Monizol® 20mg tableta

Lek Monizol se primenjuje

• u profilaksi napada i dugotrajnoj terapiji angine pektoris;

• kao dodatna terapija kod hronične kongestivne srčane insuficijencije i posle infarkta miokarda.

Doziranje

Odrasli

Preporučuje se uzimanje jedne tablete, od 20 mg ili 40 mg, 2 ili 3 puta na dan u asimetričnim vremenskim intervalima.

Doza se može povećavati do 120 mg dnevno.

Potrebno je da režim doziranja bude u skladu sa kliničkim odgovorom pacijenta. Primenjuje se najmanja efektivna doza.

Pacijenti koji uzimaju jednu tabletu 2 puta na dan, treba da uzimaju drugu dozu 8 sati posle prve doze. Ukoliko je doziranje leka 3 puta na dan, treba uzeti lek na 6 sati kako bi se osigurao period bez leka od 12 sati, u okviru 24 sata.

Stariji pacijenti

Dostupni podaci ne ukazuju na to da je prilagođavanje doziranja neophodno kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Nisu ustanovljene bezbednost i efikasnost primene izosorbidmononitrata kod dece.

Terapiju lekom Monizol, kao i bilo kojim drugim nitratom, ne prekidati naglo. Potrebno je postepeno smanjivati i dozu i učestalost primene (videti odeljak 4.4).

Način primene Oralna primena.

Tablete uzimati nakon obroka, bez žvakanja i sa malo tečnosti.

• Preosetljivost na izosorbidmononitrat ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Akutni infarkt miokarda sa malim pritiskom punjenja, akutna cirkulatorna insuficijencija (šok, vaskularni kolaps) ili veoma nizak krvni pritisak (sistolni pritisak manji od 90 mmHg), hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija, konstriktivni perikarditis, tamponada srca, niski pritisci punjenja srca, stenoza aortne/mitralne valvule i bolesti povezane sa povišenim intrakranijalnim pritiskom, npr. povreda glave koja uključuje i cerebralnu hemoragiju.

• Izražena anemija, teška hipotenzija, glaukom zatvorenog ugla ili hipovolemija.

• Inhibitori fosfodiesteraze tip 5 (npr. sildenafil, tadalafil ili vardenafil) potenciraju hipotenzivne efekte nitrata, tako da je njihova istovremena primena sa nitratima ili donorima azotnog oksida kontraindikovana (videti odeljke 4.4 i 4.5).

• Tokom terapije nitratima, ne sme se primenjivati rastvorljivi stimulator guanilat ciklaze – riociguat (videti odeljak 4.5).

Kod nekih pacijenata može doći do pojave posturalne hipotenzije i sinkope. Teška posturalna hipotenzija sa osećajem ošamućenosti i vrtoglavice, može se često zapaziti nakon upotrebe alkohola.

Izosorbidmononitrat treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa nedavnim infarktom miokarda, malim pritiscima punjenja npr. u akutnom infarktu miokarda, kod oštećene funkcije leve komore (insuficijencija leve komore) ili ortostatske disfunkcije. Mora se izbegavati sniženje sistolnog pritiska ispod vrednosti od 90 mm Hg.

Takođe primenjivati uz oprez kod pacijenata koji boluju od hipotireoidizma, imaju hipotermiju, malnutriciju ili teško oboljenje jetre ili bubrega.

Nakon primene prve doze mogu se javiti simptomi cirkulatornog kolapsa, posebno kod pacijenata sa labilnim cirkulatornim sistemom.

Hipotenzija indukovana nitratima može biti praćena paradoksalnom bradikardijom i pogoršanjem angine pektoris.

U slučaju akutnog anginoznog napada, treba sublingvalno primeniti gliceriltrinitrat sprej ili tabletu umesto tableta izosorbidmononitrata. Početak dejstva leka Monizol nije dovoljno brz da bi uticao na akutni anginozni napad.

U slučaju da se izosorbidmononitrat tablete ne primenjuju onako kako je preporučeno (videti odeljak 4.2), može se razviti tolerancija na lek. Treba primenjivati najmanju efektivnu dozu.

