Levobupivakain Kabi 5mg/mL rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Levobupivakain 5mg/mL
Odrasli i adolescenti (≥ 12 godina)
Hirurška anestezija
-
Veća, npr. epiduralna (uključujući i primenu kod carskog reza), intratekalna, perineuralna (periferni nervni blok).
-
Manja, npr. infiltracija (uključujući peribulbarni blok u očnoj hirurgiji).
Terapija bola
- Kontinuirana epiduralna infuzija, pojedinačna ili višestruka bolus epiduralna primena za terapiju bola, posebno postoperativnog bola ili za analgeziju tokom porođaja.
Deca (< 12 godina)
Analgezija: perineuralna (ilioingvinalna/iliohipogastrična blokada).
Nema dostupnih podataka o primeni leka kod pedijatrijske populacije mlađe od 6 meseci.
Levobupivakain treba da se primenjuje samo od strane kliničkog lekara koji ima neophodno znanje i iskustvo, ili pod nadzorom takvog kliničkog lekara.
Doziranje
U tabeli u nastavku date su preporuke za doziranje za najčešće korišćene blokade. Za analgeziju (npr. epiduralna primena za terapiju bola) preporučuju se manje koncentracije i doze. Tamo gde je potrebna snažna i produžena anestezija sa jačim motornim blokom (npr. epiduralni ili peribulbarni blok), mogu se koristiti veće koncentracije. Preporučuje se pažljiva aspiracija pre i tokom ubrizgavanja kako bi se sprečilo intravaskularno injektovanje.
Podaci o bezbednosti primene terapije levobupivakainom u periodima dužim od 24 sata su ograničeni. Kako bi se minimalizovao rizik od pojave teških neuroloških komplikacija, potrebno je pažljivo nadgledati pacijenta i trajanje primene levobupivakaina (videti odeljak 4.4).
Maksimalna doza
Maksimalna doza mora da se odredi na osnovu telesne mase i fizičkog stanja pacijenta; osim toga, u obzir se uzimaju koncentracija leka i mesto i način primene. Dolazi i do individualnih varijacija u početku i za vreme trajanja bloka. Iskustva iz kliničkih studija pokazuju da senzorni blok koji je dovoljan za operaciju počinje 10-15 minuta po epiduralnoj primeni, sa regresijom koja traje između 6 i 9 sati.
Preporučena maksimalna pojedinačna doza je 150 mg. Tamo gde je potreban produženi motorni i senzorni blok za dugotrajne procedure, mogu biti potrebne i dodatne doze. Maksimalna preporučena doza za period od 24 sata je 400 mg. Za postoperativnu terapiju bola, doza ne sme da pređe 18,75 mg/sat.
Akušerstvo
Za carski rez ne smeju se koristiti koncentracije veće od 5,0 mg/mL rastvora (videti odeljak 4.3). Maksimalna preporučena doza je 150 mg.
Za analgeziju pri porođaju epiduralnom infuzijom, doza ne sme da pređe 12,5 mg/sat. Pedijatrijska populacija
Kod dece (< 12 godina), maksimalna preporučena doza za analgeziju (ilioingvinalni/iliohipogastrični blokovi) je 1,25 mg/kg po pojedinačnoj strani tela.
Maksimalna doza mora biti prilagođena telesnoj masi, telesnoj konstituciji i fizičkom statusu pacijenta/deteta.
Bezbednost i efikasnost levobupivakaina kod dece za druge indikacije nisu utvrđene. Posebne populacije
Pacijenti lošeg opšteg stanja, stariji pacijenti i teško bolesni pacijenti treba da primaju smanjene doze levobupivakaina u skladu sa svojim fizičkim statusom.
Za terapiju postoperativnog bola, mora da se uzme u obzir i doza koja je davana tokom operacije. Ne postoje relevantni podaci za pacijente sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Tabela doziranja
Odrasli i adolescenti (≥ 12 godina)
| Koncentracija(mg/mL)1 | Doza | Motorni blok | |
| Hirurška anestezija | |||
| Epiduralni (spori) bolus2 za operaciju- Odrasli | 5,0-7,5 | 10-20 mL (50-150 mg) | Umeren do potpun |
| Epiduralna spora injekcija3 za carski rez | 5,0 | 15-30 mL (75-150 mg) | Umeren do potpun |
| Intratekalna | 5,0 | 3 mL (15 mg) | Umeren do potpun |
| Periferni nerv | 2,5-5,0 | 1-40 mL (2,5-150 mg max) | Umeren do potpun |
| Oftalmički (peribulbarniblok) | 7,5 | 5-15 mL (37,5-112,5 mg) | Umeren do potpun |
| Lokalna infiltracija- Odrasli | 2,5 | 1-60 mL (2,5-150 mg max) | Nije primenjivo |
| Terapija bola4Analgezija tokom porođaja (epiduralni bolus5) | 2,5 | 6-10 mL (15-25 mg) | Minimalan do umeren |
| Analgezija tokom porođaja (epiduralna infuzija) | 1,256 | 4-10 mL (5-12,5 mg) | Minimalan do umeren |
| Postoperativni bol | 1,2562,5 | 10-15mL (12,5-18,75 mg)5-7,5mL (12,5-18,75 mg) | Minimalan doumeren |
1 Levobupivakain rastvor za injekciju/infuziju dostupan je u obliku rastvora koncentracije 2,5; 5,0 i 7,5 mg/mL.
2 Primeniti sporo tokom 5 minuta (takođe pročitati tekst).
3 Primeniti tokom 15-20 minuta.
4 U slučajevima kada se levobupivakain kombinuje sa drugim lekovima npr. opioidima za terapiju bola, dozu levobupivakaina treba smanjiti i preporučuje se korišćenje manje koncentracije (npr. 1,25 mg/mL).
5 Minimalni preporučeni interval između primene injekcija je 15 minuta.
6 Za podatke o razblaživanju, videti odeljak 6.6.
Pedijatrijska populacija (< 12 godina)
| Koncentracija(mg/mL)1 | Doza | Motorni blok | |
| Ilioingvinalni/ Iliohipogastrični blokovi kod dece od <12 godina2 | 2,55,0 | 0,5 mL/kg po pojedinačnoj strani tela (1,25-mg/kg po pojedinačnoj strani tela)0,25 mL/kg po pojedinačnojstrani tela (1,25 mg/kg po pojedinačnoj strani tela) | Nije primenjivo |
1 Levobupivakain rastvor za injekciju/infuziju dostupan je u obliku rastvora koncentracije 2,5; 5,0 i 7,5 mg/mL.
2 Nema dostupnih podataka o primeni leka kod pedijatrijske populacije mlađe od 6 meseci.
Način primene
Lek Levobupivakain Kabi, 5 mg/mL, indikovan je za epiduralnu primenu, intratekalnu primenu, perineuralnu primenu (periferni nervni blok) i za infiltraciju (uključujući peribulbarnu primenu) (videti tabelu doziranja u prethodnom tekstu).
Aspiraciju treba ponoviti pre i tokom davanja bolus doze, koju treba primeniti sporo i u rastućim dozama, brzinom od 7,5-30 mg/min, uz pažljivo praćenje vitalnih funkcija pacijenta i održavanje verbalnog kontakta.
Ukoliko se jave simptomi toksičnosti, potrebno je odmah prekinuti primenu leka. Za uputstva o razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Potrebno je uzeti u obzir opšte kontraindikacije koje se odnose na regionalnu anesteziju, nezavisno od toga koji se lokalni anestetik koristi.
Rastvori levobupivakaina su kontraindikovani kod pacijenata za koje se zna da su preosetljivi na levobupivakain, lokalne anestetike tipa amida ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 (videti odeljak 4.8).
Rastvori levobupivakaina su kontraindikovani za intravensku regionalnu anesteziju (Bier-ov blok).
Rastvori levobupivakaina su kontraindikovani kod pacijenata sa teškom hipotenzijom, kao što su kardiogeni ili hipovolemijski šok.
Rastvori levobupivakaina su kontraindikovani za primenu kod paracervikalnog bloka u akušerstvu (videti odeljak 4.6).
