Tractocile® 37.5mg/5mL koncentrat za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Tractocile 37.5mg/5mL
Lek Tractocile je indikovan za odlaganje pretećeg prevremenog porođaja kod odraslih trudnica:
-
koje imaju redovne kontrakcije materice u trajanju od najmanje 30 sekundi sa učestalošću od ≥ 4 za 30 minuta,
-
sa dilatiranim cerviksom od 1 do 3 cm (0-3 cm kod žena koje nisu prethodno rađale) i skraćivanjem cerviksa za ≥ 50%,
-
gestacijske starosti od 24 do 33 nedelje,
-
sa normalnom fetalnom srčanom frekvencom.
Doziranje
Terapiju lekom Tractocile treba da započne i prati lekar koji ima iskustvo u lečenju prevremenog porođaja.
Lek Tractocile se daje intravenski u tri uzastopne faze: početna bolus doza (6,75 mg) sa lekom Tractocile, 6,75mg/0,9 mL, rastvor za injekciju, nakon koje odmah sledi kontinuirana infuzija velike doze (infuzija udarne doze od 300 mikrograma/min) lekom Tractocile, 37,5 mg/5 mL, koncentrat za rastvor za infuziju u toku tri sata, a nakon toga se daje manja doza leka Tractocile, 37,5 mg/5 mL, koncentrat za rastvor za infuziju (naknadna doza od 100 mikrograma/min) u trajanju do 45 sati. Ukupna dužina terapije ne sme preći 48 sati. Poželjno je da ukupna doza data u toku jednog punog ciklusa terapije lekom Tractocile ne pređe 330,75 mg atosibana.
Intravensku primena inicijalne bolus injekcije lekom Tractocile, 6,75 mg/0,9 mL, rastvor za injekciju (videti Sažetak karakteristika leka Tractocile, 6,75 mg/0,9 mL, rastvor za injekciju) treba započeti odmah nakon dijagnostikovanja pretećeg prevremenog porođaja. Kada je bolus injekcija data, terapija se nastavlja infuzijom. Ukoliko su kontrakcije materice i dalje prisutne za vreme lečenja lekom Tractocile, potrebno je razmotriti primenu alternativne terapije.
U sledećoj tabeli prikazan je pun režim doziranja koji uključuje primenu bolus injekcije praćenu infuzijom:
| Faza | Režim | Dužina/intenzitet davanja infuzije | Doza atosibana |
| 1 | intravenska bolus injekcija od 0,9 mL u toku 1 min | nije primenljivo | 6,75 mg |
| 2 | intravenska infuzija udarne doze u trajanju od 3 sata | 24 mL/sat (300 mikrograma/min) | 54 mg |
| 3 | naknadna intravenska infuzija u trajanju do 45 sati | 8 mL/sat (100 mikrograma/min) | do 270 mg |
Ponovljeno lečenje
U slučaju da je potrebno ponoviti lečenje atosibanom, takvo lečenje takođe treba započeti bolus injekcijom leka Tractocile, 6,75 mg/0,9 mL, rastvor za injekciju, nakon čega sledi infuzija lekom Tractocile, 37,5 mg/5 mL, koncentrat za rastvor za infuziju.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre
Nema iskustva u lečenju pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Malo je verovatno da će zbog oštećenja funkcije bubrega biti potrebno prilagođavanje doze, jer se samo mala količina atosibana izlučuje urinom.
Atosiban treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost tokom primene leka Tractocile kod trudnica mlađih od 18 godina nisu ustanovljene. Nema raspoloživih podataka.
Način primene
Za uputstvo za pripremu leka pre primene videti odeljak 6.6.
Lek Tractocile se ne sme primenjivati u sledećim slučajevima:
-
Gestacijska starost ispod 24. ili preko 33. navršene nedelje,
-
Prevremena ruptura plodovih ovojnica (vodenjaka) >30 nedelja gestacije,
-
Poremećena srčana frekvenca ploda,
-
Prepartalna uterina hemoragija koja zahteva da se odmah izvede porođaj,
-
Eklampsija i teška preeklampsija zbog kojih se mora izvesti porođaj,
-
Intrauterina smrt ploda,
-
Suspektna intrauterina infekcija,
-
Prednjačenje posteljice (placenta praevia),
-
Prevremeno odlubljivanje normalno usađene posteljice (abrupcija placente),
-
Bilo koje drugo stanje majke ili ploda kod koga je opasno nastaviti sa održavanjem trudnoće,
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Kada se lek Tractocile primenjuje kod pacijentkinja kod kojih se ne može isključiti mogućnost prevremene rupture plodovih ovojnica-(vodenjaka) treba proceniti koji je odnos između koristi od odlaganja porođaja i mogućeg rizika od pojave horioamnionitisa.
