Corasp® 75mg gastrorezistentna tableta

Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass

hirurgije.

Doziranje

U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza, za dugotrajnu upotrebu je 75–150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju teško oštećenje funkcije bubrega ili jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapiju treba kontrolisati u redovnim vremenskim intervalima.

Antitrombotičko dejstvo:

Za antitrombotičko dejstvo uobičajeno se primenjuje 150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga

75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Pedijatrijska populacija

Lek Corasp se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko nije indikovano (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odeljak 4.4.

Način primene

Za oralnu upotrebu. Tablete treba progutati cele, sa dovoljno tečnosti (pola čaše vode). Tablete su gastrorezistentne, tako da ih ne treba mrviti, lomiti ili žvakati, jer omotač tablete prevenira iritirajući uticaj na želudac (osim u slučaju postavljanja dijagnoze kod trombotičkih oboljenja).

Acetilsalicilna kiselina ne sme se koristiti u slučajevima:

• preosetljivosti na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• ranije prisutnih astmatičnih napada koje je prouzrokovala primena salicilata ili supstanci koje imaju slično dejstvo (nesteroidni antiinflamatorni lekovi);

• aktivnih ulkusa gastrointestinalnog trakta;

• povišene sklonosti ka krvarenju (hemoragijska dijateza);

• teškog oštećenja funkcije bubrega;

• teškog oštećenja funkcije jetre;

• teške srčane insuficijencije;

• kombinacije sa metotreksatom korišćenim u dozama od 15 mg nedeljno ili većim (videti odeljak 4.5);

• doze veće od 100 mg/na dan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6);

• kod dece mlađe od 16 godina (videti odeljke 4.2 i 4.4).

U sledećim slučajevima acetilsalicilnu kiselinu treba koristiti uz poseban oprez:

• ako postoji preosetljivost na druge analgetike, antiinflamatorne lekove i antireumatike ili kod postojanja drugih alergija;

• ako postoji anamneza gastrointestinalnih ulkusa (hronični ili rekurentni ulkusi ili ranije prisutna gastrointestinalna krvarenja);

• ako se istovremeno koristi terapija antikoagulantnim sredstvima (videti odeljak 4.5);

• kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata sa oštećenjem kardiovaskularne cirkulacije (npr. renalna vaskularna bolest, kongestivna srčana insuficijencija, deplecija volumena krvi, velike operacije, sepsa ili veliki hemoragijski događaji), kod kojih acetilsalicilna kiselina može dodatno povećati rizik od oštećenja funkcije bubrega i akutne insuficijencije bubrega;

• kod pacijenata koji pate od teškog nedostatka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), acetilsalicilna kiselina može izazvati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu povećati rizik od hemolize su npr. primenjena velika doza leka, groznica (povišena telesna temperatura) ili akutna infekcija;

• ako je oštećena funkcija jetre;

• neki nesteroidni anfiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju inhibitorno dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Pacijente treba savetovati da konsultuju svog lekara ukoliko im je propisana terapija acetilsalicilnom kiselinom, a planiraju da uzmu neki nesteroidni antiinflamatorni lek (videti odeljak 4.5);

• acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu

  ili hronična respiratorna oboljenja. Ovo se takođe odnosi i na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab ili urtikarija) na druge supstance;

• usled svog inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvarenju tokom i posle operacija (uključujući manje operacije, npr. ekstrakcija zuba). Pacijenti treba da konsultuju svog lekara u vezi upotrebe acetilsalicilne kiseline;

• kada se primenjuju manje doze, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem mokraćne kiseline.

  Pedijatrijska populacija

  Kod dece i adolescenata u slučaju virusnih infekcija (sa ili bez povišene telesne temperature) ne treba koristiti lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu, ukoliko se prethodno ne potraži savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od razvoja Rejovog sindroma, veoma retkog oboljenja koje može biti opasno po život i koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje istovremeno uz drugu terapiju, međutim, nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.

  Lek Corasp sadrži natrijum

  Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po gastrorezistentnoj tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Kombinacije koje su kontraindikovane

Metotreksat (primenjen u dozama od 15 mg nedeljno ili većim)

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i metotreksata povećava hematološku toksičnost metotreksata (antiinflamatorni lekovi smanjuju renalni klirens metotreksata, a salicilati istiskuju metotreksat iz veze sa proteinima plazme) (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene

Metotreksat (primenjen u dozama manjim od 15 mg nedeljno)

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i metotreksata povećava hematološku toksičnost metotreksata (antiinflamatorni lekovi smanjuju renalni klirens metotreksata, a salicilati istiskuju metotreksat iz veze za proteine plazme).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

Neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da smanje ireverzibilno inhibitorno dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita, ako se primenjuju zajedno sa acetilsalicilnom kiselinom (u istom danu). Klinička relevantnost ove interakcije nije poznata. Lečenje nekim nesteroidnim anfiinflamatornim lekovima, kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može smanjiti efekat acetilsalicilne kiseline na prevenciju kardiovaskularnih oboljenja (videti odeljak 4.4).

