Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Nixar 20mg
Simptomatska terapija alergijskog rinokonjunktivitisa (sezonskog i perenijalnog) i urtikarije.
Lek Nixar je indikovan za upotrebu kod odraslih osoba i adolescenata (uzrasta 12 godina i stariji).
Doziranje
Odrasli i adolescenti (uzrasta 12 godina i stariji)
Za ublažavanje simptoma alergijskog rinokonjunktivitisa (sezonskog i perenijalnog) i urtikarije, uzeti 20 mg bilastina (1 tabletu) dnevno.
Tabletu treba uzeti jedan sat pre ili 2 sata posle unosa hrane ili voćnog soka (videti odeljak 4.5).
Dužina trajanja terapije
Kod alergijskog rinokonjunktivitisa terapiju treba ograničiti na period izloženosti alergenima. Kod sezonskog alergijskog rinitisa, terapija se može prekinuti nakon povlačenja simptoma i ponovo uvesti nakon njihovog pojavljivanja. Pacijentima sa višegodišnjim alergijskim rinitisom se može preporučiti kontinuirana terapija tokom perioda izloženosti alergenima. Kod urtikarije, dužina trajanja terapije zavisi od tipa, trajanja i toka simptoma.
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.1 i 5.2).
Oštećenje funkcije bubrega
Studije sprovedene na odraslima, u grupama sa posebnim rizikom (pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega) ukazuju da nije potrebno prilagođavanje doze bilastina kod odraslih (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Nema kliničkog iskustva kod odraslih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Budući da se bilastin ne metaboliše i da se eliminiše nepromenjen putem urina i fecesa, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre se ne očekuje povećana sistemska izloženost iznad granice bezbednosti kod odraslih pacijenata. Zato nije potrebno prilagođavati dozu kod odraslih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
-
Deca uzrasta od 6 do 11 godina, telesne mase od najmanje 20 kg
Oralne disperzibilne tablete od 10 mg bilastina ili oralni rastvor od 2,5 mg/mL bilastina su pogodni za primenu u ovoj populaciji.
-
Deca mlađa od 6 godina, telesne mase manje od 20 kg
Trenutno dostupni podaci navedeni su u odeljcima 4.4, 4.8, 5.1 i 5.2 ali se ne mogu dati preporuke za doziranje. Zato se bilastin ne sme primenjivati u ovoj uzrasnoj grupi.
Bezbednost i efikasnost kod dece sa oštećenom funkcijom jetre i/ili bubrega nije potvrđena.
Način primene Oralna upotreba.
Tabletu progutati sa vodom. Preporučuje se uzimanje dnevne doze odjednom.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost bilastina kod dece uzrasta do 2 godine još uvek nije utvrđena i postoji malo kliničkog iskustva kod dece uzrasta od 2 do 5 godina. Zbog toga, bilastin ne treba primenjivati u ovim uzrasnim grupama.
Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega, istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.
Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih i opisane su u nastavku.
Interakcije sa hranom: Hrana značajno smanjuje, i do 30%, bioraspoloživost bilastina nakon oralne primene.
Interakcija sa sokom od grejpfruta: Istovremena primena 20 mg bilastina i soka od grejpfruta umanjuje bioraspoloživost bilastina za 30%. Ovaj efekat se može očekivati i od drugih voćnih sokova. Stepen umanjenja bioraspoloživosti može varirati u zavisnosti od proizvođača i voća. Mehanizam ove interakcije je inhibicija OATP1A2, transportnog sistema čiji je supstrat bilastin (videti odeljak 5.2). Lekovi koji su supstrati ili inhibitori OATP1A2, kao što je ritonavir ili rifampicin, mogu takođe imati potencijal da smanje koncentracije bilastina u plazmi.
