OPTODROP 20mg/mL kapi za oči, rastvor
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - OPTODROP 20mg/mL
OPTODROP je indikovan:
-
kao dodatna terapija uz beta blokatore,
-
kao monoterapija za pacijente koji ne reaguju na beta blokatore ili kod kojih je primena beta blokatora kontraindikovana,
u terapiji povišenog intraokularnog pritiska kod pacijenata sa:
-
okularnom hipertenzijom,
-
glaukomom otvorenog ugla i
-
pseudoeksfolijativnim glaukomom.
Doziranje
Ukoliko se koristi kao monoterapija, doza je jedna kap rastvora dorzolamida u konjunktivalnu kesicu obolelog oka (očiju) tri puta dnevno.
Ukoliko se koristi kao dodatna terapija na jedan od beta blokatora za oftalmološku primenu, doza je jedna kap rastvora dorzolamida u konjunktivalnu kesicu obolelog oka (očiju) dva puta dnevno.
Ukoliko dorzolamid treba primeniti umesto nekog drugog leka za terapiju glaukoma, terapiju tim lekom treba prekinuti pošto je data preporučena dnevna doza tog leka, a sledećeg dana započeti terapiju dorzolamidom.
Ako pacijent primenjuje više od jednog leka u oko, ove lekove treba primenjivati odvojeno sa razmakom od najmanje deset minuta.
Pacijente treba savetovati da operu ruke pre upotrebe kapi i da vode računa da vrh kapaljke ne dodirne oko ili okolne strukture.
Pacijente takođe treba upozoriti da rastvori za oči, ukoliko se njima nepropisno rukuje, mogu biti kontaminirani bakterijama koje mogu izazvati infekcije očiju. Upotreba kontaminiranih rastvora može dovesti do ozbiljnih oštećenja oka i posledično do gubitka vida.
Pacijente treba uputiti kako da pravilno rukuju OPTODROP kapima za oči.
Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata
Dostupni su ograničeni podaci iz kliničkih studija o primeni dorzolamida, tri puta dnevno kod dece (podatke o doziranju kod dece videti u odeljku 5.1).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.
Dorzolamid nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl<30 mL/min) ili sa hiperhloremičkom acidozom. Pošto se dorzolamid i njegovi metaboliti uglavnom izlučuju preko bubrega, dorzolamid je kontraindikovan kod ovih pacijenata.
Dorzolamid nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, tako da ga treba koristiti uz oprez kod ovih pacijenata.
Lečenje pacijenata sa akutnim glaukomom zatvorenog ugla zahteva druge terapijske intervencije pored primene oftalmoloških hipotenzivnih lekova. Dorzolamid nije ispitivan kod pacijenata sa akutnim glaukomom zatvorenog ugla.
Dorzolamid sadrži sulfonamidsku grupu, koja postoji i kod sulfonamida. I pored toga što se dorzolamid primenjuje lokalno, u izvesnom stepenu dolazi i do sistemske resorpcije. Zbog toga ista neželjena dejstva koja se mogu javiti pri sistemskoj primeni sulfonamida mogu se javiti i pri lokalnoj primeni dorzolamida, uključujući teške neželjene reakcije kao što su Stivens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza. Ukoliko se jave teške neželjene reakcije ili reakcije preosetljivosti treba prekinuti upotrebu leka.
Primena oralnih inhibitora karboanhidraze imala je za posledicu pojavu urolizijaze usled poremećaja acido- bazne ravnoteže, naročito kod pacijenata sa renalnom kalkulozom u anamnezi. Iako pri primeni dorzolamida nisu uočeni poremećaji acido-bazne ravnoteže, retko su prijavljeni slučajevi urolitijaze. S obzirom da je dorzolamid lokalni inhibitor karboanhidraze koji se sistemski resorbuje, pacijenti sa renalnom kalkulozom u anamnezi mogu biti pod povećanim rizikom od razvoja urolitijaze dok koriste dorzolamid.
Ukoliko se pojave znaci/simptomi alergijskih reakcija (npr. konjunktivitis i reakcije na kapcima), treba razmotriti prekid terapije dorzolamidom.
Kod pacijenata koji uzimaju oralne inhibitore karboanhidraze i primenjuju dorzolamid postoji mogućnost aditivnog dejstva poznatih sistemskih efekata inhibicije karboanhidraze. Ne preporučuje se istovremena primena dorzolamida i oralnih inhibitora karboanhidraze.
Prilikom upotrebe dorzolamida kod pacijenata sa već postojećim defektom rožnjače i/ili koji su imali hirurški zahvat na oku, prijavljeni su slučajevi edema rožnjače i ireverzibilne dekompenzacije rožnjače. Iz tog razloga kod ovih pacijenata dorzolamid treba primenjivati sa oprezom.
Slučajevi ablacije sudovnjače zajedno sa okularnom hipotonijom prijavljeni su posle filtracionih procedura tokom primene terapije za supresiju stvaranja očne vodice.
Benzalkonijum-hlorid
Benzalkonijum-hlorid može izazvati iritaciju oka, simptome suvih očiju i može uticati na suzni film i površinu rožnjače. Treba ga koristiti uz oprez kod pacijenata sa sindromom suvih očiju i kod pacijenata sa oštećenom rožnjačom. Pacijente treba pratiti u slučaju produžene upotrebe.
Upotreba kontaktnih sočiva
Lek OPTODROP sadrži konzervans benzalkonijum-hlorid. Kontaktna sočiva treba skinuti pre primene leka, a mogu se staviti najmanje 15 minuta posle ukapavanja kapi. Poznato je da benzalkonijum-hlorid menja boju mekih kontaktnih sočiva.
Pedijatrijski pacijenti:
Dorzolamid nije ispitivan kod dece gestacijske starosti manje od 36 nedelja i mlađih od 1 nedelje. Zbog moguće pojave metaboličke acidoze pacijenti sa značajnom nezrelošću bubrežnih tubula bi trebalo da dobiju dorzolamid samo nakon pažljive procene rizika i koristi od primene leka.
Nisu ispitivane specifične interakcije drugih lekova sa dorzolamidom.
U kliničkim studijama nije bilo neželjenih reakcija prilikom istovremene primene dorzolamida i sledećih lekova: oftalmoloških rastvora timolola i betaksolola, a od sistemskih lekova ACE inhibitora, blokatora kalcijumskih kanala, diuretika, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (uključujući i acetilsalicilnu kiselinu) i hormona (npr. estrogena, insulina, tiroksina).
Povezanost između dorzolamida i miotika i adrenergičkih agonista nije u potpunosti proučena u terapiji glaukoma.
Trudnoća
Dorzolamid ne treba da se primenjuje tokom trudnoće. Na raspolaganju nema odgovarajućih kliničkih podataka iz ispitivanja na trudnicama. Kod kunića koji su dobili doze dorzolamida koje su bile toksične za skotnu ženku došlo je do pojave teratogenih efekata (videti deo 5.3)
Dojenje
Nije poznato da li se dorzolamid/njegovi metaboliti izlučuju u humano mleko. Raspoloživi farmakodinamski/toksikološki podaci na životinjama su pokazali da se dorzolamid/njegovi metaboliti izlučuju u mleko. Potrebno je doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine upotreba leka OPTODROP uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i korist terapije dorzolamidom za dojilju. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče.
Plodnost
Podaci na životinjama ne ukazuju da postoji uticaj lečenja dorzolamidom na plodnost mužjaka i ženki. Nema podataka o uticaju na ljude.
Nisu sprovedene studije o uticaju dorzolamida na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilom ili rukavanja mašinama. Moguće neželjene reakcije, kao što su vrtoglavica i poremećaji vida, mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.
Dorzolamid je ispitivan kod više od 1400 ispitanika u kontrolisanim i nekontrolisanim kliničkim studijama. U dugotrajnim studijama u kojima je 1108 pacijenata bilo lečeno dorzolamidom, kao monoterapija ili kao dodatna terapija na oftalmološki beta-blokator, najčešći razlog za prekid terapije dorzolamidom (oko 3%) bile su neželjene reakcije na oku izazvane lekom, pre svega konjunktivitis i reakcije na očnim kapcima.
Sledeće neželjene reakcije prijavljene su tokom kliničkih studija ili u periodu nakon stavljanja leka u promet, sa učestalošću:
[Veoma često: (≥1/10), Često (≥1/100 do <1/10), Povremeno (≥1/1000 do <1/100), Retko (≥1/10000 do
<1/1000), Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)]
Poremećaji nervnog sistema:
Često: glavobolja
Retko: vrtoglavica, parestezije
Poremećaji oka:
Veoma često: osećaj pečenja i probadanja u oku
Često: superficijalni tačkasti keratitis, suzenje, konjunktivitis, zapaljenje kapaka, svrab oka, iritacija kapaka, zamućen vid
Povremeno: iridociklitis
Retko: iritacija uključujući crvenilo, bol, kruste na kapcima, prolazna miopija (koja se povlači po prekidu terapije), edem kornee (rožnjače), okularna hipotonija, ablacija sudovnjače posle filtracijskog operativnog zahvata.
Nepoznato: osećaj stranog tela u oku
Kardiološki poremećaji:
Nepoznato: palpitacije, tahikardija
Vaskularni poremećaji:
Nepoznato: hipertenzija
Respiratorni, torakalni i mediastinalni poremećaji:
Retko: epitaksa
Nepoznato: dispneja
Gastrointestinalni poremećaji: Često: nauzeja, gorak ukus u ustima Retko: iritacija ždrela, suva usta
Poremećaji kože i potkožnog tkiva:
Retko: kontaktni dermatitis, Stivens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:
Retko: urolitijaza
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:
Često: astenija/zamor
Retko: preosetljivost: znaci i simptomi lokalnih (reakcije na kapcima) i sistemskih alergijskih reakcija uključujući angioedem, pruritus i urtikariju, ospu, nedostatak daha i retko bronhospazam
Ispitivanja:
Dorzolamid nije doveo do klinički zanačajnih poremećaja elektrolita.
Pedijatrijski pacijenti:
Videti odeljak 5.1.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
faks: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Na raspolaganju su samo ograničeni podaci koji se odnose na predoziranje lekom kod ljudi posle slučajne ili namerne ingestije dorzolamid-hidrohlorida.
Simptomi
Nakon oralne ingestije dorzolamida prijavljena je somnolencija, a nakon lokalne primene nauzeja, vrtoglavica, glavobolja, umor, abnormalni snovi i disfagija.
Lečenje
Lečenje treba da bude simptomatsko i suportivno. Mogu se javiti elektrolitni disbalans, razvoj acidoze i dejstvo na centralni nervni sistem. Potrebno je pratiti nivo serumskih elektrolita (naročito kalijuma) i pH vrednost krvi.
Farmakološki podaci - OPTODROP 20mg/mL
Farmakoterapijska grupa: Lekovi u terapiji glaukoma i miotici; Inhibitori karboanhidraze.
ATC šifra: S01EC03 Mehanizam dejstva
Karboanhidraza (engl. carbonic anhydrase – CA) je enzim koji se nalazi u mnogim tkivima u organizmu uključujući i oko. Kod ljudi karboanhidraza se nalazi u obliku velikog broja izoenzima, a najaktivniji od njih je karboanhidraza II (CA-II) koja se primarno nalazi u crvenim krvnim zrncima, ali i u drugim tkivima. Inhibicija karboanhidraze u cilijarnim nastavcima oka dovodi do smanjanja sekrecije očne vodice. Rezultat je sniženje intraokularnog pritiska (IOP).
Lek OPTODROP sadrži dorzolamid-hidrohlorid koji je snažan inhibitor humane karboanhidraze II. Posle lokalne primene u oko, dorzolamid snižava povišeni intraokularni pritisak bez obzira da li je praćen glaukomom ili ne. Povišeni intraokularni pritisak je glavni faktor rizika u patogenezi oštećenja očnog nerva i gubitka vidnog polja. Dorzolamid ne izaziva sužavanje zenica i smanjuje intraokularni pritisak bez neželjenih dejstava kao što su noćno slepilo ili spazam usled akomodacije. Dorzolamid ima minimalni efekat ili nema efekta na puls ili krvni pritisak.