Metamizol

Metamizol može smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ako se uzima istovremeno sa acetilsalicilnom kiselinom. Zbog toga ovu kombinaciju treba koristiti s oprezom kod pacijenata koji uzimaju acetilsalicilnu kiselinu u malim dozama zbog kardioprotekcije.

Antikoagulansi, trombolitici/drugi inhibitori agregacije trombocita/hemostaze

Povećan rizik od krvarenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i salicilati

Povećan je rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog dejstva.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors, SSRI)

Povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog dejstva.

Digoksin

Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog izlučivanja putem bubrega.

Antidijabetici npr. insulin, derivati sulfoniluree u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom u većim dozama Korišćenje većih doza acetilsalicilne kiseline povećava hipoglikemijsko dejstvo antidijabetika zbog hipoglikemijskog efekta acetilsalicilne kiseline i zbog istiskivanja derivata sulfoniluree sa svog mesta vezivanja za proteine plazme.

Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama

Smanjena glomerularna filtracija usled smanjene renalne sinteze prostaglandina.

Sistemski glukokortikosteroidi osim hidrokortizona, koji se koriste kao supstituciona terapija kod Adisonove bolesti

Tokom terapije kortikosteroidima smanjene su koncentracije salicilata u krvi zbog povećane eliminacije salicilata uzrokovane kortikosteroidima i povećan je rizik od predoziranja salicilatima posle završetka ove terapije. Istovremena primena može povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama

Smanjena glomerularna filtracija putem inhibicije vazodilatornih prostaglandina; takođe, smanjeno antihipertenzivno dejstvo.

Valproinska kiselina

Povećana toksičnost valproinske kiseline usled istiskivanja sa mesta vezivanja na proteinima.

Alkohol

Povećano oštećenje gastrointestinalne mukoze i produženo vreme krvarenja usled aditivnog dejstva acetilsalicilne kiseline i alkohola.

Urikozurici kao što je benzbromaron, probenecid

Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou bubrežne tubularne eliminacije mokraćne kiseline).

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastroshize, nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija povećava se od manje od 1% na približno 1,5%. Pretpostavlja se da se rizik povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije. Upotreba inhibitora sinteze prostaglandina u studijama na životinjama dovela je do povećanog pre- i postimplantacionog gubitka embriona i embriofetalne smrtnosti. Dodatno,

povećana incidencija različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, je prijavljena kod životinja kada su primenjivani inhibitori sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Male doze (manje od 100 mg i 100 mg)

Kliničke studije pokazuju da se doze do 100 mg/dnevno ograničene na akušersku primenu, a koje zahtevaju posebno praćenje, čine bezbednim.

Doze veće od 100mg/dnevno do 500 mg/dnevno

Ne postoji dovoljno kliničko iskustvo, koje se odnosi na primenu doza većih od 100 mg/dnevno do 500 mg/dnevno. Prema tome, preporuke navedene u nastavku za doze od 500 mg/dnevno i veće, su primenljive i za ovaj raspon doza.

Doze od 500 mg/dnevno i veće

Od 20. nedelje trudnoće nadalje, upotreba acetilsalicine kiseline može da izazove oligohidramnion kao rezultat

poremećaja funkcije bubrega fetusa. Ovo može da se desi ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon prekida terapije. Pored toga, prijavljeni su slučajevi konstrikcije ductus arteriosus-a nakon primene terapije u drugom trimestru trudnoće, od kojih je većina nestala nakon prekida terapije. Zbog toga, acetilsalicilnu kiselinu ne treba primenjivati tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, osim ukoliko je neophodno. Ako se lek Corasp primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću ili tokom prvog ili drugog trimestra trudnoće, doze treba da budu što manje, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće. Treba razmotriti prenatalni monitoring oligohidroamniona i konstrikcije ductus arteriosus-a tokom nekoliko dana nakon izloženosti acetilsalicilnoj kiselini, počevši od 20. nedelje gestacije pa nadalje. Acetilsalicilnu kiselinu treba obustaviti u slučaju pojave oligohidramniona ili konstrikcije ductus arteriosus-a.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:

• kod fetusa:

  • kardiopulmonalnu toksičnost (prevremena konstrikcija/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija),

  • poremećaj funkcije bubrega (videti prethodno navedeno), koji može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom;

• kod majke i novorođenčeta, pri kraju trudnoće:

  • moguće produženje vremena krvarenja, npr. antiagregaciono dejstvo koje se može javiti čak i nakon veoma malih doza,

  • inhibiciju kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Zbog toga, upotreba acetilsalicilne kiseline u dozi većoj od 100 mg/dnevno je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3). Doze acetilsalicilne kiseline od 100 mg/dnevno i manje mogu se primenjivati samo uz strogi akušerski nadzor.

