Za privremeno ublažavanje bola usled glavobolje, bola u leđima, menstrualnih bolova, zubobolje, bola u mišićima i za ublažavanje simptoma prehlade i gripa kao što su bolovi u grlu i povišena telesna temperatura.

Doziranje

Samo za oralnu primenu i kratkotrajnu upotrebu (ne duže od 3 dana).

Pacijenti treba da se konsultuju sa lekarom ukoliko se simptomi nastave ili pogoršaju ili ukoliko je potrebno da se lek uzima duže od 3 dana. Ovaj lek je namenjen za kratkotrajnu upotrebu i ne preporučuje se primena u periodu dužem od 3 dana.

Potrebno je primeniti najmanju efikasnu dozu tokom najkraćeg perioda potrebnog za uspostavljanje kontrole simptoma (videti odeljak 4.4).

Odrasli

Uobičajena doza je jedna do dve tablete svakih 6 sati, po potrebi, ali ne više od 6 tableta u toku 24 sata.

Deca i adolescenti uzrasta ispod 18 godina

Ovaj lek nije namenjen za primenu kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih osoba (videti odeljak 4.4). Kod starijih osoba postoji pojačan rizik od nastanka ozbiljnih posledica neželjenih reakcija. Ukoliko se smatra da je neophodna primena NSAIL,

potrebno je primenjivati najnižu efikasnu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda. Potrebno je redovno praćenje pacijenta zbog moguće pojave gastrointestinalnog krvarenja tokom terapije NSAIL.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega/ jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod ovih grupa pacijenta (videti odeljak 4.4).

Način primene

Preporučuje se da se ovaj lek uzima sa punom čašom vode.

Ovaj lek je kontraindikovan:

• Kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na paracetamol, ibuprofen, neki drugi NSAIL ili na neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Kod pacijenata aktivnih alkoholičara, jer hronično prekomerno konzumiranje alkohola povećava rizik od pojave hepatotoksičnosti (zbog komponente paracetamola).

• Kod pacijenata sa astmom, urtikarijom ili alergijskim reakcijama uzrokovanim primenom acetilsalicilne kiseline ili drugih nesteriodnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).

• Kod pacijenata sa aktivnim ili ranijim gastrointestinalnim krvarenjem ili peptičkim ulkusom.

• Kod pacijenata sa teškom insuficijencijom srca (klasa IV NYHA), jetre ili bubrega (videti odeljak 4.4).

• Kod pacijenata sa cerebrovaskularnim ili drugim aktivnim krvarenjem.

• Kod pacijenata sa poremećajima u stvaranju ćelija krvi.

• Tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6).

  Ovaj lek ne treba primenjivati zajedno sa drugim lekovima koji sadrže paracetamol, ibuprofen,

  acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili sa bilo kojim drugim antiinflamatornim lekovima, osim po preporuci lekara (videti odeljak 4.5).

Lek Combogesic služi za kratkotrajnu primenu i ne preporučuje se upotreba duže od 3 dana.

Oštećena funkcija jetre

Primena paracetamola u dozama većim od preporučenih može da dovede do hepatotoksičnosti ili čak insuficijencije jetre i smrti. Takođe, pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre ili pacijenti sa oboljenjem jetre u anamnezi koji su na dugotrajnoj terapiji ibuprofenom ili paracetamolom treba da idu na redovne kontrole radi

praćenja funkcije jetre, jer ibuprofen može da ima manji i prolazni uticaj na enzime jetre.

Tokom primene ibuprofena i drugih NSAIL prijavljeni su retki slučajevi teških reakcija na jetri, uključujući žuticu i slučajeve hepatitisa sa smrtnim ishodom. Ukoliko poremećaji u funkciji jetre duže traju ili se pogoršaju, ili ukoliko se razviju klinički znaci i simptomi koji ukazuju na oboljenje jetre, ili dođe do sistemskih

manifestacija (npr. eozinofilija, osip, itd.), treba prekinuti sa primenom ibuprofena. Obe aktivne supstance mogu da izazovu hepatotoksičnost, pa čak i insuficijenciju jetre, a posebno paracetamol.

Pacijenti koji redovno konzumiraju alkohol u velikim količinama, ne smeju da uzimaju ovaj lek (videti odeljak 4.3). Smanenje doze preporučuje se kod pacijenata koji pokazuju znake pogoršanja funkcije jetre. Terapiju treba prekinuti kod pacijenata koji razviju tešku insuficijenciju jetre (videti odeljak 4.3)

Oštećena funkcija bubrega

Paracetamol može da se primenjuje kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem bubrega bez prilagođavanja doze.