Lokalno primenjeni beta-adrenergički blokatori u oko, takođe snižavaju povišeni intraokularni pritisak tako što smanjuju sekreciju očne vodice, ali različitim mehanizmom delovanja u odnosu na dorzolamid. Studije su pokazale da kada se dorzolamid primeni kao dopuna terapiji lokalnim beta-blokatorima, dolazi do dodatnog sniženja intraokularnog pritiska. Ovi nalazi su u saglasnosti sa odranije poznatim aditivnim efektom koji se dobija pri istovremenoj primeni beta-blokatora i oralnih inhibitora karboanhidraze.
Klinička efikasnost i bezbednost
Odrasli pacijenti
Efikasnost dorzolamida, tri puta dnevno kao monoterapija (početne vrednosti IOP bile su ≥ 23 mmHg) ili dva puta dnevno kao dopuna terapiji beta-blokatorima za oftalmološku primenu (početne vrednosti IOP bile su ≥ 22 mmHg), pokazana je u opsežnim kliničkim studijama koje su trajale do godinu dana, na pacijentima sa glaukomom ili okularnom hipertenzijom. Efekat dorzolamida (bilo kao monoterapija ili kao dopunska terapija) na IOP trajao je tokom celog dana i održavao se tokom dugotrajne primene. Efikasnost dorzolamida pri dugotrajnoj monoterapiji bila je slična kao kod betaksolola i nešto malo manja u odnosu na timolol. Kao dopuna terapiji beta-blokatorima za oftalmološku primenu, dorzolamid je doveo do dodatnog sniženja IOP, slično pilokarpinu 2% primenjenom 4 puta na dan.
Pedijatrijski pacijenti
Dvostruko-maskirana, aktivno-kontrolisana, multicentrična studija, u trajanju od tri meseca, uključila je 184 dece (od kojih je 122 primalo dorzolamid) uzrasta od 1 nedelje do 6 godina, sa glaukomom ili povišenim intraokularnim pritiskom (početne vrednosti IOP bile su ≥ 22mmHg). Cilj studije bio je da se proceni bezbednost lokalno primenjenog dorzolamida, u pedijatrijskoj populaciji, pri režimu doziranja tri puta dnevno. Približno jedna polovina pacijenata u obe ispitivane grupe imala je kongenitalni glaukom, a druge dijagnoze uključivale su Sturge-Weber-ov sindrom, disgenezu iridokornealnog mezenhima i afakiju. U niže prikazanoj tabeli je raspodela pacijenata, koji su primali monoterapiju, prema uzrastu i terapiji koju su dobijali:
| Dorzolamid 2% | Timolol | |
| Starosna grupa <2 godine | N=56Uzrast: 1 do 23 meseca | Timolol GS* 0.25% N=27 Uzrast: 0,25 do 22 meseca |
| Starosna grupa ≥2 do < 6 godina | N=66Uzrast: 2 do 6 godina | Timolol 0,50% N=35Uzrast: 2 do 6 godina |
*rastvor koji daje gel
Oko 70 pacijenata bilo je na terapiji najmanje 61 dan, a oko 50 pacijenata tokom 81 – 100 dana, u obe starosne grupe.
Ukoliko IOP nije bio adekvatno kontrolisan monoterapijom dorzolamida ili rastvorom timolola koji formira gel, u otvorenom delu studije terapija je promenjena na sledeći način: 30 pacijenata uzrasta < 2 godine prebačeno je na kombinovanu terapiju 0,25% rastvorom timolola koji formira gel, jednom dnevno i 2% dorzolamidom, tri puta dnevno; 30 pacijenata uzrasta ≥ 2 godine su prebačeni na terapiju fiksnom kombinacijom dorzolamid 2% / timolol 0,5%, dva puta dnevno.
Sve u svemu, u ovoj studiji nisu otkriveni dodatni bezbednosni rizici pri primeni dorzolamida u pedijatrijskoj populaciji. Kod približno 26% pedijatrijskih pacijenata (20% na monoterapiji dorzolamidom) uočeni su neželjeni efekti izazvani lekom, koji su većinom bili lokalnog karaktera i nisu bili ozbiljni, kao npr. peckanje, bockanje i probadanje u oku, bolovi u oku. Kod malog broja pacijenata (< 4%) uočen je edem kornee i zamućen vid. Lokalne reakcije su se javljale sa sličnom učestalošću kao i kod komparatora. Nakon stavljanja leka na tržište, zabeleženi su slučajevi metaboličke acidoze, posebno kod dece sa nedovoljno zrelom/oštećenom funkcijom bubrega.
