PENTASA® 1g/100mL rektalna suspenzija
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - PENTASA 1g/100mL
Lek PENTASA, rektalna suspenzija, indikovana je za terapiju ulceroznog kolitisa, kojim je zahvaćen predeo sigmoidnog kolona i rektuma, posebno akutne faze lakšeg do umerenog oblika ove bolesti.
Doziranje:
Odrasli
Preporučuje se primena jedne rektalne suspenzije neposredno pre odlaska na spavanje. Pre primene rektalne suspenzije, preporučuje se pražnjenje creva.
Terapija obično traje 2 do 4 nedelje, u zavisnosti od kliničke slike i sigmoidoskopskog nalaza. Pedijatrijska populacija
Postoji malo iskustva sa primenom i samo ograničeni podaci o dejstvu ovog leka kod dece.
Način primene:
Lek PENTASA, rektalna suspenzija, namenjena je samo za rektalnu primenu. Pre upotrebe, bocu sa rektalnom suspenzijom treba dobro protresti. Pacijent treba da leži na levom boku dok aplikator pažljivo potiskuje u rektum što je moguće dublje. Sadržaj se prazni kontinuiranim pritiskanjem plastične boce, sve dok se aplikator ne izvadi iz rektuma. Da bi se izbeglo isticanje rektalne suspenzije iz creva, potrebno je da pacijent još neko vreme leži u istom položaju, a defekaciju treba odložiti što kasnije i to po mogućstvu 8 sati od primene rektalne suspenzije, da bi se postigla optimalna efikasnost leka.
-
Preosetljivost na mesalazin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 ili salicilate
-
Teški poremećaji funkcije jetre ili bubrega
Kod većine pacijenata koji su intolerantni ili preosetljivi na sulfasalazin moguća je primena leka PENTASA bez rizika od sličnih reakcija. Međutim, preporučuje se oprez pri primeni leka kod pacijenata alergičnih na sulfasalazin zbog rizika od alergije na salicilate. Prijavljene su ozbiljne kožne neželjene reakcije (engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions, SCARs) povezane sa lečenjem mesalazinom, koje uključuju reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), Stevens-Johnson sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN). Ukoliko se pojave akutni simptomi intolerancije kao što su abdominalni spazmi, akutni abdominalni bol, groznica (povišena telesna temperatura) i teška glavobolja i/ili prva pojava znakova i simptoma ozbiljnih kožnih reakcija, kao što su osip kože, lezije sluzokože ili bilo koji drugi znaci preosetljivosti, lečenje se mora prekinuti.
Potreban je oprez pri primeni mesalazina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Potrebno je pod nadzorom lekara sprovoditi praćenje parametara funkcije jetre poput enzima ALT ili AST pre i u toku terapije mesalazinom.
Primena mesalazina se ne preporučuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Potrebno je redovno pratiti funkciju bubrega (npr. kreatinin u serumu), naročito na početku terapije. Treba uraditi analize urina pre i u toku terapije lekom. Kod pacijenata kod kojih u toku terapije dođe do oštećenja bubrežne funkcije, treba posumnjati na mesalazinom izazvanu nefrotoksičnost.
Istovremena upotreba drugih poznatih nefrotoksičnih lekova zahteva češće praćenje funkcije bubrega.
Kod primene mesalazina zabeleženi su slučajevi nefrolitijaze, uključujući pojavu kamena sa 100% sadržajem mesalazina. Preporučuje se adekvatan unos tečnosti tokom terapije.
Tokom terapije posebno treba pratiti pacijente sa plućnim oboljenjima, naročito sa astmom; videti odeljak 4.8.
Retko, prijavljene su mesalazinom izazvane reakcije srčane preosetljivosti (miokarditis i perikarditis). Veoma retko, u toku terapije mesalazinom, prijavljene su pojave teških krvnih diskrazija. Preporučuje se sprovođenje analize krvi pod nadzorom lekara kako pre tako i u toku terapije.
Istovremena primena mesalazina sa azatioprinom, 6-merkaptopurinom i tioguaninom može povećati rizik od nastanka krvnih diskrazija (videti odeljak 4.5). Ukoliko se kod pacijenata jave ove neželjene reakcije ili se na njih posumnja, treba prekinuti terapiju mesalazinom.
Preporučuje se sprovođenje analiza 14 dana pre započinjanja terapije, i potom još 2 do 3 puta u intervalima od po 4 nedelje. U slučaju da su rezultati uredni, kontrolni testovi treba da se nastave na svaka tri meseca. Ako se dodatno pojave simptomi, potrebno je odmah uraditi kontrolne testove.
Mesalazin može prouzrokovati promenu boje urina u crveno-braon, nakon kontakta sa izbeljivačem natrijum hipohloritom (npr. u toaletima koji se čiste natrijum hipohloritom koji se nalazi u nekim izbeljivačima).
