Arteropirin® 100mg tableta

Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass

hirurgije.

Doziranje Odrasli

U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza za dugotrajnu terapiju je 100 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno.

Antitrombotičko dejstvo:

Preporučena dnevna doza je 100 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Stariji pacijenti

Generalno, acetilsalicilnu kiselinu treba koristiti sa oprezom kod starijih pacijenata koji su skloniji neželjenim dejstvima. U slučaju odsustva ozbiljne renalne ili hepatičke insuficijencije preporučuje se uobičajena doza za odrasle (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.

Pedijatrijska populacija

Acetilsalicilna kiselina se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata uzrasta ispod 16 godina, izuzev prema savetu lekara nakon procene da korist nadmašuje rizik (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Tabletu treba progutati celu sa dovoljnom količinom tečnosti (1/2 čaše vode).

Trajanje terapije

Lek Arteropirin je namenjen za dugotrajnu primenu u najmanjoj mogućoj dozi.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge salicilate ili nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• u anamnezi prisutna astma prouzrokovana primenom salicilata ili supstanci koje imaju sličan mehanizam dejstva, posebno NSAIL;

• akutni gastrointestinalni ulkusi;

• u anamnezi prisutna gastrointestinalna krvarenja ili perforacije (oboljenja želuca ili creva) izazvana prethodnom terapijom NSAIL;

• Aktivni ili u anamnezi prisutni gastrični i duodenalni ulkusi/hemoragije sa najmanje dve odvojene epizode potvrđenih ulceracija ili krvarenja, ili drugi tipovi krvarenja kao što su cerebrovaskularne hemoragije;

• Hemoragijske dijateze; poremećaji koagulacije kao što su hemofilija i trombocitopenija;

• Teška insuficijencija jetre;

• Teška renalna insuficijencija;

• Teška srčana insuficijencija;

• Primena doza većih od 150 mg/dan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6);

• Istovremena primena metotreksata u dozama većim od 15 mg/nedeljno (videti odeljak 4.5).

• Deca i adolescenti mlađi od 16 godina, osim ukoliko je specifično indikovana terapija (npr. kod Kavasakijeve bolesti) (videti odeljak 4.4).

Lek je namenjen za primenu kod odraslih i adolescenata starijih od 16 godina. Primena ovog leka se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina, osim ukoliko očekivane koristi nadmašuju rizike. Acetilsalicilna kiselina može da doprinese nastanku Rey-evog sindroma kod neke dece.

Postoji povećan rizik od krvarenja ili produženog krvarenja, posebno u toku ili nakon hirurških intervencija (čak i manjih zahvata kao npr. vađenje zuba). Ovaj lek treba koristiti sa oprezom pre

hirurških intervencija, uključujući vađenje zuba. Može biti neophodan privremeni prekid trapije ovim lekom.

Acetilsalicilnu kiselinu treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom i u slučajevima gde su u anamnezi postojali gastrični ili duodenalni ulkusi ili hemoragijske epizode ili kod pacijenata koji su na terapiji antikoagulansima.

Pacijenti treba da prijave svom lekaru sve neuobičajene simptome krvarenja. U slučaju pojave gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracija, lečenje ovim lekom treba prekinuti.

Acetilsalicilnu kiselinu treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre (u slučaju teške insuficijencije, primena je kontraindikovana) ili kod dehidriranih pacijenata s obzirom da primena NSAIL može da ugrozi funkciju bubrega. Kod pacijenata sa blagom ili umerenom hepatičkom insuficijencijom, treba redovno sprovoditi testove funkcije jetre.

Acetilsalicilna kiselina može izazvati bronhospazam, napade astme ili neke druge reakcije preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronična respiratorna oboljenja. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije na ostale supstance (npr. reakcije na koži, svrab ili urtikarija).

Stariji pacijenti su posebno podložni neželjenim efektima lekova iz grupe NSAIL i acetilsalicilne kiseline, naročito gastrointestinalnom krvarenju i perforacijama koje mogu imati smrtni ishod (videti odeljak 4.2). U slučaju dugotrajne terapije, ove pacijente treba kontrolisati u redovnim intervalima.