Postoji minimalni rizik od toksičnosti paracetamola kod pacijenata sa umerenom ili teškom insuficijencijom bubrega. Ipak, što se tiče komponente ibuprofena u ovom leku, potreban je oprez pri započinjanju terapije ibuprofenom kod pacijenata sa dehidratacijom. Dva glavna metabolita ibuprofena se izlučuju uglavnom putem urina, zato oštećenje bubrežne funkcije može dovesti do akumulacije ovih metabolita. Značaj ovog nalaza nije poznat. Prijavljeno je da NSAIL lekovi izazivaju nefrotoksičnost u različitim oblicima: intersticijalni neftiris, nefritički sindrom i insuficijenciju bubrega. Oslabljena funkcija bubrega pod uticajem ibuprofena je najčešće reverzibilna. Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega, srca ili jetre, kao i kod onih koji primaju diuretike i ACE inhibitore, kao i kod starijih pacijenata, savetuje se oprez budući da primena

nesteroidnih antiinflamatornih lekova može da dovede do pogoršanja funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata treba primenjivati što nižu dozu ovog leka i pratiti funkciju bubrega.

Terapiju treba prekinuti kod pacijenata koji razviju tešku insuficijenciju bubrega (videti odeljak 4.3).

Kombinovana primena ACE inhibitora ili antagonista angiotenzinskih receptora, antiinflamatornih lekova i tijazidnih diuretika

Istovremena primena ACE inhibitora (ACE inhibitora ili antagonista angiotenzinskih receptora), antiinflamatornih lekova (NSAIL ili COX-2 inhibitora) i tijazidnih diuretika povećava rizik od oštećenja funkcije bubrega. Ovo se odnosi i na fiksne kombinacije lekova, koje sadrže lekove koji pripadaju različitim klasama. Pri kombinovanoj primeni ovih lekova neophodno je pažljivo praćenje kreatinina u serumu, posebno pri uvođenju kombinovane terapije. Kombinaciju lekova koje sadrže tri klase treba primenjivati sa oprezom posebno kod starijih pacijenata ili onih koji imaju oštećenje funkcije bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata kojima je potrebna terapija paracetamolom.

Pacijenti

kojima je potrebna terapija u trajanju dužem od 10 dana treba da se konsultuju sa lekarom u vezi sa praćenjem

opšteg stanja pacijenta; međutim, nije potrebo smanjenje preporučene doze. Ipak, savetuje se oprez u vezi sa primenom ibuprofena, jer kod osoba starijih od 65 godina ovaj lek ne treba primenjivati bez prethodne procene

komorbiditeta i istovremenih terapija, zbog povećanog rizika od neželjenih reakcija, a posebno srčane insuficijencije, gastrointestinalne ulceracije i oštećenja funkcije bubrega.

Hematološki efekti

Retko su prijavljene diskrazije krvi. Pacijenti na dugotrajnoj terapiji ibuprofenom treba da budu pod redovnim

hematološkim praćenjem.

Poremećaji koagulacije

Kao i drugi NSAIL ibuprofen može da inhibira agregaciju trombocita. Ibuprofen može da produži vreme krvarenja (ali u okviru normalnog opsega), kod zdravih osoba. Budući da ovaj efekat na produženo krvarenje može da se pogorša kod pacijenata sa poremećajima hemostaze, lekovi koji sadrže ibuprofen treba da se koriste

sa oprezom kod osoba sa poremećajima intrinzičke koagulacije kao i kod osoba na terapiji antikoagulansima.

Gastrointestinalni poremećaji

Ulkusi gornjeg gastrointestinalnog trakta, obilno krvarenje ili perforacija su opisani kod primene NSAIL.

Rizik

se povećava sa dozom i trajanjem terapije i češći je kod pacijenata starijih od 65 godina. Neki pacijenti će imati

dispepsiju, gorušicu, mučninu, bol u stomaku ili dijareju. Ovi rizici su minimalni kada se ovaj lek koristi u propisanoj dozi u trajanju od par dana.

Lekovi koji sadrže ibuprofen treba da se primenjuju sa oprezom, i u najmanjoj efikasnoj dozi tokom najkraćeg

mogućeg perioda kod pacijenata sa ranijim gastrointestinalnim krvarenjem ili ulkusom, budući da njihovo stanje može da se pogorša.

Zbog sadržaja ibuprofena, ovaj lek treba primenjivati pažljivo kod pacijenata sa ranijim GI oboljenjima (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) kao i kod pacijenata sa porfirijom i varičelom.