Sve oblike lokalne i regionalne anestezije sa levobupivakainom treba da se obavljaju u dobro opremljenim ustanovama, od strane dobro obučenog osoblja sa iskustvom u potrebnim tehnikama anestezije, dijagnostici i lečenju bilo kojih neželjenih dejstva koja se mogu javiti.
Levobupivakain može da izazove akutne alergijske reakcije, kardiovaskularne efekte i neurološka oštećenja (videti odeljak 4.8).
Levobupivakain treba koristiti oprezno za regionalnu anesteziju kod pacijenata sa oštećenjem kardiovaskularne funkcije, npr. sa ozbiljnim srčanim aritmijama (videti odeljak 4.3).
Uvođenje lokalnih anestetika putem intratekalne ili epiduralne primene u centralni nervni sistem kod pacijenata sa već postojećim bolestima CNS-a može potencijalno aktivirati neka od ovih stanja. Zato je potrebna klinička procena kod eventualne primene epiduralne ili intratekalne anestezije kod takvih pacijenata.
Epiduralna anestezija
U toku epiduralne primene levobupivakaina, koncentrovane rastvore (0,5-0,75%) treba primeniti u dozama koje se povećavaju za 3 do 5 mL, sa dovoljnim vremenom između doza da bi se detektovale toksične manifestacije nehotično primenjene intravaskularne ili intratekalne injekcije. Slučajevi teške bradikardije, hipotenzije i otežanog disanja uz srčani zastoj (u nekim slučajevima sa smrtnim ishodom) prijavljeni su prilikom primene lokalnih anestetika, uključujući levobupivakain. U slučajevima kada je potrebno primeniti veliku dozu, npr. za epiduralni blok, preporučuje se započeti test dozom od 3-5 mL lidokaina sa
adrenalinom. Nehotično primenjena intravaskularna injekcija se tada može prepoznati po privremenom ubrzanom pulsu, a nehotično primenjena intratekalna injekcija se prepoznaje po znacima spinalnog bloka.
Pre i tokom svake dodatne primene anestezije putem trajno (ili pogodno u tu svrhu) postavljenog katerera, sadržaj je potrebno aspirati špricem. Čak i u slučaju da aspiracijom nije dobijena krv, to još uvek ne isključuje mogućnost da se anestetik primeni intravaskularno. U toku primene epiduralne anestezije preporučuje se prvo primena test doze, uz praćenje efekata, a tek potom primena pune doze.
Epiduralna anestezija sa bilo kojim lokalnim anestetikom može dovesti do hipotenzije i bradikardije. Kod svih pacijenata mora biti pripremljen intravenski pristup. Mora biti obezbeđena dostupnost odgovarajućih rastvora, vazopresora, anestetika sa antikonvulzivnim svojstvima, miorelaksanasa i atropina, opreme za reanimaciju i prisustvo odgovarajućeg stručnog medicinskog osoblja (videti odeljak 4.9).
Epiduralna analgezija
U postmarketinškom periodu zabeležena je prijava ma cauda equina i događaja koji upućuju na neurotoksičnost (videti odeljak 4.8), vremenski povezanim sa primenom levobupivakaina za epiduralnu analgeziju tokom 24 sata i duže. Ovi događaji su bili teški i u nekim slučajevima su vodili dugotrajnim sekvelama kada je levobupivakain primenjivan duže od 24 sata. Zato se primena levobupivakaina u periodima dužim od 24 sata mora pažljivo razmotriti i primeniti isključivo ukoliko korist po pacijenta prevazilazi rizik.
Važno je da se aspiracija krvi i cerebrospinalne tečnosti (gde je primenljivo) uradi pre primene injekcije bilo kog lokalnog anestetika, pre primene početne doze i svih sledećih doza, da bi se izbegla intravaskularna ili intratekalna injekcija. Međutim, negativna aspiracija nije osiguranje da neće doći do intravaskularne ili intratekalne injekcije. Levobupivakain se mora koristiti sa oprezom kod pacijenata koji primaju druge lokalne anestetike ili lekove koji su strukturalno slični sa lokalnim anesteticima tipa amida, budući da su toksična dejstva ovih lekova aditivni.
Blokade velikih regionalnih nerava
Pacijent treba da prima intravenske tečnosti preko ugrađenog katetera kako bi se obezbedilo funkcionisanje intravenskog puta. Treba primeniti najmanju dozu lokalnog anestetika koja dovodi do efektivne anestezije kako bi se izbegle velike koncentracije anestetika u plazmi i ozbiljna neželjena dejstva. Treba izbegavati brzu injekciju velikog volumena rastvora lokalnog anestetika i primeniti postepeno povećanje doza kada je to moguće.
Primena u predelu glave i vrata
Male doze lokalnih anestetika primenjene u predelu glave i vrata, uključujući retrobulbarne i dentalne blokade, blokade u predelu ganglion stellatuma, mogu dovesti do neželjenih reakcija koje su slične sistemskim toksičnim efektima koji se javljaju kod nehotične intravaskularne primene velikih doza. Injekcione procedure zahtevaju veliki oprez. Reakcije mogu nastati zbog primene lokalnog anestetika u arteriju, pri čemu anestetik može retrogradno dospeti u cerebralnu cirkulaciju. Takođe, reakcije mogu nastati zbog oštećenja duralnog omotača optičkog nerva u toku retrobulbarnog bloka sa difuzijom lokalnog anestetika duž subduralnog prostora u srednji mozak. Kod pacijenata koji primaju ove blokove treba stalno pratiti cirkulaciju i respiraciju. Takođe, ovi pacijenti moraju biti pod stalnim nadzorom. Odgovarajuća oprema za reanimaciju i osoblje koje će lečiti neželjene reakcije moraju biti stalno dostupni.
Primena u očnoj hirurgiji
Lekari koji izvode retrobulbarni blok moraju imati u vidu činjenicu da su zabeleženi slučajevi respiratornog zastoja posle injekcije lokalnog anestetika. Kao i kod ostalih regionalnih procedura, pre sprovođenja retrobulbarnog bloka treba obezbediti neposrednu dostupnost opreme, lekova i osoblja za tretiranje respiratornog zastoja odnosno depresije, konvulzija, bilo stimulacije ili depresije rada srca. Kao i kod drugih
anestetičkih procedura, kod pacijenta nakon oftalmičkog bloka treba pratiti i kontrolisati eventualnu pojavu znakova ovih neželjenih reakcija.
Hondroliza
U postmarketinškom periodu prijavljena je hondroliza kod pacijenata koji su post-operativno primali intraartikularno kontinuiranu infuziju lokalnih anestetika. Većina prijavljenih slučajeva hondrolize bila je u vezi sa zglobom ramena. Usled višestrukih faktora koji tome doprinose i nedoslednosti u naučnoj literaturi u vezi sa mehanizmom delovanja, uzročnost nije utvrđena. Intraartikularna kontinuirana infuzija nije odobrena indikacija za levobupivakain.
Posebne populacije
Pacijenti lošeg opšteg stanja, stariji pacijenti i teško bolesni pacijenti: kod ovih pacijenata levobupivakain treba primenjivati sa oprezom (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre: kako se levobupivakain metaboliše u jetri, treba ga koristiti sa oprezom kod pacijenata sa oboljenjima jetre ili sa smanjenim protokom krvi kroz jetru, kao što su npr. alkoholičari ili pacijenti sa cirozom jetre (videti odeljak 5.2).
Lek Levobupivakain Kabi sadrži natrijum
1 mL rastvora za injekciju/infuziju sadrži 3,6 mg natrijuma, što odgovara 0,18% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
In vitro ispitivanja pokazala da izoforma CYP3A4 i izoforma CYP1A2 posreduju u metabolizmu levobupivakaina. Iako nisu sprovedene kliničke studije, inhibitori izoenzima CYP3A4, npr. ketokonazol i inhibitora CYP1A2, npr. metilksantina mogu uticati na metabolizam levobupivakaina.
Levobupivakain treba oprezno koristiti kod pacijenata koji primaju antiaritmijske lekove sa lokalnim anestetičkim delovanjem, npr. meksiletin, ili antiaritmike grupe III, budući da njihova toksična dejstva mogu biti aditivna.
Primena levobupivakaina u kombinaciji sa adrenalinom nije klinički ispitana.
