MOXIFLOKSACIN KABI 400mg/250mL rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - MOXIFLOKSACIN 400mg/250mL
Lek Moxifloxacin Kabi je indikovan u terapiji:
-
vanbolničke pneumonije (engl. Community acquired pneumonia, CAP)
-
komplikovanih infekcija kože i struktura kože (engl. Complicated skin and skin structure infections, cSSSI).
Moksifloksacin se sme upotrebljavati samo kada se primena antibakterijskih lekova koji se uobičajeno preporučuju za početnu terapiju ovih infekcija ne smatra adekvatnom.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za odgovarajuću upotrebu antibakterijskih lekova.
Doziranje
Preporučena doza je 400 mg moksifloksacina, primenjeno putem infuzije, jednom dnevno.
Kada je klinički indikovano, inicijalna intravenska terapija može biti nastavljena oralnom primenom moksifloksacin 400 mg u obliku tableta.
U kliničkim ispitivanjima, većina pacijenata je prebačena na oralnu terapiju unutar 4 dana (CAP) ili 6 dana (cSSSI). Preporučeno ukupno trajanje intravenskog i oralnog lečenja je 7 – 14 dana za CAP i 7 – 21 dan za cSSSI.
Oštećena funkcija bubrega/jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blago do teško oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi, tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak 5.2).
Nema dovoljno podataka o doziranju kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.3). Druge posebne populacije
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata i pacijenata sa malom telesnom masom.
Pedijatrijska populacija
Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u fazi rasta. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nije utvrđena (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.3).
Način primene
Za intravensku upotrebu; neprekidna infuzija tokom 60 minuta (videti odeljak 4.4).
Ako je medicinski indikovano, rastvor za infuziju se može dati pomoću T-drena, zajedno sa kompatibilnim infuzionim rastvorom (videti odeljak 6.6).
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
-
Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).
-
Pacijenti mlađi od 18 godina.
-
Pacijenti sa bolestima/poremećajima tetiva povezanih sa primenom hinolona u anamnezi.
Promene u elektrofiziologiji srca, u vidu produženja QT intervala, nakon primene moksifloksacina primećene su i u pretkliničkim ispitivanjima i u ispitivanjima kod ljudi. Zbog sigurnosti, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:
-
Kongenitalnim ili stečenim produženjem QT intervala
-
Poremećajem u ravnoteži elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalemije
-
Klinički relevantnom bradikardijom
-
Klinički relevantnom insuficijencijom srca sa smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore
-
Simptomatskim aritmijama u anamnezi.
Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji podužuju QT interval (videti odeljak 4.5).
Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenta sa oštećenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenta sa porastom transaminaza za više od 5 puta iznad gornje granice normale (ULN).
Primenu leka Moxifloxacine Kabi treba izbegavati kod pacijenata koji su imali ozbiljne neželjene reakcije pri primeni lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje tih pacijenata moksifloksacinom sme se započeti isključivo ukoliko nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti, odeljak 4.3).
Aneurizma, disekcija aorte i regurgitacija/nesposobnost srčanog zaliska
Epidemiološke studije pokazuju povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata i nakon regurgitacije aorte i mitralnog zaliska nakon uzimanja fluorohinolona. Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući smrtni ishod) i regurgitacijom/nesposobnošću nekog od srčanih zalistaka prijavljeni su kod pacijenata koji su primali flurohinolone (videti odeljak 4.8).
Zbog toga, fluorohinolone treba koristiti samo nakon pažljive procene koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa pozitivnom porodičnom istorijom bolesti aneurizme, ili kod urođene bolesti srčanih zalistaka ili kod pacijenata sa dijagnozom već postojeće aneurizme aorte i/ili disekcije aorte, ili bolesti srčanih zalistaka ili ukoliko postoje drugi faktori rizika ili stanja koja su predisponirajuća
-
za aneurizmu i disekciju aorte i regurgitaciju srčanih zalistaka/nesposobnost (npr. Poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfanov sindrom, Ehlers-Danlos sindrom, Tarnerov sindrom, Behcet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis ili dodatno
-
za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Takayasu artritis ili artiritis gigantskih ćelija ili poznata ateroskleroza ili Sjogrenov sindrom) ili dodatno
-
za regirgitaciju/nesposobnost srčanih zalistaka (npr infektivno endokarditis)
Rizik od aneurizme i disekcije aorte i njihove rupture takođe može biti povećan kod pacijenata koji se leče istovremeno sa sistemskim kortikosteroidima.
U slučaju iznenadnog abdominalnog bola, bola u grudima ili leđima, pacijentima treba savetovati da se odmah konsultuju sa lekarom u hitnoj pomoći.
Pacijentima treba savetovati da potraže odmah medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novonastalog lupanja srca ili razvoja edema abdomena ili donjih eksteremiteta.