Istovremena primena leka PENTASA sa azatioprinom, 6-merkaptopurinom ili tioguaninom, u nekoliko studija je pokazala veću učestalost pojave mijelosupresivnih uticaja. Mehanizam ove interakcije nije u potpunosti objašnjen. Preporučuje se redovno praćenje leukocita i prilagođavanje doze tiopurina.
Postoje neki dokazi da mesalazin može smanjiti antikoagulantno dejstvo varfarina.
Tokom trudnoće i dojenja mesalazin treba koristiti oprezno i to samo ako je po mišljenju lekara korist od lečenja majke veća od mogućeg rizika po fetus.
Bolest sama po sebi (inflamatorna bolest creva (IBD)) može povećati rizik od neželjenog ishoda trudnoće.
Trudnoća
Poznato je da mesalazin prolazi kroz placentarnu barijeru i njegova koncentracija u plazmi pupčane vrpce je niža od koncentracije u plazmi majke. Metabolit acetil-mesalazin je nađen u sličnoj koncentraciji u plazmi majke i pupčanoj vrpci.
Studije na životinjama prilikom oralne primene mesalazina nisu pokazale indirektne ili direktne štetne uticaje na trudnoću, embrio-fetalni razvoj, porođaj, kao ni postnatalni razvoj.
Ne postoje odgovarajuće i dobro kontrolisane studije sa upotrebom leka PENTASA kod trudnica. Ograničene publikovane studije na ljudima sa mesalazinom ne pokazuju povećanje ukupne stope kongenitalnih malformacija. Neki podaci pokazuju povećanu stopu prevremenih porođaja, mrtvorođene dece i nisku telesnu masu na rođenju, međutim ovi neželjeni ishodi trudnoće su takođe povezani sa akutnom inflamatornom bolesti creva.
Postoje izveštaji o slučajevima poremećaja krvne slike (pancitopenija, leukopenija, trombocitopenija, anemija) kod novorođenčadi majki prethodno lečenih mesalazinom.
Zabeležen je jedan slučaj pojave bubrežne insuficijencije kod novorođenčeta majke nakon dugotrajnog uzimanja velikih doza mesalazina (2-4 g, oralno) u toku trudnoće.
Dojenje
Mesalazin se izlučuje u majčino mleko. Koncentracija mesalazina u mleku je niža od one u krvi majke, dok se metabolit acetil-mesalazin javlja u jednakim ili povećanim koncentracijama. Ne postoje kontrolisane studije o upotrebi mesalazina u toku dojenja. Iskustvo o korišćenju oralnog oblika mesalazina kod dojilja je ograničeno. Ne mogu se isključiti ni reakcije preosetljivosti u vidu dijareje. Ukoliko se kod novorođenčeta javi dijareja, dojenje treba prekinuti.
Plodnost
Pretklinički podaci za mesalazin ne pokazuju uticaj na mušku i žensku plodnost. Nakon primene mesalazina, prijavljena je pojava oligospermije (reverzibilna), videti odeljak 4.8.
Malo je verovatno da lek PENTASA, rektalna suspenzija, utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće neželjene reakcije uočene u kliničkim ispitivanjima su dijareja, mučnina, abdominalni bol, glavobolja, povraćanje i kožni osip. Povremeno se mogu javiti reakcije preosetljivosti i groznica (povišena telesna temperatura) izazvana lekom, zatim teške kožne neželjene reakcije (SCARs), uključujući reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), Stevens-Johnson sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), povezane sa lečenjem mesalazinom (videti odeljak 4.4).
Nakon rektalne primene mogu se javiti lokalne reakcije kao što su pruritus, rektalna nelagodnost kao i neodložan nagon za defekacijom.
U tabeli su navedena neželjena dejstva po učestalosti pojave, na osnovu podataka iz kliničkih studija kao i post-marketinških iskustava.
