Sogroya® 15mg/1.5mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Sogroya 15mg/1.5mL
Lek Sogroya indikovan je kao zamena za endogeni hormon rasta (HR) kod dece uzrasta 3 godine i više, kao i adolescenata sa poremećajem rasta usled nedostatka hormona rasta (pedijatrijski NHR) i kod odraslih sa nedostatkom hormona rasta (NHR kod odraslih).
Terapiju somapacitanom treba da započnu i nadgledaju lekari koji imaju odgovarajuću stručnost i iskusni su u dijagnostici i lečenju pacijenata sa nedostatkom hormona rasta (npr. endokrinolozi).
Doziranje
Tabela 1: Preporučena doza
| Pedijatrijski NHR | Preporučena početna doza |
| Pedijatrijski pacijenti koji nisu ranije lečeni i pedijatrijski pacijenti koji prelaze sa drugih lekova za HR | 0,16 mg/kg/nedeljno |
| NHR kod odraslih | Preporučena početna doza |
| Pacijenti koji nisu ranije lečeniOdrasli (od 18 do 60 godina)Žene na oralnoj estrogenskoj terapiji (bez obzira na starosno doba)Stariji (60 godina ili više) | 1,5 mg/nedeljno2 mg/nedeljno1 mg/nedeljno |
| Pacijenti koji prelaze sa dnevnih lekova za HROdrasli (od 18 do 60 godina)Žene na oralnoj estrogenskoj terapiji (bez obzira na starosno doba)Stariji (60 godina ili više) | 2 mg/nedeljno4 mg/nedeljno1,5 mg/nedeljno |
Pedijatrijski NHR Titracija doze*
Doza somapacitana se može individualizovati i prilagoditi na osnovu brzine rasta, neželjenih reakcija, telesne mase i koncentracija insulinu sličnog faktora rasta I (IGF-I) u serumu.
Prosečni nivoi IGF-I standardne devijacije (SDS) (dobijeni 4 dana posle doziranja) mogu usmeriti titraciju doze. Cilj prilagođavanja doze treba da bude postizanje prosečnih nivoa IGF-I SDS u normalnom rasponu, tj. između - 2 i +2 (poželjno blizu 0 SDS).
Ukoliko je IGF-I (SDS) >2, treba ga ponovo proceniti nakon naknadne primene somapacitana. Ako vrednosti ostanu na >2, preporučuje se smanjivanje doze za 0,04 mg/kg/nedeljno. Kod nekih pacijenata može biti potrebno više od jednog smanjenja doze.
Kod pacijenata kod kojih je doza smanjena, ali ne rastu dovoljno, doza se može postepeno povećavati sa tolerancijom do maksimalne doze od 0,16 mg/kg/nedeljno. Povećanje doze ne bi trebalo da prelazi 0,02 mg/kg nedeljno.
* Lek Sogroya je u Republici Srbiji registrovan u jačinama koje omogućavaju promenu doze u podeocima od po 0,05 mg. Jačina od 5 mg/1,5 mL, koja omogućava primenu doze leka Sogroya u podeocima od po 0,025 mg, nije registrovana u Republici Srbiji.
Evaluacija lečenja
Evaluaciju efikasnosti i bezbednosti treba razmotriti u intervalima od približno 6 do 12 meseci i može se proceniti evaluacijom auksoloških parametara, biohemije (vrednosti IGF-I, hormona, glukoze i lipida) i pubertetskog statusa. Češće evaluacije treba razmotriti tokom puberteta.
Lečenje treba prekinuti kod pacijenata koji su dostigli konačnu visinu ili približno konačnu visinu, tj. godišnji tempo rasta visine <2 cm/godišnje i starost kostiju >14 godina kod devojčica ili > 16 godina kod dečaka što odgovara zatvaranju epifiznih ploča rasta, videti odeljak 4.3. Kada se epifize spoje, pacijente treba klinički ponovo proceniti i odlučiti da li je potrebno lečenje hormonom rasta.
Kad se NHR nastavi i nakon završetka rasta, treba nastaviti lečenje hormonom rasta kako bi se postigao potpun somatski razvoj odraslih, uključujući nemasnu telesnu masu i nagomilavanje minerala u kostima (za uputstva u vezi sa doziranjem videti preporuke o doziranju za odrasle (Tabela 1)).
NHR kod odraslih Titracija doze*
Doza somapacitana mora se prilagođavati individualno za svakog pacijenta. Preporučuje se postepeno povećanje doze u intervalima od 2-4 nedelje po stopi od 0,5 mg do 1,5 mg na osnovu kliničkog odgovora pacijenata i iskustva sa neželjenim reakcijama do doze od 8 mg somapacitana nedeljno. Nivoi insulinu sličnog faktora rasta I (IGF-I) u serumu (dobijeni 3-4 dana posle doziranja) mogu se koristiti kao smernica za titriranje doze. Skor IGF- I standardne devijacije (SDS) treba da bude usmeren na gornji normalan raspon koji ne prelazi 2 SDS. IGF-I SDS nivoi u ciljanom rasponu obično se postižu u roku od 8 nedelja nakon titracije doze. Kod nekih odraslih pacijenata sa NHR može biti potrebno duže titriranje doze (videti u produžetku i u odeljku 5.1).
* Lek Sogroya je u Republici Srbiji registrovan u jačinama koje omogućavaju povećanje doze u podeocima od po 0,05 mg. Jačina od 5 mg/1,5 mL, koja omogućava primenu leka Sogroya u podeocima od po 0,025 mg, nije registrovana u Republici Srbiji.
Evaluacija lečenja
Korišćenje IGF-I SDS kao biomarkera za titriranje doze ima za cilj dostizanje nivoa IGF-I SDS u okviru gornjeg referentnog opsega prilagođenog godinama (IGF-I SDS gornji referentni opseg: 0 i +2) u roku od 12 meseci od titriranja. Ukoliko ovaj ciljni opseg ne može da se postigne u toku ovog perioda ili pacijent ne dobije željeni klinički odgovor, treba razmotriti druge mogućnosti lečenja.
Tokom terapije održavanja somapacitanom, evaluaciju efikasnosti i bezbednosti treba razmotriti u intervalima od približno 6 do 12 meseci i može se proceniti evaluacijom biohemije (nivoa IGF-I, glukoze i lipida), sastava tela i indeksa telesne mase.
Pedijatrijski i odrasli pacijenti sa NHR Prelazak sa drugih lekova za hormon rasta
Pacijentima koji prelaze sa nedeljnog hormona rasta na somapacitan preporučuje se da nastave sa primenom na svoj uobičajeni dan doziranja jednom nedeljno.
Pacijenti koji prelaze sa dnevne primene humanog hormona rasta na nedeljni somapacitan treba da odaberu poželjan dan za nedeljnu dozu i ubrizgaju poslednju dozu dnevne terapije jedan dan (ili bar 8 sati ranije) pre ubrizgavanja prve doze nedeljnog somapacitina. Pacijenti treba da prate uputstva za dozu datu u Tabeli 1.
Oralna estrogenska terapija
Žene koje su na oralnoj estrogenskoj terapiji mogu imati smanjene vrednosti IGF-I i možda će im biti potrebno prilagođavanje doze hormona rasta kako bi se postigao cilj tretmana (videti odeljak 4.4).
Kod pedijatrijskog NHR doze iznad 0,16 mg/kg/nedeljno nisu proučavane i ne preporučuju se.
Propuštena doza
Pacijentima koji propuste dozu savetuje se da ubrzo nakon takvog saznanja ubrizgaju jednonedeljnu dozu somapacitana što je moguće pre, u roku od 3 dana nakon propuštene doze, i zatim nastave svoj uobičajeni raspored doziranja jednom nedeljno. Ako je prošlo više od 3 dana, dozu treba preskočiti i sledeću dozu primeniti uobičajenog planiranog dana. Ako je propušteno dve ili više doza, primenu doze treba nastaviti uobičajenog planiranog dana.
Promena dana doziranja
Dan nedeljnog ubrizgavanja može se promeniti sve dok je vreme između dve doze najmanje 4 dana. Nakon što se izabere novi dan doziranja, doziranje treba nastaviti jednom nedeljno.
Fleksibilnost u vremenu doziranja
U situacijama kad nije moguće ubrizgavanje planiranog dana doziranja, nedeljna doza somapacitana može se primeniti do 2 dana pre ili 3 dana posle utvrđenog dana doziranja ukoliko je vreme između dve doze najmanje 4 dana (96 sati). Nedeljno doziranje za sledeću dozu može se nastaviti redovno planiranog dana doziranja.
Posebne populacije
Stariji (60 godina ili stariji)
Obično, manje doze somapacitana mogu biti potrebne starijim pacijentima. Za više informacija, videti odeljak 5.2.
Pedijatrijska populacija
Kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR mlađih od 3 godine dostupni su ograničeni podaci o kliničkim efektima somapacitana. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 5.1 i 5.2, ali se ne može dati preporuka u vezi sa doziranjem.
Pol
Muškarci pokazuju povećanje IGF-I osetljivosti tokom vremena. Ovo znači da kod muškaraca postoji rizik od prekomernog lečenja. Ženama, posebno onim koje uzimaju oralni estrogen, možda će biti potrebne veće doze i duži period titracije nego muškarcima, videti odeljke 5.1. i 5.2. Kod žena koje uzimaju oralni estrogen, trebalo bi razmotriti promenu načina primene estrogena (npr, transdermalno, vaginalno), videti odeljak 4.4.
Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje početne doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega će možda biti potrebne manje doze somapacitana, ali pošto se doza somapacitana individualno prilagođava prema potrebi svakog pacijenta, nije potrebno dalje prilagođavanje, videti odeljak 5.2.
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavati početnu dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Pacijentima sa umerenim oštećenjem funkcije jetre možda će biti potrebne veće doze somapacitana, ali pošto se doza somapacitana individualno prilagođava prema potrebi svakog pacijenta, nije potrebno dalje prilagođavanje. Nisu dostupni
podaci o korišćenju somapacitana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Oprez je potreban ako se ovi pacijenti leče somapacitanom, videti odeljak 5.2.
Način primene
Somapacitan treba primenjivati jednom nedeljno u bilo koje doba dana.
Somapacitan treba ubrizgavati supkutano u abdomen, butine, gluteus i nadlaktice bez prilagođavanja doze. Mesto ubrizgavanja treba menjati svake nedelje da bi se sprečila lokalna lipoatrofija.
Sogroya 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Sogroya 10 mg/1,5 mL (6,7 mg/mL) injekcioni pen isporučuje doze od 0,05 mg (0,0075 mL) do 4 mg (0,6 mL) u podeocima od 0,05 mg.
Sogroya 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Sogroya 15 mg/1,5 mL (10 mg/mL) injekcioni pen isporučuje doze od 0,10 mg (0,01 mL) do 8 mg (0,8 mL) u podeocima od 0,10 mg.
Za uputstva o leku pre primene, videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aktivne supstance ili neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Somapacitan se ne sme primenjivati kada postoje dokazi o aktivnosti tumora. Intrakranijalni tumori moraju biti neaktivni i antitumorska terapija mora biti završena pre početka terapije somapacitanom. Lečenje treba prekinuti ako postoji dokaz o porastu tumora, videti odeljak 4.4.
Somapacitan se ne sme koristiti za promociju longitudinalnog rasta kod dece sa zatvorenim epifizama, videti odeljak 4.2.
Pacijenti sa akutnom kritičnom bolešću koji pate od komplikacija nakon hirurške intervencije na otvorenom srcu, abdominalne hirurške intervencije, višestruke neočekivane traume, akutne respiratorne insuficijencije ili sličnih stanja ne smeju se lečiti somapacitanom (u vezi sa pacijentima koji su podvrgnuti supstitucionoj terapiji, videti odeljak 4.4).
Sledljivost
U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, ime i broj serije primenjenog leka potrebno je jasno evidentirati.
Adrenokortikalna insuficijencija
Uvođenje lečenja hormonom rasta može dovesti do inhibicije 11βHSD-1 i smanjene koncentracije kortizola u serumu. Kod pacijenata koji se leče hormonom rasta, može se otkriti prethodno nedijagnostikovan centralni (sekundarni) hipoadrenalizam i može biti potrebna supstituciona terapija glukokortikoidima. Pored toga, pacijentima lečenim supstitucionom terapijom glukokortikoidima zbog prethodno dijagnostikovanog hipoadrenalizma može biti potrebno povećanje doze održavanja ili dozu u stresnim situacijama nakon što započnu lečenje hormonom rasta. Potrebno je pratiti pacijente sa poznatim hipoadrenalizmom zbog smanjenja koncentracije kortizola u serumu i/ili zbog potrebe za povećanjem doza glukokortikoida, videti odeljak 4.5.
Poremećaj metabolizma glukoze
Lečenje hormonom rasta može smanjiti osetljivost na insulin, naročito pri višim dozama kod osetljivih pacijenata i kao posledica se može javiti hiperglikemija kod ispitanika sa neadekvatnim kapacitetom izlučivanja insulina. Kao rezultat, prethodno nedijagnostikovana oštećena tolerancija na glukozu i očigledan dijabetes melitus mogu biti otkriveni tokom lečenja hormonom rasta. Zbog toga, potrebno je povremeno pratiti koncentraciju glukoze kod svih pacijenata koji se leče hormonom rasta, posebno kod onih koji imaju faktore rizika za dijabetes melitus, kao što su gojaznost ili porodičnu istoriju bolesti dijabetes melitusa. Pacijente sa već postojećim tipom 1 ili tipom 2 dijabetes melitusa ili oštećenom tolerancijom na glukozu, treba pažljivo pratiti tokom lečenja hormonom rasta. Možda će biti potrebno prilagođavanje doza antihiperglikemijskih lekova kad se započne terapija hormonom rasta kod ovih pacijenata.
Neoplazme
Ne postoje dokazi za povećani rizik od novog primarnog kancera kod pacijenata koji se leče hormonom rasta.
Kod pacijenata u potpunoj remisiji od malignih oboljenja ili onih koji su lečeni zbog benignih tumora, terapija hormonom rasta nije dovedena u vezu sa povećanom stopom recidiva. Pacijente koji su postigli potpunu remisiju malignih oboljenja ili koji su lečeni od benignih tumora treba pažljivo pratiti zbog recidiva posle početka terapije hormonom rasta. Terapiju sa hormonom rasta treba prekinuti u slučaju bilo kakvog razvoja ili ponovnog pojavljivanja malignog ili benignog tumora.
Kod pacijenata koji su lečeni hormonom rasta, a u detinjstvu su imali rak, uočeno je opšte blago povećanje broja sekundarnih neoplazmi pri čemu su najčešći intrakranijalni tumori. Čini se da je dominantan faktor rizika za sekundarne neoplazme ranija izloženost zračenju.
Benigna intrakranijalna hipertenzija
U slučaju jake ili rekurentne glavobolje, vizuelnih simptoma, mučnine i/ili povraćanja, preporučuje se fundoskopija zbog edema papile. Ako se potvrdi edem papile, potrebno je razmotriti dijagnozu benigne intrakranijalne hipertenzije i, ako je potrebno, prekinuti terapiju hormonom rasta. Trenutno nema dovoljno dokaza kako bi se donela klinička odluka o lečenju pacijenata sa izlečenom intrakranijalnom hipertenzijom. Ako se ponovo započne terapija hormonom rasta, potrebno je pažljivo pratiti simptome intrakranijalne hipertenzije.
Funkcija štitaste žlezde
Hormon rasta povećava ekstratireoidnu konverziju T4 u T3 i može kao takav razotkriti početni hipotireoidizam. Pošto hipotireoidizam ometa odgovor na terapiju hormonom rasta, pacijentima treba redovno testirati funkciju štitaste žlezde i treba da prime supstitucionu terapiju tiroidnim hormonima kada je to indikovano, videti odeljke
i 4.8.
Primena sa oralnim estrogenom
Oralni estrogen utiče na IGF-I odgovor na hormon rasta uključujući somapacitan. Pacijentkinje koje uzimaju oralni estrogen u bilo kom obliku (hormonska terapija ili kontracepcija) treba da razmotre promenu načina primene estrogena (npr. transdermalni, vaginalni hormonski lekovi) ili primenu drugog oblika kontracepcije. Ako žena koja uzima oralni estrogen počinje terapiju somapacitanom, možda će biti potrebne veće početne doze i duži period titracije (videti odeljak 4.2).
Ako pacijentkinja koja uzima somapacitan započne oralnu estrogensku terapiju, možda će biti potrebno povećati dozu somapacitana kako bi se nivoi IGF-I u serumu održali unutar normalnog raspona za životno doba. Obrnuto, ako pacijentkinja na somapacitanu prekine oralnu estrogensku terapiju, možda će biti potrebno smanjiti dozu somapacitana da bi se izbegao višak somapacitana i/ili neželjeni efekti, videti odeljke 4.2 i 4.5.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Kada se somapacitan primenjuje na istom mestu tokom dužeg vremenskog perioda, mogu se javiti lokalne promene u potkožnom tkivu kao što su lipohipertrofija, lipoatrofija i stečena lipodistrofija. Mesto primene treba menjati da bi se rizik sveo na minimum, videti odeljke 4.2 i 4.8.
Antitela
Antitela na somapacitan nisu primećena kod odraslih pacijenata sa NHR. Nekoliko pedijatrijskih pacijenata sa NHR je bilo pozitivno testirano na antitela koja vezuju somapacitan. Nijedno od ovih antitela nije bilo neutrališuće i nije primećen uticaj na kliničke efekte. Testiranje na prisustvo anti-somapacitan antitela treba sprovesti kod pacijenata koji ne reaguju na terapiju.
Akutna kritična bolest
Uticaj hormona rasta na oporavak proučavan je u dva placebo kontrolisana ispitivanja u koja su bila uključena 522 kritično bolesna odrasla pacijenta, koja su patila od komplikacija posle hirurške intervencije na otvorenom srcu, abdominalne hirurške intervencije, višestrukih neočekivanih trauma ili akutne respiratorne insuficijencije. Smrtnost je bila veća kod pacijenata lečenih sa dozom od 5,3 mg ili 8 mg hormona rasta dnevno u poređenju sa onima koji su primali placebo, 42% naspram 19%. Na osnovu ove informacije, ovakvi pacijenti ne treba da se leče somapacitanom. Pošto ne postoje dostupne informacije o bezbednosti supstitucione terapije hormona rasta kod akutno kritičnih bolesnih pacijenata, koristi od nastavka lečenja u ovoj situaciji treba odmeriti sa potencijalnim rizicima.
Nedostatak hormona rasta kod odraslih je doživotna bolest i potrebno je lečiti je u skladu sa tim. Međutim, iskustvo sa pacijentima starijim od 60 godina i pacijentima lečenih duže od pet godina zbog nedostataka hormona rasta kod odraslih je još uvek ograničeno.
Pankreatitis
Bilo je nekoliko izveštaja o pankreatitisu tokom lečenja drugim lekovima sa hormonom rasta. Stoga ga treba razmotriti kod pacijenata koji se leče somapacitanom i kod kojih se javlja neobjašnjiv bol u stomaku.
Natrijum
Lek Sogroya sadži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.
Lekovi koji se metabolišu citohromom P450
Podaci iz jedne interaktivne studije koja je sprovedena kod odraslih sa nedostatkom hormona rasta ukazuju da primena hormona rasta može povećati klirens jedinjenja za koje je poznato da ih metabolišu izoenzimi citohroma P450. Klirens jedinjenja za koje je poznato da ih metabolišu izoenzimi citohroma P450 (npr. polni hormoni, kortikosteroidi, antikonvulzivi i ciklosporini) može biti posebno povećan što dovodi do nižih nivoa ovih jedinjenja u plazmi. Klinički značaj ovoga nije poznat.
Glukokortikoidi
Hormon rasta smanjuje konverziju kortizona u kortizol i može otkriti prethodno neotkriven centralni hipoadrenalizam ili dovesti do neefikasnosti niskih doza supstitucione terapije glukokortikoidima, videti odeljak 4.4.
Oralni estrogeni
Kod žena na oralnoj terapiji estrogenom, može biti potrebna veća doza somapacitana da bi se postigao cilj lečenja, videti odeljke 4.2 i 4.4.
Antihiperglikemijski lekovi
Antihiperglikemijsko lečenje, uključujući insulin, može zahtevati prilagođavanje doze u slučaju istovremene primene somapacitana, jer somapacitan može smanjiti osetljivost na insulin, videti odeljke 4.4 i 4.8.
Ostalo
Na metaboličke efekte somapacitana može takođe uticati istovremena terapija sa drugim hormonima, npr. testosteronom i tiroidnim hormonima, videti odeljak 4.4.
Trudnoća
Ne postoje podaci o primeni somapacitana kod trudnica.
Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost, videti odeljak 5.3.
Lek Sogroya se ne preporučuje tokom trudnoće i ženama u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.
Dojenje
Nije poznato da li se somapacitan/metaboliti izlučuju u majčino mleko.
Dostupni farmakodinamski/toksikološki podaci kod životinja pokazali su izlučivanje somapacitana u mleko, videti odeljak 5.3.
Ne može se isključiti rizik za novorođenčad/odojčad koja se doje.
Mora se doneti odluka da li prekinuti dojenje ili prekinuti/apstinirati od terapije lekom Sogroya uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i korist terapije za ženu.
Plodnost
Nema kliničkog iskustva sa primenom somapacitana i njegovog potencijanog uticaja na plodnost. Nisu zapažene neželjene reakcije na plodnost mužjaka i ženki pacova, videti odeljak 5.3.
Lek Sogroya ne utiče ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljena neželjena reakcija na lekove su (u opadajućem redosledu [pedijatrijski NHR, NHR kod odraslih]) glavobolja (12%, 12%), bol u ekstremitetima (9%, NA), hipotireoidizam (5%, 2%), reakcije na mestu
ubrizgavanja (5%, 1%), periferni edem (3%, 4%), artralgija (2%, 7%), hiperglikemija (2%. 1%), umor (2%, 6%)
i adrenokortikalna insuficijencija (1,5%, 3%). Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije navedene u Tabeli 2 zasnovane su na podacima o bezbednosti iz jednog tekućeg ključnog ispitivanja faze 3 (52 nedelje) kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR (starosti 2,5 do 11 godina) i neželjenim reakcijama na lečenje somapacitanom. Učestalost neželjenih reakcija izračunate su na osnovu učestalosti u ključnom ispitivanju faze 3.
Neželjene reakcije navedene u Tabeli 3 zasnovane su na podacima o bezbednosti prikupljenim iz tri završena ispitivanja faze 3 kod odraslih pacijenata sa NHR (starosti: 19 do 77 godina).
Neželjene reakcije su navedene prema klasifikaciji MedDRA sistema organa i kategoriji učestalosti i definisane su kao: vrlo česta (≥ 1/10); česta (≥ 1/100 do < 1/10); povremena (≥ 1/1000 do < 1/100); retka (≥ 1/10000 do < 1/1000); vrlo retka (< 1/10000).
Tabela 2: Neželjena dejstva iz kliničkog ispitivanja faze 3 kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR
| MedDRA klasa sistema organa | Veoma česta | Česta |
| Endokrini poremećaji | Hipotiroidizam* Adrenokortikalna insuficijencija |
| Poremećaji metabolizma iishrane | Hiperglikemija | |
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja* | |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | ArtralgijaBol u ekstremitetima** | |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Periferni edem*Reakcije na mestu ubrizgavanja*# Umor |
*Uopšteno, ova neželjena dejstva nisu bila ozbiljna, bila su blagog intenziteta i prolazna
#Reakcije na mestu ubrizgavanja obuhvatile su modrice na mestu injektovanja (1,5%), bol na mestu injektovanja (1,5%), hematom na mestu primene (1,5%), i otok na mestu primene (0,8%).
**Prvenstveno blag bol u nogama
Tabela 3: Neželjena dejstva iz tri završena klinička ispitivanja faze 3 kod odraslih pacijenata sa NHR
| MedDRA klasa sistemaorgana | Veoma česta | Česta | Povremena |
| Endokrini poremećaji | Adrenokortikalna insuficijencijaHipotireoidizam | ||
| Poremećaji metabolizma iishrane | Hiperglikemija* | ||
| Poremećajinervnog sistema | Glavobolja | Parestezija | Sindrom karpalnog tunela |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip* Urtikarija* | Lipohipertrofija* Pruritus* | |
| Poremećaji mišićno-koštanogsistema i vezivnog tkiva | Artralgija MijalgijaUkočenost mišića* | Ukočenost zglobova | |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Periferni edem UmorAstenijaReakcije na mestu ubrizgavanja* |
*Generalno, ove neželjene reakcije nisu bile ozbiljne, bile su blage ili umerene težine i prolazne. Opis odabranih neželjenih reakcija
Periferni edem
Periferni edem je često primećen (3% kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR i 4% kod odraslih sa NHR). Pacijente sa nedostatkom hormona rasta karakteriše deficit ekstracelularnog volumena. Kada se započne lečenje hormonom rasta, ovaj deficit se koriguje. Može doći do zadržavanja tečnosti sa perifernim edemom. Simptomi su obično prolazni, zavise od doze i mogu zahtevati prolazno smanjenje doze.
Adrenokortikalna insuficijencija
Adrenokortikalna insuficijencija je obično primećena (1,5% kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR i 3% kod odraslih sa NHR), videti odeljak 4.4.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost somapacitana je utvrđena kod dece i adolescenata uzrasta od 3 godine i više sa poremećajem rasta zbog NHR. Bezbednosni profil somapacitana kod pacijenata sa NHR mlađe od 3 godine nije utvrđen.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Kliničko iskustvo predoziranja somapacitanom je ograničeno.
Na osnovu iskustva sa svakodnevnom terapijom hormonom rasta, može doći do kratkotrajnog predoziranja sa niskom koncentracijom glukoze u krvi u početku, a zatim visokom koncentracijom glukoze u krvi. Ova smanjena koncentracija glukoze u krvi otkrivena je biohemijski, ali bez kliničkih znakova hipoglikemije.
Dugotrajno predoziranje može dovesti do znakova i simptoma koji su u skladu sa poznatim efektima viška ljudskog hormona rasta.
Farmakološki podaci - Sogroya 15mg/1.5mL
Farmakoterapijska grupa: Hormoni i analozi hipofize i hipotalamusa, somatropin i agonisti somatropina,
ATC šifra: H01AC07.
Mehanizam dejstva
Somapacitan je dugodelujući rekombinantni derivat humanog hormona rasta. Sastoji se od 191 amino kiseline slične endogenom humanom hormonu rasta, sa samo jednom supstitucijom u okosnici aminokiselina (L101C) za
koji se veže deo za vezivanje albumina. Deo koji vezuje albumin (bočni lanac) sastoji se od grupe masnih kiselina i hidrofilnog razmaka pričvršćenog za poziciju 101 proteina.
Mehanizam dejstva somapacitana je ili direktan putem GH-receptora i/ili indirektan putem IGF-I koji se proizvodi u tkivima u celom telu, ali pretežno u jetri.
Kada se nedostatak hormona rasta leči somapacitanom, postiže se normalizacija sastava tela (tj. smanjenje mase telesnih masti, povećanje nemasne telesne mase) i metabolička aktivnost.
Somapacitan stimuliše rast skeleta kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR kao rezultat uticaja na ploče rasta (epifize) kostiju, videti odeljak 5.3.
Farmakodinamički efekti
IGF-I
IGF-I je opšte prihvaćeni biomarker za efikasnost kod NHR.
Dozno zavisan IGF-I odgovor se indukuje posle primene somapacitana.
Obrazac stanja dinamičke ravnoteže odgovora IGF-I se postiže nakon 1-2 nedeljne doze. Nivoi IGF-I fluktuiraju tokom nedelje. Odgovor IGF-I je maskimalan posle 2 do 4 dana. U poređenju sa dnevnom terapijom HR, profil IGF-I somapacitana se razlikuje, videti sliku 1.
somapacitan
somatropin
Kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR somapacitan proizvodi dozni linearni IGF-I odgovor, sa promenom od 0,02 mg/kg u proseku što rezultira promenom IGF-I standardnog odstupanja (SDS) od 0,32.
Dani u stanju dinamičke ravnoteže
Slika 1: Modelom izvedeni profili IGF-I u stanju dinamičke ravnoteža somapacitana i somatropina (na osnovu podataka iz NHR kod odraslih)
Klinička efikasnost i bezbednost
Pedijatrijski NHR REAL 4 (faza 3)
Efikasnost i bezbednost somapacitana jednom nedeljno procenjena je u 52-nedeljnom, randomizovanom, multi-centričnom, otvorenom, aktivno kontrolisanom, paralelnom ispitivanju faze 3 (REAL 4) sa 200 pedijatrijskih pacijenata sa NHR koji nisu ranije lečeni. Pacijenti su randomozovani jednom nedeljno na 0,16 mg/kg/nedeljno somapacitana (N=132) ili jednom dnevno na 0,034 mg/kg/dnevno somatropina (N=68).
Na početku ispitivanja, prosečan uzrast tih 200 pacijenata bio je 6,4 godina (raspon: 2,5 do 11 godina). 74,5% pacijenata bili su muškog pola.
Godišnji tempo rasta (visine) u 52. nedelji bila je slična za somapacitan i somatropin (Tabela 4).
Tabela 4: Rezultati rasta u 52. nedelji kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR
| Somapacitan jedanput nedeljno(N=132) | Somatropinjedanput dnevno (N=68) | Procena razlike lečenja(95% CI) (somapacitan minus somatropin) | |
| Godišnji tempo rasta (visine) (cm/godina) | 11,2 | 11,7 | -0,5 [-1,1; 0,2] |
U skladu sa ovim, promene u 52. nedelji u poređenju sa početnim podacima u vezi sa visinama SDS i IGF-I SDS bile su slične za somapacitan i somatropin (Tabela 5).
Tabela 5: Visina SDS i IGF-I SDS kod pedijatrijskih pacijenata sa GHD – 52 nedelje tretmana
| Somapacitan jedanput nedeljno (N=132) | Somatropin jedanput dnevno (N=68) | Procena razlike lečenja (95% CI) (somapacitan minus somatropin) | |
| Visina SDS, početna vrednosta | -2,99 | -3,47 | |
| Visina SDS, promena od početne vrednosti | 1,25 | 1,30 | -0,05 [-0,18; 0,08] |
| IGF-I SDS, početna vrednosta | -2,03 | -2,33 | |
| IGF-I SDS, 52. nedeljaa | 0,28 | 0,10 | |
| IGF-I SDS promena nivoa u odnosu na početnu vrednost | 2,36 | 2,33 | 0,03 [-0,30; 0,36] |
a Posmatrana srednja vrednost
Velika većina pedijatrijskih pacijenata (96,9%) u ispitivanju postigla je prosečan IGF-I SDS nivo u granicama normale (-2 do +2) posle 52 nedelje terapije somapacitanom jednom nedeljno (Tabela 6). Mali broj pacijenata imao je prosečan IGF-I SDS iznad +2 (2,3%) a nijedan pacijent nije imao prosečan IGF-I SDS iznad +3.
