Minirin® 200mcg tableta

• Za dijagnozu i terapiju dijabetes insipidus-a uključujući i polyuriu/polydipsiu nastalu nakon hypophiseoctomia-e i za terapiju eneuresis nocturna primarnog porekla kod pacijenata (starosti od 5 do 65 godina) sa normalnom funkcijom koncentrisanja urina.

• Simptomatska terapija nokturije kod odraslih (starosti do 65 godina), udružene gde se to stanje javlja u okviru polyuria nocturnae, jer stvaranje urina u toku noći prevazilazi kapacitet mokraćne bešike.

Doziranje leka Minirin tablete se individualno titrira.

Opšte preporuke

Lekom Minirin tablete od 200 mikrograma ne može se postići doziranje od 100 mikrograma, jer podeona linija koja se nalazi na samoj tableti ne služi za deljenje tablete na dva jednaka dela, već isključivo za lakše gutanje.

Ukoliko je potrebna primena doza manjih od 200 mikrograma mogu se koristiti drugi farmaceutski oblici leka (Minirin Melt oralni liofilizat). Minirin Melt oralni liofilizat 60 mikrograma odgovara Minirin tabletama 100 mikrograma, oralni liofilizat 120 mikrograma odgovara tabletama od 200 mikrograma i oralni liofilizat 240 mikrograma odgovara tabletama od 400 mikrograma (Pogledati Sažetak karakteristika leka za Minirin Melt oralni liofilizat).

Opšte

Uticaj hrane: Uzimanje hrane može da smanji jačinu i trajanje antidiuretskog dejstva kada se dezmopresin primenjuje u malim dozama. (videti odeljak 4.5).

Ukoliko se jave znaci ili simptomi retencije tečnosti i/ili hiponatremije (glavobolja, mučnina/povraćanje, povećanje telesne mase i u teškim slučajevima, konvulzije) terapiju treba obustaviti do potpunog oporavka pacijenta. Prilikom ponovnog nastavka primene ovog leka obavezno je strogo ograničenje unosa tečnosti (videti odeljak 4.4).

Ukoliko se posle 4 nedelje primene leka u adekvatno titriranim dozama ne postigne odgovarajući klinički efekat, lečenje treba prekinuti.

Preporuke specifične za indikaciju

Centralni dijabetes insipidus:

Doziranje kod dijabetes insipidusa je individualno, ali kliničko iskustvo je pokazalo da se ukupna dnevna doza može kretati od 200 do 1200 mikrograma. Preporučena početna doza za decu i odrasle je 100 mikrograma, primenjena tri puta dnevno.

Dozni režim treba zatim prilagoditi u zavisnosti od odgovora pacijenta.

Kod većine pacijenata doza održavanja je 100-200 mikrograma tri puta dnevno.

Primarna nokturalna enureza:

Preporučena početna doza je 200 mikrograma pre spavanja. Ako ova doza nije dovoljno efikasna, doza se može povećati do 400 mikrograma. Unos tečnosti treba ograničiti.

Terapija lekom Minirin treba da traje do 3 meseca. Potreba za daljim nastavkom primene terapije mora se proceniti, obustavljanjem primene leka u trajanju od najmanje jedne nedelje.

Nokturija:

Preporučena početna doza je 100 mikrograma pre spavanja. Ukoliko se tokom prve nedelje pokaže da primenjena doza nije efikasna, može se u nedeljnim intervalima povećati na 200 mikrograma, a zatim i na 400 mikrograma. Unos tečnosti mora biti ograničen.

Kod pacijenata sa nokturijom, pre početka primene leka treba najmanje tokom 2 dana i noći pratiti učestalost/volumen mokrenja kako bi se postavila dijagnoza nokturnalne poliurije. Nokturalnom poliurijom smatra se noćna produkcija urina u volumenu većem od kapaciteta mokraćne bešike ili volumenu koji prevazilazi 1/3 od 24-satne produkcije urina.

Posebne populacije

Stariji pacijenti:

Započinjanje terapije je kontraindikovano kod starijih osoba (starijih od 65 godina) u terapiji nokturije i primarne nokturalne enureze.

