• Prevencija rekurentnih infekcija virusom hepatitisa B nakon transplantacije jetre usled oštećenja jetre izazvanog hepatitisom B u kombinaciji sa antivirusnom terapijom.

• Imunoprofilaksa hepatitisa B:

  • Prilikom slučajne izloženosti neimunizovanih pojedinaca (uključujući i osobe kod kojih nije izvršena kompletna vakcinacija ili čiji je status nepoznat)

  • Kod pacijenata na hemodijalizi, dok vakcinacija ne počne da deluje

  • Kod novorođenčadi čije su majke nosioci virusa hepatitisa B

  • Kod pojedinaca kod kojih se nije javio imunski odgovor (nema merljivih hepatitis B antitela) nakon vakcijnacije i kod kojih je prevencija neophodna zbog kontinuiranog rizika od infekcije virusom hepatitisom B.

  • Takođe treba razmotriti i druge zvanične smernice o odgovarajućoj upotrebi humanog hepatitis B imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Doziranje

Prevencija rekurentnih infekcija virusom hepatitisa B nakon transplantacije jetre usled oštećenja jetre izazvanog hepatitisom B

Odrasli

10000 i.j. na dan transplantacije, peri-operativno;

zatim 2000-10000 i.j./dan tokom 7 dana, i po potrebi za održavanje nivoa antitela preko 100-150 i.j./L kod HBV-DNA negativnih pacijenata i preko 500 i.j./L kod HBV-DNA pozitivnih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Doziranje treba prilagoditi prema površini tela, na osnovu 10000 i.j./L,73 m³.

Imunoprofilaksa hepatitisa B

• Prevencija hepatitis B u slučaju slučajne izloženosti kod neimunizovanih pojedinaca

  Najmanje 500 i.j., u zavisnosti od intenziteta izloženosti, što je pre moguće nakon izlaganja, poželjno u roku od 24 do 72 sata.

• Imunoprofilaksa hepatitisa B kod pacijanata na hemodijalizi

  8-12 i.j/kg, maksimalno 500 i.j., svaka dva meseca do serokonverzije nakon vakcinacije.

• Prevencija hepatitis B kod novorođenčadi čije su majke nosioci hepatitisa B,

30-100 i.j/kg po rođenju ili što je pre moguće nakon rođenja U kliničkoj praksi, poželjan je intramuskularni način primene kad god je potrebna ponovljena primena kako bi se postigla serokonverzija nakon vakcinacije. Primena humanog hepatitis B imunoglobulina može se ponavljati do serokonverzije nakon vakcinacije.

U svim navedenim situacijama, vakcinacija protiv hepatitis B se strogo preporučuje. Prva doza vakcine može se dati istog dana kada i humani hepatitis B imunoglobulin, ali na drugom mestu na telu.

Kod osoba kod kojih se ne javi imunski odgovor nakon vakcinacije (nema merljivih hepatitis B antitela) i kod kojih je je kontinuirana profilaksa neophodna, treba razmotriti primenu 500 i.j. kod odraslih i 8 i.j./kg kod dece svaka 2 meseca; smatra se da je minimalni zaštitni titar antitela 10 mi.j./mL.

Takođe treba uzeti u obzir raspored doza i doze humanog hepatitis B imunoglobulina za intravensku upotrebu, preporučene u drugim zvaničnim smernicama.

Način primene

Lek Venbig se primenjuje intravenskim putem.

Lek Venbig bi trebalo primeniti intravenskom infuzijom početnom brzinom od 0,46 – 0,92 mL/kg/h ( na primer, kod pacijenata telesne mase 65 kg brzinom 10-20 kapi/minutu) tokom 20-30 minuta.U slučaju neželjenih reakcija, videti odeljak 4.4. ili se brzina primene mora smanjiti ili infuzija zaustaviti. Ukoliko se dobro podnosi, brzina primene preostalog dela infuzije može se postepeno povećavati do maksimalne od 1,85 mL/kg/hr ( na primer, kod pacijenata telesne mase 65 kg brzinom od 40 kapi/minutu) .

Za instrukcije o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa selektivnom deficijencijom IgA kod kojih su se razvila antitela na IgA, jer primena leka koji sadrži IgA može da dovede do anafilakse.

