Epica® 75mg kapsula, tvrda

Neuropatski bol

Lek Epica je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.

Epilepsija

Lek Epica se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija kod odraslih, sa ili bez sekundarne generalizacije.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Lek Epica je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja kod odraslih.

Doziranje

Doza se kreće od 150 mg do 600 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.

Neuropatski bol

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno posle perioda od 3 do 7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.

Epilepsija

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno posle perioda od nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Dozni opseg iznosi od 150 do 600 mg dnevno, podeljen u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za lečenjem treba redovno procenjivati.

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Prekid primene pregabalina

U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje u toku najmanje 1 nedelje nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem renalne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:

 1,23 ·[140 –uzrast (godine)] x telesna masa kg  

^{CLcr(mL/min) =}koncentracija kreatinina u serumu mikromol / L^{(x 0,85 za žene)}

 

Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi, dnevnu dozu pregabalina treba prilagoditi na osnovu funkcije bubrega. Kao dodatak na dnevnu dozu, dodatnu dozu treba dati odmah nakon četvoročasovnog postupka hemodijalize (videti Tabelu 1).

Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu bubrežne funkcije

*Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema režimu doziranja kako bi se odredili mg/dozi

+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Epica kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Podaci koji su trenutno dostupni su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati nikakve preporuke o doziranju.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze pregabalina usled oslabljene funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Način primene

Lek Epica se može uzimati sa hranom ili bez nje. Lek Epica je namenjen samo za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa dijabetesom

U saglasnosti sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom koji dobijaju u telesnoj masi tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagoditi terapiju hipoglikemijskim lekovima.

Reakcije preosetljivosti

Ima podataka dobijenih iz postmarketinškog praćenja pregabalina o pojavi reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su oticanje lica, područja oko usta ili gornjih disajnih puteva.

Teške kožne neželjene reakcije (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs)

Retko su prijavljivane teške kožne neželjene reakcije povezane sa primenom pregabalina, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom. U trenutku propisivanja leka, pacijente je potrebno savetovati o znacima i simptomima i pažljivo pratiti imaju li kožne reakcije. Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, primenu pregabalina treba odmah obustaviti i razmotriti alternativnu terapiju (ukoliko je potrebno).

Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji

Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i pospanost, što može povećati pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. U postmarketinškim studijama prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.

Dejstva povezana sa vidom

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je veća kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su

primali placebo (videti odeljak 5.1).

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je takođe pojava neželjenih reakcija na čulo vida koje obuhvataju gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne. Prekid terapije pregabalinom može dovesti do povlačenja ili poboljšanja tih simptoma.

Bubrežna insuficijencija

Prijavljeni su slučajevi bubrežne insuficijencije i u nekim slučajevima prekid terapije pregabalinom pokazao je da je ova neželjena reakcija reverzibilna.

Obustavljanje istovremene primene antiepileptika

Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičnih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.

Kongestivna srčana insuficijencija

U postmarketinškom praćenju pregabalina bilo je prijava kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba koristiti sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija.

Terapija centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanost je povećana. To se može pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. spazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog stanja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina kod ovog stanja.

Respiratorna depresija

Prijavljeni su slučajevi teške respiratorne depresije povezane sa primenom pregabalina. Pacijenti sa kompromitovanom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjem, oštećenjem funkcije bubrega, pacijenti koji istovremeno primenjuju depresore CNS-a i starije osobe, mogu biti izloženi većem riziku od nastanka ove teške neželjene reakcije. Kod ovih pacijenata može biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).

Suicidalne ideje i ponašanje

Suicidalne ideje i ponašanje su prijavljeni kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima za nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima takođe je pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika. Slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja su zabeleženi kod pacijenata lečenih pregabalinom u postmarketinškom praćenju (videti odeljak 4.8). Epidemiološka studija koja koristi dizajn u kom su pacijenti sami sebi kontrola (koje je kod istih osoba poredilo periode sa terapijom i periode bez terapije) pokazala je postojanje povećanog rizika od novih pojava suicidalnog ponašanja i smrtnih ishoda kod pacijenata koji su lečeni pregabalinom.