Preporuke za doziranje kod starijih pacijenata u terapiji centralnog dijabetesa insipidusa iste su kao i za druge starosne grupe.

Oštećenje bubrega:

Primena leka Minirin tablete je kontraindikovana kod pacijenata sa umerenom ili teškom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina manji od 50 mL/min) (videti odeljak 4.3).

Oštećenje jetre:

In vitro ispitivanja sa ljudskim mikrozomima nisu pokazale da dezmopresin podleže bilo kakvom metabolizmu posredstvom sistema citohroma P450 jetre. Malo je verovatno da se metabolizam dezmopresina kod ljudi odvija posredstvom citohroma P450 u jetri. Uticaj dezmopresina na farmakokinetiku drugih lekova verovatno je minimalan, usled izostanka inhibicije hepatičkih enzima (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija:

Lek Minirin tablete je indikovan kod centralnog dijabetes insipidusa i primarne nokturalne enureze (videti odeljak 5.1 i informacije specifične za indikacije u odeljku 4.2). Preporučene pedijatrijske doze u ovim indikacijama iste su kao kod odraslih.

Primena leka je kontraindikovana u sledećim slučajevima:

• habitualna ili psihogena polidipsija (produkcija urina veća od 40 mL/kg/24 sata);

• poznata ili suspektna kongestivna srčana insuficijencija i druga patološka stanja u anamnezi koja iziskuju lečenje diureticima;

• umerena ili teška bubrežna insuficijencija (klirens kreatinina manji od 50 mL/min)

• sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (ADH) (engl. syndrome of inappropriate ADH secretion, SIADH);

• poznata hiponatremija;

• pacijenti stariji od 65 godina u terapiji primarne nokturalne enureze;

• pacijenti stariji od 65 godina u terapiji nokturije;

• preosetljivost na aktivnu suspstancu (dezmopresin) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

  Pre propisivanja terapije dezmopresinom treba isključiti dijagnozu psihogene polidipsije i zloupotrebu alkohola.

Posebna upozorenja:

Pri lečenju primarne nokturalne enureze ili nokturije, unos tečnosti treba da bude ograničen na najmanji mogući, u periodu od 1 sata pre do najmanje 8 sati posle primene leka (sledećeg jutra). Terapija bez istovremenog smanjenja unosa tečnosti može da dovede do retencije vode i/ili hiponatremije (glavobolja, mučnina/povraćanje, povećanje telesne mase, u teškim slučajevima i konvulzija). Svim pacijentima ili njihovim roditeljima/negovateljima treba naglasiti da se moraju pridržavati ovog ograničenja unosa tečnosti.

Upotreba leka treba da bude pod nadzorom specijaliste sa odgovarajućom opremom na raspolaganju za praćenje i tumačenje odgovora na terapiju.

Kod svih pacijenata koji su na terapiji dezmopresinom treba pratiti znakove i simptome hiponatremije (glavobolja, mučnina/povraćanje, povećanje telesne težine i, u težim slučajevima, konvulzije).

Oprez je potreban kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2) i/ili kardiovaskularnom bolešću ili cističnom fibrozom (videti odeljak 4.3)

Pacijenti koji su na terapiji zbog primarne nokturalne enureze ili nokturije treba da obustave primenu leka Minirin tokom epizoda povraćanja i/ili dijareje, do uspostavljanja balansa tečnosti.

Mere predostrožnosti:

• Pre započinjanja terapije treba razmotriti mogućnost opstrukcije ili težih poremećaja funkcije mokraćne bešike

• Kod starijih pacijenata i pacijenata sa malim kocentracijama natrijuma u serumu postoji povećan rizik za razvoj hiponatremije, pa je primena leka Minirin tablete kontraindikovana kod pacijenata koji su na terapiji primarne nokturalne enureze i nokturije

• Terapiju dezmopresinom treba prekinuti u toku akutne interkurentne bolesti koju karakteriše narušena ravnoteža elektrolita i/ili tečnosti (npr. sistemska infekcija, povišena telesna temperatura ili gastroenteritis).