Prednost lečenja moksifloksacinom naročito kod manje teških infekcija treba uskladiti s informacijama navedenim u delu o upozorenjima i merama opreza.
Produženje QTc intervala i moguća klinička stanja povezana s produženjem QTc intervala
Pokazalo se da moksifloksacin kod nekih pacijenata produžava QTc interval na elektrokardiogramu. Veličina produženja QT intervala se može povećati sa povećanjem koncentracije moksifloksacina u plazmi usled brze intravenske infuzije. Zbog toga trajanje infuzije ne bi smelo biti kraće od preporučenih 60 minuta i intravenska doza od 400 mg jednom na dan ne bi se smela prekoračiti. Za više detalja pogledajte u nastavku i vidite odeljke 4.3. i 4.5.
Ukoliko se tokom lečenja pojave znaci ili simptomi koji mogu biti povezani sa srčanom aritmijom sa ili bez nalaza u EKG-u, primenu moksifloksacina treba prekinuti.
Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa bilo kojim stanjem koje može predisponirati srčane aritmije (npr. akutna srčana ishemija), jer oni mogu imati povećan rizik od razvoja ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja. Videti odeljke 4.3 i 4.5.
Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu smanjiti nivo kalijuma. Videti odeljke 4.3 i 4.5.
Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove povezane sa klinički značajnom bradikardijom. Videti odeljak 4.3.
Pacijentkinje i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na efekte lekova koji produžavaju QTc interval kao što je moksifloksacin i stoga je kod njih potreban poseban oprez.
Produžene, onesposobljavajuće ili potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjen reakcije
Veoma retki slučajevi produženih (koje se nastavljaju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih ili potencijalno ireverzibilnih ozbiljnij neželjenih reakcija na lek koje pogađaju različite sisteme (muišićno- koštani, nervni, psihijatrijske reakcije i poremećaj čula), nekada i više njih, prijavljeni su kod pacijenata koji su primali hinolone ili fluorohinolone, nezavisno od njihovih godina ili postojećih faktora rizika. Primenu moksifloksacina treba prekinuti čim se jave prvi znaci ili simptomi ozbiljnih neželjenih reakcija i posavetovati pacijenta da se javi lekaru koji je lek propisao.
Preosetljivost / alergijske reakcije
Zabeležene su reakcije preosetljivosti i alergijske reakcije, nakon prve primene fluorohinolona, uključujući moksifloksacin. Čak i nakon prve primene leka, anafilaktičke reakcije mogu uznapredovati do šoka opasnog po život. U slučajevima kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti treba prekinuti primenu moksifloksacina i započeti adekvatno lečenje (npr. anti-šok terapija).
Teška oštećenja jetre
Zabeleženi su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji potencijalno može dovesti do po život opasne insuficijencije jetre (uključujući smrtni ishod) prilikom primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka lečenja, ako se razviju znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre kao što su brzi razvoj astenije povezane sa žuticom, tamni urin, sklonosti krvarenju ili hepatička encefalopatija.
U slučajevima u kojima se pojave indikacije oštećene funkcije jetre, treba obaviti testove/pretrage funkcije jetre.
Ozbiljne kožne neželjene reakcije
Prijavljene su ozbiljne kožne neželjene reakcije (Engl. Severe cutaneous adverse reactions (SCARs)), uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: poznatu i kao Lyel-ov sindrom), Stevens Johnsonov-ov sindrom (SJS) i akutnu generalizovanu egzantematsku pustulozu (AGEP), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, pri primeni moksifloksacina (videti odeljak 4.8). U trenutku propisivanja leka, pacijente treba posavetovati o znacima i simptomima ozbiljnih kožnih reakcija i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se pojave znaci ili simptomi koji ukazuju na ove reakcije, odmah treba prekinuti primenu moksifloksacina i treba razmotriti alternativnu terapiju. Ukoliko je pacijent pri primeni moksifloksacina razvio ozbiljnu rekaciju kao što su SJS, TEN ili AGEP, ni u kom trenutku se terapija moksifloksacinom ne sme ponovo započinjati.
Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije
Poznato je da hinoloni mogu podstaći konvulzije. Potreban je oprez prilikom primene kod pacijenata sa poremećajima CNS-a ili kod postojanja drugih faktora rizika koji mogu predisponirati ili sniziti prag za konvulzije. U slučaju konvulzija, primenu moksifloksacina treba prekinuti, te poduzeti odgovarajuće mere.
Periferna neuropatija
Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja dovodi do parestezija, hipoestezija, disestezija ili slabosti, kod pacijenata koji primaju hinolone uključujući moksifloksacin. Pacijente koji se leče moksifloksacinom treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka lečenja ukoliko se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, pečenje, trnci, ukočenost ili se razvije slabost kako bi se sprečio razvoj ireverzibilnih stanja (videti odeljak 4.8).