Interakcija sa ketokonazolom ili eritromicinom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 400 mg ketokonazola jednom dnevno ili 500 mg eritromicina tri puta dnevno povećava PIK bilastina 2 puta i Cmax 2-3 puta. Ove promene se objašnjavaju interakcijom sa efluks pumpama u intestinalnom ćelijskom zidu, jer bilastin je supstrat za P-glikoprotein (P-gp) i ne metaboliše se (videti odeljak 5.2). Ove promene ne utiču
na bezbednosni profil bilastina i ketokonazola ili eritromicina. Ostali lekovi koji su supstrati ili inhibitori P-gp, kao što je ciklosporin, mogu imati potencijal da povećaju koncentracije bilastina u plazmi.
Interakcija sa diltiazemom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 60 mg diltiazema jednom dnevno povećava Cmax za 50%. Ovaj efekat se može objasniti interakcijom sa efluks pumpama u intestinalnom ćelijskom zidu (videti odeljak 5.2), i ne utiče na bezbednosni profil bilastina.
Interakcija sa alkoholom: Psihomotorne sposobnosti nakon istovremene primene alkohola i 20 mg bilastina jednom dnevno, slične su onima koje se zapažaju nakon upotrebe alkohola i placeba.
Interakcija sa lorazepamom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 3 mg lorazepama jednom dnevno tokom 8 dana nije potencirala depresivno dejstvo lorazepama na CNS.
Pedijatrijska populacija
Ispitivanja interakcija su sprovedena samo na odraslima. Kako nema kliničkog iskustva po pitanju interakcija bilastina sa drugim lekovima, hranom ili voćnim sokovima kod dece, rezultate dobijene u studijama interakcija kod odraslih treba uzeti u obzir prilikom propisivanja bilastina deci. Nema kliničkih podataka kod dece koji govore da li promene PIK ili Cmax usled interakcija utiču na bezbednosni profil bilastina.
Trudnoća
Nema podataka ili su podaci o primeni bilastina kod trudnica ograničeni.
Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti, porođaja ili postnatalnog razvoja (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena leka Nixar tokom trudnoće.
Dojenje
Ekskrecija bilastina u mleko nije ispitivana kod ljudi. Dostupni farmakokinetički podaci kod životinja pokazali su ekskreciju bilastina u mleko (videti odeljak 5.3). Odluku o tome da li da se nastavi/prekine dojenje ili da se prekine/suzdrži od terapije lekom Nixar mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije bilastinom za ženu.
Plodnost
Nema podataka ili su klinički podaci ograničeni. Studija na pacovima nije ukazala na negativne uticaje na plodnost (videti odeljak 5.3).
Studija koja je sprovedena kod odraslih u cilju procene uticaja bilastina na sposobnost upravljanja vozilima pokazala je da terapija sa 20 mg nije uticala na sposobnost upravljanja vozilima. Međutim, kako se individualni odgovor na lek može razlikovati, pacijente treba savetovati da ne upravljaju vozilima ili rukuju mašinama dok se kod njih ne uspostavi terapijski odgovor na bilastin.
Sažetak bezbednosnog profila kod odraslih i adolescenata
Incidenca neželjenih događaja kod odraslih pacijenata i adolescenata sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom idiopatskom urtikarijom koji su lečeni sa 20 mg bilastina u kliničkim studijama, bio je uporediv sa incidencom kod pacijenata koji su primali placebo (12,7% u odnosu na 12,8%).
Faze II i III kliničkih ispitivanja sprovedenih tokom kliničkog razvoja uključivale su 2525 odraslih pacijenata i adolescenata lečenih različitim dozama bilastina, od kojih 1697 je primalo bilastin u dozi od 20 mg. U ovim ispitivanjima 1362 pacijenta je primalo placebo. Neželjene reakcije na lek koje su najčešće
prijavljivane od strane pacijenata koji su primali 20 mg bilastina za indikaciju alergijski rinokonjunktivitis ili hronična idiopatska urtikarija su bile: glavobolja, pospanost, vrtoglavica i zamor. Ovi neželjeni događaji su se ispoljavali sa učestalošću koja je uporediva sa onom koja se javljala kod pacijenata koji su primali placebo.