| Klasa organa po MedDRA klasifikaciji | Često≥ 1/100 do < 1/10 | Retko≥ 1/10000 do < 1/1000 | Veoma retko< 1/10000 | Nepoznato (ne možese proceniti na osnovu dostupnih podataka) |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Poremećaji krvi, kao što su: anemija, aplastična anemija, agranulocitoza, neutropenija, leukopenija (uključujući granulocitopeniju), pancitopenija, trombocitopenija, i eozinofilija (kao deoalergijske reakcije) | |||
| Poremećaji imunskog sistema | Reakcije preosetljivosti uključujući anafilaktičku reakciju. | |||
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja | Vrtoglavica | Periferna neuropatija | |
| Kardiološki poremećaji | Miokarditis*,perikarditis* | |||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Alergijske i fibrozne reakcije na plućima (uključujući dispneju, kašalj, bronhospazam, alergijski alveolitis), plućna eozinofilija, infiltracija pluća, intersticijalna bolestpluća, pneumonitis | |||
| Gastrointestinalni poremećaji | Dijareja, abdominalni bol, mučnina, povraćanje, flatulencija | Povišena vrednost amilaze u krvi, akutni pankreatitis* | Pankolitis | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Povišene transaminaze i parametri holestaze (npr. alkalna fosfataza, gama- glutamiltransferaza i bilirubin), hepatotoksičnost (uključujući hepatitis*, holestatski hepatitis, cirozu i insuficijencijujetre) | |||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip (uključujući urtikariju, eritematozni osip) | Fotosenzitivnost** | Alopecija (reverzibilna), alergijski dermatitis, multiformni eritem | Stevens-Johnson sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom isistemskim |
| simptomima (DRESS) | ||||
| Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | Mijalgija, artralgija, sindrom nalik na lupus eritematozus (sistemskilupus eritematozus) | |||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Poremećaj funkcije bubrega (uključujući akutni i hronični intersticijalni nefritis*, nefrotski sindrom irenalnu insuficijenciju) | Nefrolitijaza*** promena boje urina*** | ||
| Poremećaji reproduktivnogsistema i dojki | Oligospermija (prolazna) | |||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Nelagoda u predelu anusa i iritacija na mestu primene, analni pruritus,rektalni tenesmus | Groznica izazvana lekom |
() Mehanizam mesalazinom-indukovanog mio- i perikarditisa, pankreatitisa, nefritisa i hepatitisa je nepoznat, ali je moguće da je alergijskog porekla.
(**) Fotosenzitivnost: Ozbiljne reakcije su zabeležene kod pacijenata sa postojećim oboljenjima kože kao što su atopijski dermatitis i atopijski ekcem.
(***) Videti odeljak 4.4 za dodatne informacije.
Važno je naglasiti da neki od pomenutih poremećaja mogu biti uzrokovani i samom zapaljenskom bolešću creva.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Akutno predoziranje kod životinja:
Pojedinačna oralna doza mesalazina do 5 g/kg telesne mase kod svinja i pojedinačna intravenska doza mesalazina od 920 mg/kg telesne mase kod pacova, nisu bile smrtonosne.
Izloženost ljudi:
Postoji ograničeno iskustvo sa predoziranjem lekom PENTASA koje ne ukazuje na nefrotoksičnost ili hepatotoksičnost. Pošto je lek PENTASA amino salicilat, mogu se pojaviti simptomi toksičnosti salicilata
kao što su poremećaj acido-bazne ravnoteže, hiperventilacija, edem pluća, povraćanje, dehidratacija i hipoglikemija. Simptomi predoziranja salicilatima su dobro opisani u literaturi.
Postoje podaci o pacijentima koji su uzimali dnevne doze od 8 g tokom jednog meseca bez ikakvih neželjenih događaja.
Ne postoji specifični antidot i sprovodi se simptomatska terapija kod predoziranja, lečenje u bolnici uključuje pažljivo praćenje funkcije bubrega.
Farmakološki podaci - PENTASA 1g/100mL
Farmakoterapijska grupa: Antidijaroici, intestinalni antiinflamatorni/antiinfektivni lekovi; aminosalicilna kiselina i slični preparati
ATC šifra: A07EC02
Mehanizam dejstva i farmakodinamsko dejstvo:
Mesalazin je aktivni sastojak sulfasalazina, koji se već godinama koristi u lečenju ulceroznog kolitisa. Na osnovu kliničkih rezultata, čini se da se terapijska vrednost mesalazina kako posle oralne, tako i posle rektalne primene zasniva na njegovom lokalnom delovanju na inflamirano tkivo creva, a ne na sistemskom dejstvu. Postoje podaci koji ukazuju da je težina inflamacije kolona kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom koji su lečeni mesalazinom, u obrnutoj korelaciji sa koncentracijom mesalazina u sluzokoži.
Kod pacijenata sa inflamatornim oboljenjem creva dolazi do pojačane migracije leukocita, abnormalne produkcije citokina, povećane produkcije metabolita arahidonske kiseline i to posebno leukotriena B4, kao i do povećanog stvaranja slobodnih radikala u inflamiranom tkivu creva.
Mehanizam dejstva mesalazina nije u potpunosti razjašnjen, mada su uključeni mehanizmi poput aktivacije gama receptora aktiviranih proliferatorom peroksizoma (engl. peroxisome proliferator-activated receptors γ, PPAR-γ) i inhibicija nuklearnog faktora-kapa B (NF-κB) u crevnoj sluzokoži.
