Massido® 5mg tableta

Хипертензија

Терапија есенцијалне хипертензије.

Хронична срчана инсуфицијенција

Терапија стабилне, благе до умерене хроничне срчане инсуфицијенције, као додатак стандардној терапији код пацијената старости 70 и више година.

Дозирање

Хипертензија

Одрасли

Дневна доза је једна таблета (5 mg небиволола), коју треба узимати по могућности у исто време сваког дана.

Ефекат снижења вредности крвног притиска може се приметити након 1-2 недеље од почетка терапије. Понекад се оптимални ефекат постиже тек након 4 недеље терапије.

Комбинација са другим антихипертензивним лековима

Бета-блокатори се могу примењивати као монотерапија или у комбинацији са другим антихипертензивним лековима. До сада, додатни антихипертензивни ефекат уочен је само приликом терапије коју чине небиволол 5 mg и хидрохлортиазид 12,5 - 25 mg.

Оштећење функције бубрега

Код пацијената са реналном инсуфицијенцијом препоручена почетна доза је 2,5 mg дневно. Уколико је потребно доза се може повећати на 5 mg дневно.

Оштећење функције јетре

Подаци код пацијената са инсуфицијенцијом јетре или оштећеном функцијом јетре су ограничени. Због тога је примена лека контраиндикована код ових пацијената.

Старије особе

Код пацијената старијих од 65 година препоручена почетна доза је 2,5 mg дневно. Уколико је потребно доза се може повећати на 5 mg дневно. Међутим, с обзиром на то да је искуство примене небиволола код пацијената старијих од 75 година ограничено, неопходан је опрез и пажљиво праћење ових пацијената.

Педијатријска популација

Ефикасност и безбедност небиволола код деце и адолесцената млађих од 18 година нису утврђене. Нема доступних података. Због тога се примена лека код деце и адолесцената не препоручује.

Хронична срчана инсуфицијенција

Терапија стабилне хроничне срчане инсуфицијенције започиње се постепеним повећањем дозе док се не постигне оптимална доза одржавања за појединачног пацијента.

Потребно је да пацијенти имају стабилну хроничну инсуфицијенцију срца, без акутне инсуфицијенције у претходних шест недеља. Препоручује се да терапију одређује лекар који има искуства у вођењу терапије хроничне срчане инсуфицијенције.

Код пацијената који су на терапији кардиоваскуларним лековима, укључујући диуретике и/или дигоксин и/или АСЕ инхибиторе и/или антагонисте ангиотензина II, потребно је да дозирање овим лековима буде стабилно најмање две недеље пре увођења небиволола у терапију.

Почетно титрирање дозе спроводи се на 1-2 недеље на основу подношљивости терапије од стране пацијента, на следећи начин:

• почетна доза од 1,25 mg небиволола се повећава на 2,5 mg небиволола једном дневно, затим на 5 mg једном дневно, па до дозе од 10 mg једном дневно.

Максимална препоручена доза је 10 mg небиволола једном дневно.

Потребно је да се почетак терапије и свако повећање дозе спроводи под надзором искусног лекара, уз праћење пацијента у трајању од најмање 2 сата након примене лека, како би се обезбедила стабилност клиничког статуса (то се посебно односи на крвни притисак, срчани ритам, поремећај спровођења импулса и знакове погоршања срчане инсуфицијенције).

Појава нежељених догађаја код пацијента може спречити примену лека у максималној препорученој дози. Уколико је неопходно, постигнута доза се може постепено смањивати и поново увести, по потреби.

Током фазе титрације, у случају погоршања срчане инсуфицијенције или неадекватне подношљивости, препорука је да се прво смањи доза небиволола или, уколико је то неопходно, да се одмах прекине примена (у случају тешке хипотензије, погоршања срчане инсуфицијенције са акутним плућним едемом, кардиогеног шока, симптоматске брадикардије или AV блока).

