Rextol 5mcg/mL rastvor za injekciju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Rextol 5mcg/mL
Pariklacitol je indikovan za sprečavanje i lečenje sekundarnog hiperparatireoidizma kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem bubrega 5. stepena, koji su na hemodijalizi.
Doziranje
Odrasli
-
Početna doza se određuje na osnovu početne vrednosti paratireoidnog hormona (PTH):
Početna doza parikalcitola izračunava se prema sledećoj formuli:
Početna doza (mikrogrami) = početna vrednost intaktnog PTH u pikomol/L
8
ili
= početna vrednost intaktnog PTH u pikogram/mL
80
i daje se u obliku intravenske (IV) bolus injekcije, bilo kada za vreme hemodijalize, ne češće od svakog drugog dana.
Najveća doza primenjena u kliničkim ispitivanjima bez štetnih posledica bila je 40 mikrograma.
-
Titracija doze:
Trenutno prihvaćen ciljni raspon vrednosti PTH kod dijaliziranih pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom u završnoj fazi samo je 1,5 do 3 puta veći od gornje granice referentnih vrednosti pri urednoj funkciji bubrega 15,9 do 31,8 pikomola/L (150-300 pikograma/mL) za intaktni PTH. Zbog toga su pomno praćenje pacijenata i individualna titracija doze neophodni za postizanje odgovarajućih fizioloških vrednosti. Ako se razvije hiperkalcemija ili je proizvod korigovane vrednosti kalcijuma i fosfora (Ca x P) trajno veći od 5,2 mmol2/L2 (65 mg2/dL2), dozu treba smanjiti ili primenu leka potpuno obustaviti sve dok se te vrednosti ne normalizuju. Nakon toga treba nastaviti primenu parikalcitola, ali u manjim dozama. Doze ponekad treba smanjivati i zato što se vrednosti PTH snižavaju za vreme lečenja.
Preporučuje se da se doza titrira na način kako je prikazano u tabeli:
| Preporuke za doziranje(Prilagođavanje doze u intervalima od 2 do 4 nedelje) | |
| Vrednosti intaktnog PTH (iPTH) u odnosu na početnuvrednost | Prilagođavanje doze parikalcitola |
| Jednak ili povećan | Povećati za 2 do 4 mikrograma |
| Smanjen za < 30% | |
| Smanjen za ≥ 30%, ≤ 60% | Održavati |
| Smanjen za > 60% | Smanjiti za 2 do 4 mikrograma |
| iPTH < 15,9 pikomola/L (150pikograma/mL) | |
Nakon utvrđivanja doze, koncentraciju kalcijuma i fosfata u serumu treba meriti najmanje jednom mesečno. Preporučuje se da se vrednost intaktnog PTH u serumu kontroliše svaka tri meseca. Za vreme prilagođavanja doze parikalcitola, laboratorijske analize treba češće ponavljati.
Oštećenje funkcije jetre
Koncentracije nevezanog parikalcitola kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre slične su onima kod zdravih ispitanika, pa kod takvih pacijenata ne treba prilagođavati dozu. Međutim, nema kliničkih iskustava kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene parikalcitola kod dece nisu utvrđeni. Ne postoje dostupni podaci za decu mlađu od 5 godina. Trenutno dostupni podaci o upotrebi kod pedijatrijskih pacijenata opisani su u odeljku 5.1, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje leka u ovoj populaciji.
Stariji pacijenti
Malo je kliničkih podataka iz III faze ispitivanja o primeni parikalcitola kod pacijenata starijih od 65 godina. U sprovedenim ispitivanjima nisu zabeležene razlike u efikasnosti i bezbednosti leka između mlađih pacijenata i onih starijih od 65 godina.
Način primene
Lek Rextol, rastvor za injekciju, daje se kroz centralnu liniju za vreme hemodijalize.
-
preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
-
trovanje vitaminom D;
-
hiperkalcemija.
Prevelika supresija paratireoidnog hormona može rezultirati povećanjem koncentracije kalcijuma u serumu i može voditi ka metaboličkoj bolesti kostiju. Praćenje stanja pacijenata i individualna titracija doze su potrebni kako bi se postigli odgovarajući fiziološki parametri praćenja.