Terapiju izosorbidmononitratom, kao i bilo kojim drugim nitratom, ne treba naglo prekidati. Treba postepeno smanjivati dozu i učestalost primene (videti odeljak 4.2).

Kod pacijenata sa usporenom pasažom kroz gastrointestinalni trakt, može doći do smanjenja oslobađanja aktivne supstance.

Pacijente koji su na terapiji održavanja izosorbidmononitratom treba informisati da ne smeju da uzimaju lekove koji sadrže inhibitore fosfodiesteraze (npr. sildenafil, tadalafil, vardenafil).

Terapija izosorbidmononitratom se ne sme prekidati zbog uzimanja lekova koji sadrže inhibitore fosfodiesteraze (npr. sildenafil, tadalafil, vardenafil) zbog povećanja rizika od indukcije napada angine pektoris (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Hipoksemija

Potreban je oprez kod pacijenata sa hipoksemijom i poremećajem odnosa ventilacija/perfuzija usled nekog oboljenja pluća ili ishemične srčane insuficijencije.

Kao potentni vazodilatator, izosorbidmononitrat može izazvati povećanje perfuzije slabo ventilisanih delova pluća i time pogoršati postojeći neravnotežu ventilacije/perfuzije i dalje smanjenje parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi.

Tokom terapije izosorbidmononitratom treba izbegavati upotrebu alkohola jer može doći do potenciranja hipotenzivnog efekta (videti odeljak 4.5).

Lek Monizol sadrži laktozu kao pomoćnu supstancu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Istovremena primena lekova koji dovode do sniženja krvnog pritiska, npr. beta-blokatora, blokatora kalcijumskih kanala, vazodilatatora, alprostadila, aldesleukina, ACE-inhibitora, inhibitora monoamino oksidaze, antagonista angiotenzin II receptora itd, i/ili alkohola može potencirati hipotenzivno dejstvo izosorbidmononitrata. Ovo se takođe može desiti i pri istovremenoj primeni neuroleptika i tricikličnih antidepresiva.

Istovremena primena izosorbidmononitrata i nekog ACE-inhibitora ili arterijskog vazodilatatora može biti povoljna interakcija osim ukoliko su antihipertenzivni efekti suviše intenzivni u kom slučaju treba razmotriti smanjenje doze jednog ili oba leka.

Dejstvo izosorbidmononitrata na sniženje krvnog pritiska može biti pojačano pri istovremenoj primeni sa inhibitorima fosfodiesteraze tip 5 koji se koriste kod erektilne disfunkcije (videti odeljke 4.3 i 4.4). Ovo može dovesti do kardiovaskularnih komplikacija koje ugrožavaju život. Stoga pacijenti koji su na terapiji izosorbidmononitratom ne smeju uzimati inhibitore fosfodiesteraze tip 5 (npr. sildenafil, tadalafil, vardenafil).

Primena izosorbidmononitrata sa riociguatom, rastvorljivim stimulatorom guanilat ciklaze, je kontraindikovana (videti odeljak 4.3) jer istovremena primena može izazvati hipotenziju.

Zabeleženo je da izosorbidmononitrat može povećati koncentraciju dihidroergotamina u krvi i njegov hipertenzivni efekat pri istovremenoj primeni.

Sapropterin (tetrahidropterin, BH4) je kofaktor azot-oksid sintetaze. Oprez se preporučuje tokom istovremene primene lekova koji sadrže sapropterin sa svim lekovima koji izazivaju vazodilataciju preko uticaja na metabolizam ili dejstvo azot-monoksida (NO), uključujući klasične donore azot-monoksida (npr. gliceriltrinitrat – GTN, izosorbiddinitrat – ISDN, izosorbid 5-mononitrat – 5-ISMN i drugi).

Trudnoća

Nije utvrđena bezbednost primene u trudnoći usled primene izosorbidmononitrata. Postoje podaci da se nitrati izlučuju putem mleka dojilja i da mogu izazvati methemoglobinemiju kod odojčadi.