Teрапија стабилне хроничне срчане инсуфицијенције небивололом је обично дуготрајна.

Не препоручује се нагли прекид терапије небивололом будући да може довести до пролазног погоршања срчане инсуфицијенције. Уколико је неопходно прекинути терапију, дозу је потребно постепено смањивати на пола од претходне, у размаку од недељу дана.

Оштећење функције бубрега

Није потребно прилагођавање дозе код пацијената са благим до умереним оштећењем функције бубрега, јер се максимална доза коју пацијент адекватно подноси индивидуално прилагођава. Нема искустава код пацијената са тешким оштећењем функције бубрега (креатинин у серуму износи ≥ 250 mikromol/L). Из тог разлога се примена небиволола код ових пацијената не препоручује.

Оштећење функције јетре

Подаци код пацијената са oштећењем функције јетре су ограничени. Због тога је примена лека контраиндикована код ових пацијената.

Старије особе

Није потребно прилагођавање дозе, с обзиром на то да се врши титрација до максималне дозе коју пацијент поднoси за сваког пацијента индивидуално.

Педијатријска популација

Нису утврђене ефикасност и безбедност примене лека небиволол код деце и адолесцената млађих од 18 година. Због тога се примена лека код деце и адолесцената не препоручује. Нема доступних података.

Начин примене

Лек је намењен за оралну примену.

Таблету или део таблете (половину, односно четвртину) треба прогутати са довољном количином воде. Таблете се могу узимати уз оброк или независно од њега.

Напомена: Доза од 2,5 mg небиволола може се постићи дељењем таблете лека Massido по подеоној линији на пола, а доза од 1,25 mg дељењем на четвртину.

• Преосетљивост на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1;

• Инсуфицијенција јетре или поремећаји функције јетре;

• Акутна срчана инсуфицијенција, кардиогени шок или епизода декомпензоване срчане инсуфицијенције која захтева интравенску инотропну терапију.

  Додатно, као и други бета блокатори, примена лека Massido је контраиндикована код:

• синдрома болесног синуса срца, укључујући сино-атријални блок;

• AV блока II или III степена (без пејсмејкера);

• анамнестичких података о бронхоспазму и бронхијалној астми;

• нелеченог феохромоцитома:

• метаболичке ацидозе;

• брадикардије (срчани ритам испод 60 откуцаја/min на почетку терапије);

• хипотензије (систолни крвни притисак испод 90 mmHg);

• тешких поремећаја периферне циркулације.

Видети одељак 4.8 Нежељена дејства.

Следећа упозорења и мере опреза односе се уопштено на бета блокаторе.

Анестезија

Наставак блокаде бета рецептора смањује ризик од аритмије за време увођења у анестезију и интубације. Ако се блокада бета рецептора прекине током припреме за операцију, примену бета блокатора треба прекинути најмање 24 сата пре операције.

Треба бити опрезан са одређеним анестетицима који проузрокују депресију миокарда. Пацијент се може заштитити од вагусне реакције интравенском применом атропина.

Кардиоваскуларни поремећаји

Генерално, бета-блокаторе не би требало примењивати код пацијената са нелеченом срчаном инсуфицијенцијом, све док се њихово стање не стабилизује.

Код пацијената са исхемијском болести срца, бета-блокаторе треба постепено искључивати из терапије током 1-2 недеље. Уколико је неопходно, истовремено се може започети супституциона терапија у циљу спречавања настанка ангине пекторис.

Бета-блокатори могу изазвати брадикардију. Ако се пулс успори (испод 50-55 откуцаја/мин) у мировању и/или пацијент препозна симптоме који указују на брадикардију, дозу лека треба смањити.