Sažet tabelarni prikaz neželjenih dejstava kod odraslih pacijenata i adolescenata
Neželjene reakcije koje su sa najmanjom verovatnoćom povezane sa bilastinom i prijavljene kod više od 0,1% pacijenata koji su primali 20 mg bilastina tokom kliničkih studija (N=1697), su prikazane u dole navedenoj tabeli.
Učestalost ispoljavanja je navedena na sledeći način: Veoma često (≥1/10)
Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
Retke, veoma retke i reakcije nepoznate učestalosti pojavljivanja nisu uključene u ovu tabelu.
| Klasa sistema organa | Bilastin20 mg N=1697 | Sve doze bilastina N=2525 | Placebo N=1362 | ||
| Učestalost | Neželjena dejstva | ||||
| Infekcije i infestacije | |||||
| Povremeno | Herpes u ustima | 2 (0,12%) | 2 (0,08%) | 0 (0,0%) | |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | |||||
| Povremeno | Pojačan apetit | 10 (0,59%) | 11 (0,44%) | 7 (0,51%) | |
| Psihijatrijski poremećaji | |||||
| Povremeno | Anksioznost | 6 (0,35%) | 8 (0,32%) | 0 (0,0%) | |
| Nesanica | 2 (0,12%) | 4 (0,16%) | 0 (0,0%) | ||
| Poremećaji nervnog sistema | |||||
| Često | Somnolencija | 52 (3,06%) | 82 (3,25%) | 39 (2,86%) | |
| Glavobolja | 68 (4,01%) | 90 (3,56%) | 46 (3,38%) | ||
| Povremeno | Vrtoglavica | 14 (0,83%) | 23 (0,91%) | 8 (0,59%) | |
| Poremećaji uha i labirinta | |||||
| Povremeno | Tinitus | 2 (0,12%) | 2 (0,08%) | 0 (0,0%) | |
| Vertigo | 3 (0,18%) | 3 (0,12%) | 0 (0,0%) | ||
| Kardiološki poremećaji | |||||
| Povremeno | Blok desne grane | 4 (0,24%) | 5 (0,20%) | 3 (0,22%) | |
| Sinusna aritmija | 5 (0,30%) | 5 (0,20%) | 1 (0,07%) | ||
| Produženje QT intervala | 9 (0,53%) | 10 (0,40%) | 5 (0,37%) | ||
| Ostali poremećaji EKG-a | 7 (0,41%) | 11 (0,44%) | 2 (0,15%) | ||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |||||
| Povremeno | Dispnea | 2 (0,12%) | 2 (0,08%) | 0 (0,0%) | |
| Klasa sistema organa | Bilastin20 mg N=1697 | Sve doze bilastina N=2525 | Placebo N=1362 | ||
| Učestalost | Neželjena dejstva | ||||
| Nelagodnost u nosu | 2 (0,12%) | 2 (0,08%) | 0 (0,0%) | ||
| Suva sluzokoža nosa | 3 (0,18%) | 6 (0,24%) | 4 (0,29%) | ||
| Gastrointestinalni poremećaji | |||||
| Povremeno | Bol u gornjem delu abdomena | 11 (0,65%) | 14 (0,55%) | 6 (0,44%) | |
| Abdominalni bol | 5 (0,30%) | 5 (0,20%) | 4 (0,29%) | ||
| Mučnina | 7 (0,41%) | 10 (0,40%) | 14 (1,03%) | ||
| Nelagodnost u želucu | 3 (0,18%) | 4 (0,16%) | 0 (0,0%) | ||
| Dijareja | 4 (0,24%) | 6 (0,24%) | 3 (0,22%) | ||
| Suva usta | 2 (0,12%) | 6 (0,24%) | 5 (0,37%) | ||
| Poremećaj varenja | 2 (0,12%) | 4 (0,16%) | 4 (0,29%) | ||
| Gastritis | 4 (0,24%) | 4 (0,16%) | 0 (0,0%) | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |||||
| Povremeno | Svrab | 2 (0,12%) | 4 (0,16%) | 2 (0,15%) | |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |||||
| Povremeno | Umor | 14 (0,83%) | 19 (0,75%) | 18 (1,32%) | |
| Žeđ | 3 (0,18%) | 4 (0,16%) | 1 (0,07%) | ||