Mesalazin ima in vitro i in vivo farmakološko dejstvo koje inhibira hemotaksu leukocita, smanjuje produkciju citokina i leukotriena i uklanja slobodne radikale. Do sada nije poznato da li bilo koji od ovih mehanizama ima glavnu ulogu u kliničkoj efikasnosti mesalazina.
Opšte karakteristike aktivne supstance
Dispozicija i lokalna raspoloživost
Terapijsko delovanje mesalazina najverovatnije zavisi od lokalnog kontakta leka sa obolelom površinom crevne sluzokože.
Lekovi Pentasa, supozitorije i PENTASA, rektalna suspenzija su dizajnirani tako da se obezbede visoke koncentracije mesalazina u distalnim delovima creva i niska sistemska resorpcija. Supozitorije pokrivaju rektum, dok se pokazalo da rektalna suspenzija dospeva do i pokriva silazni kolon.
Resorpcija
Resorpcija nakon rektalne primene je mala, i zavisi od doze, formulacije i obima širenja. Na osnovu analize urina zdravih dobrovoljaca u uslovima stanja ravnoteže uz dnevnu dozu od 2 g (1 g x 2), približno 10% doze se resorbuje nakon primene supozitorija, dok se oko 15-20% resorbuje nakon primene rektalne suspenzije.
Distribucija
Mesalazin i acetilmesalazin ne prelaze krvno-moždanu barijeru. Vezivanje mesalazina za proteine plazme iznosi oko 50%, a acetilmesalazina oko 80%.
Biotransformacija
Mesalazin se metaboliše i presistemski u crevnoj sluzokoži i sistemski u jetri u N-acetil-mesalazin (acetilmesalazin), pretežno preko NAT-1. Acetilacija se delom dešava i usled aktivnosti bakterija u kolonu. Izgleda da acetilacija ne zavisi od acetilacijskog fenotipa pacijenta. Metabolički odnos acetilmesalazina i mesalazina u plazmi nakon oralne primene je u opsegu od 3,5 (nakon dnevne doze od 500 mg x 3) do 1,3 (nakon dnevne doze od 2 g x 3), što ukazuje na dozno zavisnu acetilaciju koja može biti podložna saturaciji.
Eliminacija
Zbog kontinuiranog otpuštanja mesalazina kroz gastrointestinalni trakt, poluvreme eliminacije se ne može odrediti nakon oralne primene. Međutim, kada formulacija nije više prisutna u gastrointestinalnom traktu, eliminacija će pratiti poluvreme eliminacije (t1/2) iz plazme neobloženog mesalazina primenjenog oralnim ili intravenskim putem, što iznosi približno 40 minuta, dok za acetilmesalazin t1/2 iznosi oko 70 minuta.
Karakteristike kod pacijenata
Patofiziološke promene kao što su dijareja i povećana aktivnost creva koje se javljaju tokom aktivne inflamatorne bolesti creva, imaju samo mali uticaj na raspoloživost mesalazina u crevnoj sluzokoži nakon oralne primene. Kod pacijenata sa ubrzanim tranzitom kroz creva, uočena je ekskrecija urinom 20-25% dnevne doze. Isto tako, uočeno je i odgovarajuće povećanje ekskrecije fecesom.
Pokazalo se da je sistemska resorpcija mesalazina nakon primene leka PENTASA, rektalne suspenzije značajno smanjena kod pacijenata sa aktivnim ulceroznim kolitisom, u odnosu na pacijente u remisiji.
Farmaceutski podaci - PENTASA 1g/100mL
dinatrijum-edetat
natrijum-metabisulfit (E223) natrijum-acetat, trihidrat
hlorovodonična kiselina, koncentrovana (sredstvo za podešavanje pH) voda, prečišćena.
3 godine
Iskoristiti odmah nakon otvaranja pojedinačne kese od aluminijumske folije, u kojoj se nalazi boca sa rektalnom suspenzijom.
Uslovi čuvanja: čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je boca od polietilena niske gustine, sa nastavkom za rektalnu aplikaciju (rektalni aplikator). Rektalni aplikator se sastoji od tela aplikatora (polietilen visoke gustine) i vrha aplikatora (polietilen niske gustine). Unutar aplikatora se nalazi ventil od vinil metil silikona, koji omogućava protok suspenzije samo u jednom pravcu. Jedna boca sadrži 100 mL rektalne suspenzije. Svaka boca sa aplikatorom je upakovana u kesu od aluminijumske folije, u atmosferi azota.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 7 pojedinačno upakovanih boca u kesu od Al folije, Uputstvo za lek i kesa u kojoj se nalazi 7 plastičnih rukavica/kesa za odlaganje praznih boca nakon primene leka.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Dobro promućkati rektalnu suspenziju pre primene.
Lek PENTASA rektalna suspenzija može obojiti tkanine i toalet.