Ne postoji iskustvo u primeni leka Tractocile kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Malo je verovatno da bi oštećenje funkcije bubrega zahtevalo prilagođavanje doze, jer se samo mala količina atosibana izlučuje urinom. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre treba obratiti pažnju prilikom primene atosibana (videti odeljke 5.2).
Postoji samo ograničeno kliničko iskustvo u primeni leka Tractocile kod višestrukih trudnoća ili kod pacijentkinja gestacijske starosti između 24 i 27 nedelja zbog malog broja lečenih pacijentkinja. Zbog toga je korist od primene leka Tractocile u ovoj grupi nepotvrđena.
Moguće je ponoviti terapiju lekom Tractocile, ali dostupno je samo ograničeno kliničko iskustvo kada su u pitanju višestruka ponavljanja terapije, do 3 ponovljene terapije (videti odeljak 4.2).
U slučaju intrauterinog zastoja u rastu, odluka o nastavku ili ponovnom započinjanju terapije lekom Tractocile zavisi od procene zrelosti ploda.
Treba razmotriti i praćenje kontrakcija materice i brzine otkucaja srca ploda tokom primene atosibana kao i u slučaju perzistentnih kontrakcija materice.
Kao antagonist oksitocina, atosiban može teoretski da podstakne relaksaciju materice i postpartalno krvarenje, pa zbog toga treba pažljivo nadgledati gubitak krvi nakon porođaja. Međutim, u toku kliničkih ispitivanja nisu uočene nikakve neadekvatne kontrakcije materice nakon porođaja.
Poznato je da su višestruka trudnoća i lekovi sa tokolitičkom aktivnošću, kao što su blokatori kalcijumovih kanala i beta-mimetici, povezani sa povećanim rizikom od edema pluća. Prema tome, atosiban treba primenjivati sa oprezom u slučaju višestruke trudnoće i/ili istovremene primene drugih lekova sa tokolitičkom aktivnošću (videti odeljak 4.8).
Malo je verovatno da atosiban stupa u interakcije sa drugim lekovima posredstvom citohroma P450 pošto su in vitro ispitivanja pokazala da atosiban nije supstrat za citohrom P450 sistem i da ne inhibira enzime citohroma P450 koji metabolišu lekove.
Ispitivanja interakcija su sprovedena na zdravim ispitanicima ženskog pola a korišćeni su betametazon i labetalol. Nisu primećene nikakve klinički značajne interakcije između atosibana i betametazona ili labetalola.
Atosiban treba primenjivati samo onda kada je dijagnoza prevremenog porođaja uspostavljena između 24. i
33. navršene nedelje trudnoće. Ukoliko u toku trudnoće pacijentkinja doji prethodno rođeno dete, dojenje treba prekinuti u toku terapije lekom Tractocile, s obzirom na to da oslobađanje oksitocina tokom dojenja može pojačati kontrakcije uterusa i neutralizovati dejstvo tokolitika.
U kliničkim ispitivanjima sa atosibanom nije zapaženo dejstvo ovog leka na dojenje. Uočeno je da male količine atosibana prelaze iz plazme u majčino mleko kod žena koje doje.
Studije embrio-fetalne toksičnosti nisu pokazale toksično dejstvo atosibana. Nisu sprovedena nikakva ispitivanja o uticaju na plodnost i rani embrionalni razvoj (videti odeljak 5.3).
Moguće neželjene reakcije atosibana na majku opisane su tokom primene atosibana u kliničkim ispitivanjima. Od ukupnog broja pacijentkinja lečenih atosibanom, neželjene reakcije su uočene kod 48% od njih. Uočene neželjene reakcije su uopšteno blage. Najčešće uočena neželjena reakcija kod pacijentkinja je mučnina (14%).
Što se tiče neželjenih reakcija na novorođenče, klinička ispitivanja nisu pokazala postojanje bilo kakvih specifičnih neželjenih reakcija atosibana. Neželjene reakcije kod novorođenčadi bile su u rasponu normalne varijacije i uporedive sa incidencom i u grupi koja je primala placebo i koja je primala beta-mimetik.