Бета-блокаторе треба примењивати са опрезом:

• код пацијената са обољењима периферне циркулације (Raynaud-ова болест или синдром, интермитентна клаудикација) јер може доћи до погоршања ових поремећаја;

• код пацијената са AV блоком I степена, због негативног ефекта бета-блокатора на време спровођења импулса;

• код пацијената са Prinzmental-овом ангином због неопониране вазоконстрикције коронарних артерија посредоване алфа-рецептором; бета-блокатори могу повећати број и трајање напада ангине.

Комбинација небиволола са калцијумским антагонистима типа верапамила и дилтиазема, антиаритмицима класе I и антихипертензивним лековима са централним дејством се генерално не препоручује (видети oдељак 4.5).

Метаболички/ендокринолошки поремећаји

Лек Massido не утиче на концентрацију глукозе код пацијената који болују од дијабетеса. Ипак, при примени овог лека код дијабетичара треба бити опрезан, јер небиволол може маскирати јасне симптоме хипогликемије (тахикардија, палпитације). Бета-блокатори могу маскирати симптоме тахикардије у хипертиреоидизму. Нагло укидање лека може појачати симптоме.

Респираторни поремећаји

Код пацијената са хроничном опструктивном болести плућа, бета-блокаторе треба опрезно примењивати јер могу погоршати бронхоконстрикцију.

Друго

Пажљиво би требало размотрити примену бета-блокатора код пацијената који имају анамнестичке податке о псоријази. Бета блокатори могу повећати осетљивост према алергенима и тежину анафилактичких реакција.

Почетак терапије хроничне срчане инсуфицијенције небивололом захтева редовно праћење. За дозирање и начин примене видети одељак 4.2. Терапију не треба нагло прекидати осим ако то није јасно назначено. За детаљније информације видети одељак 4.2.

Лек Massido садржи лактозу. Пацијенти са ретким наследним обољењем интолеранције на галактозу, потпуним недостатком лактазе или глукозно-галактозном малапсорпцијом, не смеју да узимају овај лек.

Овај лек садржи мање од 1 mmol (23 mg) натријума по таблети, тј. „суштински је без натријума”.

Фармакодинамске интеракције:

Следеће интеракције односе се уопштено на бета-блокаторе.

Комбинације које се не препоручују:

Антиаритмици I класе (хинидин, хидрохинидин, цибензолин, флекаинид, дизопирамид, лидокаин, мексилетин, пропафенон): може се потенцирати ефекат на време AV спровођења и повећати негативан инотропни ефекат (видети одељак 4.4).

Калцијумски антагонисти типа верапамила/дилтиазема: негативан утицај на контрактилност и АV спровођење. Интравенска примена верапамила код пацијената који су на терапији бета-блокаторима може довести до тешке хипотензије и АV блока (видети одељак 4.4)

Антихипертензиви са централним деловањем (клонидин, гванфацин, моксонодин, метилдопа, рилменидин): истовремена употреба антихипертензива са централним деловањем може довести до погоршања срчане инсуфицијенције због смањења централног симпатичког тонуса (смањење срчаних откуцаја и минутног волумена, вазодилатација) (видети одељак 4.4). Нагли прекид, нарочито пре укидања бета-блокатора може повећати ризик од „rebound хипертензије”.

Комбинације које се морају опрезно примењивати:

Антиаритмици III класе (амјодарон): може се потенцирати ефекат на време АV спровођења.

Анестетици – нестабини халогенизовани: истовремена употреба бета блокатора и анестетика може умањити настанак рефлексне тахикардије и повећати ризик од хипотензије (видети одељак 4.4). Опште је правило да се избегава нагли прекид терапије бета-блокаторима. Потребно је обавестити анестезиолога ако пацијент примењује лек Massido.

Инсулин и орални антидијабетици: иако небиволол не утиче на концентрацију глукозе у крви, истовремена примена може маскирати јасне симптоме хипогликемије (палпитације, тахикардија).

Баклофен (мишићни релаксанс), амифостин (антинеопластичан лек): код истовремене употребе са антихипертензивима постоји вероватноћа за пад крвног притиска, те је због тога потребно прилагођавање дозе антихипертензива.