Ukoliko se razvije klinički značajna hiperkalcemija, a pacijent prima lekove koji vezuju fosfate na bazi kalcijuma, dozu lekova koji vezuje fosfate na bazi kalcijuma treba smanjiti ili obustaviti njihovu primenu.
Hronična hiperkalcemija može biti udružena sa generalizovanom vaskularnom kalcifikacijom i kalcifikacijom drugog mekog tkiva.
Fosfati ili lekovi koji sadrže vitamin D i njenu slične supstance ne smeju se uzimati zajedno sa parikalcitolom zbog povećanog rizika od hiperkalcemije i povećanja Ca x P proizvoda (videti odeljak 4.5).
Toksičnost digitalisa se povećava usled hiperkalcemije bilo kog uzroka, zbog toga treba biti vrlo oprezan kada se digitalis propisuje zajedno sa parikalcitolom (videti odeljak 4.5).
Treba voditi računa kada se parikalcitol daje zajedno sa ketokonazolom (videti odeljak 4.5).
Ovaj lek sadrži 11% v/v etanola (alkohola). Štetan je za osobe koje boluju od alkoholizma. Mora se obratiti pažnja tokom primene ovog leka kod trudnica i dojilja, dece i populacija visokog rizika kao što su pacijenti sa oboljenjima jetre ili epilepsijom.
Nisu sprovedena ispitivanja mogućih interakcija parikalcitola u obliku rastvora za injekciju sa drugim lekovima. Ipak, sprovedeno je ispitivanje interakcije između ketokonazola i parikalcitola u obliku kapsula.
Ketokonazol: Ketokonazol je poznat kao nespecifični inhibitor nekoliko enzima citohroma P450. Dostupni in vivo i in vitro podaci ukazuju na to da ketokonazol može da stupi u interakciju sa enzimima koji su odgovorni za metabolizam parikalcitola i drugih analoga D vitamina. Potreban je oprez pri doziranju parikalcitola u prisustvu ketokonazola (videti odeljak 4.4). Efekat višestrukih doza ketokonazola primenjenih u dozi od 200 mg, dva puta dnevno u toku 5 dana na farmakokinetiku parikalcitola u obliku kapsula ispitivan je kod zdravih ispitanika. Prisustvo ketokonazola je minimalno uticalo na vrednost Cmax, ali se vrednost PIK0-
∞ gotovo udvostručila. Srednje poluvreme eliminacije parikalcitola u prisustvu ketokonazola bilo je 17 sati, u odnosu na 9,8 sati kada je dat samo parikalcitol. Rezultati ovog ispitivanja pokazuju da se PIK∞ peroralno primenjenog parikalcitola, zbog interakcije sa ketokonazolom verovatno ne bi povećala za više od otprilike dvostruko.
Studije specifičnih interakcija parikalcitola u obliku rastvora za injekciju sa drugim lekovima nisu sprovedene. Toksičnost digitalisa se povećava usled hiperkalcemije bilo kog uzroka, zato treba voditi računa kada se digitalis propisuje istovremeno sa parikalcitolom (videti odeljak 4.4).
Fosfati ili lekovi koji sadrže vitamin D i njemu slične supstance ne treba uzimati zajedno sa parikalcitolom zbog povećanog rizika od hiperkalcemije i povećanja Ca x P priozvoda (videti odeljak 4.4).
Visoke doze preparata koji sadrže kalcijum ili tiazidni diuretici mogu povećati rizik od hiperkalcemije.
Preparati koji sadrže magnezijum (npr. antacidi) ne smeju se uzimati istovremeno sa preparatima vitamina D, jer se može razviti hipermagnezijemija.
Preparati koji sadrže aluminijum (npr.antacidi ili lekovi koji vezuju fosfate) ne smeju se dugotrajno uzimati zajedno sa preparatima koji sadrže vitamin D, jer mogu izazvati porast aluminijuma u krvi i pojavu toksičnog delovanja aluminijuma na kosti.
Trudnoća
Nema podataka ili su podaci o primeni parikalcitola kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek Rextol se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.
Dojenje
Nije poznato da li se parikalcitol i/ili njegovi metaboliti izlučuju putem majčinog mleka. Dostupni farmakodinamski/toksikološki podaci kod životinja pokazali su izlučivanje parikalcitola i/ili metabolita u mleko (za detalje videti odeljak 5.3).