Trudnoća
Rastvori levobupivakaina su kontraindikovani za primenu kod paracervikalnog bloka u akušerstvu. Na osnovu iskustva sa bupivakainom, posle paracervikalnog bloka može se javiti fetalna bradikardija (videti odeljak 4.3).
Ne postoje klinički podaci o primeni levobupivakaina tokom prvog trimestra trudnoće. Studije na životinjama nisu ukazale na postojanje teratogenog uticaja, ali su pokazale embrio-fetalnu toksičnost pri sistemskom izlaganju u obimu jednakom onome koji se dobija kod kliničke primene (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizici kod ljudi nisu poznati. Levobupivakain zato ne treba davati tokom rane trudnoće, osim ako je to apsolutno neophodno.
Ipak, dosadašnja obimna klinička iskustva stečena primenom bupivakaina u akušerskoj hirurgiji (pri zahtevima izvedenim na kraju trudnoće, odnosno u svrhu porođaja), nisu ukazala na postojanje toksičnog uticaja na fetus.
Dojenje
Nije poznato da li se levobupivakain/metaboliti izlučuje u majčino mleko. Kao i kod bupivakaina, smatra se da se levobupivakain u majčino mleko izlučuje u neznatnim količinama. Zato je moguće dojenje posle lokalne anestezije.
Plodnost
Nema podataka ili su ograničeni, te se uticaj levobupivakaina na plodnost ne može proceniti.
Levobupivakain može imati veliki uticaj na sposobnosti upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijente treba upozoriti da ne upravljaju vozilima niti da rukuju mašinama sve dok ne prođe dejstvo anestezije i neposredna dejstva operacije.
Neželjene reakcije levobupivakaina odgovaraju profilu neželjenih reakcija lekova iz iste farmakoterapijske grupe. Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su hipotenzija, mučnina, anemija, povraćanje, vrtoglavica, glavobolja, pireksija, postoperativni bol, bol u leđima i fetalni distres sindrom ukoliko se upotrebljava u akušerstvu (videti tabelu u nastavku).
Neželjene reakcije koje su prijavljene bilo spontano ili su zabeležene tokom kliničkih ispitivanja opisane su u tabeli u nastavku. U okviru svake klase sistema organa, neželjene reakcije su navedene pod naslovima prema učestalosti, koristeći sledeću konvenciju:
veoma često (≥ 1/10) često (≥ 1/100 do < 1/10)
povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) retko (≥1/10000 do <1/1000)
nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjena reakcija |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Veoma često | Anemija |
| Poremećaji imunskog sistema | NepoznatoNepoznato | Alergijske reakcije (anafilaktički šok u teškim slučajevima)Hipersenzitivnost |
| Poremećaji nervnog sistema | Često Često Nepoznato Nepoznato Nepoznato Nepoznato Nepoznato NepoznatoNepoznato | Vrtoglavica Glavobolja Konvulzije Gubitak svesti Somnolencija Sinkopa Parastezija ParaplegijaParaliza1 |
| Poremećaji oka | Nepoznato NepoznatoNepoznato Nepoznato | Zamućen vid Ptoza2Mioza2 Enoftalamus2 |
| Kardiološki poremećaji | Nepoznato Nepoznato Nepoznato NepoznatoNepoznato | Atrioventrikularni blok Srčani zastoj Ventrikularna tahiaritmija TahikardijaBradikardija |
| Vaskularni poremećaji | Veoma čestoNepoznato | HipotenzijaNaleti crvenila2 |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Nepoznato Nepoznato NepoznatoNepoznato | Respiratorni zastoj Edem larinksa ApnejaKijanje |
| Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često Često NepoznatoNepoznato | Mučnina PovraćanjeOralna hipoestezijaGubitak kontrole nad sfinkterom1 |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Nepoznato Nepoznato Nepoznato Nepoznato NepoznatoNepoznato | Angioedem Urtikarija Pruritus Hiperhidroza Anhidroza2Eritrem |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Često NepoznatoNepoznato | Bol u leđima Trzanje mišićaSlabost mišića |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Nepoznato | Poremećaj funkcije mokraćne bešike1 |
| Trudnoća, puerperijum i perinatalna stanja | Često | Fetalni distres sindrom |
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Nepoznato | Prijapizam1 |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Često | Pireksija |
| Ispitivanja | NepoznatoNepoznato | Smanjenje minutnog volumena srcaPromene u elektrokardiogramu |
| Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije | Često | Postoperativni bol |
1 Ovo može biti znak ili simptom sindroma cauda equina (videti dodatni tekst u odeljku 4.8 u nastavku)
2 Ovo može biti znak ili simptom prolaznog Hornerovog sindroma (videti dodatni tekst u odeljku 4.8 u nastavku)
Neželjene reakcije sa lokalnim anesteticima tipa amida su retke, ali se mogu javiti kao rezultat predoziranja ili nehotično primenjene intravaskularne injekcije i mogu biti ozbiljne.