Treba prekinuti sa primenom ovog leka u slučaju da se pojavi gastrointestinalno krvarenje.

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i NSAIL takođe povećava rizik od ozbiljnih gastrointestinalnih neželjenih dejstava.

Kardiovaskularni trombotički događaji

Kliničke studije ukazuju da primena ibuprofena, naročito visokih doza (2400 mg dnevno), može biti povezana

sa malim povećanjem rizika od nastanka arterijske tromboze (npr. infarkt miokarda ili moždani udar). Uopšteno epidemiološke studije ne ukazuju da je primena niskih doza ibuprofena (npr. ≤1200 mg dnevno) povezana sa povećanim rizikom od nastanka infarkta miokarda.

Pacijente sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA II-III), ustanovljenim ishemijskim oboljenjem srca, oboljenjem perifernih arterija, i/ili cerebrovaskularnim oboljenjem treba lečiti ibuprofenom tek nakon pažljivog razmatranja, a visoke doze ibuprofena (2400 mg dnevno) treba izbegavati.

Neophodno je pažljivo razmatranje pre uvođenja dugoročne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje), posebno ako su potrebne visoke doze ibuprofena (2400 mg dnevno).

Pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima ili faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja mogu takođe biti pod većim rizikom. Da bi se smanjio potencijalni rizik neželjenih kardiovaskularnih događaja kod pacijenata koji primenjuju NSAIL, posebno kod onih sa faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja,

potrebno je primenjivati najnižu efektivnu dozu tokom najkraćeg potrebnog vremena.

Ne postoje precizni dokazi da istovremena primena acetilsalicilne kiseline smanjuje potencijalno povećan rizik

od nastanka ozbiljnih trombotičkih događaja povezanih sa primenom NSAIL.

Hipertenzija

Primena NSAIL može da dovede do pojave hipertenzije ili pogoršanja postojeće hipertenzije, a pacijenti koji primenjuju antihipertenzive sa NSAIL mogu da imaju loš antihipertenzivni odgovor. Savetuje se oprez kada se NSAIL propisuju pacijentima sa hipertenzijom. Treba pažljivo pratiti krvni pritisak pri započinjanju terapije

NSAIL, kao i u redovnim intervalima u toku terapije.

Srčana insuficijencija

Kod nekih pacijenata koji su primali NSAIL, primećeno je zadržavanje tečnosti i pojava edema; zato se savetuje oprez kod pacijenata kod kojih dolazi do zadržavanja tečnosti i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Teške reakcije na koži

NSAIL mogu veoma retko da izazovu teške reakcije na koži kao što je eksfolijativni dermatitis, toksična epidermalna nekroliza (TEN) i Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), koje mogu imati smrtni ishod i mogu da se

ispolje bez prethodnog upozorenja. Ove ozbiljne reakcije su idiosinkratske i ne zavise od doze ili trajanja terapije. Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) je prijavljena vezano za lekove koji sadrže ibuprofen. Pacijenti treba da budu obavešteni o znacima i simptomima ozbiljnih reakcija na koži i da se konsultuju sa lekarom pri prvoj pojavi osipa na koži ili drugih znakova preosetljivosti.

Postojeća astma

Lekovi koji sadrže ibuprofen ne treba da se primenjuju kod pacijenata sa astmom osetljivom na acetilsalicilnu

kiselinu i treba ih primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa postojećom astmom.

Oftalmološki lekovi

Neželjene oftalmološke reakcije su primećene kod pacijenata na terapiji NSAIL; u skladu sa tim, pacijenti kod

kojih dođe do razvoja poremećaja vida tokom terapije lekovima koji sadrže ibuprofen, treba da idu na pregled

kod oftalmologa.

Aseptični meningitis

Retko su prijavljeni slučajevi aseptičnog meningitisa usled primene lekova koji sadrže ibuprofen, obično, ali ne uvek, kod pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom (SLE) ili drugim poremećajima vezivnog tkiva.

Potencijalni uticaj na laboratorijska ispitivanja

Paracetamol ne utiče na rezultate laboratorijskih testova koji koriste važeće analitičke sisteme. Međutim, postoje određene metode kod kojih postoji mogućnost uticaja na rezultate laboratorijskih testova, kao što je opisano u nastavku:

Testovi urina:

Paracetamol u terapijskim dozama može da utiče na određivanje 5-hidroksiindolsirćetne kiseline (5HIAA), uzrokujući lažno pozitivne rezultate. Lažni rezultati mogu da se eliminišu izbegavanjem primene paracetamola

nekoliko sati pre i tokom sakupljanja uzorka urina.