Psihijatrijske reakcije
Psihijatrijske reakcije se mogu javiti čak i nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije uznapredovale su do suicidalnih misli i samoozleđujućeg ponašanja kao što je pokušaj samoubistva (videti odeljak 4.8). U slučaju da pacijent razvije ovakve reakcije, primenu moksifloksacina treba prekinuti i preduzeti odgovarajuće mere. Preporučuje se oprez ako se moksifloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim bolestima u anamnezi.
Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis
Kod primene antibiotika širokog spektra, uključujući moksifloksacin, zabeleženi su slučajevi dijareje povezane sa primenom antibiotika (engl. Antibiotic Associated Diarrhoea, AAD) i kolitisa povezanog s primenom antibiotika (engl. Antibiotic Associated Colitis, AAC) uključujući pseudomembranozni kolitis i dijareju povezanu sa Clostridium difficile koji mogu varirati u težini od blage dijareje do po život opasnog kolitisa. Stoga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata koji razviju ozbiljnu dijareju tokom ili nakon upotrebe moksifloksacina. Ako se posumnja ili potvrdi AAD ili AAC, lečenje antibakterijskim lekovima koje je u toku, uključujući i lečenje moksifloksacinom, treba prekinuti i odmah poduzeti odgovarajuće terapijske mere. Pored toga, treba poduzeti odgovarajuće mere za kontrolu infekcije kako bi se smanjio rizik od prenosa. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata koji razviju ozbiljnu dijareju.
Pacijenti sa mijastenijom gravis
Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa mijastenijom gravis jer može doći do pogoršanja simptoma.
Zapaljenje tetive, ruptura tetive
Zapaljenje tetive i ruptura tetive (naročito Ahilove tetive), ponekad bilateralno, mogu se javiti pri primeni hinolona i flurohinolona, unutar 48 sati od početka lečenja i zabeleženi su i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od zapaljenja tetive i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim organima i pacijenata istovremeno lečenih kortikosteroidima. Prema tome, treba izbegavati istovremenu primenu sa kortikosteroidima.
Pri prvim znacima zapaljenja tetive (npr. bolno oticanje, zapaljenje) treba prekinuti primenu moksifloksacina i razmotriti drugu terapijsku mogućnost. Oboleli(e) ekstremitet(e) treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi
Pacijenti s oslabljenom funkcijom bubrega
Stariji pacijenti sa poremećajem u radu bubrega, koji nisu u mogućnosti održavati odgovarajući unos tečnosti, treba da uzimaju moksifloksacin s oprezom, jer dehidracija može povećati rizik od insuficijencije bubrega.
Poremećaji vida
Ukoliko dođe do slabljenja vida ili se primete bilo kakvi efekti na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).
Poremećaji glikemije
Kao i sa drugim hinolonima, poremećaj vrednosti glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju, su zabeleženi (videti odeljak 4.8) kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno bili na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. glibenlamid) ili na insulinu. Zabeleženi su slučajevi hipoglikemijske kome. Preporučuje se pažljivo praćenje nivoa glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom.
Prevencija fotosenzitivnih reakcija
Pokazalo se da hinoloni kod pacijenata uzrokuju fotosenzitivne reakcije. Međutim, studije su pokazale da je rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji kod moksifloksacina. Ipak pacijente treba savetovati da izbegavaju izlaganje UV zračenju i izraženoj i/ili jakoj sunčevoj svetlosti tokom primene moksifloksacina.
Pacijenti sa deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze
Pacijenti sa porodičnom anamnezom deficijencije glukoza-6-fosfat dehidrogenaze ili pacijenti koji sami imaju deficijenciju glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, skloni su hemolitičkim reakcijama kada se leče hinolonima. Stoga, moksifloksacin kod ovih pacijenata treba primenjivati s oprezom.
Zapaljenje periarterijskog tkiva
Lek Moxifloxacin Kabi, rastvor za infuziju primenjuje se isključivo intravenskim putem. Intraarterijsku primenu treba izbegavati, jer su prekliničke studije pokazale pojavljivanje zapaljenja periarterijskog tkiva nakon primene infuzije ovim putem.
Pacijenti sa posebno komplikovanim infekcijama kože i struktura kože (cSSSI)
Klinička efikasnost moksifloksacina u lečenju teških infekcija opekotina, fascitisa i infekcija dijabetičkog stopala s osteomijelitisom nije utvrđena.
Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma
Ovaj lek sadrži 54,4 mmol-a (1206 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata, koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Interferencija sa biološkim testovima
Lečenje moksifloksacinom može interferirati sa testovima na kulturi Mycobacterium spp. i to supresijom rasta mikobakterija što uzrokuje lažno negativne rezultate na uzorcima uzetim od pacijenata koji primaju moksifloksacin.
Pacijenti sa MRSA infekcijom
Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje MRSA infekcija. U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije, treba započeti lečenje odgovarajućim antibakterijskim lekom (videti odeljak 5.1).