| Poboljšanje prethodno postojećeg stanja | 2 (0,12%) | 2 (0,08%) | 1 (0,07%) | ||
| Groznica | 2 (0,12%) | 3 (0,12%) | 1 (0,07%) | ||
| Astenija | 3 (0,18%) | 4 (0,16%) | 5 (0,37%) | ||
| Ispitivanja | |||||
| Povremeno | Povećane vrednosti gama-glutamiltransferaze | 7 (0,41%) | 8 (0,32%) | 2 (0,15%) | |
| Povećane vrednosti alanin aminotransferaze | 5 (0,30%) | 5 (0,20%) | 3 (0,22%) | ||
| Povećane vrednosti aspartat aminotransferaze | 3 (0,18%) | 3 (0,12%) | 3 (0,22%) | ||
| Povećane vrednosti kreatinina u krvi | 2 (0,12%) | 2 (0,08%) | 0 (0,0%) | ||
| Povećane vrednosti triglicerida u krvi | 2 (0,12%) | 2 (0,08%) | 3 (0,22%) | ||
| Povećanje telesne mase | 8 (0,47%) | 12 (0,48%) | 2 (0,15%) | ||
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Palpitacije, tahikardija, reakcije preosetljivosti (kao što su anafilaksa, angioedem, dispnea, osip, lokalizovani edem/lokalno oticanje i eritem) i povraćanje bile su prijavljene u postmarketinškom periodu.
Opis odobranih neželjenih reakcija kod odraslih i adolescenata
Pospanost, glavobolja, vrtoglavica i umor zabeleženi su kod pacijenata koji su primili bilastin u dozi od 20 mg ili placebo. Prijavljena učestalost bila je 3,06% prema 2,86% kod pospanosti; 4,01% prema 3,38% kod glavobolje; 0,83% prema 0,59% kod vrtoglavice i 0,83% prema 1,32% kod umora.
Informacije zabeležene tokom postmarketinškog perioda potvrdile su bezbednosni profil koji je utvrđen tokom kliničkog razvoja.
Sažetak bezbednosnog profila u pedijatrijskoj populaciji
Tokom kliničkog razvoja, učestalost, vrsta i težina neželjenih reakcija kod adolescenata (uzrasta od 12 do 17 godina) bili su isti kao oni zabeleženi kod odraslih pacijenata. Informacije dobijene kod ove populacije (adolescenti) tokom postmarketinškog perioda potvrdile su nalaze kliničkih studija.
Procenat dece (uzrasta 2-11 godina) kod koje su prijavljeni neželjeni događaji nakon primene bilastina u dozi od 10 mg u terapiji alergijskog rinokonjunktivitisa ili hronične idiopatske urtikarije, u kontrolisanoj kliničkoj studiji u trajanju od 12 nedelja, bio je uporediv sa pacijentima koji su primili placebo (68,5% prema 67,5%).
Neželjeni događaji na lek koji su najčešće prijavljivani kod 291 deteta (uzrasta 2-11 godina) koje je primalo bilastin (orodisperzibilne tablete) tokom kliničkih studija (#260 dece u kliničkoj studiji bezbednosti, 31 dete u farmakokinetičkoj studiji) bili su: glavobolja, alergijski konjunktivitis, rinitis i abdominalni bol. Ovi neželjeni događaji su se javljali sa učestalošću koja je uporediva sa onom zabeleženom kod 249 pacijenata koji su primili placebo.
Sažet tabelarni prikaz neželjenih dejstava u pedijatrijskoj populaciji
Neželjeni događaji čija je povezanost sa primenom bilastina procenjena sa najmanjim stepenom verovatnoće kao moguća i koji su prijavljeni kod više od 0,1% dece (uzrasta 2-11 godina) koja su primala bilastin tokom kliničkih studija, prikazani su u tabeli u nastavku.