Maskiranje simptoma primarnih infekcija

Lek Combogesic može prikriti simptome infekcije, što može dovesti do odloženog započinjanja odgovarajućeg lečenja i time pogoršati ishod infekcije. Ovo je primećeno kod pneumonije udružene se bakterijskom infekcijom i kod komplikacija varičele usled bakterijske infekcije. Kada se lek Combogesic daje za povišenu telesnu temperaturu ili ublažavanje bolova tokom infekcije, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se obrati lekaru ako simptomi traju duže ili se pogoršaju. Kao i kod drugih lekova koji sadrže ibuprofen, snižavanjem povišene telesne temperature mogu da se maskiraju uobičajeni znaci infekcije.

Posebna upozorenja

Da bi se izbeglo pogoršavanje bolesti ili insuficijencija nadbubrežne žlezde pacijenti koji su na produženoj terapiji kortikosteroidima treba da postepeno obustave terapiju, a ne da je naglo prekinu kada se lekovi koji sadrže ibuprofen uvedu u terapiju.

Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu/ sintezu prostaglandina mogu da utiču na smanjenje plodnosti kod žena, tako što deluju na ovulaciju. Ovaj efekat je reverzibilan po prestanku terapije.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Jedna film tableta sadrži 3,81 mg laktoze, što u okviru maksimalne dnevne doze iznosi 22,86 mg laktoze. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima intolerancije na galaktozu, deficijencije laktaze ili glukozno- galaktozne malapsorpcije ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tako da je suštinski „bez natrijuma“.

Prijavljene su sledeće interakcije paracetamola i drugih lekova:

• Antikoagulansi (varfarin) – može biti potrebno smanjenje doze ukoliko se paracetamol i antikoagulansi primenjuju tokom dužeg vremenskog perioda

• Resorpcija paracetamola se povećava pod uticajem supstanci koje pojačavaju pražnjenje želuca, npr. metoklopiramid

• Resorpcija paracetamola se smanjuje pod uticajem supstanci koje smanjuju pražnjenje želuca, npr. propantelin, antidepresivi sa antiholinergičkim svojstvima, opioidni analgetici

• Paracetamol može da poveća koncentraciju hloramfenikola u plazmi.

• Rizik od toksičnosti izazvane paracetamolom može da se poveća kod pacijenata koji primaju druge potencijalno hepatotoksične lekove ili lekove koji indukuju mikrozomalne enzime jetre, kao što je alkohol ili antikonvulzivi.

• Primena probenecida može da utiče na izlučivanje paracetamola kao i na njegovu koncentraciju u plazmi.

• Holestiramin smanjuje resorpciju paracetamola ukoliko se primeni u roku od 1 sata nakon paracetamola.

• Kod pacijenata koji su primali izoniazid u monoterapiji ili u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje

  tuberkuloze, paracetamol je izazvao tešku hepatotoksičnost pri terapijskim dozama ili pri umerenom predoziranju.

• Teška hepatotoksičnost se javila i nakon primene paracetamola kod pacijenata koji su na terapiji zidovudinom i kotrimoksazolom.

  Zabeležene su sledeće interakcije ibuprofena i drugih lekova:

• Antikoagulansi, uključujući varfarin – ibuprofen utiče na stabilnost INR i može da pojača rizik od ozbiljnog krvarenja, koje ponekad može da ima smrtni ishod, posebno iz gastrointestinalnog trakta.

• Ibuprofen treba primenjivati kod pacijenata koji primaju varfarin samo ukoliko je to apsolutno neophodno, i te pacijente treba pažljivo pratiti.

• Ibuprofen može da smanji renalni klirens i poveća koncentraciju litijuma u plazmi.

• Ibuprofen može da smanji antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora, beta-blokatora i diuretika i može da izazove natriurezu i hiperkalemiju kod pacijenata na ovoj terapiji

• Ibuprofen smanjuje klirens metotreksata

• Ibuprofen može da poveća koncentraciju kardiotoničnih glikozida u plazmi

• Ibuprofen može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja posebno ukoliko se uzima sa kortikosteroidima

• Ibuprofen može da produži vreme krvarenja kod pacijenata na terapiji zidovudinom

• Ibuprofen može imati interakciju sa probenecidom, antidijabeticima i fenitoinom

• Ibuprofen takođe može imati interakciju sa takrolimusom, ciklosporinom, sulfonilureama i hinolonskim antibioticima

  Acetilsalicilna kiselina

  Istovremena primena ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se generalno ne preporučuje zbog moguće pojave neželjenih reakcija.

  Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može inhibitorno da deluje na antiagregaciono dejstvo niskih doza acetilsalicilne kiseline kada se ova dva leka primenjuju istovremeno. Međutim, ovi podaci su ograničeni i ekstrapolacija ovih podataka na kliničke uslove je nije dovoljno sigurna da bi se mogla isključiti mogućnost uticaja redovne primene ibuprofena na kardioprotektivni efekat niske doze acetilsalicilne kiseline. Što se tiče povremene primene ibuprofena, klinički relevantni efekti nisu utvrđeni (videti odeljak 5.1).

  Ovaj lek može da utiče na dejstvo nekih lekova, kao što su:

• varfarin, lek koji se koristi za prevenciju zgrušavanja krvi

• lekovi za lečenje epilepsije ili konvulzivnih napada

• hloramfenikol, antibiotik koji se koristi za lečenje infekcija uha i oka

• probenecid, lek za lečenje gihta

• zidovudin, lek koji se koristi u terapiji HIV (virusa koji izaziva AIDS)

• lekovi za lečenje tuberkuloze kao što je izoniazid

• acetilsalicilna kiselina, salicilati ili drugi NSAIL

• lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska ili drugih srčanih oboljenja

• diuretici

• litijum, lek koji se koristi za lečenje nekih vrsta depresije

• metotreksat, lek koji se koristi za lečenje artritisa i nekih vrsta kancera

• kortikosteroidi, kao što je prednizon, kortizon

  Navedeni lekovi mogu da utiču na dejstvo ovog leka ili ovaj lek može da utiče na dejstvo navedenih lekova.

Trudnoća

Nema iskustva o primeni ovog leka kod trudnica. Kod primene NSAIL u trudnoći prijavljeni su kongenitalni poremećaji, a nema dokaza o neželjenim dejstvima tokom trudnoće usled primene paracetamola.

Ovaj lek je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće, posebno tokom poslednjih nekoliko dana pred porođaj.

Pored toga, ne postoji dovoljno iskustva o bezbednosti primene ibuprofena tokom trudnoće kod ljudi. Zato ovaj lek ne treba primenjivati tokom prvih 6 meseci trudnoće osim ukoliko potencijalna korist za trudnicu prevazilazi mogući rizik za fetus, a kontraindikovan je tokom poslednja tri meseca trudnoće (videti odeljak 4.3).

Veliki broj podataka o trudnicama koje su koristile paracetamol ne ukazuje na nastanak malformacija, niti feto/neonatalnu toksičnost. Epidemiološke studije o neurorazvoju kod dece izložene paracetamolu in utero su pokazale neodređene rezultate. Ukoliko je klinički potrebno, paracetamol može da se koristi tokom trudnoće, ali ga treba primenjivati u najnižim efikasnom dozama tokom najkraćeg mogućeg vremena, u što većim razmacima.

Dojenje

Paracetamol se izlučuje u majčino mleko, ali ne u klinički značajnoj količini, a postojeći podaci ne ukazuju na to da je lek kontraindikovan tokom dojenja.

Ibuprofen i njegovi metaboliti mogu da prođu u majčino mleko u veoma malim količinama. Nisu poznata štetna dejstva na odojčad.

Na osnovu ovih podataka, nije potrebno prekidati sa dojenjem, ukoliko je potrebno kratkotrajno lečenje ovim lekom u preporučenim dozama.

Fertilitet

Primena ovog leka utiče na plodnost kod žena i njegova primena se ne preporučuje ženama koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju problema da ostanu u drugom stanju ili koje su na ispitivanjima zbog steriliteta, preporučuje se prekid primene ovog leka.

Ovaj lek nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnosti prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Klinička ispitivanja neželjenih dejstava kombinacije paracetamol/ibuprofen nisu otkrila druga neželjena dejstva osim onih koja se javljaju usled primene monoterapije paracetamola ili monoterapije ibuprofena.

Neželjene reakcije su navedene po učestalosti na osnovu sledeće podele:

1. veoma česte (≥ 1/10);

2. česte (≥ 1/100 do <1/10);

3. povremene (≥ 1/1000 do < 1/100); 4. retke (≥ 1/10000 do < 1/1000);

1. veoma retke (< 1/10000)

2. nepoznata učestalost ( ne može da se proceni na osnovu dostupnih podataka).

