Birmost 0.3mg/mL kapi za oči, rastvor

Snižavanje povišenog intraokularnog pritiska kod hroničnog glaukoma otvorenog ugla i okularne hipertenzije kod odraslih (kao monoterapija ili kao dodatna terapija beta blokatorima).

Doziranje

Preporučena doza je jedna kap u obolelo oko (oči), jednom dnevno primenjena uveče. Doza leka ne treba da pređe jednu dnevno, s obzirom na to da učestalija primena leka može smanjiti efekat snižavanja intraokularnog pritiska.

Pedijatrijska populacija:

Bezbednost i efikasnost leka Birmost kod dece uzrasta od 0 do 18 godina nisu još ustanovljene.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre i bubrega:

Lek Birmost nije ispitivan kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije jetre i zato se treba primenjivati sa oprezom kod ovih pacijenata. Kod pacijenata koji su u svojoj istoriji bolesti imali blago oboljenje jetre ili imali izmenjene vrednosti alanin aminotransferaze (ALT), asparat aminotransferaze (AST) i/ili koncentraciju bilirubina na početku terapije, primena rastvora bimatoprosta 0,3 mg/mL, kapi za oči, tokom 24 meseca, nije dovela do pojave neželjenih dejstava koja se odnose na funkciju jetre.

Način primene:

Ukoliko se primenjuje više od jednog lokalnog oftalmološkog leka, potrebno ih je primenjivati u razmacima od najmanje 5 minuta.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Lek Birmost 0,3 mg/mL je kontraindikovan kod pacijenata koji su imali suspektnu neželjenu reakciju na benzalkonijum-hlorid, a koja je dovela do prekida terapije.

Oči

Pre započinjanja lečenja, potrebno je informisati pacijenta o mogućnosti periorbitopatije povezane sa analozima prostaglandina (engl. prostaglandin analogue periorbitopathy, PAP) i pojačane pigmentacije irisa, s obzirom na to da su ove promene uočene tokom lečenja bimatoprost, 0,3 mg/mL, kapima za oči. Neke od ovih promena mogu biti trajne i mogu dovesti do poremećaja vidnog polja i različitog izgleda očiju ukoliko se leči samo jedno oko (videti odeljak 4.8).

Cistoidni makularni edem je povremeno prijavljivan (≥1/1000 do <1/100) nakon lečenja rastvorom bimatoprosta 0,3 mg/mL, kapi za oči. Usled toga, lek Birmost treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za makularni edem (npr. pacijenti sa afakijom, pseudofakijom sa oštećenjem posteriorne kapsule sočiva).

Evidentirani su retki spontani izveštaji o reaktivaciji prethodnih infiltrata kornee ili okularnih infekcija pri primeni rastvora bimatoprosta 0,3 mg/mL, kapi za oči. Lek Birmost treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa značajnim virusnim infekcijama očiju (npr. herpes simpleks) ili uveitisom/iritisom u anamnezi.

Lek Birmost nije ispitivan kod pacijenata sa zapaljenskim stanjima oka, neovaskularnim, inflamatornim, glaukomom zatvorenog ugla, kongenitalnim glaukomom ili glaukomom uskog ugla.

Koža

Postoji mogućnost rasta kose u predelu gde rastvor leka Birmost u više navrata dolazi u kontakt sa površinom kože. Dakle, važno je da se lek Birmost primenjuje prema uputstvu i da se izbegne curenje po obrazu ili ostalim delovima kože.

Respiratorni sistem

Lek Birmost nije ispitivan kod pacijenata sa kompromitovanom respiratornom funkcijom. Iako postoje ograničene informacije o pacijentima sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolesti pluća (HOBP) u anamnezi, bilo je izveštaja o egzacerbaciji astme, dispnee i HOBP, kao i izveštaja o astmi, u periodu nakon stavljanja leka u promet. Učestalost ovih simptoma nije poznata. Pacijenti sa HOBP, astmom ili kompromitovanom respiratornom funkcijom zbog drugih razloga moraju se lečiti oprezno.

Kardiovaskularni sistem

Lek Birmost nije ispitivan kod pacijenata sa srčanim blokom težim od prvog stepena ili kod pacijenata sa nekontrolisanom kongestivnom srčanom insuficijencijom. Evidentiran je ograničen broj spontanih izveštaja bradikardije ili hipotenzije kod primene rastvora bimatoprosta 0,3 mg/mL, kapi za oči.

Lek Birmost treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji imaju predispoziciju za usporeni srčani rad ili nizak krvni pritisak.

Ostale informacije

Studije primene bimatoprosta 0,3 mg/mL kod pacijenata sa glaukomom ili očnom hipertenzijom, pokazale su da češća izloženost oka više nego jednoj dozi bimatoprosta dnevno može smanjiti efekat snižavanja intraokularnog pritiska (IOP) (videti odeljak 4.5). Pacijente koji koriste lek Birmost sa drugim analozima prostanglandina treba pratiti zbog promene njihovog očnog pritiska.