Neželjene reakcije navedene u nastavku su prema učestalosti pojavljivanja definisane na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥ 1/1000 do <1/100); retko (≥ 1/10000 do
<1/1000). U svakoj grupi, neželjene reakcije su prikazane po opadajućoj ozbiljnosti.
| MedDRA Klasifikacija sistema organa | Veoma često | Često | Povremeno | Retko |
| Poremećaji imunskog sistema | Alergijska reakcija | |||
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Hiperglikemija | |||
| Psihijatrijski poremećaji | Nesanica | |||
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja, vrtoglavica | |||
| Kardiološki poremećaji | Tahikardija | |||
| Vaskularni poremećaji | Hipotenzija, naleti vrućine | |||
| Gastrointestinalni poremećaji | Mučnina | Povraćanje | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Svrab, raš | |||
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Krvarenje iz materice, atonija materice | |||
| Opšti poremećaji i poremećaji na mestu primene | Reakcija na mestu primene injekcije | Pireksija |
Postmarketinško iskustvo
U postmarketinškom periodu, prijavljeni su respiratorni poremećaji kao što su dispnea i plućni edem, naročito povezani sa istovremenom primenom drugih lekova sa tokolitičkom aktivnošću, kao što su antagonisti kalcijuma i beta-mimetici, i/ili kod žena sa višestrukom trudnoćom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - Tractocile 37.5mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: Ostali ginekološki preparati
ATC šifra: G02CX01
Lek Tractocile sadrži atosiban (INN), sintetski peptid ([Mpa1,D-Tyr(Et)2,Thr4,Orn8]-oksitocin) koji je kompetitivni antagonist humanog oksitocina na nivou receptora. Kod pacova i zamoraca je pokazano da se atosiban vezuje za oksitocinske receptore, da smanjuje učestalost kontrakcija i tonus muskulature materice, što dovodi do suzbijanja kontrakcija materice. Takođe je pokazano da se atosiban vezuje za vazopresinski receptor čime inhibira efekat vazopresina. Prilikom ispitivanja na životinjama atosiban nije ispoljio dejstvo na kardiovaskularni sistem.
U slučajevima prevremenog porođaja kod ljudi, atosiban, primenjen u preporučenoj dozi, antagonizuje kontrakcije materice i indukuje umirenje materice. Početak relaksacije materice nakon primene atosibana je brz, kontrakcije materice se značajno smanjuju u roku od 10 minuta i postiže se stabilno mirovanje materice (≤ 4 kontrakcije/sat) tokom 12 sati.
Faza III kliničkih ispitivanja (CAP-001 studije) uključuje podatke dobijene na osnovu rezultata kod 742 žene sa dijagnozom prevremenog porođaja u periodu između 23. i 33. nedelje gestacije a koje su randomizovane da primaju ili atosiban (prema uputstvu), ili β-agonist (titrirane doze).
Primarni parametar praćenja: primarni ishod efikasnosti bio je udeo žena koje se nisu porodile i kod kojih nije bilo potrebno primeniti alternativnu tokolizu u vremenu od 7 dana nakon započinjanja tzerapije. Podaci pokazuju da kod 59,6% (n=201) žena lečenih atosibanom i 47,7% (n=163), žena koje su primale β-agonist (p=0,0004) nije došlo do porođaja i da nije bilo potrebno primeniti alternativnu tokolizu u vremenu od 7 dana započinjanja terapije. Većina neuspeha u lečenju u CAP-001 izazvana je lošom podnošljivošću. Neuspesi u lečenju, nastali kao posledica nedovoljne efikasnosti, bili su značajno češći (p=0,0003) kod žena lečenih atosibanom (n=48, 14,2%), nego kod onih lečenih β-agonistom (n=20; 5,8%).
U CAP-001 studijama, verovatnoća da ne dođe do porođaja i da ne bude potrebe za primenom alternativne tokolize u periodu od 7 dana nakon početka lečenja bila je slična kod žena lečenih atosibanom i kod onih lečenih beta-mimeticima a koje su bile gestacijske starosti od 24. do 28. nedelja. Međutim, ovaj nalaz je zasnovan na podacima od veoma malog uzorka (n=129 pacijenata).
Sekundarni parametar praćenja: sekundarni parametri efikasnosti uključivali su udeo žena koje se nisu porodile u periodu od 48 sati od započinjanja terapije. U pogledu ovog parametra nije bilo razlike između grupa lečenih atosibanom i beta-mimeticima.
Srednja vrednost (SD) gestacijske starosti na porođaju bila je ista u obe grupe: 35,6 nedelja (3,9) u grupi lečenoj atosibanom i 35,3 nedelje (4,2) u grupi lečenoj β-agonistom (p=0,37). Zadržavanje na lečenju na odeljenju neonatalne intenzivne nege bilo je slično u obe terapijske grupe (oko 30%), a takođe slični su bili i dužina boravka i primena mehaničke ventilacije. Srednja (SD) telesna masa na rođenju bila je 2491 (813) gram u grupi koja je primala atosiban i 2461 (831) gram u grupi koja je primala β-agonist (p=0,58).