Комбинације за разматрање:

Гликозиди дигиталиса: при истовременој примени може се продужити време AV спровођења. Клиничка испитивања нису показала било какву клинички значајну интеракцију. Небиволол не утиче на кинетику дигоксина.

Калцијумски антагонисти типа дихидропиридина (амлодипин, фелодипин, лацидипин, нифедипин, никардипин, нимодипин, нитрендипин): истовремена примена може повећати ризик од хипотензије, а не може се искључити ни повећање ризика од даљег погоршања функције срчане пумпе код пацијената са инсуфицијенцијом срца.

Антипсихотици, антидепресиви (трициклични антидепресиви, барбитурати и фенотиазини):

истовремена примена може повећати хипотензивни ефекат бета блокатора (додатни ефекат).

Нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ): нема додатног ефекта на снижење притиска проузроковано небивололом.

Симпатомиметици: истовремена примена омета дејство бета-адренергичких антагониста. Бета- адренергици могу довести до неопониране алфа-адреенергичке активности симпатомиметика са алфа-адренергичким и бета-адренергичким ефектом (ризик од хипертензије, тешке брадикардије и срчаног блока).

Фармакокинетичке интеракције

Како метаболизам небиволола укључује изоензим CYP2D6, истовремена примена са супстанцама које инхибирају овај ензим, што се нарочито односи на пароксетин, флуоксетин, тиоридазин и

хинидин може довести до повећања концентрације небиволола у плазми, што је праћено повећањем ризика од прекомерне брадикардије и нежељених догађаја.

Истовремена примена циметидина повећава концентрацију небиволола у плазми, без промене клиничког ефекта. Истовремена примена ранитидина не утиче на фармакокинетику небиволола. Под условом да се лек Massido узима уз оброк а антациди између оброка, може се прописати истовремена терапија.

Комбинација небиволола са никардипином благо повећава концентрације оба лека у плазми, без промена клиничког ефекта. Истовремена примена алкохола, фуросемида и/или хидрохлортиазида не утиче на фармакокинетику небиволола. Небиволол не утиче на фармакокинетику и фармакодинамику варфарина.

Трудноћа

Небиволол има фармаколошки ефекат који може изазвати штетне ефекте у трудноћи и/или на плод/новорођенче. Генерално, бета-блокатори смањују плацентарну перфузију, која је праћена успореним растом плода, интраутерином смрћу, абортусом или превременим порођајем. Нежељена дејства (нпр. хипогликемија и брадикардија) се могу јавити код плода и новорођенчета. Ако је неопходно лечење бета блокаторима, предност имају бета-1 селективни блокатори.

Небиволол не би требало примењивати за време трудноће осим када је то неопходно. Уколико се процени да је терапија небивололом потребна, мора се редовно пратити утероплацентарни проток крви и раст плода. У случају штетног ефекта на трудноћу или плод, мора се размотрити увођење друге терапије. Новорођенче такође треба редовно пратити.

Испољавање симптома хипогликемије и брадикардија се очекује у прва три дана живота.

Дојење

Студије на животињама су показале да се небиволол излучује у мајчино млеко. Није познато да ли се небиволол излучује у млеко код жена. Многи бета-блокатори, нарочито липофилни, као што је небиволол и његови активни метаболити, пролазе у мајчино млеко мада у степену који може варирати. Не може се искључити ризик за новорођенчад/одојчад. Због тога мајке које узимају небиволол не би требало да доје.

Плодност

Небиволол није имао утицаја на плодност пацова осим у дозама неколико пута већим од максималне препоручене дозе код људи када су примећени нежељени ефекти на мушке и женске репродуктивне органе код пацова и мишева. Утицај небиволола на плодност код људи није познат.

