pacijenata posle operacije gastrointestinalnog trakta

• epilepsije

• Parkinsonove bolesti

• hipertireodizma

• pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videte odeljak 4.2)

  U slučaju postojanja ovih bolesti, potrebno je pažljivo proceniti povećan rizik u odnosu na korist terapije.

  Veoma visoke doze piridostigmin-bromida mogu zahtevati primenu atropina ili drugih antiholinergika kako bi se neutralisao muskarinski efekat, a zadržao nikotinski efekat.

  Predoziranje piridostigmin-bromidom može dovesti do holinergičke krize. Holinergička kriza se mora razlikovati od mijastenične krize koja se može javiti zbog pogoršanja bolesti. I holinergička i mijastenična kriza se mogu manifestovati kao izrazita ili povećana mišićna slabost.

  Mijastenična kriza može zahtevati intenzivniju terapiju inhibitorom holinesteraze (npr. Mestinon 60).

  U slučaju holinergičke krize, odmah treba prekinuti terapiju piridostigmin-bromidom i započeti odgovarajuće suportivne mere uključujući veštačko disanje (videti odeljak 4.9).

  Piridostigmin-bromid se prvenstveno izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega i zato ga treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega mogu biti potrebne manje doze leka (videti odeljak 4.2).

  Pacijenti sa retkim, naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharoza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Imunosupresivni lekovi

Istovremena terapija imunosupresivima ili steroidima može povećati efekat piridostigmin-bromida. Međutim, novo uvođenje kortikosteroida u terapiju može inicijalno pogoršati simptome mijastenije gravis.

Timektomija

Nakon timektomije, može biti potrebno smanjenje doze leka

Metilceluloza

Metilceluloza sprečava resorpciju piridostigmin-bromida. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu lekova koji sadrže metilcelulozu kao pomoćnu supstancu.

Antiholinergici

Atropin i skopolamin antagonizuju muskarinsko dejstvo piridostigmin-bromida. Smanjena intestinalna pokretljivost izazvana ovim lekovima može da inhibira resorpciju piridostigmin-bromida.

Mišićni relaksansi

Piridostigmin-bromid antagonizuje dejstvo nedepolarizujućih mišičnih relaksanasa (npr. pankuronijuma, vekuronijuma).

Blokirajuće dejstvo depolarizujućih miorelaksanasa (npr. suksametonijum) može biti produženo pod dejstvom piridostigmin-bromida.

Drugi lekovi

Aminoglikozidni antibiotici (npr. neomicin i kanamicin), lokalni anestetici i neki opšti anestetici, antiaritmici i druge supstance koje interferiraju sa neuromuskularnom transmisijom, mogu da utiču na dejstvo piridostigmin-bromida.

Treba izbegavati istovremenu primenu leka Mestinon i spoljašnju primenu na velikim površinama tela N,N- dietil-m-toluamida (DEET, repelent za insekte), koji se nalazi u Autanu i drugim sličnim proizvodima, jer piridostigmin-bromid može povećati toksičnost DEET-a.

Plodnost

Ispitivanja na životinjama nisu pokazala nikakav uticaja na plodnost muškaraca ili žena (videti odeljak 5.3).

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o upotrebi leka Mestinon tokom trudnoće.

U ispitivanja na životinjama, piridostigmin-bromid nije pokazao teratogene efekte nakon oralne primene. Međutim, pri dozama koje su toksične za majku, primećena je fetalna toksičnost i efekti na potomstvo (videti odeljak 5.3).

Piridostigmin-bromid prolazi placentalnu barijeru. Kako se ozbiljnost mijastenije gravis često značajno menja u trudnoći, posebna pažnja se mora posvetiti sprečavanju predoziranja da bi se izbegla pojava holinergičke krize.

Zbog toga je primena leka Mestinon tokom trudnoće dozvoljena samo ako je neophodno. Novorođenčad treba pratiti zbog mogućih uticaja leka.

Intravenska primena inhibitora holinesteraze može izazvati prevremeni porođaj. Postoji rizik od prevremenog porođaja posebno kod upotrebe leka pri kraju trudnoće. Nije poznato da li postoji rizik od prevremenog porođaja kod oralne primene leka.

Dojenje

Piridostigmin-bromid je detektovan u niskim koncentracijama u plazmi novorođenčadi/dece žena koje doje, a koje su na terapiji. Podaci dobijeni za ograničen broj slučajeva, ne pokazuju uticaj na novorođenčad/decu koja doje. Ako je lečenje potrebno, odojčad treba pratiti zbog mogućih uticaja leka ili prestanka dojenja.

Zbog toga što piridostigmin-bromid može dovesti do poremećaja akomodacije ili suženja zenica, može imati uticaja na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Ukoliko osnovna bolest nije dovoljno kompenzovana ili ukoliko postoje holinergički efekti nakon relativnog predoziranja lekom Mestinon, psihofizička sposobnost prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti narušena.

Kao i svi holinergički lekovi, lek Mestinon može imati neželjena dejstva na funkciju autonomnog nervnog sistema.

Muskarinska neželjena dejstva mogu uključiti: mučninu, povraćanje, dijareju, grčeve u stomaku, gastrointestinalni hipermotilitet, kao i povećanu bronhijalnu sekreciju, hipersalivaciju, bradikardiju i miozu. Primarni nikotinski efekti su: grčevi u mišićima, fascikulacije i mišićna slabost.