Kod pacijenata treba redovno pratiti vrednosti anti-HBs antitela u serumu.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljvost bioloških lekova, potrebno je jasno zabeležiti naziv i broj serije primenjenog leka.

Mere opreza pri upotrebi leka

Potencijalne komplikacije često mogu biti izbegnute tako što će se obezbediti da pacijenti:

• nisu osetljivi na humani normalni imunoglobulin tako što će se lek prvo polako ubrizgavati (brzina primene 0,46 - 0,92 mL / kg / sat)

• budu pažljivo praćeni na pojavu bilo kakvih simptoma tokom trajanja infuzije. Posebno pacijenti koji prethodno nisu primali humani normalni immunoglobulin, pacijenti koji su prešli sa alternativnog i.v.Ig ili kada je prošao duži vremenski period od prethodne infuzije treba da se nadgledaju u bolnickom okruženju tokom prve infuzije i tokom prvog sata nakon prve infuzije, kako bi se uočili potencijalni znaci neželjenih dejstava i obezbedilo hitno medicinsko lečenje ukoliko se javi problem. Sve ostale pacijente treba pratiti tokom najmanje 20 minuta nakon primene.

Kod svih pacijenata, primena i.v.Ig zahteva:

• odgovarajuću hidrataciju pre započinjanja infuzije sa i.v.Ig

• praćenje količine izlučenog urina

• praćenje koncentracije kreatinina u serumu

• izbegavanje istovremene primene diuretika Henlijeve petlje.

U slučaju neželjenih reakcija, treba ili smanjiti brzinu primene i ili prekinuti infuziju. Potrebna terapija zavisi od prirode i težine neželjene reakcije.

Reakcija na infuziju

Određenje neželjene reakcije na lek (primer glavobolja, crvenilo, drhtavica, mijalgija, zviždanje u grudima tahikardija, bol u donjem delu leđa, mučnina i hipotenzija) mogu biti povezane sa brzinom infuzije. Treba se strogo pridržavati preporučene brzine infuzije navedene u odeljku 4.2. Pacijenta treba pažljivo pratiti i posmatrati zbog pojave bilo kakvih simptoma tokom trajanja infuzije.

Određene neželjene reakcije mogu se javljati češće:

• u slučaju velike brzine infuzije

• kod pacijenata sa hipo ili agamaglobulinemijom sa ili bez IgA deficijencije.

Preosetljivost

Prave reakcije preosetljivosti su retke.

Lek Venbig sadrži male količine IgA. Kod pojedinaca sa deficitom IgA postoji mogućnost za razvoj IgA antitela i može doći do anafilaktičke reakcije nakon primene komponenti krvi koje sadrže IgA. Zbog toga lekar mora da razmotri korist od lečenja lekom Venbig nasuprot potencijalnom riziku od reakcije preosetljivosti.

Retko, humani hepatitis B imunoglobulin može izazvati pad krvnog pritiska sa anafilaktičkom reakcijom, čak i kod pacijenata koji su dobro podnosili prethodnu terapiju imunoglobulinima.

Pacijenti moraju biti informisani o prvim znacima reakcija preosetljivosti kao što su urtikarija, generalizovana urtikarija, osećaj stezanja u grudima, vizing, hipotenzija i anafilaksa. U zavisnosti od prirode i težine neželjene reakcije treba primeniti odgovarajuću terapiju.

Sumnja na alergijsku ili reakciju anafilaktičkog tipa zahteva prekid primene leka istog trenutka. U slučaju šoka, treba primeniti standardni medicinski anti šok tretman.

Interferencija sa serološkim testovima

Nakon primene imunoglobulina prolazno povećanje različitih pasivno prenetih antitela u krv pacijenta može dovesti do lažno pozitivnihrezultata seroloških testova

Pasivna transmisija antitela na antigene eritrocita, npr. A, B, D može uticati na rezultate pojednih seroloških testova na antitela eritrocita na primer na direktni antiglobulinski test (DAT, direktni Coombs-ov test).