Tabela 6: Prosečne IGF-I SDS vrednosti posle 52 nedelje terapije pedijatriskih pacijenata sa NHR sa somapacitanom jednom nedeljno
| Kategorija IGF-I SDS | Prosek 52. nedelje (N=132) |
| <-2 | 0,8% |
| -2 do 0 | 21,2% |
| 0 do +2 | 75,8% |
| +2 do +3 | 2,3% |
| >+3 | 0 |
REAL 3 (Faza 2)
Ukupno 59 pedijatrijskih pacijenata sa nedostatkom HR koji nisu ranije lečeni završilo je glavni period od 26 nedelja i produžetak od 26 nedelja u ispitivanju sa 4 ruke u paralelnoj grupi sa somapacitanom sa nivoima doze od 0,04, 0,08 i 0,16 mg/kg/nedeljno i rukom aktivne kontrole sa 0,034 mg/kg/dan somatropina dnevno. Pacijenti su nastavili 104-nedeljni otvoreni, bezbednosni produžetak paralelnih ruku sa somapacitanom 0,16 mg/kg/nedeljno i dnevnim somatropinom 0,034 mg/kg/dnevno. Svi pacijenti su zatim prebačeni na somapacitan 0,16 mg/kg/nedeljno, jednom nedeljno u bezbednosnom produženju u trajanju od 208 nedelja.
Lečenje somapacitanom jednom nedeljno dovelo je do kontinuiranih prednosti lečenja bar do 208. nedelje. Visina SDS bila je -1,06 (promena od početka; 2,85) kod 38 pacijenata.
Ishod visine postignut u 208. nedelji kod pacijenata koji su prešli sa somatropina jednom dnevno od 0,034 mg/kg/dnevno na somapacitan od 0,16 mg/kg/nedeljno jednom nedeljno u 156. nedelji pokazao je da se koristi od lečenja tretmanom HR održavaju nakon prelaska na somapacitan jednom nedeljno.
Srednja vrednost IGF-I SDS ostala je u granicama normale za sve grupe.
Odrasli sa NHR
U 34-nedeljnom placebo-kontrolisanom (dvostruko slepom) i aktivno-kontrolisanom (otvorenom) ispitivanju, randomizovan je 301 odrastao pacijent sa NHR koji nisu ranije lečeni (2:1:2) i 300 njih je podvrgnuto somapacitanu jednom nedeljno ili placebu ili dnevnom somatropinu na period lečenja od 34 nedelje (glavna faza ispitivanja). Prosečna starost pacijenata bila je 45,1 godinu (raspon 23-77 godina; 41 pacijent je imao 65 godina ili više). 51,7% su bile žene, a 69,7% je imalo pojavu NHR u odraslom dobu.
Ukupno 272 odrasla pacijenta sa NHR koji su završili 34-nedeljnu glavnu fazu nastavili su ispitivanje u otvorenom produženom periodu od 53 nedelje. Ispitanici na placebu prebačeni su na somapacitan, a pacijenti na somatropinu su ponovo randomizovani (1:1) ili na somapacitan ili somatropin.
Uočeni klinički efekti za glavne parametre praćenja u fazi glavnog lečenja (Tabela 7) i fazi produženog lečenja (Tabela 8) predstavljeni su u nastavku.
Tabela 7: Rezultati u 34. nedelji
| Promene od početka u 34. nedeljia | somapacita | somatropi | placeb | Razlika somapacitan- placebo | Razlikasomapacitan- somatropin |
| n | n | o | [95% CI] | [95% CI] | |
| p-vrednost | |||||
| Broj ispitanika (N) | 120 | 119 | 61 | ||
| Trbušna mast % | -1,53 | 1,17 [0,23; | |||
| (Primaran ishod) | -1,06 | -2,23 | 0,47 | [-2,68; - | 2,11] |
| Visceralno masno | 0,38]0,0090b-14 | -1 | |||
| tkivo (cm2) | -10 | -9 | 3 | [-21; -7] | [-7; 4] |
| 679 | 96 | ||||
| Apendikularna skeletna mišićna masa (g) | 558 | 462 | -121 | [340; 1,019]1144 | [-182; 374]49 |
| Čista telesna masa (g) | 1,394 | 1,345 | 250 | [459; 1,829] | [-513; 610] |
| Nivo IGF-I SDS | 2,40 | 2,37 | -0,01 | 2,40[2,09; 2,72] | 0,02[-0,23; 0,28] |
a Parametri telesnog sastava zasnovani su na skeniranju dvoenergetskom rentgenskom apsopciometrijom (DXA).
b Primarna analiza bila je poređenje promena u odnosu na početne vrednosti za somapacitan i placebo u % abdominalne masti. Promene u % abdominalne masti od početne vrednosti do 34. nedelje merenja analizirane su korišćenjem analize modela kovarijanse sa lečenjem, tipom početnog NHR , polom, regionom, DM i polom po regionu u interakciji sa DM kao faktorom i početnim vrednostima kao kovarijansom koja uključuje višestruku imputaciju tehnika gde su nedostajuće vrednosti iz 34. nedelje imputirane na osnovu podataka iz placebo grupe.
Analiza promena Post-hoc u podgrupama od početne vrednosti u procentu abdominalne masti (%) u poređenju sa placebom u 34. nedelji pokazala je procenjenu razliku u lečenju (somapacitan-placebo) od -2,49% [-4,19; - 0,79] kod muškaraca, -0,80 [-2,99; 1,39] kod žena koje nisu bile na oralnom estrogenu, -1,44% [-3,97; 1,09] kod žena koje su bile na oralnom estrogenu.
Tabela 8: Rezultati u 87. nedelji
Razlika| Promena odpočetka u 87. somapacitan/nedeljia somapacitan | somatropin/ somatropin | placebo/ somapacitan | somapacitan/ somatropin/ somapacitan naspram somapacitan somatropin/somatropin[95% CI] |
| Broj ispitanika (N) 114 | 52 | 54 | 51 |
| 1,15 | |||
| Abdominalna mast -1,52% | -2,67 | -2,28 | -1,35 [-0,10; 2,40] |
| 0,22 | |||
| Visceralno masno -6,64 | -6,85 | -10,21 | -8,77 [-10; 10] |
| Apendikularna | 97,02 | ||
| skeletna mišićna | 449,09 | 411,05 | 575,80 [-362; 556] |
| masa (g) 546,11 | |||
| Čista telesna masa | 433,32 | ||
| (g) 1.739,05 | 1.305,73 | 1.660,56 | 1.707,82 [-404; 1271] |
tkivo (cm2)
a Parametri telesnog sastava su zasnovani na skeniranju DXA.
