Suxinutin® 250mg/5mL sirup

Suxinutin je indikovan:

• u terapiji apsans epilepsije (petit mal)

• u kombinaciji sa drugim antiepilepticima kada su drugi konvulzivni poremećaji prisutni istovremeno sa apsans epilepsijom

Početna terapija

Odrasli i deca starija od 6 godina

Preporučena početna doza za odrasle i decu stariju od 6 godina je 500 mg dnevno (10 mL), podeljeno u nekoliko doza.

Deca uzrasta od 3 do 6 godina

Početna doza za pacijente uzrasta 3 do 6 godina je 250 mg dnevno (5 mL), podeljeno u dve doze.

Deca mlađa od 3 godine

Bezbednost i efikasnost primene etosuksimida kod pacijenata mlađih od 3 godine nisu dokazane.

Terapija održavanja

Doziranje je individualno, u zavisnosti od kliničke slike i odgovora pacijenta na terapiju. Preporučuje se postepeno povećavanje doze. Može biti od koristi povećanje dnevne doze svakih 4 – 7 dana za po 250 mg, sve do postizanja kontrole bolesti uz minimum neželjenih dejstava.

Maksimalna dnevna doza ne treba da bude veća od 1500 mg. Ukoliko se primena doze veće od 1500 mg smatra neophodnom, mora se vršiti pod strogim nadzorom lekara. Optimalna dnevna doza održavanja za kontrolu konvulzija kod dece je 20 mg/kg telesne mase. Primenom ove doze postižu se prosečne

koncentracije u plazmi unutar terapijskog opsega od 40 do 100 mikrograma/mL. Dalji raspored doziranja treba da se bazira na efektivnosti i određivanju koncentracije leka u plazmi.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega

Etosuksimid treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega (videti odeljke 4.4. i 5.2.)

Način primene Oralna upotreba.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Opšta

Primena nekih antiepileptičkih lekova povezana je sa povećanim rizikom od suicidalnih ideja i/ili ponašanja. Randomizovana, placebo kontrolisana meta analize antiepileptičkih lekova, pokazala je malo povećan rizik od suidicalnih ideja i ponašanja. Mehanizam tog rizika je nepoznat i dostupni podaci ne isključuju mogućnost povećanog rizika kod primene etosuksimida.

Zbog toga pacijente treba pratiti zbog pojave znakova suicidalnih ideja i ponašanja, a potrebno je razmotriti odgovarajuću terapiju.

Pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) se savetuje da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja i ponašanja.

Kod svih pacijenata na terapiji antiepilepticima treba rutinski pratiti pojavu znakova depresije i anksioznosti.

Primena etosuksimida kao monoterapije u kombinovanim oblicima epilepsije može povećati učestalost generalizovanih toničko-kloničkih (grand mal) napada kod nekih pacijenata.

Kao i sa drugim antikonvulzivima, promene doze ne smeju biti nagle već postepene, kao i dodavanje odnosno ukidanje drugih lekova. Naglo ukidanje antikonvulzivnih lekova može da izazove apsans (petit mal) napad.

Hematopoetski efekat

Posebnu pažnju treba posvetiti kliničkim simptomima oštećenja koštane srži (groznica, angina, krvarenje) (videti odeljak 4.8).

Preporučuje se redovna analiza krvne slike (u početku mesečno, nakon jedne godine na šest meseci) kako bi se identifikovalo potencijalno oštećenje koštane srži. Kod broja leukocita manjeg od 3500/mm³ ili odnosa granulocita manjeg od 25%, dozu treba smanjiti ili prekinuti terapiju. Enzime jetre takođe treba redovno proveravati.

Oštećenje funkcije jetre i bubrega

Etosuksimid treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega. Kod svih pacijenata na terapiji etosuksimidom potrebno je periodično vršiti analizu urina i funkcionalne testove jetre. Etosuksimid može da izazove morfološke i funkcionalne promene na jetri životinja. Kod ljudi su prijavljene abnormalne vrednosti testova ispitivanja funkcije jetre i bubrega.

Autoimuna oboljenja

Pri primeni etosuksimida opisani su slučajevi sistemskog lupusa eritematozusa, što ordinirajući lekar treba da ima u vidu. Pored toga, prijavljene su reakcije nalik lupusu kod dece koja su primala etosuksimid. Oni se razlikuju po ozbiljnosti, od sistemskih imunskih poremećaja, koji uključuju nefrotski sindrom, do

asimptomatskog prisustva antinukleusnih antitela. Nefrotski sindrom je redak i potpuni oporavak se obično beleži nakon povlačenja leka.

Ozbiljne kožne reakcije

Tokom terapije etosuksimidom prijavljene su ozbiljne kožne reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lek praćenu eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS). SJS i DRESS mogu biti sa smrtnim ishodom. Simptomi se obično javljaju u toku 28 dana od početka terapije, ali mogu se javiti i kasnije. Terapiju etosuksimidom treba prekinuti nakon pojave osipa za koji se ne može odrediti drugo poreklo.

Tokom terapije etosuksimidom prijavljene su reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS). DRESS se sastoji od kombinacije tri ili više od sledećih simtoma: kožne reakcije (kao što su osip ili eksfolijativni dermatitis), eozinofilija, groznica, limfodenopatija i jedne ili više sistemskih komplikacija kao što su hepatitis, nefritis, pneumonitis, miokarditis i perikarditis. DRESS je ponekad fatalan. Ukoliko se posumnja na DRESS terapiju etosuksimidom treba prekinuti.