Učestalost ispoljavanja je navedena na sledeći način: Veoma često (≥1/10)
Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
Retke, veoma retke i reakcije nepoznate učestalosti pojavljivanja nisu uključene u ovu tabelu.
| Klasa sistema organa | Bilastin 10 mg (n=219)# | Placebo (n=249) | |
| Učestalost | Neželjena dejstva | ||
| Infekcije i infestacije | |||
| Često | Rinitis | 3 (1,0%) | 3 (1,2%) |
| Poremećaji nervnog sistema | |||
| Često | Glavobolja | 6 (2,1%) | 3 (1,2%) |
| Povremeno | Vrtoglavica | 1 (0,3%) | 0 (0,0%) |
| Gubitak svesti | 1 (0,3%) | 0 (0,0%) | |
| Poremećaji oka | |||
| Često | Alergijski konjunktivitis | 4 (1,4%) | 5 (2,0%) |
| Povremeno | Iritacija oka | 1 (0,3%) | 0 (0,0%) |
| Gastrointestinalni poremećaji | |||
| Često | Abdominalni bol/bol u gornjem delu | 3 (1,0%) | 3 (1,2%) |
| abdomena | |||
| Povremeno | Dijareja | 2 (0,7%) | 0 (0,0%) |
| Mučnina | 1 (0,3%) | 0 (0,0%) | |
| Otečene usne | 1 (0,3%) | 0 (0,0%) | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |||
| Povremeno | Ekcem | 1 (0,3%) | 0 (0,0%) |
| Urtikarija | 2 (0,7%) | 2 (0,8%) | |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |||
| Povremeno | Umor | 2 (0,7%) | 0 (0,0%) |
#260 dece izloženo leku u kliničkoj studiji bezbednosti, 31 dete izloženo leku u farmakokinetičkoj studiji Opis odabranih neželjenih dejstava u pedijatrijskoj populaciji
Glavobolja, abdominalni bol, alergijski konjunktivitis i rinitis primećeni su kod dece prilikom terapije bilastinom u dozi od 10 mg ili placebom. Učestalost prijavljivanja bila je 2,1% prema 1,2% za glavobolju; 1,0% prema 1,2% za abdominalni bol; 1,4% prema 2,0% za alergijski konjunktivitis i 1,0% prema 1,2% za rinitis.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Informacije o akutnom predoziranju bilastinom su dobijene iz iskustva iz kliničkih studija koje su sprovedene u fazi razvoja i tokom postmarketinškog perioda. Tokom kliničkih studija, nakon primene bilastina u dozama 10-11 puta većim od terapijske doze (220 mg kao pojedinačna doza, ili 200 mg/dan tokom 7 dana) kod 26 odraslih, zdravih dobrovoljaca, učestalost primene korektivne terapije nakon ispoljavanja neželjenih događaja je bio dva puta veći nego kod ispitanika koji su dobijali placebo. Najčešće prijavljivane neželjene reakcije su bile: vrtoglavica, glavobolja i mučnina. Nisu prijavljeni ozbiljni neželjeni događaji kao ni značajno produženje QTc intervala. Informacije dobijene tokom postmarketinškog perioda u saglasnosti su sa onima iz kliničkih studija.
Kritička procena davanja većeg broja doza bilastina (100 mg tokom 4 dana) na repolarizaciju komora preko
„thorough QT/QTc cross-over study” koja je uključivala 30 zdravih dobrovoljaca, nije pokazala značajno produženje QTc intervala.
Nema podataka o predoziranju kod dece.
U slučaju predoziranja, savetuje se simptomatska i suportivna terapija.
Ne postoji specifičan antidot za bilastin.
Farmakološki podaci - Nixar 20mg
Farmakoterapijska grupa: Antihistaminici za sistemsku primenu; ostali antihistaminici za sistemsku primenu
ATC šifra: R06AX29 Mehanizam dejstva
Bilastin je nesedativni, dugodelujući antagonist histamina sa selektivnim afinitetom za periferne H1 receptore i bez afiniteta za muskarinske receptore.