Neželjena dejstva su navedena prema sistemima organa i učestalosti. Kategorije učestalosti su sledeće: Veoma često (≥ 1/10);

Često (≥ 1/100 do <1/10); Povremeno (≥ 1/1000 do <1/100); Retko (≥ 1/10000 do <1/1.000); Veoma retko (<1/10000),

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka). Zabeležena su sledeća neželjena dejstva:

Poremećaji imunskog sistema

Nepoznata učestalost : Preosetljivost na lek

Psihijatrijski poremećaji

Ukoliko su prisutne organske moždane promene, mogu se javiti psihopatološki simptomi, pa čak i psihoze tokom terapije piridostigmin-bromidom; postojeći simptomi se mogu intenzivirati.

Poremećaji nervnog sistema Nepoznata učestalost : Sinkopa

Poremećaji oka

Nepoznata učestalost : mioza, pojačano lučenje suza, poremećaji akomodacije (npr. zamućen vid)

Kardiološki poremećaji

Nepoznata učestalost : aritmija (uključujući bradikardiju, tahikardiju, AV blok), Princmetalova angina

Vaskularni poremećaji

Nepoznata učestalost : crvenilo, hipotenzija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Nepoznata učestalost : povećana bronhijalna sekrecija povezana sa bronhijalnom opstrukcijom; pacijenti sa astmom mogu imati respiratorne probleme.

Gastrointestinalni poremećaji

Nepoznata učestalost : mučnina, povraćanje, dijareja, gastrointestinalni hipermotilitet, hipersalivacija, abdominalni simptomi (npr, slabost, bol, grčevi).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retko: osip kože (obično nestane nakon obustave primene leka. Ne treba koristiti lekove koji sadrže bromide)

Nepoznata učestalost : hiperhidroza, urtikarija

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Nepoznata učestalost : povećana mišićna slabost, fascikulacije (mišićni trzaji), tremor, grčevi u mišićima ili hipotonija

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Nepoznata učestalost : povećan nagon za mokrenjem.

Pojava neželjenih dejstava je obično dozno zavisna.

Tokom terapije lekom Mestinon (prvenstveno pri oralnim dozama većim od 150 mg do 200 mg piridostigmin-bromida na dan) može se javiti pojačano znojenje, salivacija, lučenje suza, povećana bronhijalna sekrecija, mučnina, povraćanje, dijareja, grčevi u stomaku (zbog povećane gastrointestinalne aktivnosti), povećan nagon za mokrenjem, mišićni tremor, grčevi u mišićima, mišićna slabost ili poremećaji

akomodacije oka (videti odeljak 4.9). Nakon uzimanja većih doza (500 mg do 600 mg piridostigmin-bromida dnevno, oralno) bradikardija kao i neželjene kardiovaskularne reakcije i hipotenzija se mogu javiti.

Kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća (HOBP), može doći do opstrukcije respiratornih puteva pored već povećane bronhijalne sekrecije. Pacijenti sa astmom mogu razviti respiratorne probleme.

Navedena neželjena dejstva takođe mogu biti znak predoziranja ili holinergičke krize. Zbog toga, uzrok pojave neželjenih dejstva u svakom slučaju treba da bude razjašnjen (videti odeljak 4.9).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje lekom može da izazove holinergičku krizu koja zahteva pažljivo praćenje. Ukoliko se takva situacija ne prepozna, može doći do respiratorne paralize koja može biti životno ugrožavajuća.

Simptomi holinergičke krize:

Muskarinski efekti

Hipersalivacija, lakrimacija, rinoreja, jako znojenje, povećana bronhijalna sekrecija, bronhospazam, crvenilo kože, mioza i poremećaji akomodacije, vrtoglavica, mučnina i povraćanje, pojačana peristaltika i dijareja, nevoljna mikcija i defekacija praćena grčevima u stomaku, ekstremna bradikardija do tačke srčanog zastoja, pad krvnog pritiska do tačke cirkulatornog kolapsa, periodična sinusna tahikardija, plućni edem.

Nikotinski efekti

Povremeni grčevi u mišićima, fascikulacije, adinamija, opšta slabost do tačke paralize koja u veoma ozbiljnim slučajevima može uzrokovati apneu i cerebralnu anoksiju.

Simptomi poremećaja centralnog nervnog sistema uključuju nemir, konfuziju, nerazgovetan govor, nervozu, razdražljivost i vizuelne halucinacije. Takođe se mogu javiti i konvulzije i koma.

Terapija holinergičke krize:

• odmah prekinuti primenu inhibitora acetilholinesteraze. Prekid treba da traje tri do četiri dana.

• u slučaju ozbiljne depresije disanja, uvesti veštačko disanje

• spora intravenska primena atropina (1 mg do 2 mg atropin-sulfata)(svakih 5 do 30 minuta, ako je potrebno) i smanjenje doze u skladu sa kliničkim stanjem (naročito je potrebno pratiti puls)

• bez plazma terapije

• za respiratornu kongestiju zbog guste sluzi: intenzivna respiratorna higijena, tečnost primenjena intravenski, sekretolitici, ako je potrebno, bronholitici.

• oprezan nastavak terapije inhibitorima acetilholinesteraze, na primer, počevši sa 0,5 mg piridostigmin-bromida primenjenog parenteralno svakih 4 do 6 sati ili 20 mg piridostigmin-bromida oralno četiri puta dnevno.

  Terapija poremećaja akomodacije:

  Midriatici, na primer, tropikamid (pratiti krvni pritisak!).