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i drugih lekova koji utiču na hemostazu (npr. antikoagulansi kao što su varfarin, trombolitici i drugi inhibitori agregacije trombocita, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje jer se može povećati rizik od hemoragije, osim ukoliko je strogo indikovana (videti odeljak 4.5). Ukoliko nije moguće izbeći istovremenu primenu ovih lekova, preporučuje se pažljivo praćenje znakova krvarenja.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno koriste lekove koji povećavaju rizik od ulceracija, kao što su oralni kortikosteroidi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i deferasiroks (videti odeljak 4.5).

Acetilsalicilna kiselina primenjena u malim dozama smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Usled toga, kod osetljivih pacijenata se mogu javiti napadi gihta (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Velike doze acetilsalicilne kiseline mogu da povećaju rizik od hipoglikemijskog efekta pri istovremenoj primeni sa sulfonilureom i insulinima (videti odeljak 4.5).

Acetilsalicilnu kiselinu treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze.

Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Kontraindikovane kombinacije

Metotreksat (u dozama većim od 15 mg/nedeljno)

Istovremena primena metotreksata i acetilsalicilne kiseline povećava hematološku toksičnost metotreksata usled smanjenja izlučivanja metotreksata putem bubrega izazvanog acetilsalicilnom kiselinom. Stoga, istovremena primena metotreksata (u dozama većim od 15 mg/nedeljno) i acetilsalicilne kiseline je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje se ne preporučuju

Urikozurici, npr. probenecid, sulfinpirazon

Salicilati poništavaju efekte probenecida i sulfinpirazona. Ovu kombinaciju treba izbegavati.

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza pri upotrebi

Antikoagulansi npr. kumarin, heparin, varfarin, alteplaza

Acetilsalicilna kiselina može da poveća efekat trombolitičkih sredstava. Može doći do povećanja rizika od krvarenja usled poremećene funkcije trombocita, oštećenja sluzokože duodenuma i istiskivanja oralnih antikoagulanasa sa njihovih mesta vezivanja za proteine plazme. Potrebno je pažljivo praćenje znakova krvarenja kod pacijenata koji istovremeno koriste acetilsalicilnu kiselinu i druga antitrombocitna sredstva (videti odeljak 4.4).

Posebno, lečenje acetilsalicilnom kiselinom ne treba započinjati tokom prvih 24 sata nakon terapije alteplazom kod pacijenata sa akutnim moždanim udarom. Stoga se ne preporučuje istovremena upotreba.

Inhibitori agregacije trombocita (npr. klopidogrel, tiklopidin, cilostazol i dipiridamol) i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI, kao što su sertralin ili paroksetin)

Postoji povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antidijabetici, npr. derivati sulfoniluree i insulin

Salicilati mogu da povećaju hipoglikemijski efekat antidijabetika. Iz tog razloga može biti potrebno prilagođavanje primenom manjih doza antidijabetika. Preporučuje se intenzivnije praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Digoksin i litijum

Acetilsalicilna kiselina uzrokuje otežano izlučivanje digoksina i litijuma putem bubrega, što dovodi do povećanja njihovih koncentracija u plazmi. Preporučuje se praćenje koncentracija digoksina i litijuma u plazmi na početku i kraju terapije acetilsalicilnom kiselinom. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Diuretici i antihipertenzivi

NSAIL mogu da smanje antihipertenzivni efekat diuretika i drugih antihipertenziva. Potrebno je adekvatno praćenje krvnog pritiska.

Istovremena primena velikih doza acetilsalicilne kiseline sa ACE inhibitorima, antagonistima receptora angiotenzina II i blokatorima kalcijumovih kanala povećava rizik od pojave akutne renalne insuficijencije. Usled toga, pri kombinovanoj primeni treba koristiti doze acetilsalicilne kiseline manje od 100 mg.

Diuretici Henleove petlje: postoji rizik od akutne renalne insuficijencije usled smanjene glomerularne filtracije putem smanjene sinteze prostaglandina u bubrezima. Preporučuje se hidratacija pacijenta i praćenje renalne funkcije na početku terapije.

Pacijente koji se istovremeno leče verapamilom i acetilsalicilnom kiselinom potrebno je pažljivo pratiti kako bi se uočili znaci krvarenja.

Inhibitori karboanhidraze (acetazolamid)

Istovremena primena može da dovede do teške acidoze i povećane toksičnosti na centralni nervni sistem.