• Potrebne su mere opreza kod pacijenata kod kojih postoji rizik od povećanja intrakranijalnog pritiska

• Dezmopresin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa stanjima koje karakteriše narušena ravnoteža elektrolita i/ili tečnosti

• Preporučuju se posebne mere opreza u cilju izbegavanja hiponatremije, uključujući ograničenje unosa tečnosti i češću kontrolu koncentracije natrijuma u serumu, u slučaju istovremene terapije lekovima za koje se zna da izazivaju SIADH (npr. triciklični antidepresivi, selektivni inhibitori ponovnog

preuzimanja serotonina, hlorpromazin i karbamazepin) i kod istovremene terapije nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL).

-

Lek Minirin tablete sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Istovremeno primenjeni lekovi koji izazivaju sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona, kao što su triciklični antidepresivi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, hlorpromazin i karbamazepin, kao i neki lekovi iz grupe oralnih antidijabetika, kao što su derivati sulfonilureje, naročito hlorpropamid, mogu da dovedu do pojačanja antidiuretskog efekta i posledično povećanog rizika od retencije tečnosti/hiponatremije (videti odeljak 4.4).

NSAIL mogu da izazovu retenciju vode i/ili hiponatremiju (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena sa loperamidom može dovesti do trostrukog povećanja koncentracija dezmopresina u plazmi, što može da dovede do povećanog rizika od retencije vode i/ili hiponatremije. Iako nije ispitivano, drugi lekovi koji usporavaju transport sadržaja kroz creva mogu imati slično dejstvo.

Nije verovatno da dođe do interakcije dezmopresina sa lekovima koji utiču na metabolizam u jetri, budući da studije na ljudskim mikrozomima in vitro nisu pokazale da dezmopresin podleže bilo kakvom metabolizmu u jetri. Međutim, još uvek nisu sprovedene formalne in vivo studije interakcija dezmopresina.

Istovremena primena leka Minirin tableta sa hranom smanjuje i usporava resorpciju dezopresina za 40 %. Nije primećen značajan uticaj na farmakodinamiku leka (proizvodnju urina ili osmolalnost).

Unos hrane može da smanji intezitet i trajanje antidiuretičnog delovanja malih oralnih doza dezmopresina (videti odeljak 4.2).

Trudnoća

Podaci dobijeni praćenjem ograničenog broja trudnica (n=53) izloženih dezmoresinu sa insipidnim dijabetesom i von Willebrand-ovim oboljenjem (n=54), nisu ukazali na neželjena dejstva dezmopresina na trudnoću ili na zdravlje fetusa odnosno novorođenčeta. Za sada nema drugih dostupnih epidemioloških podataka. Ispitivanja na eksperimentalnim životinjama ne ukazuju na postojanje direktnog ni indirektnog štetnog delovanja na tok trudnoće, razvoj embriona i fetusa, porođaj ili postnatalni razvoj.

Potreban je oprez pri propisivanju leka Minirin tableta trudnicama.

Ispitivanja plodnosti nisu sprovedena. In vitro analize na modelu humanih kotiledona pokazale su da nema transplacentalnog transporta dezmopresina pri primeni terapijske koncentracije koja odgovara preporučenoj dozi.

Dojenje

Rezultati analize mleka dojilja koje su primale velike doze leka (300 mikrograma, nazalno), ukazuju da dezmopresin prelazi u majčino mleko, ali da je količina leka koja može da se prenese do odojčeta mala i nedovoljna da bi uticala na diurezu.

Dezmopresin nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Sažetak bezbednosnog profila

Najozbiljnije neželjeno dejstvo dezmopresina je hiponatremija, koja može prouzrokovati glavobolju, bolove u abdomenu, mučninu, povraćanje, povećanje telesne mase, vrtoglavicu, konfuziju, malaksalost, oštećenje pamćenja, vertigo, padove i, u teškim slučajevima, konvulzije i komu. Kod većine odraslih bolesnika lečenih zbog nokturije kod kojih se razvila hiponatremija, mala koncentracija natrijuma u serumu nastupila je nakon tri dana lečenja. Kod odraslih pacijenata se rizik od hiponatremije povećava sa povećanjem doze dezmopresina i taj se rizik pokazao izraženiji kod žena.

