Milgamma® 100 100mg+100mg obložena tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Milgamma 100 100mg+100mg
Sistemske neurološke bolesti izazvane dokazanom deficijencijom vitamina B1 i B6.
Doziranje
Ukoliko nije drugačije propisano, odrasli treba da uzimaju 1 obloženu tabletu leka Milgamma 100 na dan.
U akutnim stanjima, posle konsultacije sa lekarom, ova doza se može povećati do doze od 1 obložene tablete leka Milgamma 100, 3 puta na dan.
Pedijatrijska populacija
Nema dovoljno studija o primeni leka Milgamma 100 kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Zbog toga, lek Milgamma 100 ne treba primenjivati u ovoj uzrasnoj grupi.
Način primene
Obložene tablete se uzimaju sa dovoljnom količinom tečnosti.
Najkasnije posle četiri nedelje, lekar treba da odluči da li je ova povećana doza vitamina B6 i B1 (1 obložena tableta leka Milgamma 100, 3 puta na dan) i dalje neophodna. Kad je to moguće, dozu treba smanjiti na 1 obloženu tabletu leka Milgamma 100 na dan, kako bi se smanjio rizik od neuropatija udruženih sa vitaminom B6.
Preosetljivost na aktivne supstance (tiamin, benfotiamin, piridoksin-hidrohlorid) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Dugotrajna primena leka Milgamma 100, tokom perioda dužeg od šest meseci, može da izazove neuropatije. Lek Milgamma 100 sadrži saharozu i natrijum.
Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po jedinici doziranja, tj. suštinski je „bez natrijuma”.
Terapijske doze vitamina B6 mogu da smanje dejstvo L-dope.
Istovremena primena antagonista piridoksina (npr. hidralazina, izonijazida (INH), D-peniciliamina, cikloserina), alkohola ili oralnih sredstava za kontracepciju koja sadrže estrogen tokom dužeg vremenskog perioda, može da dovede do deficijencije vitamina B6.
Lek 5-fluorouracil inaktivira tiamin, s obzirom na to da 5-fluorouracil kompetitivno inhibira fosforilaciju tiamina u tiamin-difosfat.
Tokom trudnoće, preporučeni dnevni unos vitamina B1 je 1,2 mg u drugom trimestru i 1,3 mg u trećem trimestru, a vitamina B6 je 1,9 mg od četvrtog meseca. Tokom trudnoće, ove doze se mogu prekoračiti samo ukoliko pacijent ima dokazanu deficijenciju vitamina B1 i B6, pošto bezbednost primene većih doza od preporučenih dnevnih doza još uvek nije dokazana.
Tokom dojenja, preporučeni dnevni unos vitamina B1 je 1,3 mg i vitamina B6 je 1,9 mg. Vitamini B1 i B6 prolaze u majčino mleko.
Velike doze vitamina B6 mogu da inhibiraju proizvodnju mleka.
Odluku o primeni ovog leka tokom trudnoće i dojenja treba doneti lekar tek nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.
Lek Milgamma 100 nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Neželjena dejstva su navedena prema sledećim kategorijama učestalosti: Veoma često (≥ 1/10)
Često (≥ 1/100 do < 1/10)
Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) Retko (≥ 1/10000 do < 1/1000)
Veoma retko (< 1/10000)
Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)
Poremećaji imunskog sistema:
Veoma retko: U pojedinim slučajevima mogu se javiti reakcije preosetljivosti sa reakcijama kože (urtikarija, egzantem) i stanja šoka.
Poremećaji nervnog sistema:
Nepoznato: dugotrajna upotreba, tokom perioda dužeg od šest meseci, može da izazove periferne senzorne neuropatije (videti odeljak 4.4).