Ne može se isključiti rizik za novorođenčad/odojčad.
Mora se doneti odluka da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju lekom Rextol, uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist terapije za ženu.
Plodnost
Studije na životinjama nisu pokazale efekat parikalcitola na plodnost (videti odeljak 5.3).
Nakon primene parikalcitola može se javiti vrtoglavica, što može imati mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
U kliničkim ispitivanjma II/III/IV faze parikalcitol je primalo oko 600 pacijenata. Neželjena dejstva prijavljena su kod ukupno 6% ispitanika lečenih parikalcitolom.
Najčešće neželjeno dejstvo povezano sa primenom parikalcitola bila je hiperkalcemija koja se javila kod 4,7% pacijenata. Hiperkalcemija zavisi od nivoa prekomerne supresije PTH i može da se svede na minimum pravilnom titracijom doze.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjena dejstva, klinička i laboratorijska, koja su i najmanje moguće bila povezana s parikalcitolom navedena su prema MedDRA sistemu organa i učestalosti javljanja. Korišćeno je sledeće grupisanje po učestalosti pojave: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne mogu biti procenjena na osnovu dostupnih podataka).
| Sistem organa | Neželjena dejstva | Učestalost |
| Infekcije i infestacije | Sepsa, pneumonija, infekcija, faringitis, vaginalna infekcija, influenca | Povremeno |
| Maligne i benigne neoplazme (uključujući ciste i polipe) | Karcinom dojke | Povremeno |
| Poremećaji krvi ilimfnog sistema | Anemija, leukopenija, limfadenopatija | Povremeno |
| Poremećaj imunskogsistema | Preosetljivost | Povremeno |
| Edem larinksa, angioedem, urtikarija | Nepoznato |
| Endokrini poremećaji | Hipoparatireoidizam | Često |
| Hiperparatireoidizam | Povremeno | |
| Poremećajimetabolizma i ishrane | Hiperkalcemija, hiperfosfatemija | Često |
| Hiperkalemija, hipokalcemija, anoreksija | Povremeno | |
| Psihijatrijskiporemećaji | Konfuzija, delirijum,depersonalizacija, agitacija, nesanica, nervoza | Povremeno |
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja, poremećaj ukusa | Često |
| Koma, cerebrovaskularni insult, tranzitorniishemijski atak, sinkopa, mioklonus, hipoestezija, parestezija, vrtoglavica | Povremeno | |
| Poremećaji oka | Glaukom, konjunktivitis | Povremeno |
| Poremećaji uha i labirinta | Poremećaji uha | Povremeno |
| Kardiološkiporemećaji | Zastoj srca, aritmija, atrijalni flater | Povremeno |
| Vaskularni poremećaji | Hipertenzija, hipotenzija | Povremeno |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | Edem pluća, astma, dispneja, epistaksa, kašalj | Povremeno |
| Gastrointestinalniporemećaji | Rektalno krvarenje, kolitis, dijareja, gastritis,dispepsija, disfagija, bol u abdomenu, konstipacija, mučnina, povraćanje, suva usta,gastrointestinalne smetnje | Povremeno |
| Gastrointestinalno krvarenje | Nepoznato | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Svrab | Često |
| Bulozni dermatitis, alopecija, hirzutizam, osip, hiperhidroza | Povremeno | |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistemaskeletnog i vezivnog tkiva | Artralgija, ukočenost zglobova, bol u leđima,grčenje mišića, mijalgija | Povremeno |
| Poremećaji reproduktivnogsistema i dojki | Bol u dojkama, erektilna disfunkcija | Povremeno |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene | Poremećaj hoda, edem, periferni edem, bol, bol na mestuprimene injekcije, povišena telesna temperatura, bol ugrudima, pogoršanje zdravstvenog stanja, astenija, slabost, osećaj žeđi | Povremeno |
| Ispitivanja | Produženo vreme krvarenja, povišene vrednosti aspartat- aminotransferaze, nalazi laboratorijskih analiza van normalnih granica, smanjena telesna masa | Povremeno |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjenje reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
faks: +381 (0)11 39 51 131
vebsajt: www.alims.gov.rs
i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Nije prijavljen slučaj predoziranja.