Sistemski kortikosteroidi

Pri istovremenoj primeni acetilsalicilne kiseline i kortikosteroida može doći do povećanja rizika od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja (videti odeljak 4.4).

Metotreksat (u dozama manjim od 15 mg/nedeljno)

Istovremena primena metotreksata i acetilsalicilne kiseline može da poveća hematološku toksičnost metotreksata usled smanjenja izlučivanja metotreksata ptem bubrega izazvanog acetilsalicilnom kiselinom. Krvnu sliku treba pratiti na nedeljnom nivou u toku prvih nekoliko sedmica istovremene primene. Potrebno je pažljivo pratiti pacijente sa postojećim, čak i blagim oštećenjem funkcije bubrega, kao i starije pacijente.

NSAIL

Postoji povećan rizik od ulceracija i gastrointestinalnih krvarenja usled sinergističkog dejstva.

Ibuprofen

Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može da inhibira efekat malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita pri istovremenoj primeni. Međutim, zbog ograničenosti ovih podataka i nepouzdanosti ekstrapolacije ex vivo podataka na kliničku situaciju, nije moguće izvesti jasne zaključke u pogledu redovne primene ibuprofena Kod povremene primene ibuprofena se ne očekuju klinički značajni efekti (videti odeljak 5.1).

Metamizol

Kod istovremene primene, metamizol može da smanji uticaj acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Zbog toga ovu kombinaciju treba koristiti s oprezom kod pacijenata koji uzimaju male doze acetilsalicilne kiseline u svrhu kardioprotekcije.

Ciklosporin, takrolimus

Istovremena primena NSAIL i ciklosporina ili takrolimusa može da poveća nefrotoksični efekat ciklosporina i takrolimusa. Potrebno je praćenje funkcije bubrega pri istovremenoj primeni ovih lekova i acetilsalicilne kiseline.

Valproat

Prijavljeno je da acetilsalicilna kiselina smanjuje vezivanje valproata za serumske proteine i tako povećava koncentraciju slobodnog oblika u plazmi u stanju ravnoteže.

Fenitoin

Salicilati smanjuju vezivanje fenitoina za albumin u plazmi, što dovodi do smanjenja ukupne koncentracije fenitoina u plazmi ali povećane koncentracije slobodne frakcije fenitoina. Koncentracija slobodnog fenitoina, a time i terapijski efekat, nisu značajno promenjeni.

Alkohol

Istovremena primena alkohola i acetilsalicilne kiseline povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Trudnoća

Male doze (do 150 mg dnevno)

Klinička iskustva ukazuju da su doze do 150 mg dnevno bezbedne za ograničenu upotrebu u trudnoći, koja zahteva poseban nadzor.

Doze od 150 do 500 mg dnevno

Ne postoji dovoljno kliničkog iskustva u vezi primene doza od 150 mg do 500 mg dnevno. Usled toga, preporuke navedene u nastavku koje se odnose na doze od 500 mg dnevno i veće, važe i za ovaj raspon doziranja.

Doze od 500 mg dnevno i veće

Inhibicija sinteze prostaglandina može negativno uticati na tok trudnoće i/ili embrio-fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je povećan sa manje od 1 % na približno 1,5 %. Izgleda da se rizik povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije. Kod životinja se pokazalo da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanih gubitaka pre i nakon implantacije i do embriofetalne smrti.

Pored toga, prijavljena je i povećana incidenca raznih malformacija, uključujući kardiovaskularne malformacije, na životinjama koje su primale inhibitore sinteze prostaglandina tokom organogeneze. Ukoliko nije apsolutno neophodno, acetilsalicilna kiselina se ne sme koristiti tokom prvog i drugog trimestra trudnoće. Ukoliko acetilsalicilnu kiselinu treba da koriste žene koje planiraju trudnoću ili trudnice u prvom i drugom trimestru trudnoće, doza treba da bude što je moguće manja a dužina trajanja terapije što je moguće kraća.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus:

• kardiopulmonarnoj toksičnosti (sa prevremenim zatvaranjem ductus artheriosus-a i plućnom hipertenzijom);

• oštećenju funkcije bubrega, koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligohidroamniozom;

  Pri kraju trudnoće, majka i dete mogu biti izloženi:

• produženom vremenu krvarenja usled inhibicije agregacije trombocita koja se može javiti čak i pri veoma malim dozama acetilsalicilne kiseline;

• inhibiciji kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

  Zbog toga, primena acetilsalicilne kiseline u dozama od 150 mg dnevno i većim je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

  Dojenje

  Male količine salicilata i njihovih metabolita prelaze u majčino mleko.