Prenosivi agensi

Standardne mere za prevenciju infekcija usled upotrebe lekova pripremljenih od humane krvi ili plazme uključuju selekciju donora, ispitivanje prisutnosti specifičnih markera infekcije u pojedinačnim donacijama i sveukupnoj prikupljenoj (engl. pool) plazmi, i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivaciju/uklanjanje virusa.

Bez obzira na to, kada se primenjuju lekovi pripremljeni od humane krvi ili plazme, mogućnost prenosa infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo važi i za nepoznate viruse ili viruse u razvoju kao i za ostale patogene.

Mere koje se preduzimaju smatraju se efikasnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), virus hepatitisa B (HBV), virus hepatitisa C (HCV), i za viruse bez omotača kao što je virus hepatitisa A (HAV).

Mere koje se preduzimaju mogu biti ograničeno efikasne protiv virusa bez omotača kao što je parvovirus B19. Postoje ohrabrujuća klinička iskustva koja se odnose na izostanak prenošenja hepatitisa A ili parvovirusa B19 imunoglobulinima, a pretpostavlja se da sadržaj antitela značajno doprinosi bezbednosti od virusa.

Strogo se preporučuje da se pri svakoj primeni leka Venbig, zabeleži ime pacijenta i broj serije leka, kako bi se napravila veza između pacijenta i serijskog broja leka.

Važne informacije o nekim sastojcima leka VENBIG

Ovaj lek sadrži do 39 mg natrijuma po bočici od 10 mL i do 175,5 mg natrijuma po bočici od 45 mL, što odgovara 1,9% i 8,7% od preporučene maksimalne dnevne količine unosa od 2 g natrijuma za odrasle osobe po preporuci Svetske zdravstvene organizacije.

Ovaj lek sadrži do 92 mg saharoze po mL (91,9 mg/mL). Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa rizikom od akutne bubrežne insuficijencije.

Sledeće neželjene reakcije povezane su sa primenom humanih normalnih imunoglobulina za intravensku primenu (i.v.Ig):

Tromboembolizam

Postoje klinički dokazi o povezanosti primene i.v.Ig i tromboembolijskih događaja kao što su infarkt miokarda, cerebrovaskularni događaj (uključujući moždani udar), embolija plućna i tromboze dubokih vena za koje se prtpostavlja da su povezani sa relativnim povećanjem viskoznosti krvi nastalim usled pojačanog priliva imunoglobulina kod pacijenata sa postojećim rizikom. Treba biti oprezan prilikom propisivanja i

primene i.v.Ig kod gojaznih pacijenata i pacijenata sa postojećim faktorima rizika za pojavu trombotičkih događaja (kao što su starije životno doba, hipertenzija, dijabetes melitus i istorija vaskularnog oboljenja ili trombotičkih epizoda, pacijenti sa stečenim ili naslednim trombofilnim poremećajima, pacijenti sa produženim periodom imobilizacije, pacijenti sa teškom hipovolemijom, pacijenti sa oboljenjima koja povećavaju viskoznost krvi).

Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od tromboembolijskih neželjenih reakcija, i.v.Ig lekove treba primenjivati minimalnom brzinom infuzije i u najnižoj primenljivoj dozi.

Akutna insuficijencija bubrega

Prijavljeni su slučajevi akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata koji su primali i.v.Ig terapiju. U većini slučajeva identifikovani su faktori rizika, poput postojeće insuficijencije bubrega, dijabetes melitusa, hipovolemije, prekomerne telesne mase, istovremeno primenjenih nefrotoksičnih lekova ili starost preko 65 godina.

Bubrežne parametre je potrbno proceniti pre infuzije i.v.Ig, naročito kod pacijenata za koje je procenjeno da imaju potencijalno povećani rizik za razvoj akutne insuficijencije bubrega i ponovo u odgovarajućim intervalima. Kod pacijenata sa rizikom od akutne bubrežne insuficijencije, i.v.Ig lekove treba primenjivati minimalnom brzinom infuzije i u najnižoj primenjivoj dozi.