Dojenje

Salicilati i njegovi metaboliti prelaze u majčino mleko u malim količinama.

Kod odojčadi čije su majke povremeno uzimale acetilsalicilnu kiselinu do sada nisu primećena neželjena dejstva, zbog toga obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, majke koje acetilsalicilnu kiselinu uzimaju redovno ili u velikim dozama moraju rano prestati sa dojenjem.

Plodnost

Postoje neki dokazi da lekovi koji inhibiraju sintezu ciklooksigenaze/prostaglandina mogu dovesti do poremećaja plodnosti kod žena zbog uticaja na ovulaciju. Ovaj poremećaj je reverzibilan nakon prestanka lečenja.

Lek Corasp nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

U nastavku navedena neželjena dejstva su zasnovana na spontanim izveštajima nakon stavljanja u promet sa svim oblicima acetilsalicilne kiseline, uključujući oralne oblike za kratkoročno i dugotrajno lečenje, i kliničkim ispitivanjima sa acetilsalicilnom kiselinom kao ispitivanim lekom, uključujući i kratkotrajnu i dugotrajnu oralnu terapiju. Izračunavanje učestalosti je zasnovano samo na podacima grupe koja je primala acetilsalicilnu kiselinu u okviru studije ARRIVE.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije na lek uočene sa acetilsalicilnom kiselinom su prikazane u tabeli u nastavku.

Grupisanje po učestalosti je definisano po sledećoj konvenciji: često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do <1/1000).

Neželjene reakcije na lek koje su prijavljene tek tokom postmarketinškog praćenja i za koje učestalost ne može da se proceni na osnovu dostupnih podataka, navedene su pod učestalošću „nepoznato”.

Tabela 1: Neželjene reakcije na lek prijavljene u studiji ARRIVE* ili tokom postmarketinškog praćenja kod pacijenata lečenih acetilsalicilnom kiselinom

*ARRIVE je kliničko ispitivanje sa 6270 ispitanika u grupi koja je uzimala 100 mg acetilsalicilne kiseline i 6276 ispitanika u grupi sa placebom. Prosečno trajanje izloženosti acetilsalicilnoj kiselini bilo je 5 godina, sa rasponom od 0 do 7 godina.

a U kontekstu krvarenja

b U kontekstu teških oblika nedostatka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD)

c LT/slučajevi sa smrtnim ishodom prijavljeni su kod acetilsalicilne kiseline i placeba sa istom učestalošću,

<0,1%

d U kontekstu teških alergijskih reakcija

e Kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega ili oštećenom kardiovaskularnom cirkulacijom

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjenu reakciju na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

Fax: +381 (0)11 3951 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost salicilata (>100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti životno ugrožavajuća (prekomerne doze), a obuhvataju sve od slučajnih trovanja kod dece do namernih trovanja.

Hronično trovanje salicilatima može biti neprimetno, jer su simptomi i znaci nespecifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza. Simptomi uključuju ošamućenost, vrtoglavicu, tinitus, oštećenje sluha, preznojavanje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju, a mogu se kontrolisati smanjenjem doze. Do tinitusa može doći pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikrograma/mL. Ozbiljnija neželjena dejstva dešavaju se pri koncentracijama većim od 300 mikrograma/mL.

Osnovna karakteristika akutnog trovanja je težak poremećaj acido-bazne ravnoteže, koji varira u zavisnosti od životnog doba pacijenta i težine trovanja. Kod dece se najčešće javlja metabolička acidoza. Težina trovanja se ne može proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline može biti odložena usled smanjenog gastričkog pražnjenja, formiranja konkremenata u želucu (nerastvorljiv ostatak leka), ili usled uzimanja gastrorezistentnih preparata. Postupanje u slučaju trovanja acetilsalicilnom kiselinom određuje se na osnovu njegovog obima, faze i kliničkih simptoma i u skladu sa standardnim tehnikama postupanja u slučaju trovanja. Prevashodne mere treba da budu ubrzano izlučivanje leka, kao i uspostavljanje elektrolitnog i acido-baznog balansa.

Usled složenih patofizioloških uticaja trovanja salicilatima, znaci i simptomi/nalazi ispitivanja mogu uključiti sledeće: