VALDOCEF® 250mg/5mL granule za oralnu suspenziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - VALDOCEF 250mg/5mL
VALDOCEF је индикован у терапији инфекција чији су узрочници осетљиви на дејство цефадроксила (видети одељак 5.1), када се препоручује орална терапија:
-
стрептококни фарингитис и тонзилитис,
-
некомпликоване инфекције уринарног тракта,
-
некомпликоване инфекције коже и меких ткива.
Треба узети у обзир званичне водиче у вези са одговарајућом употребом и прописивањем антибактеријских лекова.
Дозирање
Дозирање зависи од осетљивости патогена, озбиљности болести и од клиничког стања пацијента (функције бубрега и функције јетре).
| Индикација | Одрасли и адолесценти телесне масе > 40 kg са нормалном функцијом бубрега | Деца (телесне масе < 40 kg) са нормалном функцијом бубрега |
| Стрептококни фарингитис и тонзилитис | Дозирање може бити смањенo на 1000 mg једном дневно током најмање 10 дана | 30 mg/kg/дан једном дневно током најмање 10 дана |
| Некомпликоване инфекције уринарног тракта | 1000 mg два пута дневно | 30 - 50 mg/kg/дан подељено у две дневне дозе |
| Некомпликоване инфекције коже и меких ткива | 1000 mg два пута дневно | 30 - 50 mg/kg/дан подељено у две дневне дозе |
За одрасле и адолесценте телесне масе > 40 kg са нормалном функцијом бубрега код којих је неопходно лечење цефадроксилом, на располагању су VALDOCEF 500 mg капсуле.
Хроничне инфекције уринарног тракта могу да захтевају дуготрајно и интензивно лечење са континуираним испитивањем осетљивости и клиничким праћењем.
| Телесна маса (kg) | Опште препоруке за дозирање на основу примене 30-50 mg/kg/дандва пута дневно | Опште препоруке за дозирање за фарингитис и тонзилитис на основу примене 30 mg/kg/дан једном дневно |
| 5-6 | 2,5 до 3,75 mL два пута дневно | 3,75 mL једном дневно |
| 7-8 | 2,5 до 5 mL два пута дневно | 5 mL једном дневно |
| 9-10 | 3,75 до 5 mL два пута дневно | 6,25 mL једном дневно |
| 11-12 | 3,75 до 6,25 mL два пута дневно | 7,5 mL једном дневно |
| 13-14 | 5 до 7,5 mL два пута дневно | 8,75 mL једном дневно |
| 15-16 | 5 до 8,75 mL два пута дневно | 10 mL једном дневно |
| 17-18 | 6,25 до 10 mL два пута дневно | 11,25 mL једном дневно |
| 19-20 | 6,25 до 10 mL два пута дневно | 12,5 mL једном дневно |
| 21-22 | 7,5 до 11,25 mL два пута дневно | 13,75 mL једном дневно |
| 23-25 | 7,5 до 12,5 mL два пута дневно | 15 mL једном дневно |
| 26-27 | 8,75 до 13,75 mL два пута дневно | 16,25 mL једном дневно |
| 28-29 | 8,75 до 15 mL два пута дневно | 17,5 mL једном дневно |
| 30-31 | 10 до 16,25 mL два пута дневно | 18,75 mL једном дневно |
| 32-33 | 10 до 17,5 mL два пута дневно | 20 mL једном дневно |
| 34-35 | 11,25 до 17,5 mL два пута дневно | 20 mL једном дневно* |
| 36-37 | 11,25 до 18,75 mL два пута дневно | 20 mL једном дневно* |
| 38-40 | 12,5 до 20 mL два пута дневно | 20 mL једном дневно* |
*Појединачна доза не би требало да прелази 1000 mg
-
Дозирање код инсуфицијенције бубрега
Код пацијената са оштећеном функцијом бубрега дозирање треба прилагодити у односу на клиренс креатинина ради спречавања акумулирања лека у организму.
Код пацијената са клиренсом креатинина од 50 mL/min или мање, следећи распоред смањена доза се препоручује као смерница за одрасле:
| Клиренс креатинина (mL/ min/1,73m2) | Вредност креатинина у серуму (mg/100mL) | Иницијална доза | Следећа доза | Интервал дозирања |
| 50 - 25 | 1,4 – 2,5 | 1000 mg | 500 mg – 1000 mg | сваких 12 сати |
| 25 - 10 | 2,5 – 5,6 | 1000 mg | 500 mg – 1000 mg | сваких 24 сати |
| 10 - 0 | > 5,6 | 1000 mg | 500 mg – 1000 mg | сваких 36 сати |
Деца (телесне масе < 40 kg) са инсуфицијенцијом бубрега
Цефадроксил није индикован код деце оболеле од инсуфицијенције бубрега и деце на хемодијализи.