Gastrointestinalni poremećaji:
Veoma retko: u kliničkim studijama su u pojedinačnim slučajevima dokumentovani gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina i druge gastrointestinalne tegobe. Međutim, njihova učestalost se nije značajno razlikovala u odnosu na grupe koje su dobijale placebo. Uzročni odnos sa vitaminima B1 i/ili B6 nije dovoljno razjašnjen i može da bude dozno zavistan.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
-
Simptomi predoziranja
Zbog širokog terapijskog indeksa ne treba očekivati nikakve simptome predoziranja tokom oralne primene benfotiamina. Velike doze vitamina B6 mogu da dovedu do neurotoksičnih dejstava pri kratkotrajnoj upotrebi (doze preko 1 g/dan).
Takođe, doze od 100 mg na dan mogu da dovedu do neuropatija kada se uzimaju tokom perioda dužeg od 6 meseci.
Predoziranje se obično manifestuje u obliku senzornih polineuropatija, eventualno sa ataksijom. Ekstremno velike doze mogu da dovedu do konvulzija. Kod novorođenčadi i odojčadi mogu da se jave jaka sedacija, hipotonija i respiratorni poremećaji (dispnea, apnea).
-
Terapija usled predoziranja
Ukoliko je uzeta akutna doza piridoksin-hidrohlorida veća od 150 mg/kg telesne mase, preporučuje se izazivanje povraćanja i primena aktivnog uglja. Povraćanje je najefikasnije tokom prvih 30 minuta od uzimanja, a mogu biti potrebne i intenzivne medicinske mere.
Farmakološki podaci - Milgamma 100 100mg+100mg
Farmakoterapijska grupa: Vitamini; vitamin B1 monokomponentni i u kombinaciji sa vitaminima B6 i B12
ATC šifra: A11DB.
Zadovoljavanje potreba
Ljudi su tiamin-heterotropni organizmi kod kojih količina vitamina B1 u organizmu dostiže približno 30 mg. Zbog velike brzine njegovog metabolizma i ograničenog skladištenja, tiamin treba uzimati u dovoljnim količinama kako bi se podmirile dnevne potrebe. Deficijencija vitamina B1 se često sreće kod alkoholičara, starijih osoba, pacijenata na hemodijalizi, posle gastrointestinalnih operacija kao i posle dužih perioda pothranjenosti, malnutricije ili parenteralne ishrane.
Da bi se izbegla deficijencija tiamina, preporučeni dnevni unos vitamina B1 kod muškaraca se kreće između 1,3 mg i 1,5 mg na dan, odnosno između 1,1 mg i 1,3 mg na dan kod žena. Tokom trudnoće je potrebna dodatna količina od 0,3 mg, odnosno 0,5 mg na dan u periodu laktacije.
Sadržaj vitamina B6 u ljudskom organizmu je 40 - 150 mg, dok dnevna bubrežna ekskrecija iznosi 1,7 – 2,6 mg, a stopa metabolizma 2,2 – 2,4%. Potrebe zavise od metobolizma proteina i povećavaju se sa unosom proteina. Da bi se izbegla deficijencija dnevne potrebe za vitaminom B6 kod muškaraca iznose 2,3 mg na dan, a kod žena 2,0 mg na dan. Tokom trudnoće je potrebna dodatna količina od 1,0 mg na dan, odnosno 0,6 mg na dan tokom perioda laktacije.
Klinički podaci
Prema dijetetskim izveštajima, vitamini B1 i B6 su dva najvažnija vitamina B kompleksa. Potrebe organizma za tiaminom su vezane za metabolizam ugljenih hidrata i izražavaju se u vidu ukupnog unosa kalorija. Trenutne preporučene količine u hrani (RDA) iznose 0,5 mg na svakih 1000 kalorija, uz minimalni dnevni unos od 1 mg čak i kod onih osoba koje unose manje od 2000 kalorija na dan.