  S obzirom na to da do sada nisu uočena neželjena dejstva na odojče, dojenje nije potrebno perekinuti ako se preporučene doze koriste u kratkom vremenskom periodu. U slučaju upotrebe tokom dužeg vremenskog perioda i/ili primene velikih doza, dojenje treba prekinuti.

  Plodnost

  Postoje određeni dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu/sintezu prostaglandina mogu izazvati poremećaj plodnosti kod žena, delovanjem na ovulaciju. Ovo je reverzibilni efekat, koji prestaje nakon prestanka terapije.

Nisu sprovedene studije uticaja acetilsalicilne kiseline na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Na osnovu farmakodinamskih svojstava i neželjenih dejstava acetilsalicilne kiseline, ne očekuje se uticaj na sposobnost reagovanja i sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

1. Sažetak bezbednosnog profila:

   Spisak neželjenih dejstava acetilsalicilne kiseline takođe obuhvata uočene reakcije kod pacijenata sa reumatskim tegobama koji su lečeni velikim dozama tokom dužeg perioda.

   Acetilsalicilna kiselina može da izazove nelagodnost u gornjem delu abdomena, gastroduodenalne ulkuse i erozivni gastritis, koji može dovesti do ozbiljnog gastrointestinalnog krvarenja. Verovatnoća pojave ovih neželjenih dejstava se povećava kod primene većih doza, iako se ona mogu javiti i pri manjim dozama. Primena acetilsalicilne kiseline tokom dužeg perioda može da dovede do anemije izazvane nedostatkom gvožđa, kao posledice gastrointestinalnog krvarenja.

   Ostala ozbiljna neželjena dejstva:

   Reakcije preosetljivosti ili anafilaktičke reakcije uključujući šok. Stevens-Johnson-ov sindrom, Lyell-ov sindrom, multiformni eritem.

2. Tabelarni prikaz neželjenih dejstava:

Neželjena dejstva su tabelarno prikazana prema klasama sistema organa i sledećoj skali učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do

<1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iako mogu postojati interindividualne razlike, može se pretpostaviti da primena 300 mg acetilsalicilne kiseline po kg telesne mase izaziva akutno trovanje i da primena doza od 500 mg/kg telesne mase može imati smrtni ishod.

Simptomi umerenog trovanja

Tinitus, poremećaji čula sluha, glavobolja, vrtoglavica, konfuzija i gastrointestinalni simptomi (mučnina, povraćanje i bol u abdomenu).

Simptomi teškog trovanja

Simptomi se odnose na težak poremećaj acidobazne ravnoteže. Na početku se javlja hiperventilacija koja dovodi do respiratorne alkaloze. Respiratorna acidoza se javlja kao posledica supresije respiratornog centra. Pored toga, javlja se metabolička acidoza kao posledica prisustva salicilata.

Osim toga, mogu se javiti sledeći simptomi: groznica (povišena telesna temperatura), hipertermija i perspiracija koji dovode do dehidratacije, osećaj uznemirenosti, konvulzije, halucinacije i hipoglikemija. Oštećenje nervnog sistema može dovesti do kome, kardiovaskularnog kolapsa, pulmonarnog edema ili zastoja u disanju.

Terapija predoziranja

U slučaju uzimanja toksične doze potrebno je bolničko zbrinjavanje. U slučaju umerenog trovanja treba pokušati da se izazove povraćanje kod pacijenta.

Ukoliko ovo ne uspe, treba pristupiti lavaži želuca u toku prvog sata od uzimanja toksične doze. Nakon toga treba primeniti aktivni ugalj (adsorbens) i natrijum-sulfat (laksans).

Aktivni ugalj se može dati u jednokratnoj dozi (50 g za odrasle).

U slučaju ozbiljne kliničke slike treba razmotriti alkalizaciju urina (NaHCO³) i hemodijalizu.

• Nadoknada gubitka tečnosti.

• Simptomatska terapija.