Bilastin inhibira histaminom izazvan otok i crvenilo na koži tokom 24 sata nakon primene pojedinačne doze. Klinička efikasnost i bezbednost
U kliničkim studijama koje su sprovedene na odraslima i adolescentima sa alergijskim rinokonjunktivitisom
(sezonskim i perenijalnim), 20 mg bilastina koji je primenjivan jednom dnevno tokom 14-28 dana, terapija je bila efikasna u pogledu ublažavanja simptoma kao što su: kijanje, nazalna sekrecija, svrab u nosu, zapušenost nosa, svrab očiju, suzenje i crvenilo očiju. Primena bilastina je dovela do efikasne kontrole simptoma tokom 24 sata.
U dve kliničke studije koje su sprovedene na pacijentima sa hroničnom idiopatskom urtikarijom, primena bilastina u dozi od 20 mg, jednom dnevno tokom 28 dana, dovela je do efikasnog ublažavanja intenziteta svraba, smanjenja broja i veličine lokalizovanih otoka, kao i nelagodnosti pacijenata zbog urtikarije. Došlo je do poboljšanja kvaliteta sna i kvaliteta života.
Nisu primećena klinički značajna produženja QTc intervala ili bilo koji drugi uticaj na kardiovaskularni sistem tokom kliničkih studija sa bilastinom, čak ni pri dozama od 200 mg dnevno (10 puta veća doza od kliničke) tokom 7 dana kod 9 ispitanika ili čak pri istovremenoj primeni sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su ketokonazol (24 ispitanika) i eritromicin (24 ispitanika). Dodatno se sprovodi temeljna QT studija na 30 dobrovoljaca.
U kontrolisanim kliničkim studijama pri preporučenoj dozi od 20 mg jednom dnevno, bezbednosni profil bilastina na CNS je bio sličan kao kod placeba a incidenca somnolencije nije bila statistički različita od placeba. Bilastin u dozama do 40 mg na dan, u kliničkim studijama, nije uticao na psihomotorne sposobnosti i nije uticao na sposobnost vožnje pri standardnom testu vožnje.
Kod starijih pacijenata (≥ 65 godina), koji su bili uključeni u fazu II i III studija, nije bilo razlika u pogledu efikasnosti i bezbednosti u odnosu na mlađe pacijente. Postmarketinška studija na 146 starijih pacijenata je pokazala da nema razlike u bezbednosnom profilu u odnosu na populaciju odraslih.
Pedijatrijska populacija
Adolescenti (uzrasta od 12 do 17 godina) bili su uključeni u fazu kliničkog razvoja. 128 adolescenata primalo je bilastin tokom kliničkih studija (81 u dvostruko slepim ispitivanjima kod alergijskog rinokonjunktivitisa). Dalje, 116 ispitanika adolescenata randomizovano je u grupe: aktivni komparatori ili placebo. Nisu primećene razlike u pogledu efikasnosti i bezbednosti između grupe odraslih osoba i adolescenata.
Prema smernicama, dokazana efikasnost kod odraslih i adolescenata može se ekstrapolisati na decu, jer je pokazano da je sistemska izloženost nakon primene bilastina u dozi od 10 mg kod dece uzrasta od 6 do 11 godina, telesne mase od najmanje 20 kg, jednaka sistemskoj izloženosti kod odraslih nakon primene bilastina u dozi od 20 mg (videti odeljak 5.2). Ekstrapolacija podataka sa odraslih pacijenata i adolescenata se smatra
prikladnom za ovaj lek jer je patofiziologija alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije ista u svim uzrasnim grupama.