Pedijatrijska populacija
Upotreba moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3), zbog neželjenih efekata na hrskavicu kod mladunaca životinja (videti odeljak 5.3).
Interakcije sa lekovima
Aditivni efekat na produženje QT intervala pri primeni moksifloksacina i drugih lekova koji mogu produžiti QTc interval se ne može isključiti. To može dovesti do povećanog rizika od ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Stoga je istovremena primena moksifloksacina sa nekim od sledećih lekova kontraindikovana (videti odeljak 4.3):
-
antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid)
-
antiaritmici klase III (npr. amiodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid)
-
antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid)
-
triciklični antidepresivi
-
neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, eritromicin IV, pentamidin, antimalarici naročito halofantrin)
-
neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin)
-
drugi lekovi (cisaprid, vinkamin IV, bepridil, difemanil).
Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu smanjiti nivo kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klistiri (visoke doze), kortikosteroidi, amfotericin B) ili lekove koji su povezani s klinički značajnom bradikardijom.
Nakon ponovljenog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao Cmax digoksina za približno 30% bez uticaja na AUC ili na najnižu koncentraciju leka. Kod primene sa digoksinom nije potreban oprez.
U ispitivanjima sprovedenim na dobrovoljcima dijabetičarima, istovremena primena moksifloksacina peroralnim putem sa glibenklamidom dovela je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u plazmi za približno 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina teorijski može dovesti do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, uočene promene u farmakokinetici glibenklamida nisu izazvale promene farmakodinamičkih parametara (nivo glukoze u krvi, insulin). Stoga, nisu utvrđene klinički značajne interakcije između moksifloksacina i glibenklamida.
Promene vrednosti INR
Zabeležen je veliki broj slučajeva koji pokazuju porast oralne antikoagulantne aktivnosti kod pacijenata koji su primali antibakterijske lekove, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazole i neke cefalosporine. Čini se da su infektivna i inflamatorna stanja, starost i opšte stanje pacijenta, faktori rizika. Pod tim okolnostima, teško je proceniti da li je infekcija ili lečenje uzrokovalo poremećaj INR-a (engl. international normalised ratio). Mera predostrožnosti bila bi češće praćenje INR-a. Ukoliko je potrebno, dozu oralnih antikoagulansa treba prilagoditi na odgovarajući način.
Klinička ispitivanja pokazuju da nema interakcija nakon istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom ili itrakonazolom.
In vitro ispitivanja sa humanim enzimima citohrom P-450 potvrđuju ove rezultate. Uzevši u obzir ovakve rezultate, metaboličke interakcije putem enzima citohrom P-450 malo su verovatne.
Interakcije s hranom
Nema klinički značajnih interakcija moksifloksacina sa hranom, uključujući mlečne proizvode.
Trudnoća
Sigurnost primene moksifloksacina kod žena tokom trudnoće nije ispitana. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat. Zbog eksperimentalnog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja usled primene fluorohinolona i reverzibilnog oštećenja zglobova opisanog kod dece koja su primala neke fluorohinolone, moksifloksacin se ne sme koristiti kod trudnica (videti odeljak 4.3).
Dojenje
Nema dostupnih podataka o primeni moksifloksacina za vreme dojenja. Pretklinički podaci pokazuju da se male količine moksifloksacina izlučuju u mleko. U nedostatku podataka kod ljudi i s obzirom na to da
postoji eksperimentalni rizik od oštećenja hrskavice mladunaca životinja usled primene fluorohinolona, dojenje je kontraindikovano tokom lečenja moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).
Plodnost
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na oštećenje plodnosti (videti odeljak 5.3).
Nisu sprovedena ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, usled reakcija CNS-a (npr. vrtoglavica; akutni, prolazni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutnog i kratkotrajnog gubitka svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8) fluorohinoloni uključujući moksifloksacin mogu dovesti do slabljenja sposobnosti pacijenta da vozi i rukuje mašinama. Pacijente treba savetovati da pre vožnje ili rukovanja mašinama provere kako reaguju na moksifloksacin.
Neželjena dejstva uočena u kliničkim ispitivanjima i tokom postmarketinškog praćenja pri primeni moksifloksacina 400 mg dnevno intravenskim ili oralnim putem (samo intravenski, uzastopno [IV/oralno] i samo oralno) razvrstana po učestalosti su navedena u nastavku.
Osim mučnine i dijareje sva neželjena dejstva su zabeležena s učestalosti manjom od 3%.
U okviru svake grupe, neželjena dejstva su predstavljena po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Učestalost je definisana kako:
Česta ≥1/100 do <1/10
Povremena ≥1/1,000 do <1/100
Retka ≥1/10000 do <1/1000
Veoma retka <1/10000
Nepoznata Ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka
| Klasa sistema | Često | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nepoznato |
| organa | ≥ 1/100 do < | ≥ 1/1000 do < | ≥ 1/10000 do < | < 1/10000 | Ne može se |
| 1/10 | 1/100 | 1/1000 | proceniti na | ||
| osnovu | |||||
| dostupnih | |||||
| podataka | |||||
| Infekcije i | Superinfekcije | ||||
| infestacije | uzrokovane | ||||
| rezistentnim | |||||
| bakterijama ili | |||||
| gljivicama npr. | |||||
| oralna i | |||||
| vaginalna | |||||
| kandidijaza | |||||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Anemija Leukopenija(e) NeutropenijaTrombocitopenija | Povećane vrednosti protrombina / snižene vrednosti INR | |||
| TrombocitemijaEozinofilija u krvi | Agranulocitoza Pancitopenija | ||||
| Produženo |
| protrombinsko vreme / povećanje vrednosti INR | |||||
| Poremećaji imunskog sistema | Alergijska reakcija (videti odeljak 4.4) | Anafilaksija, uključujući veoma redak po život opasan šok(videti odeljak 4.4) | |||
| Alergijski edem / angioedem (uključujući edem larinksa, potencijalno opasan po život, videti odeljak 4.4) | |||||
| Endokrinološki | Sindrom | ||||
| poremećaji | neodgovarajućeg | ||||
| lučenja | |||||
| antidiuretskog | |||||
| hormona | |||||
| (SIADH) | |||||
| Poremećaji metabolizma iishrane | Hiperlipidemija | Hiperglikemija Hiperurikemija | Hipoglikemija Hipoglikemijskakoma | ||
| Psihijatrijski poremećaji* | Anksiozne reakcijePsihomotorna hiperaktivnost / agitiranost | Emocionalna labilnostDepresija (koja u veoma retkim slučajevima potencijalno može kulminirati samoozleđujućim ponašanjem, kao što su suicidalne ideje/misli ili pokušaji samoubistva, videti odeljak 4.4)Halucinacije | DepersonalizacijaPsihotične reakcije (koje potencijalno mogu kulminiratisamoozleđujućim ponašanjem,kao što su suicidalne ideje/misli ili pokušaji samoubistva, videti odeljak 4.4) | ||
| Delirijum | |||||
| Poremećaji nervnog sistema* | Glavobolja Vrtoglavica | Parestezija i disestezijaPoremećaj čula ukusa (uključujući ageuziju u veoma retkim slučajevima)Smetenost i dezorijentisanostPoremećaji spavanja | HipoestezijaPoremećaj čula mirisa (uključujući anosmiju)Patološki snoviPoremećaj koordinacije (uključujući poremećj kretanja, posebno zbog vrtoglaviceili vertiga) | Hiperestezija |
| (pretežno nesanica)Tremor Vertigo Somnolencija | Konvulzije uključujući grand malkonvulzije (videti odeljak 4.4.)Poremećaj pažnje | ||||
| Poremećaj govora | |||||
| Amnezija | |||||
| Periferna neuropatija i polineuropatija | |||||
| Poremećaji oka | Poremećaji vida uključujući diplopijui zamućenje vida (posebno tokom reakcija CNS-a, videti odeljak 4.4) | Fotofobija | Prolazni gubitak vida (posebno tokom reakcija CNS-a, videtiodeljke 4.4 i4.7)Uveitis i akutna bilateralna transiluminacija irisa (videti odeljak 4.4.) | ||
| Poremećaji uha i labirinta* | TinitusOštećenje sluha uključujući gluvoću (uglavnom reverzibilnu) | ||||
| Kardiološki poremećaji** | Produženje QT intervala kod pacijenata sa hipokalemijom (videti odeljke 4.3 i 4.4) | Produženje QT intervala (videti odeljak4.4)Palpitacije Tahikardija | Ventrikularne tahiaritmijeSinkopa (npr. akutni i kratkotrajni gubitak svesti) | Nespecifične aritmijeTorsade de pointes(videti odeljak 4.4) | |
| Fibrilacija pretkomoraAngina pektoris | Srčani zastoj (videti odeljak 4.4.) | ||||
| Vaskularni poremećaji** | Vazodilatacija | HipertenzijaHipotenzija | Vaskulitis | ||
| Respiratorni, | Dispneja | ||||
| torakalni i | (uključujući | ||||
| medijastinalni | astmatična stanja) | ||||
| poremećaji | |||||
| Gastrointestinalni poremećaji | MučninaPovraćanjeGastrointestinal ni i abdominalni bolovi | Smanjen apetit i unoshrane Konstipacija Dispepsija | Disfagija StomatitisKolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući |
| Dijareja | Flatulencija GastritisPovećane vrednosti amilaze | pseudomembranozni kolitis, u veoma retkimslučajevima povezan sa po život opasnim komplikacijama, videti odeljak 4.4) | |||
| Hepatobilijarni poremećaji | Povećane vrednosti transaminaza | Oštećenje funkcije jetre (uključujući povećane vrednosti LDH)Povećane vrednosti bilirubinaPovećane vrednostigama-glutamil- transferaze | ŽuticaHepatitis (pretežno holestatski) | Fulminantni hepatitis koji može napredovati do po život opasne insuficijencije jetre(uključujući smrtne ishode,videti odeljak 4.4) | |
| Povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi | |||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Svrab Osip Urtikarija Suha koža | Bulozne kožne reakcije kao što su Stevens- Johnsonov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza (potencijalno opasna po život, videti odeljak 4.4) | Akutna generalizovana egzamentozna pustuloza (AGEP) | ||
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Artralgija Mijalgija | Tendinitis (videti odeljak 4.4)Mišićni grčevi Trzanje mišića | Ruptura tetive (videti odeljak 4.4)Artritis | Rabdomioliza | |
| Mišićna slabost | Rigidnostmišića | ||||
| Pogoršanje simptoma mijastenije gravis (videti odeljak 4.4) | |||||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Dehidracija | Poremećaj funkcije bubrega (uključujući porast vrednosti uree i kreatinina) | |||
| Bubrežna |
| insuficijencija (videti odeljak 4.4) | |||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Reakcije na mestu injektiranja i infundiranja | Opšta slabost (pretežno astenija iliumor) | Edem | ||
| Bolna stanja (uključujući bol u leđima, prsima, karlici i ekstremitetima | |||||
| Znojenje | |||||
| (Trombo-) flebitis na mestu infundiranja |
* Veoma retki slučajevi produženih (koje se nastavljaju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih ili potencijalno ireverzibilnih ozbiljnij neželjenih reakcija na lek koje pogađaju različite klase organa i čula, nekada i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj koordinacije, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, pospanost, poremećaji pamćenja, spavanja i čula sluha, vida, ukusa i mirisa) priajvljene su u vezi sa upotrebom hinolona i fluorohinolona u nekim slučajevima, nezavisno od postojećih faktora rizika (videti odeljak 4.4).
**Slučajevi aneurizme i disekcije aorte ponekad komplikovani rupturom (uključujući smrtni ishod) kao i regurgitacija/nesposobnost bilo kog od srčanih zalistaka su prijavljeni kod pacijenata koji primaju fluorohinolone (videti odeljak 4.4.)
Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost u podgrupi intravenski lečenih pacijenata sa ili bez naknadne oralne terapije:
Često: povećana vrednost gama-glutamil-transferaze
Povremeno: ventrikularne tahiaritmije, hipotenzija, edem, kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis, u veoma retkim slučajevima povezan sa po život opasnim komplikacijama, videti odeljak 4.4), konvulzije uključujući grand mal konvulzije (videti odeljak 4.4), halucinacije, oslabljena funkcija bubrega (uključujući porast vrednosti uree i kreatinina), bubrežna insuficijencija (videti odeljak 4.4).
Veoma retki slučajevi sledećih neželjenih efekata su prijavljeni nakon lečenja sa drugim fluorohinolonima, koja bi se takođe mogla pojaviti tokom lečenja moksifloksacinom: povećani intrakranijalni pritisak (uključujući pseudotumor cerebri), hipernatremija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, fotosenzitivne reakcije, (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Nakon slučajnog predoziranja ne preporučuju se posebne mere. U slučaju predoziranja treba započeti simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba napraviti EKG. Istovremena primena medicinskog uglja sa dozom od 400 mg moksifloksacina primenjenog oralnim ili intravenskim putem će smanjiti sistemsku raspoloživost leka za više od 80%, odnosno 20%. Upotreba medicinskog uglja u ranoj fazi apsorpcije može biti korisna kako bi se sprečio prekomerni porast sistemske izloženosti moksifloksacinu u slučaju predoziranja oralnim putem.
Farmakološki podaci - MOXIFLOKSACIN 400mg/250mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; fluorohinoloni
ATC šifra: J01MA14 Mehanizam dejstva
Moksifloksacin inhibira bakterijske topoizomeraze tipa II (DNK girazu i topoizomerazu IV) koje su neophodne za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK.
Odnos farmakokinetika/farmakodinamika
Fluorohinoloni ispoljavaju ubijanje bakterija zavisno od koncentracije. Farmakodinamska ispitivanja fluorohinolona na modelima infekcija kod životinja i ispitivanja na ljudima ukazuju na to da je primarna determinanta efikasnosti odnos AUC24/MIK.
Mehanizam rezistencije
Rezistancija na fluorohinolone se može razviti putem mutacija DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi mogu uključiti prekomernu ekspresiju efluks pumpi, nepropusnost i zaštitu DNK giraze posredstvom proteina. Ukrštenu rezistenciju treba očekivati između moksikloksacina i drugih fluorohiniolona.