Дозирање код пацијената на хемодијализи
Хемодијализа елиминише 63% од 1000 mg цефалоспорина после 6 до 8 сати хемодијализе. Полувреме елиминације цефалоспорина је око 3 сата у току дијализе.
Пацијенти на хемодијализи примају једну додатну дозу 500 mg - 1000 mg на крају хемодијализе.
Дозирање код инсуфицијенције јетре Није неопходно подешавање дозе лека.
Дозирање код старијих
С обзиром да се цефадроксил излучује путем бубрега, доза треба да се прилагоди, ако је потребно, као што је описано у делу оштећена функција бубрега.
Начин примене
Начин примене: орална.
Храна не утиче на биорасположивост и цефадроксил може да се узима у току оброка или на празан стомак. У случају гастроинтестиналног поремећаја, може се дати са храном.
Припрема суспензије:
Упутство за реконституцију лека пре примене видети у одељку 6.6. Суспензију треба добро промућкати пре употребе.
Припремљену суспензију узети са доста течности.
Трајање терапије:
Лечење треба да траје 2 до 3 дана након повлачења акутних клиничких симптома или доказа о искорењивању бактерија. Код инфекција изазваних бактеријом Streptococcus pyogenes лечење треба да траје до 10 дана.
-
Преосетљивост на цефадроксил, било који други цефалоспорин или било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1.
-
Историја тешке реакције на пеницилине или на било који други бета-лактамски лек.
-
Лек VALDOCEF садржи соја-лецитин. У случају алергије на уље од кикирикија и соје не користити овај лек.
Опште препоруке
-
Пеницилин је први лек избора за лечење инфекција изазваних бактеријом Streptococcus pyogenes и за превенцију реуматске грознице. Подаци o примени цефадроксила у профилакси нису довољно значајни.
-
Форсирана диуреза доводи до смањења нивоа цефадроксила у крви.
-
Искуства примене код превремено рођене деце и новорођенчади су ограничена, стога употребу цефадроксила код ових пацијената треба предузети само са опрезом.
Реакције преосетљивости
-
Потребан је посебан опрез код пацијената са историјом тешких алергија или астме.
-
Код пацијената са историјом преосетљивости на пеницилине која није озбиљна, или друге не- цефалоспоринске бета-лактамске лекове, цефадроксил треба да се користи са посебним опрезом због могућности јављања укрштене алергијске реакције (инциденца 5-10%).
-
Aко се јаве алергијске реакције лечење се мора прекинути одмах (уртикарија, егзантем, свраб, пад крвног притиска и убрзан рад срца, респираторне сметње, колапс итд.) и предузети одговарајуће мере (симпатомиметици, кортикостероиди и/или антихистаминици)).
Инсуфицијенција бубрега
Цефадроксил треба примењивати опрезно код пацијената са оштећеном функцијом бубрега. Потребно је прилагођавање дозе у односу на степен оштећености бубрега (видети одељак 4.2).
Историја гастроинтестиналних поремећаја
Цефадроксил треба опрезно примењивати код пацијената који у личној анамнези имају гастроинтестинална обољења, посебно колитис.
Продужена употреба
Током дужег коришћења, препоручљиве су честе провере крвне слике и редовни тестови провере функције јетре и бубрега.
Раст неосетљивих микроорганизама
Као и код других антибиотика, употреба цефадроксила може довести до прекомерног раста гљивице Candidа. Продужена употреба може да доведе до прекомерног развоја осталих неосетљивих микроорганизама (нпр. Enterococci и Clostridium difficile) и да узрокује прекид лечења (видети одељак 4.8).
Употреба антибактеријских лекова може да доведе до псеудомембранозног колитиса што је пријављено са скоро свим антибактеријским лековима, укључујући и цефадроксил и може да се креће у тежини од благог до по живот угрожавајућег. Ова дијагноза треба да се размотри код пацијената са дијарејом током или након примене цефадроксила (видети одељак 4.8). Треба размотрити прекид терапије цефадроксилом и примену посебног третмана за лечење Clostridium difficile. Не треба давати медицинске производе који инхибирају перисталтику (видети одељак 4.8).
