Flugalin® 100mg obložena tableta

Lek Flugalin je indikovan za terapiju reumatskih bolesti, osteoartritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, mišićno- skeletnih poremećaja i povreda kao što su periartritis, „smrznuto rame“, burzitis, tendinitis, tenosinovitis, bol u donjem delu leđa, povrede usled iščašenja i istezanja mišića i tetiva.

Lek Flugalin je zbog svog analgetskog delovanja indikovan i za ublažavanje blagih do umerenih bolova u stanjima kao što su zubobolja, postoperativni bol, dismenoreja i migrena.

Za oralnu upotrebu. Najbolje je tablete uzeti uz obrok ili nakon obroka.

Neželjena dejstva se mogu smanjiti primenom najmanjih efektivnih doza u najkraćem mogućem periodu potrebnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).

Odrasli:

150 mg do 200 mg na dan podeljeno u dve, tri ili četiri doze. Kod pacijenata sa teškim simptomima, bolestima koje su nedavno nastale ili tokom akutnog pogoršanja bolesti, ukupna dnevna doza se može povećati na 300 mg u podeljenim dozama.

Za dismenoreju može se primeniti doza od 100 mg kada simptomi počnu, a zatim doza od 50 mg ili 100 mg u intervalima od četiri do šest sati. Maksimalna dnevna doza ne sme preći 300 mg.

Pedijatrijska populacija:

Ne preporučuje se primena kod dece uzrasta ispod 12 godina.

Starije osobe:

Kod starijih osoba povećan je rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija. Iako starije osobe generalno dobro podnose flurbiprofen, kod pojedinih pacijenata, naročito onih sa oštećenom funkcijom bubrega moguće je sporije izlučivanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). U ovakvim slučajevima flurbiprofen treba koristiti uz oprez, a doziranje treba individualno prilagoditi pacijentu.

Ukoliko je NSAIL neophodan, treba primenjivati najmanju efikasnu dozu u najkraćem mogućem periodu. Pacijenta treba redovno pratiti zbog mogućih gastrointestinalnih krvarenja tokom terapije NSAIL.

Flurbiprofen je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću (astma, urtikarija ili alergija) na flurbiprofen ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Flurbiprofen je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih su ranije ispoljene reakcije preosetljivosti (astma, rinitis, angioedem ili urtikarija) na flurbiprofen, acetilsalicilnu kiselinu ili druge NSAIL.

Flurbiprofen je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa gastrointestinalnim krvarenjem u anamnezi ili perforacijama povezanim sa ranijom terapijom NSAIL.

Flurbiprofen se ne sme primenjivati kod pacijenata sa anamnezom ili aktivnim ulceroznim kolitisom, Crohn- ovom bolešću, rekurentnim peptičkim ulkusom ili gastrointestinalnim krvarenjem (definisano kao dve ili više razdvojenih epizoda dokazane ulceracije ili krvarenja).

Flurbiprofen je kontraindikovan kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom, insuficijencijom jetre i insuficijencijom bubrega (videti odeljak 4.4).

Flurbiprofen je kontraindikovan u trećem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.6).

Neželjena dejstva mogu se smanjiti upotrebom najmanje efektivne doze u najkraćem mogućem periodu potrebnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2 i gastrointestinalne i kardiološke rizike).

Pri dužoj primeni lekova protiv bolova može se javiti glavobolja koja se ne sme lečiti povećanjem doze leka.

Pri istovremenoj primeni NSAIL sa alkoholom, češće se javljaju neželjeni događaji vezani za aktivnu suspstancu, posebno oni koji se tiču gastrointestinalnog trakta ili centralnog nervnog sistema.

Lek Flugalin tablete sadrži saharozu i glukozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije fruktoze, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili insuficijencijom saharaza-izomaltaze, ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Lek Flugalin tablete sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije galaktoze, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Istovremenu primenu flurbiprofena i drugih NSAIL, uključujući selektivne inhibitore enzima cikooksigenaze-2 (COX-2), treba izbegavati zbog potencijalnog aditivnog dejstva (videti odeljak 4.5).