Iako su izveštaji o disfunkciji bubrega i akutnoj insuficijenciji bubrega bili povezivani sa upotrebom mnogih licenciranih i.v.Ig lekova, koji sadrže različite pomoćne supstance poput saharoze, glukoze ili maltoze, broj onih koji sadrže saharozu kao stabilizator činio je nesrazmerno veliki udeo. Kod pacijenata sa rizikom može se razmatrati upotrebu i.v.Ig lekova koji ne sadrže navedene pomoćne supstance. Lek Venbig sadrži saharozu (videti odeljak 2.).

Sindrom aseptičnog meningitisa (AMS)

Zabeleženo je da se sindrom aseptičkog meningitisa javlja udružen sa terapijom i.v.Ig. Sindrom obično počinje u roku od nekoliko sati do 2 dana nakon lečenja i.v.Ig. Ispitivanja cerebrospinalne tečnosti su često ukazivana nasa pleocitozu do nekoliko hiljada ćelija po mm3, uglavnom iz granulocitne loze, I povišen nivo proteina do nekoliko stotina mg/dL.

Kod pacijenata koji ispoljavaju takve znake i simptome potrebno je obaviti detaljan neurološki pregled, uključujući I ispitivanje cerebrospinalne tečnosti kako bi seisključili drugi uzroci meningitisa.

Prekid i.v.Ig terapije imao je za rezultat remisiju sindroma aseptičnog meningitisa u roku od nekoliko dana bez posledica.

Hemolitička anemija

i.v.Ig lekovi mogu sadržati antitela na krvne grupe koji mogu delovati kao hemolizini i indukovati in vivo oblaganje eritrocita imunoglobulinima, i time prouzrokovati pozitivnu direktnu antiglobulinsku reakciju (Coombs-ov test) i retko, hemolizu. Kao posledica i.v. Ig terapije može razviti hemolitička anemija zbog povećane sekvestracije eritrocita. Pacijente koji primaju i.v.Ig treba pratiti u cilju otkrivanja kliničkih znakova i simptoma hemolize.

Neutropenija / leukopenija

Prolazno smanjenj broja neutrofila i/ili epizode neutropenije, ponekad teške, zabeležene su nakon terapije i.v.Ig. Ovo se obično javlja u roku od nekoliko sati ili dana nakon primene i.v.Ig i spontano se prolazi u roku od 7 do 14 dana.

Akutna povreda pluća izazvana transfuzijom (TRALI)

Kod pacijenata koji primaju i.v.Ig, postoje izveštaji o akutnom nekardiogenom edemu pluća [akutna povreda pluća izazvana transfuzijom (TRALI)]. TRALI karakteriše teška hipoksija, dispneja, tahipneja, cijanoza, groznica i hipotenzija. Simptomi TRALI se obično javljaju tokom ili u roku od 6 sati nakon transfuzije, često u roku od 1-2 sata. Stoga je pacijente koji primaju i.v.Ig potrebno pratiti a infuziju i.v.Ig je neophodno odmah prekinuti u slučaju pojave neželjenih reakcija na plućima. TRALI je stanje potencijalno opasno po život koje zahteva hitno zbrinjavanje u jedinici intenzivne nege.

Pedijatrijska populacija

Nisu potrebne posebne mere ili praćenje.

Žive atenuisane virusne vakcine

Primena imunoglobulina može uticati na razvoj imunskog odgovora na žive atenuisane virusne vakcine kao što su vakcina protiv morbila, rubele, zaušaka i varičela u periodu do 3 meseca.

Nakon primene ovog leka, mora da prođe period od najmanje tri meseca pre vakcinacije živim atenuisanim virusnim vakcinama.

Humani hepatitis B imunogobulin treba primeniti tri do četiri nedelje nakon vakcinacije takvim živim atenuisanim vakcinama; kada je primena humanog hepatitis B imunoglobulina neophodna u roku od tri do četiri nedelje nakon vakcinacije, onda revakcinaciju treba uraditi tri meseca nakon primene humanog hepatitis B imunoglobulina.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedene studije specifičnih interakcija u pedijatrijskoj populaciji.

Trudnoća

Bezbednost primene ovog leka kod trudnica nije ispitana u kontrolisanim kliničkim studijama, te se zbog toga samo uz oprez može primeniti kod trudnica. Pokazano je da i.v.Ig lekovi prolaze placentu, povećano tokom trećeg trimestra. Klinička iskustva sa imunoglobulinima pokazuju da ne treba očekivati štetne efekte na trudnoću, plod ili novorođenče.

