Haemoctin SDH 1000i.j./5mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Terapija i profilaksa krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A (kongenitalni deficit faktora koagulacije VIII).

Ovaj lek ne sadrži von Willebrand-ov faktor u farmakološki efektivnim količinama i zbog toga nije indikovan kod von Willebrand-ove bolesti.

Terapija treba da bude pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju hemofilije. Praćenje terapije

U toku terapije se preporučuje odgovarajuće određivanje nivoa faktora VIII kako bi se odredila potrebna

doza i učestalost ponovljenih injekcija. Odgovor na faktor VIII može varirati kod pojedinačnih pacijenata ispoljavanjem drugačijih poluvremena eliminacije i in vivo recovery vrednosti. Doziranje na osnovu telesne mase može zahtevati prilagođavanje kod pacijenata sa premalom ili prekomernom telesnom masom. Naročito kod velikih hirurških intervencija, neophodno je precizno praćenje supstitucione terapije, određivanjem koagulacionim metodama (meri se aktivnost faktora VIII).

Pri in vitro određivanju aktivnosti faktora VIII u uzorcima krvi pacijenata, koje je zasnovano na tromboplastinskom vremenu (engl. activated partial tromboplastin time, aPTT), na rezultate mogu značajno da utiču tip aPTT reagenasa i referentni standardi koji se koriste. Takođe, mogu da budu značajne razlike u rezultatima zavisno od toga da li se radi koagulacioni test zasnovan na vrednostima aPTT ili test sa hromogenim supstratima prema Ph.Eur. O ovome treba posebno voditi računa ako se menja laboratorija i/ili se radi različitim metodama određivanja i različitim reagensima.

Doziranje

Doza i trajanje supstitucione terapije zavise od težine nedostatka faktora VIII, od lokalizacije i obima krvarenja i od kliničkog stanja pacijenta.

Broj jedinica faktora VIII koje se primenjuju, izražen je u internacionalnim jedinicama (i.j.) prema važećem standardu Svetske zdravstvene organizacije za koncentrate za proizvode koji sadrže faktor VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili u procentima (u odnosu na normalne vrednosti u humanoj plazmi) ili radije, u internacionalnim jedinicama (u odnosu na internacionalni standard za faktor VIII u plazmi).

Jedna internacionalna jedinica (i.j.) aktivnosti faktora VIII je ekvivalentna količini faktora koagulacije VIII u jednom mililitru normalne humane plazme.

Terapija po potrebi

Izračunavanje potrebne doze faktora VIII, zasniva se na empirijskom saznanju da jedna internacionalna jedinica (i.j.) faktora VIII po kg telesne mase povećava aktivnost faktora VIII u plazmi za 1% do 2% od normalne vrednosti.

Potrebna doza se određuje korišćenjem sledeće formule:

Potreban broj jedinica = telesna masa (kg) x željeni porast faktora VIII (%) x 0,5

Količina koju je potrebno primeniti, kao i učestalost primene uvek treba da budu usmereni ka postizanju kliničke efikasnosti u individualnom slučaju.

U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne sme da padne ispod navedenih nivoa aktivnosti u plazmi (u % od normalne aktivnosti) tokom odgovarajućeg perioda. Sledeća tabela može da se koristi kao vodič za doziranje kod epizoda krvarenja i pri hirurškim intervencijama:

Profilaksa

Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa teškom hemofilijom A, uobičajene doze su 20 do 40 i.j. faktora VIII po kilogramu telesne mase u intervalima od 2 do 3 dana. U nekim slučajevima, naročito kod mlađih pacijenata, mogu biti potrebni kraći intervali doziranja ili veće doze.

Način primene

Intravenska upotreba. Preporučuje se da se ne primenjuje više od 2-3 mL leka Haemoctin SDH po minuti. Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka treba da budu jasno zabeleženi.

Preosetljivost

Moguće su alergijske reakcije preosetljivosti prilikom upotrebe leka Haemoctin SDH. Lek sadrži, pored faktora VIII, i tragove drugih humanih proteina. Ukoliko se pojave simptomi preosetljivosti, pacijenti se moraju savetovati da odmah prestanu sa primenom ovog leka i da se obrate svom lekaru. Pacijente treba informisati o ranim znacima reakcija preosetljivosti uključujući koprivnjaču, generalizovanu urtikariju, stezanje u grudima, zviždanje prilikom disanja (engl. wheezing), hipotenziju i anafilaksu.

U slučaju šoka, treba primeniti standardnu medicinsku terapiju za lečenje šoka. Inhibitori

Formiranje neutrališućih antitela (inhibitora) na faktor VIII je poznata komplikacija kod terapije pacijenata sa hemofilijom A. Ovi inhibitori su obično IgG imunoglobulini protiv prokoagulantne aktivnosti faktora VIII, koji se određuju u Bethesda jedinicama (BU) po mililitru plazme, primenom modifikovanog testa.

Rizik od razvoja inhibitora je u korelaciji sa težinom bolesti, kao i sa izloženošću faktoru VIII, s tim da je rizik najveći u toku prvih 50 dana izloženosti, ali se nastavlja tokom celog života, mada je rizik povremen.

Klinički značaj razvoja inhibitora zavisi od titra inhibitora, pri čemu razvoj inhibitora niskog titra nosi manji rizik od pojave nedovoljnog kliničkog odgovora u odnosu na pojavu inhibitora visokog titra.