Ishod kod majke i deteta se nije očigledno razlikovao između grupa lečenih atosibanom i β-agonistom, ali kliničke studije nisu imale dovoljnu snagu za isključenje mogućih razlika.
Od 361 žene koje su u kliničkim studijama III faze primale atosiban, 73 su primile još najmanje jednu ponovljenu terapiju, 8 njih još najmanje 2 ponovljene terapije, a 2 žene su primile 3 ponovljene terapije (videti odeljak 4.4).
Pošto bezbednost i efikasnost atosibana kod žena sa gestacijskom starošću manjom od 24 navršene nedelje nisu ustanovljene u kontrolisanim randomizovanim studijama, ne preporučuje se lečenje atosibanom u ovoj grupi pacijentkinja (videti odeljak 4.3).
U placebom kontrolisanoj studiji, smrtnost ploda/novorođemčeta u grupi koja je primala placebo bila je 5/295 (1,7%), a u grupi koja je primala atosiban 15/288 (5,2%), pri čemu su se dogodila dva slučaja sa smrtnim ishodom u uzrastu novorođenčeta od pet, odnosno osam meseci. Jedanaest od petnaest smrtnih ishoda u grupi lečenoj lekom atosiban desili su se kod trudnica sa gestacijskom starošću od 20 do 24 nedelje, iako je raspodela pacijentkinja u ovoj podgrupi bila nejednaka (19 žena je primalo atosiban, a 4 placebo). Kod žena sa gestacijskom starošću preko 24 nedelje nije bilo razlike u stopi mortaliteta (1,7% u grupi koja je primala placebo i 1,5% u grupi koja je primala lek atosiban).
Kod zdravih žena koje nisu bile trudne, a koje su primale infuziju atosibana (10 do 300 mikrograma/min tokom 12 sati) koncentracije u plazmi u stanju dinamičke ravnoteže su se povećavale proporcionalno dozi.
Pokazano je da klirens, volumen distribucije i poluvreme eliminacije nisu dozno zavisni.
Kod žena sa prevremenim porođajem koje su primale atosiban infuzijom (300 mikrograma/min tokom 6 do 12 sati), koncentracije u stanju dinamičke ravnoteže u plazmi postignute su u vremenu od jednog sata nakon početka primene infuzije (srednja vrednost 442 ± 73 nanograma/mL, raspon 298 do 533 nanograma/mL).
Nakon završetka infuzije koncentracije u plazmi su naglo opadale sa početnim (ta) i terminalnim (tβ) poluvremenom eliminacije od 0,21 ± 0,01, odnosno 1,7 ± 0,3 sata. Srednja vrednost klirensa iznosila je 41,8
±8,2 L/sat. Srednja vrednost volumena distribucije bila je 18,3 ± 6,8 L.
Vezivanje atosibana za proteine plazme iznosi 46 do 48% kod trudnih žena. Nije poznato da li postoji značajna razlika u količini slobodne frakcije leka kod majke i deteta. Atosiban ne ulazi u crvene krvne ćelije- eritrocite.
Atosiban prolazi placentu. Nakon infuzije od 300 mikrograma/min kod zdravih trudnica u porođajnom terminu, odnos između koncentracija atosibana kod majke i ploda iznosio je 0,12. Identifikovana su dva metabolita u plazmi i u urinu kod ljudi. Odnos između glavnog metabolita M1 (des-(Orn8,Gly-NH29)-[Mpa1, D-Tyr(Et)2, Thr4]-oksitocin) i koncentracija atosibana u plazmi bio je 1,4 u drugom satu infuzije odnosno 2,8 na kraju infuzije. Nije poznato da li se M1 akumulira u tkivima. Atosiban je uočen samo u malim količinama u urinu, a njegova koncentracija u urinu je oko 50 puta manja od koncentracije M1. Udeo atosibana koji se eliminiše fecesom nije poznat. Glavni metabolit M1 je približno 10 puta manje aktivan od atosibana u inhibiciji kontrakcija materice indukovanih oksitocinom in vitro. Metabolit M1 se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 4.6).
Nema dovoljno iskustva o lečenju atosibanom kod pacijentkinja sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega. Malo je verovatno da će zbog oštećenja funkcije bubrega biti potrebno prilagođavanje doze, jer se samo mala količina atosibana izlučuje urinom. Atosiban treba oprezno primenjivati kod pacijentkinja sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).
Malo je verovatno da atosiban inhibira izoforme hepatičnog citohroma P450 kod ljudi (videti odeljak 4.5).