Prema tome, lek Monizol treba primenjiivati u trudnoći i tokom dojenja samo ako, po mišljenju lekara, moguća korist terapije prevazilazi rizik.

Dojenje

Nije poznato u kojoj meri se nitrati izlučuju u majčino mleko. Prema tome, neophodan je oprez pri primeni izosorbidmononitrata kod žena koje doje.

Plodnost

Nema raspoloživih podataka o uticaju izosorbidmononitrata na plodnost u humanoj populaciji.

Na početku terapije mogu se javiti vrtoglavica, umor ili zamućen vid. Pacijente treba savetovati da u slučaju pojave ovih simptoma ne upravljaju vozilima i ne rukuju mašinama. Alkohol može pojačati navedene simptome.

Neželjena dejstva rangirana prema organskom sistemu i učestalosti javljanja mogu biti: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tokom primene leka mogu se javiti sledeća neželjena dejstva:

Poremećaji nervnog sistema

Veoma često: glavobolja.

Često: vrtoglavica (uključujući i vrtoglavicu pri naglom ustajanju), somnolencija.

Kardiološki poremećaji

Često: tahikardija.

Povremeno: pojačanje simptoma angine pektoris.

Vaskularni poremećaji

Često: ortostatska hipotenzija.

Povremeno: cirkulatorni kolaps (ponekad praćen bradiaritmijom i sinkopom). Nepoznato: hipotenzija.

Gastrointestinalni poremećaji Povremeno: mučnina, povraćanje. Veoma retko: gorušica.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: alergijske reakcije na koži (npr. osip), naleti crvenila.

Nepoznato: eksfolijativni dermatitis.

Poremećaji imunskog sistema

Nepoznato: angioedem.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: astenija.

Teška hipotenzivna reakcija je zabeležena pri primeni organskih nitrata i uključuje mučninu, povraćanje, nemir, bledilo i prekomerno znojenje.

Tokom terapije izosorbidmononitratom može doći do pojave prolazne hipoksemije usled relativne redistribucije krvi u hipoventilisanim alveolarnim područjima. Ovo može dovesti to hipoksije miokarda, naročito kod pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iskustvo sa laboratorijskim životinjama

Kod pacova i miševa je registrovana značajna smrtnost pri primeni oralnih doza od 1965 mg/kg odnosno 2581 mg/kg.

Iskustvo u humanoj populaciji

Simptomi i znaci:

Hipotenzija (≤ 90 mmHg), bledilo, preznojavanje, slabost pulsa, tahikardija, omaglica u stojećem položaju, glavobolja, slabost, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, dijareja.

Methemoglobinemija se može javiti kod pacijenata koji uzimaju neki od organskih nitrata. Tokom biotransformacije izosorbidmononitrata oslobađaju se nitritni joni, što može dovesti do methemoglobinemije i cijanoze sa posledičnom tahipnejom, anksioznošću, gubitkom svesti i srčanim zastojem. Ne može se isključiti da predoziranje izosorbidmononitratom može izazvati ove neželjene reakcije.

Pri predoziranju vrlo visokim dozama može doći do povećanja intrakranijalnog pritiska. Ovo može dovesti do pojave cerebralnih simptoma.

Lečenje:

Opšte mere

• Prekid primene leka;

• Opšti postupci u slučaju hipotenzije izazvane nitratima;

  • Pacijenta položiti u horizontalan položaj sa glavom u spuštenom i nogama u podignutom položaju;

  • Oksigenoterapija;

  • Ekspanzija volumena plazme (i.v. primena tečnosti);

  • Specifična terapija šoka (prijem pacijenta u jedinicu intenzivne nege).

    Specifične mere

• Podizanje vrednosti krvnog pritiska ukoliko je vrlo nizak;

• Terapija methemoglobinemije;

  • Redukciona terapija po izboru sa vitaminom C, metilenskim plavim ili toluidin plavim;

  • Primena kiseonika (ukoliko je neophodno);

  • Započinjanje veštačke ventilacije;

  • Hemodijaliza (ukoliko je neophodno);

• Mere oživljanja.

U slučaju znakova respiratornog i cirkulatornog aresta, započeti mere oživljanja odmah.