Нису спроведене студије о утицају небиволола на способност управљања возилима и руковања машинама. Фармакодинамске студије су показале да лек Massido не утиче на психомоторну функцију. Када се управља возилима или рукује машинама треба узети у обзир могућност појаве вртоглавице и умора.

Нежељени догађаји су наведени одвојено за хипертензију и хроничну срчану инсуфицијенцију због разлике у основи болести.

Хипертензија

Пријављене нежељене реакције, које су најчешће биле благог до умереног интензитета, приказане су у табели у наставку текста, према класи система органа и према учесталости.

Током примене неких бета-блокатора пријављене су и следеће нежељене реакције: халуцинације, психозе, конфузија, хладни/цијанотични удови, Raynaud-ов феномен, суве очи и окуло-мукокутана токсичност типа практолола.

Хронична срчана инсуфицијенција

Подаци о нежељеним реакцијама добијени су из једне плацебо контролисане клиничке студије која је укључивала 1067 пацијената који су узимали небиволол и 1061 пацијент који су узимали плацебо. У наведеној студији укупно 449 пацијената (42,1%) је пријавило нежељене реакције које су вероватно повезане са применом лека у поређењу са 334 пацијента (31,5%) који су узимали плацебо. Најчешће пријављиване нежељене реакције код пацијената који су узимали небиволол биле су брадикардија и вртоглавица, које су се јављале код 11% пацијената. Код пацијената који су примали плацебо брадикардија се јавила код око 2%, а вртоглавица код око 7%.

Пријављена је следећа учесталост нежељених реакција (постоји бар могућност повезаности сa узимањем лека) којe се сматрају посебно значајним у терапији хроничне срчане инсуфицијенције:

• погоршања срчане инсуфицијенције код 5,8% пацијената који су узимали небиволол у односу на 5,2% пацијената који су узимали плацебо

• постурална хипотензија је пријављена код 2,1% пацијената који су узимали небиволол у односу на 1,0% пацијената који су узимали плацебо

• интолеранција на лек се јавила код 1,6% пацијената током терапије небивололом у поређењу са 0,8% пацијената који су добијали плацебо

• AV блок I степена пријављен је код 1,4% пацијената који су узимали небиволол у односу на 0,9% пацијената који су узимали плацебо

• едем доњих екстремитета је пријављен код 1,0% пацијената који су узимали небиволол у односу на 0,2% пацијената који су узимали плацебо

Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу Војводе Степе 458, 11221 Београд

Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Нема доступних података о предозирању небивололом.

Симптоми

Симптоми предозирања бета-блокаторима су: брадикардија, хипотензија, бронхоспазам и акутна срчана инсуфицијенција.

Терапија

У случају предозирања или хиперсензитивности на овај лек, пацијенте треба задржати под строгим надзором и лечити их у јединицама интензивне неге. Треба проверавати концентрацију глукозе у крви. Ако се у гастроинтестиналном тракту и даље одвија ресорпција, превентивно се могу применити гастрична лаважа, активни угаљ и лаксативи.

Може бити потребна и вештачка вентилација. Брадикардију или прекомерну вагусну реакцију треба лечити применом атропина или метилатропина. Хипотензију и шок треба лечити давањем плазме или заменом за плазму и уколико је потребно катехоламинима. Ефекат бета-блокатора се може сузбити

спором интравенском применом изопреналин-хидрохлорида почетном дозом од 5 mikrograma/min, или добутамином у почетној дози од 2,5 mikrograma/min, све док се не постигне потребан ефекат. У рефракторним случајевима изопреналин се може комбиновати са допамином. Уколико ни ова доза не производи жељени ефекат, треба да се размотри интравенска примена глукагона у дози од 50-100 mikrograma/kg.

Ако је потребно, инјекцију би требало поновити у року од сат времена, а затим, ако је потребно, наставити инфузијом глукагона у дози од 70 mikrograma/kg/h. У екстремним случајевима брадикардије која је резистентна на терапију, може се уградити пејсмејкер.