Rezultati efikasnosti u pedijatrijskoj populaciji pokazuju da je prosečno smanjenje IOP u dorzolamid grupi bilo slično prosečnom smanjanju IOP u timolol grupi, pri čemu je je blaga numerička prednost uočena u timolol grupi.
Dugotrajnije studije efikasnosti (> 12 nedelja) nisu dostupne.
Za razliku od oralne primene inhibitora karboanhidraze, lokalna primena dorzolamid-hidrohlorida omogućava aktivnoj supstanci da deluje direktno u oku, i to u značajno manjoj dozi, a samim tim i sa manjom sistemskom izloženošću. U kliničkim studijama, na ovaj način, postignuto je sniženje IOP bez poremećaja acido-bazne ravnoteže ili promena u statusu elektrolita, što je karakteristično za oralne inhibitore karboanhidraze.
Posle lokalne primene dorzolamid dospeva u sistemsku cirkulaciju. Da bi se odredio potencijal za sistemsku inhibiciju karboanhidraze, posle lokalne primene dorzolamida, određivani su koncentracija leka i metabolita u eritrocitima i plazmi, kao i inhibicija karboanhidraze u eritrocitima. Dorzolamid se akumulira u eritrocitima pri hroničnoj primeni kao rezultat selektivnog vezivanja za karboanhidrazu II (CA-II), dok se izuzetno male koncentracije slobodnog leka održavaju u plazmi. Osnovna aktivna supstanca formira jedan N-dezetil metabolit koji slabije inhibira CA-II u odnosu na osnovnu aktivnu supstancu, ali takođe inhibira i manje aktivan izoenzim karboanhidrazu I (CA-I). Ovaj metabolit se takođe akumulira u eritrocitima gde se primarno vezuje za CA-I. Dorzolamid se umereno vezuje za proteine plazme (približno 33%). Dorzolamid se primarno izlučuje u nepromenjenom obliku urinom. Metabolit se takođe izlučuje urinom. Po prestanku primene, dorzolamid se eliminiše iz eritrocita nelinearnom farmakokinetikom, tako što prvo dolazi do brzog smanjenja koncentracije leka, a zatim sledi faza spore eliminacije sa poluvremenom eliminacije od oko 4 meseca.
Kada je dorzolamid primenjivan oralno radi simulacije maksimalne sistemske izloženosti posle dugotrajne lokalne primene u oko, ravnotežno stanje je postignuto za 13 nedelja. U ravnotežnom stanju gotovo da nije bilo slobodnog leka ili metabolita u plazmi; inhibicija karboanhidraze u eritrocitima bila je manja od one koja je potrebna da bi se ostvarili određeni farmakološki efekti na funkciju bubrega i disanje. Slični farmakokinetički rezultati dobijeni su i posle hronične lokalne primene dorzolamida.
Međutim, kod pojedinih starijih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina 30-60 mL/min), uočena je veća koncentracija metabolita u eritrocitima, ali nisu uočene značajne razlike u inhibiciji karboanhidraze kao ni klinički značajne sistemske neželjene reakcije koje bi se direktno mogle pripisati ovom nalazu.
Farmaceutski podaci - OPTODROP 20mg/mL
-
benzalkonijum-hlorid
-
natrijum-citrat, dihidrat
-
hidroksietilceluloza
-
natrijum-hidroksid, rastvor 1N (za podešavanje pH)
-
manitol
-
voda za injekcije
Rok upotrebe pre prvog otvaranja leka:
2 godine.
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:
Nakon prvog otvaranja lek čuvati 28 dana, na temperaturi do 25 °C.
Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bela, sterilna bočica sa belom, sterilnom kapaljkom od LDPE materijala koja se zatvara sa belim, sterilnim zatvaračem (od HDPE+LDPE) sa sigurnosnim prstenom od HDPE materijala. Na prednjem delu bočice se nalazi sigurnosna traka, kojom se potvrđuje da je bočica neotvarana.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa kapaljkom sa 5 mL rastvora i Uputstvo za lek.