Predoziranje parikalcitolom može dovesti do hiperkalcemije, hiperkalciurije, hiperfosfatemije, prekomerne supresije PTH (videti odeljak 4.4).
U slučaju predoziranja treba pratiti i prijaviti lekaru znake i simptome hiperkalcemije (vrednosti kalcijuma u serumu). Lečenje treba započeti prema potrebi.
Parikalcitol se ne može odstraniti dijalizom u velikoj meri. Lečenje pacijenata sa klinički značajnom hiperkalcemijom se sastoji od trenutnog smanjenja doze ili prekida terapije parikalcitolom, a uključuje i ishranu sa malim sadržajem kalcijuma, prestanak uzimanja suplemenata sa kalcijumom, mobilizaciju pacijenta, vođenje računa o ravnoteži tečnosti i elektrolita, procenu izmena u elektrokardiogramu (od ključnog značaja kod pacijenata koji primaju digitalis) i hemodijalizu ili peritonealnu dijalizu protiv dijalizata bez kalcijuma, u skladu sa preporukama.
Kada se koncentracija kalcijuma u serumu vrati na normalnu vrednost, može se ponovo uvesti parikalcitol u nižoj dozi. Ukoliko dođe do dugotrajne i značajno povećane koncentracije kalcijuma u serumu, može se razmotriti niz terapijskih alternativa koje uključuju upotrebu lekova kao što su fosfati i kortikosteroidi, kao i mere za povećanje diureze.
Lek Rextol rastvor za injekciju sadrži 39% v/v propilenglikola kao pomoćnu supstancu. Zabeleženi su izolovani slučajevi depresije centralnog nervnog sistema, hemolize i laktatne acidoze kao toksična dejstva povezana sa primenom propilenglikola u velikim dozama. Iako se ne očekuju u toku primene leka Rextol, jer se propilenglikol odstranjuje tokom dijalize, rizik od toksičnih dejstava u situacijama predoziranja se mora uzeti u obzir.
Farmakološki podaci - Rextol 5mcg/mL
Farmakoterapijska grupa: Homeostaza kalcijuma; Drugi anti-paratireoidni agensi
ATC šifra: H05BX02 Mehanizam dejstva
Parikalcitol je sintetski, biološki aktivan vitamin D analog kalcitriola, koji sadrži modifikacije u bočnom
lancu (D2) i u prstenu A (19-nor). Za razliku od kalcitriola, parikalcitol omogućava selektivnu aktivaciju vitamin D receptora (VDR). Parikalcitol selektivno pojačava ekspresiju VDR u paratireoidnoj žlezdi, pri čemu ne povećava VDR u crevima i slabije deluje na resorpciju kosti. Parikalcitol pojačava i ekspresiju receptora osetljivih na kalcijum (CaSR) u paratireoidnoj žlezdi. Na taj način parikalcitol, inhibicijom proliferacije u paratireoidnoj žlezdi i smanjenjem sinteze i lučenja paratireoidnog hormona (PTH), smanjuje vrednost PTH, uz minimalan uticaj na vrednost kalcijuma i fosfora i može delovati i direktno na koštane ćelije i održavati volumen kosti i poboljšavati mineralizaciju njene površine. Korekcijom poremećenog nivoa PTH, uz normalizaciju homeostaze kalcijuma i fosfora, može se sprečiti ili lečiti metabolička bolest kostiju povezana sa hroničnim oboljenjem bubrega.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost parikalcitola ispitivana je u 12-nedeljnom randomizovanom, dvostruko slepom, placebo kontrolisanom ispitivanju 29 pedijatrijskih pacijenata na hemodijalizi, uzrasta 5–19 godina, sa terminalnim stadijumom oboljenja bubrega. Šestoro najmlađih pacijenata lečenih parikalcitolom bili su uzrasta između 5 i 12 godina. Početna doza parikalcitola bila je 0,04 mikrograma/kg 3 puta nedeljno, bazirano na početnoj vrednosti iPTH manjoj od 500 pikograma/mL ili 0,08 mikrograma/kg 3 puta nedeljno, bazirano na početnoj vrednosti iPTH ≥500 pikograma/mL. Doza parikalcitola je prilagođavana povećanjima od po 0,04 mikrograma/kg zavisno od vrednosti iPTH, kalcijuma i proizvoda kalcijuma i fosfora u serumu. 67% pacijenata koji su primali parikalcitol i 14% onih koji su primali placebo su završili ispitivanje. 60% pacijenata u parikalcitol grupi je imalo smanjenje početne vrednosti iPTH za 30% u 2 uzastopna merenja u poređenju sa 21% pacijenata iz placebo grupe. 71% pacijenata iz placebo grupe je isključeno zbog preteranog porasta vrednosti iPTH. Nijedan pacijent u parikalcitol ili placebo grupi nije razvio hiperkalcemiju. Nema podataka za pacijente mlađe od 5 godina.