Savetuje se pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja ili ponašanja. Potrebno je pratiti pacijente kako bi se uočili eventualni znakovi suicidalnih ideja i ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Potrebno je razmotriti prekid primene pregabalina u slučaju pojave suicidalnih ideja i ponašanja.

Smanjena funkcija donjeg dela gastrointestinalnog trakta

U toku postmarketinškog izveštavanja prijavljeni su događaji povezani sa smanjenom funkcijom donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih osoba).

Istovremena upotreba sa opioidima

Savetuje se oprez kada se propisuje istovremena primena pregabalina sa opioidima zbog rizika od depresije

CNS-a (videti odeljak 4.5). U studiji slučaj-kontrola (engl. case-control study) kod korisnika opioida, pacijenti koji su istovremeno primali pregabalin sa opioidima bili su izloženi povećanom riziku od smrti povezane sa opioidima u poređenju sa pacijentima koji su primali samo opioid (prilagođeni odnos verovatnoća (engl. adjusted odds ratio) [aOR] 1,68 [95% CI, 1,19 – 2,36]). Ovaj povećani rizik je primećen kod primene malih doza pregabalina (≤ 300 mg, aOR 1,52 [95% CI, 1,04 – 2,22]) i postojao je trend većeg rizika kod primene većih doza pregabalina (> 300 mg, aOR 2,51 [95% CI 1,24 – 5,06]).

Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost

Pregabalin može izazvati zavisnost od leka, koja se može javiti i pri terapijskim dozama. Prijavljeni su slučajevi zloupotrebe i pogrešne upotrebe leka. Pacijenti sa istorijom zloupotrebe supstanci mogu biti izloženi većem riziku od pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti od pregabalina, pa je potreban oprez prilikom primene pregabalina kod tih pacijenata. Pre propisivanja pregabalina, potrebno je pažljivo proceniti rizik od pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti kod pacijenata.

Pacijente koji primaju pregabalin treba pratiti kako bi se uočili znakovi i simptomi pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti od pregabalina, kao što su razvoj tolerancije, povećanje doze i kompulzivno traženje leka.

Simptomi obustave

Nakon prekida kratkotrajnog i dugotrajnog lečenja pregabalinom, uočeni su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Prijavljeni su sledeći simptomi: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, nervoza, depresija, suicidalna ideacija, bol, konvulzije, hiperhidroza i vrtoglavica. Pojava simptoma obustave nakon prekida primene pregabalina može ukazivati na zavisnost od leka (videti odeljak 4.8). Pacijenta treba o tome obavestiti na početku terapije. Ukoliko treba prekinuti lečenje pregabalinom, preporučuje se da se to učini postepeno tokom najmanje jedne nedelje nezavisno od indikacije (videti odeljak 4.2).

Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prekida terapije pregabalinom.

Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave terapije mogu biti povezani sa dozom.

Encefalopatija

Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da izazovu encefalopatiju.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija

Primena leka Epica u prvom trimestru trudnoće može izazvati znatna urođena oštećenja ploda. Pregabalin ne treba koristiti tokom trudnoće osim ukoliko je korist od lečenja za majku jasno veća od mogućeg rizika za fetus. Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju tokom terapije (videti odeljak 4.6).

Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (<2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibiše metabolizam lekova in vitro, a ne vezuje se ni za proteine plazme, malo je verovatno da može izazvati ili biti podložan farmakokinetičkim interakcijama.

In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza

U skladu sa gorenavedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.

Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol

Istovremena primena pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne menja

farmakokinetiku obe supstance u stanju ravnoteže.

Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem

Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama.

U postmarketinškom praćenju, prijavljena je pojava respiratorne insuficijencije, kome i smrti kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i opioide i/ili druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS).

Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivnih i grubih motornih funkcija izazvanih oksikodonom.

Interakcije kod starijih

Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija

Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju tokom terapije (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Pokazano je da pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova (videti odeljak 5.2). Pregabalin može da prođe kroz placentu kod ljudi.

Ozbiljne kongenitalne malformacije

Podaci iz nordijske opservacijske studije koja je obuhvatila više od 2700 trudnoća izloženih pregabalinu tokom prvog trimestra, pokazali su veću prevalencu ozbiljnih kongenitalnih malformacija (engl. major congenital malformations, MCM) među pedijatrijskom populacijom (živom ili mrtvorođenom) izloženoj pregabalinu u poređenju sa populacijom koja nije bila izložena (5,9% u odnosu na 4,1%).

Rizik od MCM među pedijatrijskom populacijom izloženoj pregabalinu tokom prvog trimestra bio je nešto veći u poređenju sa populacijom koja nije bila izložena (prilagođeni odnos prevalence i 95% interval pouzdanosti: 1,14 (0,96-1,35)) i u poređenju sa populacijom izloženoj lamotriginu (1,29 (1,01 –1,65)) ili duloksetinu (1,39

(1,07–1,82)).

Analize specifičnih malformacija pokazale su veći rizik od nastanka malformacija nervnog sistema, oka, orofacijalnih rascepa, urinarnih malformacija i genitalnih malformacija, ali su brojčani podaci bili mali i procene neprecizne.

Lek Epica ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukoliko je to neophodno (ako korist od lečenja za majku jasno prevazilazi mogući rizik za plod).

Dojenje

Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenče/odojče nije poznato. Potrebno je doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom, uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.

Plodnost

Nisu dostupni klinički podaci o uticaju pregabalina na plodnost žena.

U kliničkom ispitivanjimu koje je procenjivalo uticaj pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi dozama pregabalina od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nije uočen uticaj na pokretljivost spermatozoida.

Jedna studija plodnosti na ženkama pacova pokazala je neželjena dejstva na reprodukciju. Studije plodnosti na mužjacima pacova pokazale su neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije

poznat (videti odeljak 5.3).

Lek Epica može da ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Epica može da izazove vrtoglavicu i pospanost pa samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima, rukuju složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li ovaj lek utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.

Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bile su vrtoglavica i pospanost.

U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema klasi sistema organa i učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva navedena su prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija na CNS i naročito pospanosti (videti odeljak 4.4).

Dodatne reakcije prijavljene iz postmarketinških izveštaja su uključene u tabeli u nastavku kao italic.

Tabela 2. Neželjene reakcije na pregabalin

*Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST).

Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije pregabalinom uočeni su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Prijavljeni su sledeći simptomi: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, suicidalna ideacija, bol, hiperhidroza i vrtoglavica. Ovi simptomi mogu da ukazuju na zavisnost od leka. Pacijenta o tome treba obavestiti na početku terapije. U vezi sa prekidom dugotrajnog lečenja pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave mogu biti dozno zavisni (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil pregabalina uočen u pet pedijatrijskih studija kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama, sa ili bez sekundarne generalizacije (12-nedeljna studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina, n=295; 14-dnevna studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, n=175; studija farmakokinetike i podnošljivosti, n=65 i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti, n=54 i n=431) bio je sličan onom koji je uočen kod studija bezbednosti kod odraslih pacijenata sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji pregabalina uočeni u 12-nedeljnoj studiji su bili somnolencija, pireksija, infekcija gornjeg respiratornog trakta, povećan apetit, povećana telesna masa i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji pregabalina uočeni u 14-nedeljnoj studiji su bili somnolencija, infekcija gornjeg respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju somnolenciju, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljeni i epileptični napadi.

U retkim slučajevima, prijavljeni su slučajevi kome.

Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može da uključi hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2 Tabela 1).