Posmatrani i simulirani nivoi IGF-I SDS u kliničkoj studiji
U glavnoj fazi kliničke studije vrednosti IGF-I SDS od 0 i više postignuti su uopšteno kod 53% odraslih ispitanika sa NHR lečenih somapacitanom nakon perioda titracije doze od 8 nedelja. Međutim ova proporcija je bila niža u određenim podgrupama kao što su žene na oralnom estragonu (32%) i pacijenti sa pojavom NHR u detinjstvu (39%) (Tabela 9). Post-hoc simulacione analize su pokazale da se očekuje da će procenat odraslih pacijenata sa NHR koji postižu nivoe IGF-I SDS iznad 0 biti veći u slučaju kad bi titracija doze somapacitana bila dozvoljena duže od 8 nedelja. U ovoj simulacionoj analizi, pretpostavljeno je da se titracija doze
somapacitana dobro podnosi kod svih pacijenta sve dok se ne postigne ciljni opseg IGF-I SDS ili doza somapacitana od 8 mg nedeljno.
Tabela 9: Proporcija odraslih pacijenata sa GHD lečenih somapacitanom sa nivoima IGF-I SDS većim od 0
Podgrupe Muškarci
Žene koje nisu na oralnom estrogenu Žene na oralnom estrogenu Odrasli sa pojavom NHR u detinjstvu Odrasli sa pojavom NHR u odraslom dobu Svi| Zabeleženea | 71% | 46% | 32% | 39% | 60% | 53% |
| Post-hocsimulacije | 100% | 96% | 70% | 84% | 92% | 90% |
a Ispitivanje je osmišljeno sa titriranjem prema nivou IGF-I SDS iznad -0,5
Doza održavanja
Doza održavanja varira od osobe do osobe i između muških i ženskih pacijenata. Prosečna doza održavanja somapacitana zabeležena u kliničkim ispitivanjima faze 3 bila je 2,4 mg/nedeljno.
NHR kod dece i odraslih Klinička bezbednost
Bezbednosni profil somapacitana bio je sličan dobro poznatom bezbednosnom profilu somatropina. Nisu identifikovani novi bezbednosni problemi, videti odeljak 4.8.
Imunogenost
Antitela na lek su retko otkrivena kod pedijatrijskih pacijenata (16/132). Nijedno od ovih antitela nije bilo neutrališuće. Nisu primećeni dokazi o uticaju antitela na lek na farmakokinetiku, efikasnost ili bezbednost. Nisu otkrivena antitela na lek kod odraslih pacijenata.
Pedijatrijska populacija
Evropska agencija za lekove izuzela je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka Sogroya u svim podskupovima pedijatrijske populacije sa nedostatkom hormona rasta (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).
Somapacitan ima farmakokinetička svojstva kompatibilna sa primenom jednom nedeljno. Reverzibilno vezivanje za endogeni albumin odlaže eliminaciju somapacitana i na taj način produžava in vivo poluvreme eliminacije i trajanje delovanja.
Farmakokinetika somapacitana nakon supkutane primene ispitivana je po nivoima doza od 0,2 do 0,16 mg/kg/nedeljno kod pedijatrijske populacije (2,5 do 14 godina), po nivoima doza od 0,01 do 0,32 mg/kg kod zdravih odraslih osoba, i u dozama do 0,12 mg/kg kod pacijenata kod kojih se NHR pojavio u odraslom dobu. Sveukupno, somapacitan pokazuje nelinearnu farmakokinetiku u ispitivanom opsegu doza. Međutim, u klinički relevantnom rasponu doza somapacitana kod odraslih sa GHD, farmakokinetika somapacitana je približno linearna.
Kod pedijatrijskog NHR, doza somapacitina od 0,16 mg/kg/nedeljno odgovara prosečnoj koncentraciji od 80,2 nanograma/mL a kod odraslih sa NHR, somapacitan doze u klinički relevantnom rasponu odgovaraju prosečnim koncentracijama od 0,1-36,2 nanograma/mL.
Resorpcija
Kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata sa NHR srednji tmax bio je u rasponu od 4 do 25,5 sati po dozama od 0,02 mg/kg/nedeljno do 0,16 mg/kg/nedeljno.
Izloženost u stanju dinamičke ravnoteže je postignuta nakon 1-2 nedeljne primene. Apsolutna bioraspoloživost somapacitana kod ljudi nije ispitivana.
Distribucija
Somapacitan se u velikoj meri vezuje (>99%) za proteine plazme i očekuje se da se distribuira kao albumin. Na osnovu analiza populacione farmakokinetike, procenjeni obim distribucije (V/F) bio je 1,7 L kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR i 14,6 L kod odraslih pacijenata sa NHR.
Eliminacija
Nakon jedne doze i ponovljenog doziranja od 0,16 mg/kg/nedelja terminalno poluvreme eliminacije je bilo približno 34 sata kod pedijatrijskih pacijenata sa NHR.
Terminalno poluvreme eliminacije procenjeno je geometrijskom srednjom vrednosti u rasponu od približno 2 do 3 dana u stanju dinamičke ravnoteže kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata sa NHR (doze: 0,02 do 0,12 mg/kg).
Somapacitan će biti prisutan u cirkulaciji približno 2 nedelje nakon poslednje doze. Uočeno je malo ili nimalo akumulacije (srednji odnos akumulacije: 1-2) somapacitana nakon višestrukog doziranja.
Biotransformacija
Somapacitan se u velikoj meri metaboliše proteolitičkom razgradnjom i cepanjem vezne sekvence između peptida i dela koji veže albumin.
Somapacitan se u velikoj meri metaboliše pre izlučivanja i nije pronađen intaktni somapacitan ni u urinu, koji je bio glavni put izlučivanja, ni u fecesu gde je pronađeno 13% materijala povezanog sa somapacitanom, što ukazuje na potpunu biotransformaciju pre izlučivanja.
Posebne populacije
Pedijatrijski pacijenti sa NHR
Na osnovu analize populacione farmakokinetike, pol, rasa i telesna masa nemaju klinički značajan efekat na farmakokinetiku nakon doziranja na osnovu mase.
Odrasli pacijenti sa NHR
Životno doba
Ispitanici stariji od 60 godina imaju veću izloženost (29%) nego mlađi ispitanici pri istoj dozi somapacitana. Niža početna doza za ispitanike starije od 60 godina opisana je u odeljku 4.2.
Pol
Žene, a posebno žene koje uzimaju oralni estrogen, imaju nižu izloženost (53% za žene koje uzimaju oralni estrogen i 30% za žene koje koje ne uzimaju oralni estrogen) od muškaraca pri istoj dozi somapacitana. Viša početna doza za žene na oralnom estrogenu opisana je u odeljku 4.2.