Интерферирање са резултатима дијагностичких тестова
Резултат Coombs'-овог теста може бити пролазно позитиван током или после третмана цефадроксилом. Ово се такође односи на Coombs'-ов тест код новорођенчади чије су мајке примале терапију цефалоспорина пре порођаја.
Лажно позитивна реакција може се добити у тестовима одређивања глукозе у урину који користе методу редукције бакра (Benedict-ов раствор, Fehling-ов, Clinitest). Препоручује се да се користи метода глукозо оксидазе.
Важне информације о помоћним супстанцама
VALDOCEF, 250 mg/5 mL, грануле за оралну суспензију, садрже 2,780 g сахарозе у 5 mL. Ово треба узети у обзир код пацијената који болују од шећерне болести.
VALDOCEF, 250 mg/5 mL, грануле за оралну суспензију, садрже глукозу. У случају интолеранције на поједине шећере, обратите се Вашем лекару пре употребе овог лека. Пацијенти са ретком глукозно- галактозном малапсорпцијом, не смеју користити овај лек.
VALDOCEF 250 mg/5 ml, грануле за оралну суспензију, садрже соја-лецитин.
Соја-лецитин може садржати протеин соје. Монографија Европске фармакопеје не садржи тест за резидуални протеин.
Контраиндикације истовремене употребе
-
Цефадроксил не треба комбиновати са бактериостатским антибиотицима (нпр. тетрациклин, еритромицин, сулфонамиди, хлорамфеникол) јер је могућ антагонистички ефекат.
-
Лечење цефадроксилом у комбинацији са аминогликозидним антибиотицима, полимиксином Б, колистином или високим дозама диуретика Хенлеове петље треба избегавати јер такве комбинације могу да потенцирају нефротоксичне ефекте.
Истовремена употреба се не препоручује
-
Честе провере параметара коагулације су неопходне током истовремене дугорочне употребе антикоагулантних лекова или инхибитора агрегације тромбоцита да би се избегле хеморагичне компликације.
Мере опреза
-
Истовремена примена пробеницида може довести до виших континуираних концентрација цефадроксила у серуму и у жучи.
-
Цефадроксил се везује за холестирамин што може довести до смањене биорасположивости цефадроксила.
-
Трудноћа
Иако студије на животињама и клиничко искуство нису дали доказе о тератогености, безбедна употреба цефадроксила у току трудноће није утврђена.
Дојење
Цефадроксил је присутан у ниским концентрацијама у мајчином млеку; могу се јавити сензибилизација, пролив или колонизација слузнице одојчади гљивицама. Употреба цефадроксила код мајки током трудноће и у току дојења треба да буде под строгим надзором.
Утицај на плодност
Студије репродукције урађене код мишева и пацова показале су да нема доказа смањења плодности.
Цефадроксил може изазвати главобољу, вртоглавицу, нервозу, несаницу и умор, дакле може утицати на способност управљања возилом и руковања машинама (видети одељак 4.8).
Нежељена дејства су класификована према учесталости, користећи следећу конвенцију:
Веома често (≥ 1/10); често (≥ 1/100 до <1/10); повремено (≥ 1/1, 000 до <1/100); ретко (≥ 1/10, 000 до
| Систем класификације према системима органа | Често≥1/100 до<1/10 | Повремено≥1/1,000 до <1/100 | Ретко ≥1/10,000 до<1/1,000 | Веома ретко<1/10,000 |
| Инфекције и инфестације | Клиничка слика због раста опортунистичких организама (гљивице), као што су вагиналне микозе, гљивична инфекција уста (видети одељак 4.4). | |||
| Поремећаји крви и лимфног | Еозинофилија, тромбоцитопенија, | Хемолитичка анемија имунског |
<1/1, 000); веома ретко (<1/10, 000); непознато (не може се проценити на основу доступних података). Нежељене реакције на лек се јављају у око 6% до 7% * третираних пацијената.