Uopšte, svi pacijenti koji su na terapiji humanim faktorom koagulacije VIII treba pažljivo pratiti na pojavu inhibitora odgovarajućim kliničkim posmatranjem i laboratorijskim testovima. Ako se ne postigne očekivani nivoi aktivnosti faktora VIII ili ako krvarenje nije pod kontrolom sa odgovarajućom dozom, treba uraditi testove na prisustvo inhibitora faktora VIII. Kod pacijenata sa visokim nivoima inhibitora, terapija faktorom

VIII može biti neefikasna i treba razmotriti druge terapijske opcije. Terapiju ovih pacijenata treba da sprovodi lekar sa iskustvom u lečenju pacijenata sa hemofilijom i inhibitorima faktora VIII.

Kardiovaskularni događaji

Kod pacijenata sa postojećim kardiovaskularnim faktorima rizika, supstituciona terapija faktorom VIII može povećati kardiovaskularni rizik.

Komplikacije vezane za upotrebu katetera

Ako je neophodan centralni venski kateter (engl. central venous access device, CVAD), treba biti obazriv jer mogu da se jave komplikacije kao što su lokalne infekcije, bakterijemija i tromboza na mestu primene katetera.

Bezbednost od prenosa uzročnika virusnih bolesti

Standardne mere za sprečavanje prenošenja infekcija pri primeni lekova proizvedenih iz humane krvi ili plazme uključuju odabir donora, skrining pojedinačnih donacija i pulova (engl. pool) plazme na specifične markere infekcije i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivaciju/uklanjanje virusa. I pored toga, kada se primenjuju lekovi proizvedeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenošenja infektivnih agenasa se ne može potpuno isključiti. Ovo takođe važi za nepoznate ili novootkrivene viruse, kao i druge patogene.

Preduzete mere se smatraju efektivnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), virus hepatitisa B (HBV) i virus hepatitisa C (HCV), kao i za virus hepatitisa A (HAV) koji je bez omotača. Mere koje se preduzimaju mogu biti ograničene efikasnosti protiv virusa bez omotača kao što je parvovirus B19.

Infekcija sa parvovirusom B19 može biti ozbiljna kod trudnica (fetalna infekcija) i za osobe sa imunodeficijencijom ili sa povećanom eritropoezom (npr. hemolitička anemija).

Kod pacijenata koji redovno/ponovljeno primaju humani faktor koagulacije VIII proizveden iz plazme, treba razmotriti odgovarajuću vakcinaciju (hepatitis A i B).

Pedijatrijska populacija

Smatra se da posebna upozorenja i mere opreza navedene za odrasle, važe i za pedijatrijsku populaciju.

Sadržaj natrijuma

Haemoctin SDH, 250 i.j./5 mL

Ovaj lek sadrži 16,1 mg (0,7 mmola) natrijuma po bočici, što odgovara 0,81% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Haemoctin SDH, 500 i.j./5 mL i Haemoctin SDH, 1000 i.j./5 mL

Ovaj lek sadrži 32,2 mg (1,4 mmola) natrijuma po bočici, što odgovara 1,61% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Nisu prijavljene interakcije humanog faktora koagulacije VIII sa drugim lekovima.

Nisu sprovedene studije reproduktivne toksičnosti sa faktorom VIII na životinjama. Kako je pojava hemofilije A kod žena retka, nema ni iskustava o primeni faktora VIII u toku trudnoće i dojenja. Zbog toga, faktor VIII u trudnoći i za vreme dojenja treba primenjivati samo ako je jasno indikovano.

Lek Haemoctin SDH nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Reakcije preosetljivosti ili alergijske reakcije (koje mogu da uključe angioedem, osećaj pečenja i žarenja na mestu primene injekcije, jezu, crvenilo, generalizovanu urtikariju, glavobolju, koprivnjaču, hipotenziju, letargiju, mučninu, nemir, tahikardiju, stezanje u grudima, osećaj peckanja, povraćanje, zviždanje prilikom disanja) su primećene retko. U nekim slučajevima mogu da dovedu do teške anafilakse (uključujući i šok).

Pacijenti sa hemofilijom A mogu da razviju neutrališuća antitela (inhibitore) na faktor VIII, uključujući i na Haemoctin SDH. Ako se ovakvi inhibitori pojave, stanje će se manifestovati kao nedovoljan klinički odgovor. U takvim slučajevima, preporučuje se da se kontaktira specijalizovani Centar za hemofiliju.

Za informacije o bezbednosti u pogledu transmisionih agenasa, videti odeljak 4.4. Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabelarni podaci u nastavku su navedeni u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa (SOC) i preporučenim terminima (engl. Preferred Term Level, PT).

Za procenu neželjenih reakcija koriste se sledeće učestalosti pojavljivanja: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Iz kliničkih studija, neintervencijskih studija, spontanih prijavljivanja i pregleda literature prijavljene su sledeće neželjene reakcije na lek Haemoctin SDH:

* Učestalost se zasniva na rezultatima ispitivanja svih proizvoda koji sadrže faktora VIII koja su uključivala pacijente sa teškim oblikom hemofilije A.

Pedijatrijska populacija

Sa izuzetkom inhibicije faktora VIII, očekuje se da neželjene reakcije kod dece budu iste kao kod odraslih (videti tabelu iznad).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nisu prijavljeni slučajevi predoziranja.