Starije osobe

Starije osobe imaju povećanu učestalost od neželjenih dejstava na NSAIL, naročito od gastrointestinalnog krvarenja i perforacija, koje mogu biti smrtonosne (videti odeljak 4.2).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije

Flurbiprofen treba davati pažljivo kod pacijenata sa anamnezom gastrointestinalnih bolesti (ulcerozni kolitis,

Crohn-ova bolest) jer se ova stanja mogu pogoršati.

Opisani su slučajevi gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija u bilo koje vreme tokom primene svih NSAIL. Ovi neželjeni događaji mogu biti smrtonosni i mogu se javiti sa ili bez upozoravajućih simptoma ili ranije anamneze ozbiljnih gastrointestinalnih događaja.

Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze flurbiprofena, kod pacijenata sa anamnezom ulcera, naročito ako je bilo komplikacija sa krvarenjem ili perforacijama (videti odeljak 4.3) i kod starijih osoba. Kod ovih pacijenata treba započeti terapiju sa najmanjom mogućom dozom.

Kod ovih pacijenata treba uzeti u razmatranje primenu kombinovane preventivne terapije sa protektivnim lekovima (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe), kao i kod pacijenata koji istovremeno koriste male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove koji povećavaju rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti ispod i odeljak 4.5).

Pacijenti sa anamnezom gastrointestinalnih oboljenja, naročito ukoliko su starije osobe, treba da prijave bilo koji neuobičajen abdominalni simptom (pogotovo gastrointestinalno krvarenje) i to naročito ako se dogodi u početnim fazama terapije.

Savetuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno koriste lekove koji mogu povećati rizik od ulceracija ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulanasi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili antitromobolitici kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Ukoliko se kod pacijenata na terapiji flurbiprofenom pojavi gastrointestinalno krvarenje ili ulceracija, terapiju treba odmah prekinuti.

Respiratorni poremećaji

Oprez je potreban pri primeni leka flurbiprofena kod pacijenata koji boluju ili su bolovali od bronhijalne astme, s obzirom na to da je bilo prijavljeno da primena NSAIL mogu izazvati bronhospazam kod ovih pacijenata.

Insuficijencija srca, bubrega i jetre

Primena NSAIL može dovesti do dozno-zavisnog smanjenja u nastanku prostaglandina i izazvati insuficijenciju bubrega. Pacijenti sa najvećim rizikom od ovih reakcija su oni sa insuficijencijom bubrega i srca, poremećajem funkcije jetre, koji uzimaju diuretike i stariji pacijenti. Kod navedenih grupa pacijenata treba pratiti funkciju bubrega (videti odeljak 4.3).

Flurbiprofen treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa anamnezom srčane insuficijencije ili hipertenzije jer je u toku primene flurbiprofena opisana pojava edema.

Preporučuje se oprez pri primeni flurbiprofena kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji povećavaju rizik od ulceracija ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili inhibitori agregacije trombocita kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Dejstvo na kardivaskularni i cerebrovaskularni sistem

Neophodno je odgovarajuće praćenje i savetovanje kod pacijenata sa anamnezom hipertenzije i/ili blage do umerene srčane insuficijencije, jer su prijavljeni retencija tečnosti i nastanak edema povezani sa primenom flurbiprofena i primenom NSAIL.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju da primena nekih NSAIL (naročito velikih doza NSAIL i u toku duže primene) može dovesti do malog povećanja rizika od arterijskih trombotičkih događaja kao što su infarkt miokarda ili moždani udar. Nema dovoljno podataka koji bi isključili ovaj rizik tokom primene flurbiprofena.

Pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom, ustanovljenom ishemijskom bolešću srca, bolešću perifernih arterija i/ili cerebrovaskularnom bolešću treba da primenjuju flurbiprofen samo nakon pažljivog razmatranja. Slično razmatranje treba uraditi i pre uvođenja dugotrajne primene leka kod pacijenata sa faktorima rizika za nastank kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje).