| система | леукопенија, неутропенија, агранулоцитоза - ретки случајеви током дужег коришћења, који се смирују после прекида терапије. | порекла. | ||
| Поремећаји имунског система | Реакција налик серумској болести. | Непосредна алергијска реакција (анафилактички шок) (видети одељак 4.4). | ||
| Поремећаји нервног система | Главобоља, несаница, вртоглавица, нервоза. | |||
| Гастроинтести- нални поремећаји | Мучнина, повраћање, пролив, диспепсија, бол у стомаку, глоситис (видети одељак 4.4). | Псеудомембра- нозни колитис (може варирати у тежини од благог до по живот угрожавајућег) (видети одељак 4.4). | ||
| Хепатобилијарни поремећаји | Пријављене су холестаза и идиосинкразијски хепатитис.Мањи пораст серумских трансаминаза (AST, АLT) и алкалне фосфатазе. | |||
| Поремећаји коже и поткожног ткива | Свраб, осип, алергијски егзантем, уртикарија. | Ангионеуротски едем. | Stevens Johnson-ов синдром и еритема мултиформе. | |
| Поремећаји мишићно- коштаног система и везивног ткива | Артралгија. | |||
| Поремећаји бубрега и уринарног система | Интерстицијални нефритис (видети одељак 4.4). | |||
| Општи поремећаји и реакције на месту примене | Грозница изазвана леком. | Умор. | ||
| Испитивања | Директан и индиректан |
| Coombs-ов тест (видети одељак 4.4). |
*Учесталост сумњивих нежељених реакција у опсервационој постмаркетиншкој студији код 904 пацијента.
Пријављивање сумњи на нежељене реакције
Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):
Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу
Војводе Степе 458, 11221 Београд Република Србија
факс: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Још увек нема доступних клиничких података за цефадроксил у том погледу. Међутим, имајући у виду искуства стечена са другим цефалоспоринима могући су следећи симптоми: мучнина, халуцинације, хиперрефлексија, екстрапирамидални симптоми, замагљена свест, или чак и кома и бубрежна инсуфицијенција. Прва помоћ после узимања токсичних доза: одмах изазвати повраћање или испирање желуца, ако је потребно и хемодијализу. Пратити и ако је потребно кориговати баланс воде и електролита, пратити бубрежну функцију.
Farmakološki podaci - VALDOCEF 250mg/5mL
Фармакотерапијска група: Други бета лактамски антибиотици, цефалоспорини прве генерације
АТЦ шифра: J01DB05
Механизам деловања
Цефадроксил је цефалоспорин за оралну употребу који инхибира синтезу бактеријског зида ћелија које се активно деле тако што се везује за један или више пеницилин-везујућих протеина. Резултат је формирање дефектног ћелијског зида који је осмотски нестабилан и лиза бактеријске ћелије.
Резистенција
Цефадроксил може бити активан против организама који производе неке врсте бета-лактамаза, на пример ТЕМ-1, у ниској до умереној количини. Међутим, он се инактивира бета-лактамазама које могу ефикасно да хидролизују цефалоспорине, као што су многe бета-лактамазе продуженог-спектра и хромозомске цефалоспориназе, као што су ензими типа AmpC.
Од цефадроксила се не може очекивати да буде активан против бактерија са пеницилин-везујућим протеинима који имају смањен афинитет за бета-лактамске лекове. Резистенција такође може бити посредована бактеријском непропустљивошћу или бактеријском ефлукс пумпом за лекове. Више од једне од ове четири врсте резистенције могу бити присутне у истом организму.
In vitro, орални цефалоспорини првe генерацијe су мање активни од пеницилина G и V на Грам- позитивне микроорганизме и мање су активни од аминопеницилина на H.infuenzae.
Граничне вредности:
Дефинисане су следеће препоруке о Граничним вредностима за цефадроксил према Европском комитету за испитивање антимикробне осетљивости (EUCAST) (табеле за тумачење минималне инхибиторне концентрације и дијаметар зоне, верзија 9.0, јануар 2019):
| Цефадроксил (EUCAST табела клиничких граничних вредности) | Граничне вредности МIC | |
| S ≤ | R> | |
| Enterobacteriaceae (само код некомпликованих инфекција уринарног тракта) | 16 | 16 |
| Staphylococcus spp. | напомена 1 | напомена 1 |
| Streptococcus groups A, B, C и G | напомена 2 | напомена 2 |
| Граничне вредности који нису специфичне за одређену врсту | IE | IE |
Напомена 1: Осетљивост стафилокока на цефалоспорине је изведена из осетљивости на цефокситин осим за цефтазидим, цефиксим и цефтибутен, који немају граничне вредности и не треба да се користе за стафилококне инфекције. Неке метицилин-отпорне S. aureus су осетљиве на цефтаролин.
Напомена 2: Бета-лактамска осетљивост бета-хемолитичких стрептокока групе А, B, C и G је изведена из осетљивости на пеницилине.
IE: Нема довољно доказа да су у питању врсте које су добра мета за терапију леком.