Distribucija
Farmakokinetika parikalcitola ispitivana je kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom koji zahtevaju hemodijalizu. Parikalcitol se primenjuje u obliku intravenske bolus injekcije. Dva sata nakon primene doza od 0,04 do 0,24 mikrograma/kg koncentracije parikalcitola brzo opadaju, a zatim se dalje smanjuju logaritamski linearno uz prosečno poluvreme eliminacije od približno 15 sati. Nije zapažena akumulacija parikalcitola nakon višestruke primene. U in vitro uslovima parikalcitol se snažno vezuje za protein plazme (>99,9%), ali ih ne zasićuje u rasponu doza od 1 do 100 nanograma/mL.
Biotransformacija
Nekoliko nepoznatih metabolita otkriveno je u urinu i fecesu, pri čemu u urinu nije bilo tragova parikalcitola. Ti metaboliti nisu bili analizirani niti identifikovani. Sveukupno na neidentifikovane metabolite otpada 51% radioaktivnosti pronađene u urinu i 59% radiokativnosti pronađene u fecesu.
| Farmakokinetika parikalcitola kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom (pri doziod 0,24 mikrograma/kg) | ||
| Parametar | N | Vrednosti (srednje ± SD) |
| Cmax (5 minuta nakon bolus injekcije) | 6 | 1850 ± 664 (pikograma/mL) |
| PIK0-∞ | 5 | 27382 ± 8230 (pikograma x h/mL) |
| CL | 5 | 0,72 ± 0,24 (L/h) |
| Vss | 5 | 6 ± 2 (L) |
Eliminacija
Na zdravim dobrovoljcima sprovedena je studija intravenskom primenom pojedinačne bolus doze 3H- parikalcitola (n=4) od 0,16 mikrograma/kg. Radioaktivnost u plazmi pripisuje se nepromenjenoj supstanci. Parikalcitol se izlučuje pretežno hepatobilijarnim putem, jer se u fecesu otkriva 74% radioaktivno obeležene doze, a u urinu samo 16%.
Posebne grupe pacijenata
Pol, rasna pripadnost i životno doba: Kod ispitivanih odraslih pacijenata nisu zabeležene farmakokinetičke razlike vezane za pol i životno doba. Takođe, nisu zapažene farmakokinetičke razlike kao posledica različite rasne pripadnosti.
Oštećenje funkcije jetre: Koncentracija nevezanog parikalcitola kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre slična je onoj kod zdravih ispitanika, pa kod takvih pacijenata ne treba prilagođavati dozu. Međutim nema kliničkih iskustava kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.
Farmaceutski podaci - Rextol 5mcg/mL
Budući da ispitivanja kompatibilnosti nisu rađena, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.
Propilenglikol stupa u interakciju s heparinom i neutrališe njegovo delovanje. Lek Rextol, rastvor za injekciju, sadrži propilenglikol kao pomoćnu supstancu i injekcija se mora dati na različito mesto od mesta davanja heparina.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna, staklena (tip I) bočica sa čepom od brombutil gume i aluminijumskom kapicom sa flip-off poklopcem.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 bočica sa 1 mL rastvora za injekciju i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Lekove za parenteralnu primenu treba pre upotrebe vizuelno pregledati, kako bi se proverilo da ne sadrže čestice i da nisu promenili boju. Rastvor je bistar i bezbojan.
Samo za jednokratnu upotrebu. Neupotrebljeni rastvor treba odbaciti.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.