Kliničke studije ukazuju da primena ibuprofena, naročito visokih doza (2400 mg dnevno), može biti povezana

sa malim povećanjem rizika od nastanka arterijske tromboze (na primer infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Paracetamol

Nakon predoziranja paracetamolom može da dođe do oštećenja jetre ili insuficijencije jetre. Simptomi predoziranja paracetamolom u toku prva 24 sata su bledilo, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, bol u stomaku. Oštećenje jetre može da se primeti u roku od 12 do 48 sati po unosu leka. Mogu da se jave poremećaj

metabolizma glukoze i metabolička acidoza. U slučajevima teškog trovanja, insuficijencija jetre može da napreduje do encefalopatije, kome i smrti. Akutna bubrežna insuficijencija sa akutnom tubularnom nekrozom

može da se razvije i ukoliko ne postoji teško oštećenje jetre. Prijavljene su srčane aritmije, oštećenje jetre je moguće kod odraslih osoba koje su uzele 10 g ili više paracetamola, usled prekomernih količina toksičnih metabolita.

Ibuprofen

Simptomi uključuju mučninu, bol u stomaku i povraćanje, vrtoglavicu, konvulzivne napade i retko, gubitak svesti. Klinička slika predoziranja ibuprofenom može da se razvije i do depresije centralnog nervnog sistema i respiratornog sistema. Kod teškog predoziranja, može doći do metaboličke acidoze.

Lečenje

Paracetamol

Brzo započinjanje terapije je ključno za rešavanje predoziranja paracetamolom čak i kada ne postoje očigledni

simptomi, zbog rizika od oštećenja jetre, koje može da se javi sa zakašnjenjem od nekoliko sati do čak nekoliko

dana. Savetuje se primena lekova bez odlaganja, kod svakog pacijenta koji je uneo 7,5 g paracetamola ili više u prethodna 4 sata. Treba razmotriti ispiranje želuca. Što pre treba započeti sa terapijom antidotom kao što je

acetilcistein (intravenski) ili metionin (oralno) kako bi se sprečilo oštećenje jetre.

Acetilcistein je najefikasniji kada se primeni u roku od 8 sati nakon primene prekomerne doze, a njegov efekat

se sve više smanjuje ako se primeni između 8. i 16. sata od primene prekomerne doze paracetamola. Ranije se

verovalo da započinjanje terapije nakon što je prošlo više od 15 sati od primene prekomerne doze nema koristi i da čak može da poveća rizik nastanka hepatičke encefalopatije. Međutim, pokazalo se da je i kasna primena

bezbedna, a studije sa pacijentima koji su lečenje i do 36 sati nakon predoziranja paracetamola ukazuju na to da mogu da se postignu dobri rezultati ako je antidot dat 15 sati posle predoziranja paracetamolom. Pored toga, pokazalo se da intravenska primena acetilcisteina kod pacijenata koji su već razvili fulminantnu insuficijenciju

jetre utiče na smanjenje morbiditeta i mortaliteta.

Početna doza acetilcisteina od 150 mg/kg u 200 mL 5% rastvora glukoze se primenjuje intravenski u trajanju od 15 minuta, a nakon toga se primenjuje kao i.v. infuzija u dozi od 50 mg/kg u 500 mL 5% rastvora glukoze u trajanju od 4 sata, a zatim u dozi od 100 mg/kg u 1 L 5% rastvora glukoze u trajanju od 16 sati. Volumen i.v.

tečnosti treba modifikovati u slučaju primene kod dece.

Metionin se primenjuje oralno u dozi od 2,5 g svaka 4 sata do maksimalnih 10 g. Terapiju metioninom treba započeti u roku od 10 sati nakon primene paracetamola; u suprotnom neće imati efekta i može da pogorša oštećenje jetre.

Ozbiljni simptomi mogu da se ispolje i do 4 ili 5 dana nakon predoziranja, zato stanje pacijenata treba pažljivo

pratiti tokom dužeg vremenskog perioda.

Ibuprofen

U slučaju akutnog predoziranja, treba isprazniti želudac povraćanjem ili ispiranjem, mada će se na taj način izbaciti mala količina leka ukoliko je prošlo više od jednog sata od primene. Budući da je ovaj lek kiseo i da se izlučuje putem urina, teoretski može biti korisno da se primeni alkalna supstanca i izazove diureza. Pored suportivnih mera, oralna primena aktivnog uglja može da pomogne da se smanji resorpcija i reapsorpcija ibuprofena iz digestivnog trakta.