Dermatološko dejstvo

Prijavljene su veoma retko ozbiljne i potencijalno sa smrtnim ishodom kožne reakcije, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza (videti odeljak 4.8) povezani sa primenom NSAIL. Najveći rizik od nastanka ovih reakcija imaju pacijenti na početku terapije. U većini slučajeva nastupanje ovakvih reakcija dešava se tokom prvog meseca terapije. Terapiju flurbiprofenom treba prekinuti pri prvoj pojavi osipa na koži, mukoznih lezija ili drugih znakova preosetljivosti.

Dejstvo na bubrege

Potreban je oprez prilikom uvođenja terapije NSAIL kao što je flurbiprofen kod pacijenata koji su značajno dehidrirani.

Hematološko dejstvo

Flurbiprofen, kao i drugi NSAIL, može inhibirati agregaciju trombocita i produžiti vreme krvarenja. Zbog toga flurbiprofen treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji mogućnost abnormalnog krvarenja.

Sistemski eritemski lupus (SLE) i mešovita oboljenja vezivnog tkiva

Može biti povećan rizik od aseptičnog meningitisa (naročito kod pacijenata sa postojećim autoimunskim oboljenjima, kao što su sistemski eritemski lupus i mešovita oboljenja vezivnog tkiva) sa simptomima ukočenosti vrata, glavoboljom, mučninom, povraćanjem, groznicom ili dezorjentacijom (videti odeljak 4.8).

Prikrivanje (maskiranje) simptoma osnovnih infekcija

Epidemiološka ispitivanja ukazuju na činjenicu da nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) za sistemsku primenu mogu da prikriju simptome infekcije, što može dovesti do odlaganja početka odgovarajuće terapije i na taj način do pogoršanja ishoda infekcije. Ovo je primećeno kod bakterijske vanbolničke pneumonije i bakterijskih komplikacija varičele. Kod primene leka Flugalin pri povišenoj telesnoj temperaturi ili ublažavanju bolova kod pacijenata sa infekcijom, savetuje se praćenje infekcije.

Potreban je oprez kod pacijenata na terapiji bilo kojim od navedenih lekova, jer su kod nekih pacijenata opisane interakcije lekova i flurbiprofena.

Diuretici, ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II: NSAIL mogu umanjiti dejstvo diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Diuretici mogu povećati rizik od nefrotoksičnosti usled primene NSAIL. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom (npr. dehidrirani pacijenti ili starije osobe sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom) istovremena primena ACE inhibitora ili antagonista angiotenzina II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, koja je obično reverzibilna. Interakcije treba uzeti u razmatranje kod pacijenata koji istovremeno primenjuju flurbiprofen i ACE inhibitore ili antagoniste angiotenzina II. Kombinacije ovih lekova treba primenjivati sa oprezom, naročito kod starijih osoba. Pacijenti treba da budu odgovarajuće hidrirani i treba razmotriti praćenje funkcije bubrega nakon započinjanja istovremene primene lekova, kao i periodično praćenje funkcije bubrega u toku terapije.

Litijumove soli: smanjeno izlučivanje litijuma.

Metotreksat: preporučuje se oprez prilikom istovremene primene flurbiprofena i metotreksata, jer NSAIL mogu povećati nivo metotreksata.

Antikoagulansi: NSAIL mogu pojačati dejstvo antikoagulanasa, kao što je varfarin (videti odeljak 4.4).

Inhibitori agregacije trombocita: povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Acetilsalicilna kiselina: kao i kod drugih lekova koji sadrže NSAIL, istovremena primena flurbiprofena i acetilsalicilne kiseline se ne preporučuje zbog potencijalnog povećanja rizika od neželjenih dejstava.

Kardiotonični glikozidi: NSAIL mogu pogoršati srčanu insuficijenciju, smanjiti stepen glomerularne filtracije i povećati koncentraciju kardiotoničnih glikozida u plazmi.

Ciklosporin: povećan rizik od nefrotoksičnosti.

Kortikosteroidi: sa NSAIL povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja sa NSAIL (videti odeljak 4.4).

Drugi analgetici i selektivni inhibitori ciklooksigenaze-2 (COX-2): izbegavati istovremenu primenu dva ili više NSAIL, uključujući COX-2 inhibitore, jer mogu da povećaju rizik od nastanka neželjenih dejstava (videti odeljak 4.4).

Mifepriston: NSAIL ne treba koristiti 8-12 dana nakon primene mifepristona, jer NSAIL mogu smanjiti dejstvo mifepristona.

Hinolonski antibiotici: istraživanja na životinjama pokazuju da NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija dovedenih u vezu sa primenom hinolonskih antibiotika. Pacijenti koji istovremeno primenjuju NSAIL i hinolone imaju veći rizik od razvoja konvulzija.

Takrolimus: moguće je povećanje rizika od nefrotoksičnosti kada se NSAIL primenjuju istovremeno sa takrolimusom.

Zidovudin: povećan rizik od hematološke toksičnosti pri istovremenoj primeni NSAIL i zidovudina. Postoje dokazi o povećanom riziku od hemartroze i hematoma kod HIV(+) osoba sa hemofilijom koji istovremeno primaju zidovudin i flurbiprofen.

Studije nisu uspele da pokažu interakciju između flurbiprofena i tolbutamida ili antacida. Do sada ne postoje dokazi da flurbiprofen interferira sa standardnim laboratorijskim testovima.

Poremećaj plodnosti kod žena

Flurbiprofen može smanjiti plodnost kod žena i ne preporučuje se njegova primena kod žena koje nameravaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da ostanu u drugom stanju ili su na ispitivanju plodnosti, treba razmotriti prekid terapije flurbiprofenom.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno uticati na trudnoću i/ili na embriofetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik spontanih pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od srčanih malformacija je povećan sa manje od 1% na otprilike 1,5%. Smatra se da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Kod životinja je primena inhibitora sinteze prostaglandina povećala pre- i postimplatacione

gubitke i embrio-fetalnu smrtnost. Pored toga, povećana je incidenca različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, ukoliko se inhibitori sinteze prostaglandina daju u periodu organogeneze. Od 20. nedelje trudnoće, primena flurbiprofena može da izazove oligohidramnion kao posledicu oštećenja funkcije bubrega fetusa. Ovo može da nastane ubrzo nakon započinjanja terapije i obično je reverzibilno nakon prekida primene leka. Pored toga, bilo je izveštaja o konstrikciji ductus arteriosus-a nakon primene leka u drugom trimestru, koja se povukla nakon prestanka terapije. Zbog toga, flurbiprofen ne treba primenjivati u toku prvog i drugog trimestra trudnoće, osim kada je to apsolutno neophodno. Kada se flurbiprofen daje ženama koje pokušavaju da zatrudne ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, doze treba da su najmanje, a terapija što je kraće moguća. Treba razmotriti prenatalno praćenje oligohidramniona i konstrikcije ductus arteriosus-a nakon izloženosti flurbiprofenu tokom nekoliko dana, počevši od 20. nedelje gestacije nadalje. Treba prekinuti primenu flurbiprofena ukoliko se jave oligohidramnion ili konstrikcija ductus arteriosus-a.

U toku trećeg trimestra trudnoće, inhibitori sinteze prostaglandina imaju sledeće rizike za fetus:

• kardiopulmonalna toksičnost (prerana konstrikcija/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija)

• poremećaj funkcije bubrega koji može da progredira u insuficijenciju bubrega sa oligohidramnionom (videti tekst iznad).

  Primena inhibitora sinteze prostaglandina na kraju trudnoće može imati sledeće rizike po majku ili novorođenče:

• moguće produženje vremena krvarenja, antiagregacijsko dejstvo koje se može desiti čak i pri veoma malim dozama

• inhibicija kontrakcija uterusa što može dovesti do odlaganja ili usporavanja porođaja.

Zbog toga je flurbiprofen kontraindikovan u trećem trimestru trudnoće. Porođaj

Početak porođaja može biti odložen i trajanje porođaja se može produžiti sa većom tendencijom krvarenja kod majke i deteta.