Mehanizmi rezistencije koji su specifični za antibakterijske lekove drugih klasa ne utiču na aktivnost moksifloksacina.
Granične vrednosti
Granične vrednosti kliničkih MIK-ova i difuzije diska za moksifloksacin prema EUCAST-u (01.01.2012):
| Organizam | Osetljiv | Otporan |
| Staphylococcus spp. | ≤ 0,5 mg/L> 24 mm | > 1 mg/L< 21 mm |
| S. pneumoniae | ≤ 0,5 mg/L> 22 mm | > 0,5 mg/L< 22 mm |
| Streptococcus grupe A, B, C, G | ≤ 0,5 mg/L> 18 mm | > 1 mg/L< 15 mm |
| H. influenzae | ≤ 0,5 mg/L> 25 mm | > 0,5 mg/L< 25 mm |
| M. catarrhalis | ≤ 0,5 mg/L> 23 mm | > 0,5 mg/L< 23 mm |
| Enterobacteriaceae | ≤ 0,5 mg/L> 20 mm | > 1 mg/L< 17 mm |
| Granične vrednosti koje nisu povezane sa vrstom* | ≤ 0,5 mg/L | > 1 mg/L |
| * Granične vrednosti koje nisu povezane sa vrstom utvrđene su uglavnom na osnovu farmakinetika/farmakodinamika podataka i nezavisne su od raspodele MIK-a za pojedinu vrstu. One su za upotrebu samo kod vrste kod kojih nisu određene granične vrednosti i nisu za upotrebu kod vrsta kod kojih tek treba odrediti kriterijume interpretacije rezultata. | ||
Mikrobiološka osetljivost
Prevalenca stečene rezistencije može varirati u zavisnosti od geografske regije i sa vremenom za odabrane vrste i poželjni su lokalni podaci o rezistenciji, naročito pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, treba tražiti stručni savet kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist leka, barem kod nekih vrsta infekcija, upitna.
| Često osetljive vrste |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiStaphylococcus aureus*+ Streptococcus agalactiae (grupa B)Streptococcus milleri grupa* (S. anginosus, S. constellatus, S. intermedius) Streptococcus pneumoniae*Streptococcus pyogenes* (grupa A)Streptococcus viridans grupa (S. viridans, S. mutans, S. mitis, S. sanguinis, S. salivarius, S. thermophilus) |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiAcinetobacter baumanii Haemophilus influenzae* Legionella pneumophilaMoraxella (Branhamella) catarrhalis* |
| Anaerobni mikroorganizmi |
| Prevotella spp. |
| “Drugi” mikroorganizmiChlamydophila (Chlamydia) pneumoniae* Coxiella burnetiiMycoplasma pneumoniae* |
| Vrste za koje stečena rezistencija može biti problem |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecalis* Enterococcus faecium* |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiEnterobacter cloacae* Escherichia coli*# Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae*# Proteus mirabilis* |
| Anaerobni mikroorganizmiBacteroides fragilis* |
| Inherentno rezistentni mikroorganizmi |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiPseudomonas aeruginosa |
| *Aktivnost je uspešno dokazana u kliničkim ispitivanjima.+Meticilin rezistentni S. aureus ima visoku verovatnost rezistencije na fluorohinolone. Stepen rezistencije na moksifloksacin > 50% prijavljen je kod meticilin rezistentnog S. aureus.#Vrste koje proizvode ESBL su obično takođe rezistentne na fluorohinolone. |
Apsorpcija i bioraspoloživost
Nakon jednokratne jednosatne intravenske infuzije 400 mg leka, zabeležena je maksimalna koncentracija u plazmi od približno 4,1 mg/L na kraju infuzije, što odgovara povećanju od približno 26% u odnosu na koncentraciju uočenu nakon peroralne primene (3,1 mg/L). AUC vrednost od približno 39 mgh/L nakon i.v. primene je neznatno veća od one uočene nakon peroralne primene (35 mgh/L), što je u skladu s apsolutnom bioraspoloživošću od približno 91%.
Kod intravenske primene moksifloksacina, nije potrebno prilagođavati dozu s obzirom na dob i pol pacijenta.
Farmakokinetika je linearna u rasponu od 50 do 1200 mg nakon jednokratne peroralne doze, do 600 mg nakon jednokratne intravenske doze i do 600 mg nakon doziranja jednom dnevno više od 10 dana.
Distribucija
Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularni prostor. Volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss) je približno 2 L/kg. Ispitivanja in vivo i ex vivo pokazala su vezivanje za proteine plazme od približno 40 – 42%, nezavisno od koncentracije leka. Moksifloksacin se uglavnom vezuje za serumske albumine.