Prijavljeni su slučajevi unakrsne osetljivosti među lokalnim anesteticima amidnog tipa (videti odeljak 4.3). Nehotična intratekalna primena lokalnih anestetika može da dovede do veoma jake spinalne anestezije.
Dejstva na kardiovaskularni sistem povezana su sa depresijom sprovodnog sistema srca i smanjenjem ekscitabilnosti i kontraktilnosti miokarda. Ovome obično prethodi teža toksičnost na nivou CNS-a, odnosno konvulzije, ali u retkim slučajevima prestanak rada srca može da nastane i bez prodromalnih dejstava na CNS.
Neurološka oštećenja su retka, ali poznata posledica regionalne, a naročito epiduralne i spinalne anestezije. Mogu se javiti usled direktnog oštećenja kičmene moždine ili spinalnih nerava, sindroma prednje spinalne arterije, ubrizgavanja iritansa ili nesterilnog rastvora. Retko, ova oštećenja mogu biti trajna.
Prilikom primene terapije levobupivakainom prijavljeni su slučajevi produžene slabosti ili senzornih poremećaja, od kojih neki mogu biti trajnog karaktera. Teško je ustanoviti da li su ti dugotrajni uticaji predstavljali posledicu toksičnosti leka ili neprepoznate povrede tokom operacije ili drugih mehaničkih faktora, kao što su postavljanje katetera i rukovanje kateterom.
Prijavljeni su slučajevi cauda equina sindroma ili znaka i simptoma potencijalnog oštećenja završnog dela kičmene moždine ili korena spinalnih nerava (uključujući paresteziju donjih ekstremiteta, slabost ili paralizu, gubitak kontrole creva i/ili kontrole mokraćne bešike i prijapizam) koji su povezani sa primenom levobupivakaina. Ovi događaji su bili ozbiljniji i u nekim slučajevima se nisu povukli u slučaju kada je levobupivakain primenjivan duže od 24 sata (videti odeljak 4.4).
Međitim, ne može se zaključiti da li ti događaji nastaju usled primene levobupivakaina, mehaničke traume kičmene moždine ili korena spinalnih nerava, ili nakupljanjem krvi u završnom delu kičmene moždine.
Pored toga bilo je i izveštaja o prolaznom Hornerovom sindromu (ptoza, mioza, enoftalmus, unilateralno znojenje i/ili naleti vrućine) prilikom primene lokalnih anestetika, uključujući levobupivakain. Ovi događaji se povlače prekidom terapije.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Nehotično intravaskularno ubrizgavanje lokalnog anestetika može izazvati trenutne toksične reakcije. U slučaju predoziranja, maksimalne koncentracije u plazmi mogu da se dostignu tek 2 sata po davanju leka, zavisno od mesta ubrizgavanja, pa tako i znaci toksičnosti mogu da budu odloženi. Dejstvo leka može biti produženo.
Sistemske neželjene reakcije zabeležene kod lokalnih anestetika dugog dejstva nakon predoziranja ili nehotično date intravaskularne injekcije uključuju dejstva kako na CNS, tako i na kardiovaskularni sistem.
Dejstva na CNS
Konvulzije treba odmah lečiti intravenskim tiopentonom ili diazepamom titriranim po potrebi. Tiopenton i diazepam takođe deluju depresorno na centralni nervni sistem, respiratornu i srčanu funkciju. Prema tome, njihova upotreba može da dovede do apneje. Neuromišićne blokatore treba koristiti samo ako je lekar uveren da može da zadrži prohodnost disajnih puteva i da zbrine potpuno paralizovanog pacijenta.