Kod odraslih, najčešće prijavljivana neželjena reakcija tokom terapije ovim lekom bila je glavobolja (12% slučajeva). Ostale česte neželjene reakcije su hiponatremija (6%), vrtoglavica (3%), hipertenzija (2%) i gastrointestinalni poremećaji ispoljeni u vidu mučnine (4%), povraćanja (1%), abdominalnog bola (3%), dijareje (2%) i konstipacije (1%). Znatno ređi bili su poremećaji spavanja i nivoa svesti, manifestovani u vidu insomnije (0,96%), somnolencije (0,4%) ili astenije (0,06%). Anafilaktičke reakcije nisu uočene u toku kliničkih ispitivanja, ali su pojedinačni slučajevi anafilakse prijavljeni spontano nakon stavljanja leka u promet.

Kod dece, najčešće prijavljivano neželjeno dejstvo tokom terapije ovim lekom bila je takođe glavobolja (1%), zatim slede psihijatrijski poremećaji u vidu emocionalne labilnosti (0,1%), agresije (0,1%), anksioznosti (0,05%), nagle promene ponašanja (0,05%) i noćne more (0,05%), koji su se uglavnom povukli nakon obustavljanja primene leka, kao i gastrointestinalni poremećaji u vidu abdominalnog bola (0,65%), mučnine (0,35%), povraćanja (0,2%) i dijareje (0,15%). Anafilaktičke reakcije takođe nisu primećene u toku kliničkih ispitivanja, ali su pojedinačni slučajevi anafilakse prijavljeni nakon stavljanja leka u promet.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Odrasli

Tabelarni prikaz dat je na osnovu učestalosti neželjenih reakcija prijavljenih u toku kliničkih ispitivanja oralno primenjenog dezmopresina, u terapiji nokturije kod odraslih pacijenata (N = 1557), u kombinaciji sa iskustvom nakon stavljanja leka u promet, u primeni ovog leka u svim indikacijama kod odraslih pacijenata (uključujući i centralni dijabetes insipidus). Reakcije koje su prijavljene samo tokom postmarketinškog praćenja (nakon stavljanja leka u promet) su dodate u kolonu sa neželjenim reakcijama nepoznate učestalosti.

* Hiponatremija može prouzrokovati glavobolju, abdominalni bol, mučninu, povraćanje, porast telesne mase, vrtoglavicu, konfuziju, malaksalost, oštećenje memorije, vertigo, padove, konvulzije i komu.

** Uočeno samo kod indikacije centralni dijabetes insipidus (CDI)

Deca i adolescenti

Tabelarni prikaz dat je na osnovu učestalosti neželjenih reakcija prijavljenih u toku kliničkih ispitivanja oralno primenjenog dezmopresina, u terapiji primarne nokturalne enureze kod dece i adolescenata (N = 1923). Reakcije koje su prijavljene samo tokom postmarketinškog praćenja (nakon stavljanja leka u promet) su dodate u kolonu sa neželjenim reakcijamanepoznate učestalosti.

*Hiponatremija može prouzrokovati glavobolju, abdominalni bol, mučninu, povraćanje, porast telesne mase, vrtoglavicu, konfuziju, malaksalost, oštećenje memorije i u ozbiljnim slučajevima, konvulzije i komu.

** Postmarketinško prijavljivanje podjednako je zastupljeno kod dece i adolescenata (<18 godina).

*** Postmarketinško prijavljivanje skoro isključivo se odnosilo na decu i adolescente (<18 godina).

**** Postmarketinško prijavljivanje primarno se odnosilo na decu (<12 godina).

Posebne populacije

Stariji pacijenti i pacijenti kod kojih je koncentracija natrijuma u serumu manja od fizioloških, mogu imati povećan rizik od razvoja hiponatremije (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

faks: 381 (0)11 39 51 131

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje lekom Minirin tablete dovodi do produženog dejstva sa povećanim rizikom od pojave retencije tečnosti i hiponatremije.

Lečenje:

Terapija koja se primenjuje kod hiponatremije je individualna, mogu se dati sledeće opšte preporuke - prekid primene dezmopresina, ograničenje unosa tečnosti i primena simptomatske terapije.