Dojenje

Flurbiprofen se izlučuje u majčino mleko, međutim, izlučena količina je samo mali deo doze koju je uzela majka. Flurbiprofen se ne preporučuje za upotrebu kod dojilja.

U ograničenom broju do sada dostupnih studija uočeno je da se NSAIL mogu izlučiti u majčino mleko u veoma malim koncentracijama. Zbog toga se, ako je moguće, primena NSAIL izbegava u periodu dojenja (videti odeljak 4.4).

Pri uzimanju NSAIL moguće su neželjene reakcije kao što su vrtoglavica, pospanost, zamor i poremećaji vida. U slučaju njihovog ispoljavanja, pacijenti ne treba da upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.

Gastrointestinalni poremećaji: Najčešća zapažena neželjena dejstva su gastrointestinale prirode. Može se javiti peptički ulkus, perforacije ili gastrointestinalno krvarenje, ponekad sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih osoba (videti odeljak 4.4). Nauzeja, povraćanje, dijareja, dispepsija, flatulencija, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis i pogoršanje kolitisa i Crohn-ove bolesti (videti odeljke 4.3 i 4.4) mogu se javiti posle primene flurbiprofena. Ređe se javlja gastritis. Panakreatitis se javlja veoma retko.

Poremećaji imunskog sistema: Prijavljene su reakcije preosetljivosti u toku primene flurbiprofena i to: a) nespecifična alergijska reakcija i anafilaksa, b) reaktivnost respiratornog trakta uključujući astmu, pogoršanje astme, bronhospazam ili dispneu ili c) razni kožni poremećaji uključujući različite tipove osipa, pruritus,

urtikariju, purpuru, angioedem, i veoma retko, multiformni eritem, bulozne dermatoze (uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu).

Infekcije i infestacije: Opisani su slučajevi pogoršanja inflamatornih procesa (npr. pojava nekrotizirajućeg fasciitisa) koji se podudaraju sa primenom NSAIL. Ukoliko se pojave ili pogoršaju znaci infekcije u toku primene flurbiprofena savet pacijentima je da se bez odlaganja obrate lekaru.

Kardiovaskularni i cerebrovaskularni poremećaji: Prijavljeni su slučajevi edema, hipertenzije i srčane insuficijencije dovedeni u vezu sa terapijom NSAIL.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da primena nekih NSAIL (naročito visokih doza i u toku duže primene) može povećati rizik od arterijskih trombotičkih događaja kao što su infarkt miokarda ili moždani udar (videti odeljak 4.4).

Sledeće neželjene reakcije mogu biti povezane sa flurbiprofenom i prikazane su prema MedDRA klasifikaciji učestalosti: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Aseptični meningitis (posebno kod pacijenata sa postojećim autoimunskim poremećajima kao što su sistemski eritemski lupus i mešovita oboljenja vezivnog tkiva) sa simptomima ukočenog vrata, glavobolje, mučnine, povraćanja, groznice ili dezorijentacije) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Simptomi predoziranja uključuju glavobolju, mučninu, povraćanje, epigastričan bol, gastrointestinalno krvarenje, retko dijareju, dezorijentisanost, ekscitaciju, komu, pospanost, vrtoglavicu, tinitus, nesvesticu i povremeno konvulzije. U slučaju značajnog trovanja moguća je akutna insuficijencija bubrega i oštećenja jetre.

Tererapija

Pacijente treba lečiti simptomatski. U toku prvog sata nakon unosa potencijalno toksične doze treba razmotriti primenu aktivnog uglja. Alternativno, kod odraslih osoba se može primeniti gastrična lavaža u toku prvog sata od uzimanja doze potencijalno opasne po život.

Potrebno je omogućiti dobru diurezu. Pažljivo pratiti funkciju bubrega i jetre.

Pacijente treba posmatrati najmanje četiri sata od unosa potencijalno toksičnih količina leka.

Učestale ili produžene konvulzije tretiraju se intravenskom primenom diazepama. Ostale mere zavise od kliničke slike pacijenta.