Lek Birmost, 0,3 mg/mL, kapi za oči, sadrži konzervans benzalkonijum-hlorid (50 ppm) kojeg mogu apsorbovati meka kontaktna sočiva. Usled prisustva benzalkonijum-hlorida takođe može doći do iritacije oka

i promene boje mekih kontaktnih sočiva. Pre primene leka, potrebno je skinuti kontaktna sočiva i sačekati najmanje 15 minuta nakon primene pre njihovog ponovnog stavljanja.

Prijavljeno je da, benzalkonijum-hlorid, koji se uobičajeno koristi kao konzervans u oftlamološkim lekovima, izaziva tačkastu keratopatiju i/ili toksičnu ulcerativnu keratopatiju. S obzirom na to da lek Birmost, 0,3 mg/mL sadrži 50 ppm benzalkonijum-hlorida, potrebno je pratiti pacijente sa sindromom suvih očiju, ili sa oštećenjem rožnjače koji često ili duže vreme koriste lek Birmost.

Postoje izveštaji o bakterijskom keratitisu povezanim sa upotrebom višedoznih pakovanja lokalnih oftalmoloških lekova. Ova pakovanja su slučajno kontaminirana od strane pacijenata koji su, u većini slučajeva, imali u isto vreme poremećaje oka. Pacijenti sa narušenim epitelom na površini oka su pod većim rizikom od razvoja bakterijskog keratitisa.

Pacijente treba uputiti da izbegavaju da vrhom kapaljke dodirnu oko ili okolne strukture, kako bi se izbegla povreda oka i kontaminacija rastvora.

Nisu sprovedene studije interakcija.

Interakcije se ne očekuju kod ljudi, s obzirom na to da su sistemske koncentracije bimatoprosta veoma male (manje od 0,2 nanograma/mL) koje se mogu pojaviti nakon okularne primene rastvora bimatoprosta 0,3 mg/mL, kapi za oči. Bimatoprost se biotransformiše putem nekog od više enzima i metaboličkih puteva, i samim tim, u pretkliničkim studijama nisu uočeni efekti na enzime jetre koji učestvuju u metabolizmu lekova.

U kliničkim studijama, rastvor bimatoprost, 0,3 mg/mL, kapi za oči je istovremeno korišćen sa velikim brojem različitih oftalmoloških beta blokatora i nije bilo dokaza o interakcijama.

Istovremena primena leka Birmost i antiglaukomskih lekova, a koji nisu beta blokatori za lokalnu primenu, nije procenjivana tokom dodatne terapije glaukoma.

Postoji mogućnost smanjenog uticaja analoga prostaglandina (npr. lek Birmost) na snižavanje krvnog pritiska kod pacijenata sa glaukomom ili okularnom hipertenzijom kada se koristi sa drugim analozima prostaglandina (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Ne postoje odgovarajući podaci o primeni bimatoprosta kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost pri primeni velikih maternotoksičnih doza (videti odeljak 5.3).

Lek Birmost ne treba primenjivati tokom trudnoće, osim ako to nije neophodno. Dojenje

Nije poznato da li se bimatoprost izlučuje u majčino mleko. Ispitivanja na životinjama su pokazala da se

bimatoprost izlučuje u mleko ženke. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija lekom Birmost mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.

Plodnost

Nema podataka o uticaju bimatoprosta na plodnost kod ljudi.

Lek Birmost ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Kao i kod drugih terapija koje se odnose na lečenje poremećaja očiju, ukoliko se pojavi prolazno zamagljenje vida pri

primeni leka, potrebno je da pacijent ne upravlja vozilima ili rukuje mašinama do momenta potpunog normalizovanja funkcije vida.

U kliničkim studijama, preko 1800 pacijenata je bilo podvrgnuto terapiji bimatoprostom, 0,3 mg/mL, kapi za oči, rastvor. Najčešće prijavljivane neželjene reakcije kombinacijom podataka faze III monoterapije i dodatne terapije bimatoprostom, 0,3 mg/mL, kapi za oči, rastvor, bile su:

• pojačan rast trepavica kod do 45% pacijenata tokom primene leka u prvoj godini, sa padom incidence novih prijava na 7% u drugoj godini i 2% u trećoj godini primene leka;

• konjunktivalna hiperemija (najčešće u tragovima do blagog oblika koja nije inflamatorne prirode) kod do 44% pacijenata tokom prve godine, sa padom incidencije novih prijava na 13% u drugoj godini i 12% u trećoj godini terapije;

• svrab očiju kod do 14% pacijenata u prvoj godini terapije, sa padom incidencije novih prijava na 3% u drugoj i 0% u trećoj godini terapije. Manje od 9% pacijenata je moralo da prekine terapiju usled pojave bilo kog neželjenog događaja tokom prve godine terapije, sa incidencijom dodatnih prekida lečenja od 3% kako u drugoj tako i u trećoj godini.

  Sledeće neželjene reakcije prijavljene su tokom kliničkih ispitivanja sa bimatoprostom 0,3 mg/mL, kapi za oči, rastvor ili nakon stavljanja leka u promet. Većina njih je bila na nivou oka, bile su blage do umerene, a nijedna ozbiljne prirode.

  Veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

  <1/1000); veoma retko (<1/10000) i neželjene reakcije nepoznate učestalosti (ne može da se proceni na osnovu dostupnih podataka) su prikazane u Tabeli 1. prema klasi sistema organa, po opadajućoj ozbiljnosti u okviru svake grupe učestalosti.

  Tabela 1.

  Klasa sistema organa	Učestalost	Neželjene reakcije
  Poremećaji nervnog sistema	Često	glavobolja
  	Povremeno	vrtoglavica
  Poremećaji oka	Veoma često	hiperemija konjunktive, svrab oka, rast trepavica, periorbitopatija povezana sa analozimaprostaglandina (PAP)
  	Često	površinski tačkasti keratitis, kornealna erozija, pečenje u oku, iritacija oka,alergijski konjunktivitis, blefaritis, pogoršanje oštrine vida, astenopija, konjunktivalni edem,osećaj prisustva stranog tela u oku, suvo oko, bol u oku,fotofobija, suzenje, sekret iz oka,poremećaj vida/zamagljen vid, povećana pigmentacija irisa,tamnjenje trepavica, eritem očnog kapka, svrab očnog kapka
  	Povremeno	retinalno krvarenje, uveitis, cistoidni makularni edem, iritis, blefarospazam, retrakcija očnogkapka, periorbitalni eritem, edem očnog kapka
  	Nepoznato	osećaj nelagodnosti u oku
  Vaskularni poremećaji	Često	hipertenzija
  Respiratorni, torakalni i	Nepoznato	astma, egzacerbacija astme, egzacerbacija HOBP-

  medijastinalni poremećaji		a, dispneja
  Gastrointestinalni poremećaji	Povremeno	mučnina
  Poremećaji kože i potkožnog tkiva	Često	pigmentacija kože oko oka
  	Povremeno	hirzutizam
  	Nepoznateučestalosti	promena boje kože (periokularno)
  Opšti poremećaji i rekacije namestu primene	Povremeno	astenija
  Ispitivanja	Često	izmenjeni rezultati testovafunkcije jetre
  Poremećaji imunskog sistema	Nepoznato	reakcije preosetljivosti uključujući znake isimptome alergije oka i alergijskog dermatitisa

  Opis odabranih neželjenih reakcija

  Periorbitopatija povezana sa analozima prostaglandina (engl. prostaglandin analogue periorbitopathy, PAP) Analozi prostaglandina, uključujući bimatoprost, mogu da izazovu periorbitalne lipodistrofične promene koje mogu da prouzrokuju produbljivanje ulkusa očnih kapaka, ptozu, enoftalmus, povlačenje očnih kapka, involuciju dermatohalaze i inferiorno vidljivu beonjaču. Promene su obično blage, mogu da se jave nakon mesec dana od početka primene leka Birmost i mogu da izazovu poremećaj vidnog polja čak iako pacijent to ne primeti. PAP je povezan i sa hiperpigmentacijom kože periokularnog područija ili diskoloracijom i hipertrihozom. Sve promene delimično su ili potpuno reverzibilne nakon prekida primene leka ili prelaska na druge terapije.

  Hiperpigmentacija irisa

  Povećana pigmentacija irisa će verovatno biti trajna. Ova promena pigmentacije nastaje više zbog povećanja sadržaja melanina u melanocitima nego zbog povećanja broja melanocita. Dugotrajni uticaji pojačane pigmentacije irisa nisu poznati. Promena boje irisa koja se javlja pri oftalmološkoj primeni bimatoprosta može ostati neprimećena nekoliko meseci do nekoliko godina. Obično se braon pigment širi oko zenice koncentrično prema periferiji dužice, pa sa vremenom cela dužica ili neki njeni delovi postaju više braon. Ovaj lek ne utiče ni na nevuse ni na pege dužice. Nakon 12 meseci primene rastvora bimatoprosta 0,3 mg/mL, kapi za oči, incidenca hiperpigmentacije dužice bila je 1,5% (videti odeljak 4.8) i nije se povećavala naredne 3 godine lečenja.

  Neželjene reakcije prijavljene pri primeni kapi koje sadrže fosfate:

  Prijavljeni su veoma retki slučajevi kalcifikacije rožnjače povezani sa primenom kapi koje sadrže fosfate kod nekih pacijenata sa značajnim oštećenjem rožnjače.

  Prijavljivanje neželjenih reakcija

  Prijavljivanje sumnji na neželjenje reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

  Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

  Republika Srbija

  faks: +381 (0)11 39 51 131

  vebsajt: www.alims.gov.rs

  i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nisu prijavljeni slučajevi predoziranja, i malo je verovatno da će doći do predoziranja nakon okularne primene.

Ukoliko dođe do predoziranja, lečenje treba da bude simptomatsko i suportivno. Ukoliko se lek Birmost slučajno proguta, sledeće informacije mogu biti od koristi: tokom dvonedeljnih studija oralne primene leka kod pacova i miševa u dozama do 100 mg/kg/dan nije došlo do pojave toksičnih dejstava. Ova doza, izražena u mg/m², je najmanje 70 puta veća od slučajno progutane doze jedne bočice leka Birmost 0,3 mg/mL, kapi za oči kod deteta od 10 kg.