Normalne vrednosti tiamina u ukupnoj krvi su veoma varijabilne. Urinarna ekskrecija tiamina predstavlja indeks nedavnog unosa sa hranom. Urinarna ekskrecija kod odraslih je obično > 66 mikrograma/g kreatinina, dok vrednosti manje od 27 mikrograma/g kreatinina ukazuju na deficijenciju. Takođe, „test opterećenja tiaminom” podrazumeva merenje tiamina izlučenog u urinu tokom 4 sata posle doze od 5 mg. Ekskrecija < 20 mikrograma ukazuje na deficijenciju. Procena vrednosti tiamina u serumu ne omogućava odgovarajuće rezultate vezane samo za status tiamina.
Preporučena dnevna količina (RDA) piridoksina je zasnovana na unosu proteina. Za merenje stanja vitamina B6 potrebno je ispitivanje vitamina B6 u plazmi ili eritrocitima kao i merenje ekskrecije 4-piridoksina u urinu. Osim toga, procena aktivnosti eritrocitne glutaminske transaminaze oksal-sirćetne kiseline (EGOT) je pogodna za utvrđivanje deficijencije vitamina B6 bez stimulacije dodavanjem piridoksal-5’-fosfata.
Vitamin B1 je esencijalna supstanca. Kao derivat vitamina B1 (tiamin) rastvorljiv u mastima, benfotiamin se u organizmu fosforiliše u biološki aktivan tiamin-difosfat (TDP) i tiamin-trifosfat (TTP).
Kao koenzim, TDP utiče na važne funkcije metabolizma ugljenih hidrata. On predstavlja koenzim piruvat- dekarboksilaze, 2-oksoglutarat dehidrogenaze i transketolaze. U ciklusu pentoza fosfata, TDP učestvuje u transferu aldehidnih grupa.
U svom fosforilisanom obliku (piridoksal 5'-fosfat, PALP), vitamin B6 predstavlja koenzim jednog broja enzima koji utiču na čitav neoksidativni metabolizam amino kiselina. Putem dekarboksilacije, one učestvuju u formiranju fiziološki aktivnih amina (npr. adrenalina, histamina, serotonina, dopamina, tiramina), preko transaminacije u anaboličkim i kataboličkim metaboličkim procesima (npr. glutamat-oksalacetat- transaminaza, glutamat-piruvat transaminaza, gama-aminobuterna kiselina, alfa-ketoglutarat transaminaza), kao i kod različitih tipova cepanja i sinteze amino kiselina. Vitamin B6 utiče na četiri različite tačke metabolizma triptofana. U vezi sa sintezom hemoglobina, vitamin B6 katalizuje formiranje alfa-amino-beta- ketoadipinske kiseline.
Značaj vitamina B1 i B6 za telesne funkcije i mogućnost ozbiljnih posledica njihovih deficijencija su dobro poznati i to predstavlja esencijalni element za sprovođenje supstitucije zasnovane na dokazima. U ljudskom nervnom sistemu, deficijencija vitamina B1, odnosno B6 može da dovede do klinički značajnih neuroloških poremećaja koji se mogu lečiti supstitucijom ovih vitamina. Stanja koja nastaju usled deficijencije ovih vitamina su u vezi sa neurološkim poremećajima, uključujući i neuropatije.
Analgetičko (anti-neuralgično) dejstvo oba ova vitamina je dokazano na eksperimentalnim životinjskim modelima.
Resorpcija
Kod vitamina B1 koji se uzima oralno, pretpostavlja se da postoji dvostruki mehanizam transporta koji je dozno zavisan, kao i aktivna resorpcija do koncentracija ≤ 2 mikromola i pasivna difuzija pri koncentracijama ≥ 2 mikromola.
Pretpostavlja se da se prolazak kroz intestinalnu mukozu odvija preko prenosnog mehanizma, dok je transfer iz seroznih membrana u krv zavisan od ATP-aze. Za resorpciju je potrebno da se fosfatni ostaci odvoje od fosforilisanih derivata tiamina uz pomoć fosfataza. Resorpcija je najveća u duodenalnoj petlji, a manja u gornjem i centralnom delu tankog creva.