U 12-nedeljnoj kontrolisanoj kliničkoj studiji kod dece uzrasta od 2 do 11 godina (ukupno 509 dece, 260 lečenih bilastinom od 10 mg: 58 dece uzrasta od 2 do <6 godina, 105 dece uzrasta od 6 do <9 godina i 97
dece uzrasta od 9 do <12 godina i 249 dece na placebu: 58 dece uzrasta od 2 do <6 godina, 95 dece uzrasta od 6 do <9 godina i 96 dece uzrasta od 9 do <12 godina), prilikom primene preporučene pedijatrijske doze od 10 mg bilastina jednom dnevno, bezbednosni profil bilastina (n=260) je bio uporediv sa placebom (n=249). Neželjene reakcije su uočene kod 5,8% pacijenata koji su primali bilastin u dozi od 10 mg i kod 8,0% pacijenata koji su primali placebo. Tokom ove studije, i bilastin 10 mg i placebo su pokazali neznatno smanjenje rezultata vezanih za pospanost i sedaciju prema upitniku Paediatric Sleep, bez statistički značajne razlike između terapijskih grupa. Kod ove dece uzrasta od 2 do 11 godina, nije bilo značajnih razlika u QTc intervalu nakon primene 10 mg bilastina dnevno u poređenju sa placebom. Quality of Life upitnici specifični za decu sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom urtikarijom pokazali su da je došlo do opšteg poboljšanja rezultata tokom 12 nedelja, bez statistički značajne razlike između bilastina i placeba.
Ukupno je obuhvaćeno 509 dece: 479 ispitanika sa alergiskim rinokonjunktivitisom i 30 ispitanika sa dijagnozom hronične urtikarije. 260 dece je primilo bilastin, od kojih 252 (96,9%) za alergijski rinokonjunktivitis i 8 dece (3,1%) za hroničnu urtikariju. Analogno, 249 dece je primilo placebo, uključujući 227 (91,2%) za alergijski rinokonjunktivitis i 22 (8,8%) za hroničnu urtikariju.
Evropska Agencija za lekove izuzela je obavezu podnošenja rezultata studije sa bilastinom u svim podgrupama pedijatrijske populacije uzrasta mlađeg od 2 godine (za upotrebu u pedijatrijskoj populaciji videti odeljak 4.2).
Resorpcija
Bilastin se brzo resorbuje nakon oralne primene, maksimalnu koncentraciju u plazmi postiže nakon 1,3 sata. Nije primećena akumulacija. Srednja vrednost bioraspoloživosti bilastina nakon oralne primene je 61%.
Distribucija
Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin supstrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom, eritromicinom i diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”). Bilastin se nije pokazao kao supstrat za transporter BCRP, niti renalnih transportera OCT2, OAT1 i OAT3. Na osnovu in vitro studija, ne očekuje se da bilastin inhibira sledeće transportere u sistemskoj cirkulaciji: P-gp, MRP2, BCRP, BSEP, OATP1B1, OATP1B3, OATP2B1, OAT1, OAT3, OCT1,
OCT2 i NTCP, s obzirom na to da je otkrivena samo blaga inhibicija P-gp, OATP2B1 i OCT1, sa procenjenom IC50 ≥ 300 mikromola, što je mnogo više nego procenjena maksimalna koncentracija u plazmi i zato ove interacije nisu kliničke značajne. Međutim, na osnovu ovih rezultata, inhibicija transportnih sistema u intestinalnoj mukozi, npr. P-gp, sa bilastinom se ne može isključiti.
U terapijskim dozama se 84-90% bilastina vezuje za proteine plazme. Biotransformacija
Bilastin ne indukuje niti inhibira aktivnost izoenzima CYP450 u in vitro studijama.
Eliminacija
U mass balance studiji koja je sprovedena na zdravim odraslim dobrovoljcima, nakon primene pojedinačne doze od 20 mg 14C-bilastina, skoro 95% primenjene doze se pojavljuje u urinu (28,3%) i fecesu (66,5%) kao nepromenjen bilastin, potvrđujući da se bilastin ne metaboliše u značajnoj meri kod ljudi. Srednje poluvreme eliminacije kod zdravih dobrovoljaca je bilo 14,5 sati.
Linearnost
Bilastin ispoljava linearnu farmakokinetiku u studiji sa rasponom doza 5 do 220 mg, sa slabom interindividulanom varijabilnošću.