Rasa
Nije bio razlike u izlaganju somapacitanu i odgovoru IGF-I između Japanaca i belaca. Uprkos većoj izloženosti ispitanika Azijata koji nisu Japanci u poređenju sa belcima pri istim dozama somapacitana, belcima, Japancima i Azijatima koji nisu Japanci bila je potrebna ista doza za postizanje sličnih nivoa IGF-I. Shodno tome, ne postoji preporuka za prilagođavanje doze na osnovu rase.
Etničko poreklo
Etničko poreklo (Hispano ili Latino 4,5% (15 ispitanika je primilo somapacitan)) nije ispitivano zbog male veličine uzorka u razvojnom programu.
Telesna masa
Uprkos većem izlaganju ispitanika sa malom telesnom masom u poređenju sa ispitanicima sa većom telesnom masom pri istoj dozi somapacitana, ispitanicima su bile potrebne iste doze da dostignu slične nivoe IGF-I u rasponu telesne mase od 35 kg do 150 kg. Zbog toga ne postoji preporuka o prilagođavanju doze na osnovu telesne mase.
Oštećenje funkcije bubrega
Doza somapacitana od 0,08 mg/kg u stanju dinamičke ravnoteže rezultirala je većom izloženošću kod ispitanika sa oštećenjima bubrežne funkcije, najizraženije kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i ispitanika kojima je bila potrebna hemodijaliza, gde su PIC0-168h odnosi za normalnu bubrežnu funkciju bili 1,75 odnosno 1,63. Generalno, izloženost somapacitanu je imala tendenciju povećanja sa smanjenjem glomerularne filtracije (GFR).
Viši nivoi IGF -IAUC0-168h uočeni su kod ispitanika sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega i ispitanika kojima je bila potrebna hemodijaliza, sa stopama u odnosu na normalnu funkciju bubrega 1,35, 1,40 odnosno 1,24.
Zbog primećenog blagog porasta IGF-I u kombinaciji sa niskim preporučenim početnim dozama i individualnom titracijom doza somapacitana, ne postoji preporuka za prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.
Oštećenje funkcije jetre
Doza somapacitana od 0,08 mg/kg u stanju dinamičke ravnoteže rezultirala je većom izloženošću kod ispitanika sa umerenim oštećenjem funkcije jetre, sa razmerom od 4,69 za PIK 0-168h i 3,52 za Cmax u odnosu na normalnu funkciju jetre.
Niži nivoi IGF-I stimulisanog somapacitanom primećeni su kod ispitanika sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije jetre u poređenju sa ispitanicima sa normalnom funkcijom jetre (stopa u odnosu na normalnu funkciju bila je 0,85 za blago i 0,75 za umereno oštećenje).
Zbog primećenog blagog smanjenja u nivoima IGF-I u kombinacji sa individualnom titracijom doza somapacitana, ne postoji preporuka za prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.
Farmaceutski podaci - Sogroya 15mg/1.5mL
Histidin Manitol
Poloksamer 188 Fenol
Voda za injekcije
Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti).
Zbog nedostatka ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek ne sme se mešati sa drugim lekovima.
2 godine.
Nakon prve upotrebe
6 nedelja. Čuvati u frižideru (2°C- 8°C).
Ne zamrzavati. Čuvati dalje od odeljka za zamrzavanje.
Čuvati lek Sogroya u spoljašnjem pakovanju sa poklopcem na injekcioniom penu radi zaštite od svetlosti.
Pre i posle prve upotrebe
Ako frižider nije dostupan (npr. tokom putovanja), lek Sogroya se može privremeno čuvati na temperaturi do 30°C, najduže do ukupno 72 sata (3 dana).Vratite lek Sogroya ponovo u frižider nakon čuvanja na toj temperaturi. Ako se čuva van frižidera i vraća u frižider, ukupno kombinovano vreme van frižidera ne treba da bude duže od 3 dana, pažljivo pratite ovo. Injekcioni pen leka Sogroya treba odložiti ako je na temperaturi do
30°C čuvan duže od 72 sata (3 dana) ili ako je čuvan na temperaturi višoj od 30°C nezavisno od vremenskog perioda.
Čuvati u frižideru (2°C- 8°C). Ne zamrzavati. Čuvati u frižideru dalje od odeljka za zamrzavanje.
Čuvati lek Sogroya u spoljašnjem pakovanju sa poklopcem na injekcionom penu radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja posle prve upotrebe leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje leka je napunjen injekcioni pen se sastoji od 1,5 mL rastvora u staklenom ulošku (bezbojno staklo tipa I) sa klipom izrađenim od hlorobutil gume i čepom od bromobutil/izopren gume zatvorenim aluminijumskim zatvaračem. Uložak se nalazi u jednokratnom, višedoznom injekcionom penu, izrađenom od polipropilena, poliacetala, polikarbonata i akrilonitril butadien stirena i sadrži dve metalne opruge. Uložak je trajno zatvoren u napunjenom injekcionom penu.
Sogroya 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu.
Bojom označen napunjen injekcioni pen sa dugmetom za doziranje na injekcionom penu žute boje. Sogroya 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu.
Bojom označen napunjen injekcioni pen sa dugmetom za doziranje na injekcionom penu rubin crvene boje.
Veličine pakovanja: 1 napunjen injekcioni pen.
Spoljašnje pakovanje: Složiva kartonska kutija koja sadrži 1 napunjen injekcioni pen i Upustvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Injekcioni pen je namenjen za upotrebu samo jedne osobe.
Lek Sogroya se ne sme koristiti ako rastvor ne izgleda bistar do blago opalescentan, bezbojan do blago žut i bez vidljivih čestica.
Lek Sogroya se ne sme koristiti ako je bio zamrznut.
Uložak se ne sme vaditi iz napunjenog injekcionog pena i ponovo puniti.
Igla mora uvek biti pričvršćena pre upotrebe. Igle se ne smeju ponovo koristiti. Iglu za injekciju treba ukloniti nakon svakog ubrizgavanja, a injekcioni pen treba čuvati bez pričvršćene igle. Ovo može sprečiti začepljenje igala, kontaminaciju, infekciju, curenje rastvora i neispravno doziranje. U slučaju začepljenja igle, pacijent mora postupiti prema instrukcijama za upotrebu priloženim uz uputstvo za lek.
Igle nisu priložene. Napunjeni injekcioni pen leka Sogroya namenjen je za primenu sa iglama za jednokratnu upotrebu dužine između 4 mm i 8 mm i prečnika između 30G i 32G.
Svaki neiskorišćeni lek ili otpadni materijal treba odložiti u skladu sa lokalnim propisima.