Komparativna ispitivanja su pokazala da se benfotiamin brže i bolje resorbuje i u većoj meri nego tiamin- hidrohlorid rastvorljiv u vodi. Posle oralne primene benfotiamina, pri dugotrajnoj primeni veće koncentracije tiamina i biološki aktivnih koenzima se nalaze u plazmi i centrifugiranim krvnim ćelijama nego posle ekvivalentnih količina tiamin-hidrohlorida.
Vitamin B6 i njegovi derivati se uglavnom brzo resorbuju u gornjem gastrointestinalnom traktu putem pasivne difuzije.
Distribucija
Posle oralne primene benfotiamina, dolazi do indukcije defosforilacije u S-benzoiltiamin (SBT) u crevima pod dejstvom fosfataza. SBT je rastvorljiv u mastima pa zato ispoljava veliki stepen permeabilnosti. On se takođe resorbuje bez značajnije konverzije u tiamin. Do enzimske debenzoilacije u tiamin i biološki aktivne koenzime, dolazi tek u kasnijem stadijumu.
Dokazano je za benfotiamin da se iz dve supstance (benfotiamin i tiamin) u organizmu proizvode biološki aktivni koenzimi tiamin-difosfat (TDP) i tiamin-trifosfat. Upotrebom auto-radiografskih snimaka celih životinja uz upotrebu obeleženog benfotiamina, moglo je da se pokaže prisustvo posebno velike radioaktivnosti u krvi, jetri, bubrezima, mišićima i mozgu.
U plazmi se piridoksal 5-fosfat i piridoksal vezuju za albumin. Transportni oblik je piridoksal. Radi prolaska kroz ćelijsku membranu piridoksal 5-fosfat vezan za albumin se hidrolizuje u piridoksal uz pomoć alkalne fosfataze.
Eliminacija
Oba ova vitamina se uglavnom eliminišu putem urina. Otprilike 50% tiamina se izlučuje u nepromenjenom obliku ili su esterifikovani sulfatima. Ostatke čini nekoliko metabolita u koje spadaju tiaminska kiselina, metil-tiazol sirćetna kiselina i piramin. Iz enzimske transformacije benfotiamina u tiamin nastaju benzoeva kiselina i hipurna kiselina. Tiamin koji tako nastaje se tada takođe može konvertovati u tiaminsku kiselinu, metil-tiazol sirćetnu kiselinu i piramin.
Približno 74% intravenski primenjene doze piridoksina od 100 mg se izlučuje u urinu u obliku različitih metabolita. Piridoksal se oksiduje u jetri i tako proizvodi 4-piridoksinsku kiselinu koja čini 64% doze izlučene u urinu.
Srednje poluvreme eliminacije (t½) benfotiamina iz plazme je 3,6 sati. Poluvreme eliminacije piridoksin- hidrohlorida je otprilike 2 - 5 sati posle oralne primene. Biološko poluvreme kako tiamina, tako i piridoksina je oko dve nedelje.
Farmaceutski podaci - Milgamma 100 100mg+100mg
Jezgro tablete:
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Celuloza, mikrokristalna; Kroskarmeloza-natrijum;
Povidon K30;
Talk;
Gliceridi parcijalni velikih lanaca;
Obloga tablete:
Šelak;
Saharoza;
Kalcijum-karbonat (E170); Arapska guma;
Skrob, kukuruzni;
Titan-dioksid (E171);
Makrogol 6000;
Glicerol 85%;
Polisorbat 80; Montanglikol vosak; Talk;
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Povidon K30.
Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Milgamma 100, obložene tablete, 30 x (100 mg/100 mg):
Unutrašnje pakovanje leka je blister (Al-PVC/PVDC) sa 15 obloženih tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 30 obloženih tableta ) i Uputstvo za lek.
Milgamma 100, obložene tablete, 60 x (100 mg/100 mg):
Unutrašnje pakovanje leka je blister (Al-PVC/PVDC) sa 15 obloženih tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (ukupno 60 obloženih tableta ) i Uputstvo za lek.