Maksimalne koncentracije od 5,4 mg/kg i 20,7 mg/L (geometrijska sredina) postignute su u bronhijalnoj sluznici, odnosno u epitelnoj površinskoj tečnosti, 2,2 h nakon peroralne doze. Odgovarajuća maksimalna koncentracija u alveolarnim makrofagama iznosi 56,7 mg/kg. U tečnosti plikova na koži zabeležene su koncentracije od 1,75 mg/L 10 sati nakon intravenske primene. Vremenski profil koncentracije nevezanog leka bio je sličan u intersticijskoj tečnosti i plazmi, sa maksimalnom koncentracijom nevezanog leka od 1,0 mg/L (geometrijska sredina), koja je postignuta otprilike 1,8 h nakon intravenske doze.
Biotransformacija
Moksifloksacin prolazi fazu II biotransformacije i izlučuje se putem bubrega (približno 40%) i putem žuči/fecesa (približno 60 %) kao nepromenjeni lek i u obliku jedinjenja sa sumporom (M1) i glukuronida (M2). M1 i M2, oba metabolički neaktivna, su jedini važni metaboliti kod ljudi.
U kliničkim ispitivanjima faze I ispitivanjima in vitro, nisu uočene metaboličke farmakokinetičke interakcije sa drugim lekovima koji prolaze fazu I biotransformacije koja uključuje enzime citohroma P450. Rezultati ne ukazuju na oksidativni metabolizam.
Eliminacija
Prosečno terminalno poluvreme eliminacije moksifloksacina iz plazme iznosi približno 12 sati. Nakon primene doze od 400 mg, prosečni prividni ukupni klirens iznosi 179 – 246 mL/min. Nakon intravenske infuzije 400 mg leka, približno 22% izlučuje se nepromenjeno putem urina i približno 26% nepromenjeno putem fecesa. Nakon intravenske primene leka izlučivanje nepromenjenog leka i metabolita iznosi otprilike 98% ukupne doze. Bubrežni klirens približno je 24 – 53 mL/min, što ukazuje na delomičnu tubularnu reapsorpciju leka u bubrezima. Istovremena primena moksifloksacina s ranitidinom ili probenecidom nije promenila bubrežni klirens matičnog leka.
Oštećenje funkcije bubrega
Farmakokinetička svojstva moksifloksacina ne razlikuju se značajno kod pacijenata sa klirensom kreatinina
> 20 mL/min/1,73 m2. Kako bubrežna funkcija slabi, koncentracije M2 metabolita (glukuronida) povećavaju se za faktor 2,5 (sa klirensom kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2).
Oštećenje funkcije jetre
Na osnovu do sada sprovedenih farmakokinetičkih ispitivanja kod pacijenata s insuficijencijom jetre (Child Pugh A, B), nije moguće odrediti postoje li razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Oštećena funkcija jetre bila je povezana sa većom izloženošću M1 u plazmi, dok je izloženost matičnom leku bila uporediva s izloženošću kod zdravih dobrovoljaca. Nema dovoljno iskustva u kliničkoj primeni moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.
Farmaceutski podaci - MOXIFLOKSACIN 400mg/250mL
Natrijum acetat trihidrat Natrijum sulfat, bezvodni
Sumporna kiselina (za podešavanja pH) Voda za injekcije
Sledeći rastvori su inkompatibilni sa rastvorom moksifloksacina za infuziju: rastvor natrijum hlorida 10% i 20%
rastvor natrijum hidrogenkarbonata 4,2% i 8,4%
Ovaj lek se ne sme mešati s drugim lekovima osim onih koji su navedeni u odeljku 6.6.
Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja:
Hemijska i fizička in-use stabilnost leka dokazana je tokom perioda od 24 sata, na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološkog stanovišta, osim ako postupak otvaranja/rekonstitucije/razblaženja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek se mora odmah upotrebiti.
Ukoliko se ne iskoristi odmah, rok upotrebe i uslovi čuvanja pre korišćenja su odgovornost korisnika.
Ne čuvati u frižideru ili ne zamrzavati.
Bocu čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je polietilenska boca niske gustine (KabiPac) sa zatvaračem, koji sadrži gumeni disk koji omogućava insertovanje igle.
Spoljašnje pakovane je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 boca i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.
Utvrđeno je da su sledeće infuzije kompatibilne sa moksifloksacin 400 mg/250 mL rastvorom za infuziju: voda za injekcije, rastvor natrijum hlorida 0,9%, rastvor glukoze 5% i 10%, Ringerov rastvor, složeni rastvor natrijum laktata (Hartmanov rastvor, rastvor Ringerovog laktata).
Moksifloksacin rastvor za infuziju se ne sme primeniti istovremeno sa drugim lekovima putem infuzije. Ne koristiti ako postoje vidljive čestice ili ako je rastvor zamućen.
Pri čuvanju na niskim temperaturama može se pojaviti talog koji će se ponovno rastvoriti na sobnoj temperaturi. Stoga se ne preporučuje čuvati rastvor za infuziju na temperaturi ispod 8°C.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.