Однос фармакокинетика/фармакодинамика
За цефалоспоринe, најважнији je фармакокинетичко-фармакодинамски индекс који је у корелацији са in vivo ефикасношћу, а представља проценат дозног интервала при којем концентрација невезаног лека остаје изнад минималне инхибиторне концентрације (МIC) цефадроксила за поједине циљне врсте (тј.% Т> МIC) .
Осетљивост
Преваленца резистенције може да варира географски и са временом за одабране врсте и пожељне су локалне информације о резистенцији, нарочито код лечења тешких инфекција. По потреби, стручни савет треба тражити када је локална преваленца резистенције таква, да је корисност агенса код неких врста инфекција под знаком питања.
Најчешће осетљиве врсте Грам-позитивни аероби Streptococci групе B, C и G Streptococcus pyogenes*
Врсте за које стечена резистенција може да буде проблем
Грам-позитивни аероби
Staphylococcus aureus (метицилин-осетљиве)*
Staphylococcus epidermidis Streptococcus pneumoniae $ Грам-негативни аероби Citrobacter diversus $
E. coli$
K. pneumoniae$
K. oxytoca$
P. mirabilis*$
Резистентне врсте Грам-позитивни аероби Enterococci
Staphylococcus aureus (метицилин-резистентни)
Staphylococcus epidermidis (метицилин-резистентни)
Streptococcus pneumoniae (интермедијерни и резистентни на пеницилин) Грам-негативни аероби
Acinetobacter spp. Citrobacter freundii Enterobacter spp.
Morganella morganii
P. vulgaris Providencia rettgeri Providencia stuartii
Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens
H. influenzae Moraxella catarrhalis Друге врсте Chlamydia spp Mycoplasma spp Legionella spp
*Клиничка ефикасност је показана за осетљиве изолате у одобреним клиничким индикацијама
$ Организми са природно средњом осетљивошћу
Ресорпција
После оралне примене цефадроксил се практично потпуно ресорбује. Истовремени унос хране практично нема утицај на ресорпцију (ПИК).
Дистрибуција
После оралних доза од 500 mg (1000 mg) пик концентрација у плазми од око 16 (30) mikrograma/mL се добија након 1-1,3 сатa. Између 18 и 20% цефадроксила се везује за протеине плазме. Цефалоспорини не пролазе CSF и не треба да се користе за лечење менингитиса (видети одељак 4.1)
Биотрансформација Цефадроксил се не метаболише.
Елиминација
Цефадроксил се елиминише далеко спорије од сличних оралних цефалоспорина (полувреме елиминације: око 1,4 h до 2,6 h), тако да се интервали између доза могу продужити за 12-24 часа. Око 90% супстанце се елиминише у непромењеном облику преко бубрега у току 24 часа. Цефадроксил може бити елиминисан из организма хемодијализом.
Карактеристике пацијената са смањеним клиренсом креатинина, знак бубрежне инсуфицијенције Елиминација је смањена, тако да интервал између доза мора бити продужен (видети одељак 4.2).
Farmaceutski podaci - VALDOCEF 250mg/5mL
Целулоза, микрокристална и кармелоза-натријум Сахароза
Ксантан гума
Натријум-бензоат (Е211) Лимунска киселина, безводна Натријум-цитрат
Полисорбат 80
Арома поморанџе, прашак: Ароме
Малтодекстрин, кукурузни Шећер (сахарозa)
Соја-лецитин Силицијум-диоксид
Боја Quinoline yellow aluminium lake (Е104)
Рок употребе неотвореног лека: 2 (две) године.
Рок употребе суспензије након реконституције: чувати 7 дана на температури до 30°C или 21 дан у фрижидеру (на температури од 5°C ± 3°C).
Услови чувања неотвореног лека: чувати на температури до 25°C.
За услове чувања суспензије након реконституције видети одељак 6.3.
Унутрашње паковање је стаклена боца од неутралног, тамног стакла, запремине 150 mL, затворена алуминијумским затварачем са полиетиленским улошком.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи 1 (једну) боцу, пластичну градуисану кашику и Упутство за лек. Свака боца садржи 65,0 g гранула за припрему 100 mL оралне суспензије.
Нема посебних захтева.
Сву неискоришћену количину лека или отпадног материјала након његове употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
Припрема суспензије:
Припремање суспензије обавља лекар или фармацеут.
У боцу додати 60 mL пречишћене воде и добро промућкати да се добије хомогена суспензија. Припремљена суспензија је вискозна течност светложуте боје, пријатног мириса на поморанџу. Добро промућкати пре сваке употребе.
Градуисана мерна кашика се користи за мерење потребне прописане количине суспензије. Мерна кашика се налази у паковању.