Oštećenje funkcije bubrega
U studiji kod ispitanika sa oštećenjem funkcije bubrega, srednja vrednost PIK0-∞ (± SD) je povećana sa 737,4 (± 260,8) nanogramxh/mL kod ispitanika bez oštećenja (GFR: > 80 mL/min/1,73 m2) do: 967,4 (± 140,2) nanogramxh/mL kod ispitanika sa blagim oštećenjem (GFR: 50-80 mL/min/1,73 m2), 1384,2 (± 263,23) nanogramxh/mL kod ispitanika sa umerenim oštećenjem (GFR: 30 - <50 mL/min/1,73 m2) i 1708,5 (± 699,0) nanogramxh/mL kod ispitanika sa teškim oštećenjem (GFR: < 30 mL/min/1,73 m2). Poluvreme eliminacije bilastina (± SD) je bilo 9,3 h (± 2,8) kod ispitanika bez oštećenja 15,1 h (± 7,7), kod ispitanika sa blagim oštećenjem, 10,5 h (± 2,3) kod ispitanika sa umerenim oštećenjem i 18,4 h (± 11,4) kod ispitanika sa teškim oštećenjem.
Izlučivanje bilastina putem urina je bilo kompletno nakon 48 - 72 h kod svih ispitanika. Ne očekuje se da ove promene u farmakokinetici imaju klinički značajan uticaj na bezbednost bilastina, jer su vrednosti bilastina u plazmi kod pacijenata sa bubrežnim oštećenjem u granicama bezbednih.
Oštećenje funkcije jetre
Nema podataka o farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Bilastin se kod ljudi ne metaboliše značajno. Budući da rezultati studija kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ukazuju na eliminaciju leka putem bubrega kao glavni put eliminacije, očekuje se da je ekskrecija putem žuči neznatno uključena u eliminaciju bilastina. Ne očekuje se da promene u funkciji jetre imaju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku bilastina.
Stariji pacijenti
Farmakokinetički podaci koji se odnose na ispitanike starije od 65 godina su ograničeni. Nema statistički značajnih razlika u pogledu farmakokinetike bilastina kod osoba starijih od 65 godina u poređenju sa odraslim ispitanicima starosti između 18 i 35 godina.
Pedijatrijska populacija
Ne postoje dostupni podaci o farmakokinetici kod adolescenata (uzrasta od 12 do 17 godina), s obzirom na to da je ekstrapolacija podataka koji se odnose na odrasle osobe primenljiva kod ovog leka. Farmakokinetički podaci kod dece su prikupljeni u farmakokinetičkoj studiji faze II koja je uključivala 31 dete uzrasta od 4 do 11 godina sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom urtikarijom, i pri primeni bilastina u dozi od 10 mg jednom dnevno u obliku orodisperzibilnih tableta. Farmakokinetička analiza koncentracije leka u plazmi pokazala je da pedijatrijska doza bilastina od 10 mg jednom dnevno dovodi do sistemske izloženosti ekvivalentne onoj koja je zabeležena nakon primene 20 mg bilastina kod odraslih i adolescenata (srednja vrednost PIK 1014 nanogram x h/mL kod dece uzrasta od 6 do 11 godina). Ovi rezultati su bili znatno ispod bezbednosne granice na osnovu podataka o primeni 80 mg leka jednom dnevno kod odraslih pacijenata i u skladu su sa utvrđenim bezbednosnim profilom leka.
Ovi rezultati potvrđuju izbor doze od 10 mg bilastina oralno jednom dnevno kao odgovarajuću terapijsku dozu u pedijatrijskoj populaciji uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg.
Farmaceutski podaci - Nixar 20mg
Celuloza, mikrokristalna;
Natrijum-skrobglikolat tip A (iz krompira); Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum-stearat.
Nixar, tablete, 10 x 20 mg
Unutrašnje pakovanje je oPA/Al/PVC-aluminijumski blister sa 10 tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister (ukupno 10 tableta) i Uputstvo za lek.
Nixar, tablete, 30 x 20 mg
Unutrašnje pakovanje je oPA/Al/PVC-aluminijumski blister sa 10 tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.