Ako se ne leče odmah, konvulzije sa posledičnom hipoksijom i hiperkapnijom uz depresiju miokarda zbog dejstva lokalnog anestetika na srce, mogu da dovedu do srčanih aritmija, ventrikularne fibrilacije ili zastoja srčanog rada.
Dejstva na kardiovaskularni sistem
Hipotenzija se može sprečiti ili ublažiti prethodnom terapijom sa unošenjem tečnosti i/ili primenom vazopresora. Ako dođe do hipotenzije, treba je lečiti intravenskim kristaloidima ili koloidima i/ili rastućim dozama vazopresora kao što je 5-10 mg efedrina. Treba brzo lečiti sve prateće uzročnike hipotenzije.
Ako dođe do teške bradikardije, normalan puls uspostavlja se terapijom atropina u dozi od 0,3-1,0 mg. Srčanu aritmiju treba lečiti po potrebi, a ventrikularnu fibrilaciju lečiti kardioverzijom.
Farmakološki podaci - Levobupivakain 5mg/mL
Farmakoterapijska grupa: Anestetici; anestetici, lokalni; amidi
ATC šifra: N01BB10
Levobupivakain je lokalni anestetik i analgetik dugog dejstva. Blokira provodljivost u senzornim i motornim nervima uglavnom tako što stupa u interakciju sa voltažno zavisnim natrijumovim kanalima na ćelijskoj membrani, ali takođe blokira i kalijumove i kalcijumove kanale. Uz to, levobupivakain ometa prenošenje impulsa i sprovođenje u druga tkiva, gde su za nastanak kliničkih neželjenih dejstava najvažnija dejstva na kardiovaskularni i centralni nervni sistem.
Doza levobupivakaina izražava se količinom baze, dok se doza racemata bupivakaina izražava u obliku hidrohlorid soli. Ovo dovodi do povećanja u aktivnoj supstanci od 13% u rastvoru levobupivakaina u poređenju sa bupivakainom. U kliničkim studijama, pri istoj nominalnoj koncentraciji levobupivakain je pokazao slično kliničko dejstvo kao bupivakain.
U kliničko-farmakološkom ispitivanju korišćenjem modela bloka ulnarnog nerva, levobupivakain je bio jednako potentan kao i bupivakain.
Podaci o bezbednosti primene terapije levobupivakainom u periodima dužim od 24 sata su ograničeni.
Resorpcija
U kliničkim ispitivanjima kod ljudi, kinetika distribucije levobupivakaina nakon i.v. primene suštinski je ista kao kod bupivakaina.
Koncentracije levobupivakaina u plazmi nakon terapijske primene zavise od primenjene doze, i od načina primene, budući da resorpcija sa mesta primene zavisi od prokrvljenosti tkiva. Iskustva iz kliničkih studija pokazuju da senzorni blok koji je dovoljan za operaciju počinje 10-15 minuta po epiduralnoj primeni, sa regresijom koja traje između 6 i 9 sati.
U jednoj kliničkoj farmakološkoj studiji u kojoj je 40 mg levobupivakaina davano intravenski, srednje poluvreme eliminacije bilo je približno 80 + 22 minuta, Cmax 1,4 + 0,2 mikrograma/mL, a vrednost PIK 70 + 27 mikrogramamin/mL.
Srednje vrednosti Cmax i PIK (0-24h) levobupivakaina bile su približno proporcionalne dozi nakon epiduralne primene 75 mg (0,5%) i 112,5 mg (0,75%), i nakon doza od 1 mg/kg (0,25%) odnosno 2 mg/kg (0,5%) koje su korišćene za blok brahijalnog pleksusa. Nakon epiduralne primene 112,5 mg (0,75%) srednja vrednost Cmax iznosila je 0,58 mikrograma/mL, a srednja vrednost PIK bila je 3,56 mikrogramah/mL.
Distribucija
Vezivanje levobupivakaina za proteine plazme kod ljudi procenjeno je in vitro i utvrđeno je da iznosi > 97% pri koncentracijama između 0,1 i 1,0 mikrograma/mL.