Dojenje

Bezbednost primene ovog leka kod dojilja nije ispitana u kontrolisanim kliničkim studijama, te se zbog toga samo sa oprezom može primenjivati kod dojilja.

Imunoglobulini se izlučuju u humano mleko i mogu da doprinesu zaštiti novorođenčeta od patogena.Ne očekuju se negativni efekti na dojenu novorođenčad / odojčad.

Plodnost

Klinička iskustva sa imunoglobulinima pokazuju da ne treba očekivati štetne efekte na plodnost.

Lek Venbig nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijenti kod kojih se tokom terapije jave neželjene reakcije, pre upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba da sačekaju da se neželjene reakcije povuku

Sažetak bezbednosnog profila

Klinički značajna neželjena dejstva lekova koji sadrže humani hepatitis B imunoglobulin za intravensku upotrebu uključuju preosetljivost, anafilaktički šok i akutnu bubrežnu insuficijenciju.

Druga moguća neželjena dejstva, koja se mogu javiti prilikom upotrebe lekova koji sadrže humani hepatitis B imunoglobulin za intravensku upotrebu su: glavobolja, tahikardija, hipotenzija, nauzeja, povraćanje, reakcije na koži, eritem, svrab, pruritus, artralgija, povišena telesna temperatura, slabost i jeza.

Neželjene reakcije izazvane humanim normalnim imunoglobulinima (sa opadajućom učestalošću) obuhvataju (videti odeljak 4.4):

• drhtavica, glavobolja, vrtoglavica, groznica, povraćanje, alergijske reakcije, mučnina, artralgija, hipotenzija i umerena bol u leđima.

• reverzibilne hemolitičke reakcije; naročito kod onih pacijenata sa krvnim grupama A, B i AB i (retko) hemolitička anemija zahteva transfuziju

• ( retko) iznenadni pad krvnog pritiska i u izolovanim slučajevima, anafilaktički šok, čak i kada pacijent nije ispoljio preosetljivost prilikom prethodne primene leka

• (retko) prolazne reakcije na koži (uključujući kožni lupus eritematozus - nepoznate učestalosti)

• (veoma retko) tromboembolijske reakcije kao što su infarkt miokarda, moždani udar, embolija pluća tromboza dubokih vena .

• slučajevi reverzibilnog aseptičnog meningitisa

• slučajevi povećane koncentracije kreatinina u serumu i / ili pojavu akutne insuficijencije bubrega

• slučajevi akutne povrede pluća izazvane transfuzijom (TRALI)

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabela koja je prikazana u nastavku je u skladu sa MedDRA Klasom sistema organa („MedDRA System Organ Classification (SOC) and Preferred Term Level (PT)”) i uključuje neželjene reakcije koji se javljaju pri upotrebi humanog hepatitis B imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Učestalost je procenjena na osnovu sledećeg kriterijuma: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Nema robusnih podataka o učestalosti neželjenih reakcija iz kliničkih studija.

Sledeći podaci su u skladu sa bezbednosnim profilom humanog hepatitis B imunoglobulina za intravensku primenu, i potvrđeni su post-marketinškim iskustvom; kako je post-marketinško prijavljivanje neželjenih reakcija dobrovoljno i iz populacije neizvesne veličine, nije moguće pouzdano utvrditi učestalost ovih reakcija.

Za vreme preventivne terapije graft reinfekcije veoma retki slučajevi reakcija intolerancije mogu biti povezani sa povećanjem intervala između dve primene.

Za informacije o bezbednosti leka u pogledu mogućnosti prenosa infekcije, videti odeljak 4.4. Pedijatrijska populacija

Iako nisu dostupni specifični podaci za pedijatrijsku populaciju, očekuje se da se učestalost, priroda i ozbiljnost neželjenih reakcija ne razlikuju između dece i odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Posledice predoziranja nisu poznate. Predoziranje može dovesti do preopterećenja tečnošću i hiperviskoziteta, naročito kod pacijenata pod rizikom, uključujući starije pacijente, ili pacijente sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega. (videti odeljak 4.4)