Informacije za pacijente

Pacijenti na terapiji etosuksimidom treba da budu upozoreni na značaj strogog pridržavanja propisanog terapijskog režima.

Pacijente treba uputiti da se hitno jave svom lekaru ako se kod njih jave znaci i/ili simptomi (npr. zapaljenje grla, groznica).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Saharoza

Ovaj lek sadrži 3 g saharoze po dozi od 5 mL. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju da koriste ovaj lek. Primena leka može biti štetna za zube.

Glukoza

Ovaj lek sadrži 5 mg glukoze po dozi od 5 mL. Pacijenti sa retkom glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju da koriste ovaj lek.

Natrijum-benzoat (E211)

Ovaj lek sadrži 12 mg natrijum-benzoata po dozi od 5 mL, što je ekvivalentno 2,4 mg/mL. Natrijum-benzoat (E211) može da pojača žuticu (žutilo kože i očiju) kod novorođenčadi (do 4 nedelje starosti). Povećanje bilirubina u krvi nakon njegovog odvajanja od albumina može pojačati neonatalnu žuticu koja može da pređe u kernikterus (taloženje nekonjugovanog bilirubina u moždanom tkivu).

Propilenglikol (E 1520)

Ovaj lek sadrži 42 mg propilen glikola po dozi od 5 mL, što je ekvivalentno 8,4 mg/mL. Istovremena primena sa bilo kojim supstratom alkohol dehidrogenaze, kao što je etanol, može izazvati ozbiljne neželjene efekte kod novorođenčadi.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi od 5 mL, tj. suštinski je bez natrijuma.

Antiepileptici

Pošto etosuksimid može da stupa u interakciju sa drugim antiepilepticima koji se uzimaju istovremeno, može biti potrebno periodično određivanje koncentracije ovih lekova u serumu.

Karbamazepin, primidon i fenitoin mogu smanjiti plazma koncentracije etosuksimida. U slučaju fenitoina, zabeležen je porast koncentracije ovog leka u plazmi pri istovremenoj primeni sa etosuksimidom.

Može se javiti povećanje ili smanjenje koncentracije valproinske kiseline u slučaju istovremene primene sa etosuksimidom.

Antibiotici

Metabolizam etosuksimida je inhibiran kod istovremene primene sa izoniazidom. Ova interakcija može dovesti do povećanja koncentracije etosuksimida u plazmi i povećanja rizika od toksičnosti.

Antidepresivi

Istovremena primena sa MAO inhibitorima, tricikličnim antidepresivima, lekovima iz grupe SSRI i njima sličnim antidepresivima može dovesti do sniženja praga napada i time do smanjenja antikonvuzivnog efekta etosuksimida.

Barbiturati

Fenobarbital može smanjiti plazma koncentracije etosuksimida. Antimalarici

Istovremena primena sa antimalaricima, hlorohinom i hidrohlorohinom, može povećati rizik od nastanka

konvulzija. Antikonvuzivni efekat etosuksimida je antagonizovan pri primeni meflohina. Antipsihotici

Antipsihotici smanjuju antikonvulzivni efekat etosuksimida snižavajući prag napada.

Alkohol

Potrebno je izbeći konzumiranje alkohola u toku terapije etosuksimidom.

Trudnoća

Etosuksimid prolazi kroz placentu. Izveštaji ukazuju na povezanost primene antikonvulzivnih lekova kod trudnica sa epilepsijom i povećane učestalosti defekata kod novorođenčadi. Slučajevi defekata na rođenju su zabeleženi i kod primene etosuksimida. Ordinirajući lekar treba da proceni odnos koristi i rizika pri lečenju i savetovanju žena u generativnom dobu koje boluju od epilepsije.

Dojenje

Etosuksimid se izlučuje u majčino mleko. Efekti etosuksimida na odojčad nisu poznati, pa je potreban poseban oprez ukoliko se etosuksimid primenjuje kod dojilja. Etosuksimid se može primeniti kod dojilja samo ukoliko korist jasno prevazilazi rizik. Ne preporučuje se dojenje u slučaju terapije etosuksimidom.

Etosuksimid može oslabiti mentalne i/ili fizičke sposobnosti koje su potrebne za obavljanje potencijalno opasnih aktivnosti, kao što je vožnja i druge aktivnosti koje zahtevaju oprez. U skladu sa tim treba savetovati pacijente.

Kategorije učestalosti definisane su na sledeći način:

veoma česta (≥ 1/10), česta (≥1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

* Učestalost neželjenih reakcija je procenjena iz baze podataka postmarketinškog praćenja.

Sažetak bezbednosnog profila

Teški poremećaji kože (SCAR, engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions), uključujući Stivens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lek praćenu eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) prijavljene su tokom terapije etosuksimidom ( videti odeljak 4.4).

Psihijatrijski i psihološki poremećaji povezani sa primenom etosuksimid sirupa posebno se mogu zapaziti kod pacijenata kod kojih u anamnezi postoje podaci o psihološkim abnormalnostima.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Akutna predoziranja mogu izazvati mučninu, povraćanje i depresiju CNS uključujući komu sa depresijom disanja. Veza između toksičnosti etosuksimida i njegovih koncentracija u plazmi nije utvrđena.

Ako je uzeto manje od 2 g, tečnost treba da se daje na usta. Ako je uzeta veća doza, stomak treba isprazniti, održavati disanje i tretirati sve druge simptome u skladu sa tim. Poznato je da se aktivni ugalj i purgativi koriste u lečenju predoziranja. Hemodijaliza može biti korisna. Prisilna diureza i razmena transfuzije su neefikasne.