Volumen distribucije po intravenskoj primeni bio je 67 litara.
Biotransformacija
Ne postoje relevantni podaci za pacijente sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).
Levobupivakain se u velikoj meri metaboliše pa se neizmenjeni levobupivakain ne detektuje ni u urinu ni u fecesu. Glavni metabolit levobupivakaina, 3-hidroksilevobupivakain, izlučuje se urinom kao konjugat glukuronske kiseline i sulfatnog estra. In vitro studije su pokazale da izoforma CYP3A4 i izoforma CYP1A2
posreduju u metabolizmu levobupivakaina u desbutil-levobupivakain, odnosno 3-hidroksilevobupivakain. Ove studije ukazuju da su metabolizam levobupivakaina i bupivakaina slični.
Nema dokaza o in vivo racemizaciji levobupivakaina. Eliminacija
Nema raspoloživih podataka za pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega. Levobupivakain se ekstenzivno metaboliše, pa se neizmenjeni levobupivakain ne izlučuje urinom.
Srednje vrednosti ukupnog klirensa iz plazme i terminalnog poluvremena eliminacije levobupivakaina nakon intravenske infuzije iznosile su 39 L/sat, odnosno 1,3 sata.
Nakon intravenske primene, levobupivakain se kvantitativno izlučivao u proseku otprilike 95% i to urinom (71%) i fecesom (24%) u roku od 48 sati.
Farmaceutski podaci - Levobupivakain 5mg/mL
Natrijum-hlorid; Natrijum-hidroksid; Hlorovodonična kiselina; Voda za injekcije.
Može doći do taloženja levobupivakaina ako se razblažuje baznim rastvorima i ne sme se razblaživati, niti davati istovremeno sa injekcijama natrijum-bikarbonata.
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim medicinskim proizvodima, osim onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Rok upotrebe u neotvorenom pakovanju: 2 godine. Rok upotrebe nakon otvaranja: iskoristiti odmah.
Rok upotrebe nakon razblaživanja:
Dokazana je hemijska i fizička stabilnost leka Levobupivakain Kabi nakon razblaživanja sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) do završne koncentracije od 0,625 mg/mL i 1,25 mg/mL u toku 30 dana na temperaturi od 2 do 8ºC ili od 20 do 25ºC.
Dokazana je hemijska i fizička stabilnost leka Levobupivakain Kabi nakon razblaživanja sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) do završne koncentracije od 0,625 mg/mL i 1,25 mg/mL:
-
sa 8,4 mikrograma/mL klonidin-hlorida, 50 mikrograma/mL morfin-sulfata i 2-4 mikrograma/mL fentanil-citrata u toku 30 dana na temperaturi od 2 do 8°C ili od 20°C do 25°C;
-
uz dodatak sufentanila u koncentraciji od 0,4 mikrograma/mL u toku 30 dana na temperaturi od 2 do 8°C ili 7 dana na temperaturi od 20°C do 25°C.
Sa mikrobiološkog stanovišta, rastvor treba odmah upotrebiti nakon pripreme za upotrebu.
Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8ºC, osim ako se razblaživanje i mešanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je polipropilenska (PP) ampula koja sadrži 10 mL rastvora za injekciju/infuziju. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula (upakovanih u sterilni blister) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćeni rastvor treba baciti. Ne koristiti ako je pakovanje oštećeno.
Pre upotrebe vizuelno pregledati rastvor u ampuli/razblaženi rastvor. Koristiti samo bistar rastvor bez vidljivih čestica.
Koristiti sterilni blister kada se zahteva sterilna površina ampula. Površina ampule nije sterilna ukoliko je blister oštećen.
Standardni rastvor levobupivakaina treba razblaživati sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom natrijum–hlorida za injekcije, pod aseptičnim uslovima.
Dokazano je da su klonidin od 8,4 mikrograma/mL, morfin 0,05 mg/mL, fentanil 2-4 mikrograma/mL i sufentanil 0,4 mikrograma/mL kompatibilni sa levobupivakainom razblaženim u rastvoru za injekcije natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%).
Za rok upotrebe razblaženog rastvora, videti odeljak 6.3.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.