Largocilin® 250mg/5mL prašak za oralni rastvor
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Largocilin 250mg/5mL
Fenoksimetilpenicilin i fenoksimetilpenicilin-kalijum su indikovani u terapiji blagih do umereno teških infekcija uzrokovanih mikroorganizmima čija je osetljivost na penicilin u rasponu njegovih koncentracija u serumu koje se postižu odgovarajućim režimom doziranja.
Fenoksimetilpenicilin je indikovan u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):
-
streptokokne infekcije (bez bakterijemije): blage do umerene infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, šarlah i blagi erizipel;
-
pneumokokne infekcije: blage do umereno teške infekcije respiratornog trakta (pneumonija i otitis media);
-
stafilokokne infekcije osetljive na penicilin: blage infekcije kože i mekih tkiva;
-
fuzospirohetoza (Vincent-ov gingivitis i faringitis): blage do umereno teške infekcije orofarinksa obično reaguju na terapiju penicilinom za oralnu primenu.
Fenoksimetilpenicilin je takođe indikovan u sledećim slučajevima:
-
Profilaktička primena: Profilaksa penicilinom za oralnu primenu je pokazala efikasnost u prevenciji rekurencije reumatske groznice i horeje.
-
Profilaksa pneumokoknih infekcija (npr. kod pacijenata sa asplenijom i bolešću srpastih ćelija).
Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.
Doziranje
Doziranje i frekvenca primene fenoksimetilpenicilina zavisi od ozbiljnosti i lokalizacije infekcije i očekivanih patogena.
Lek Largocilin, 250 mg/5 mL, prašak za oralni rastvor, primenjuje se u podeljenim dozama (4 puta na dan), po mogućnosti pola sata pre obroka ili najmanje dva sata nakon obroka, jer hrana blago umanjuje resorpciju leka.
Lek Largocilin treba dozirati na sledeći način:
| Indikacija | Starosna grupa | Primena |
| streptokokne infekcije (bez bakterijemije): blage do umerene infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, šarlah i blagi erizipel; pneumokokne infekcije stafilokokne infekcije osetljive na penicilinfuzospirohetoza | Odojčad od 1 do 11 meseci: | 62,5 mg (alternativno 125 mg) na svakih 6 sati u trajanju od 5 – 10dana. |
| Deca od 1 do 5 godina: | 125 mg (alternativno 250 mg)na svakih 6 sati u trajanju od 5 – 10 dana. | |
| Deca od 6 do 11 godina: | 250 mg (alternativno 500 mg) na svakih 6 sati u trajanju od 5 – 10dana. | |
| Deca od 12 do 17 godina: | 500 mg (alternativno 1000 mg)na svakih 6 sati u trajanju od 5 – 10 dana. | |
| Odrasli: | 500 mg (alternativno 1000 mg)na svakih 6 sati u trajanju od 5 – 10 dana. | |
| Otitis media | Odojčad od 1 do 11 meseci: | 62,5 mg na svakih 6 sati; po potrebipovećati do 12,5 mg/kg na 6 sati. |
| Deca od 1 do 5 godina: | 125 mg na svakih 6 sati; po potrebipovećati do 12,5 mg/kg na 6 sati. | |
| Deca od 6 do 11 godina: | 250 mg na svakih 6 sati; po potrebipovećati do 12,5 mg/kg na 6 sati. | |
| Deca od 12 do 17 godina: | 500 mg na svakih 6 sati; po potrebipovećati do 1000 mg na 6 sati. | |
| Odrasli: | 500 mg na svakih 6 sati; po potrebipovećati do 1000 mg na 6 sati. | |
| Infekcija β-hemolitičkim streptokokom grupe A | Odojčad od 1 do 11 meseci: | 62,5 mg na svakih 6 sati u trajanjuod 10 dana. |
| Deca od 1 do 5 godina: | 125 mg na svakih 6 sati u trajanjuod 10 dana. | |
| Deca od 6 do 11 godina: | 250 mg na svakih 6 sati u trajanjuod 10 dana. | |
| Deca od 12 do 17 godina: | 250 - 500 mg na svakih 6 sati utrajanju od 10 dana. | |
| Odrasli: | 250 - 500 mg na svakih 6 sati utrajanju od 10 dana. |
| Profilaksa reumatske groznice/horeje: | Odojčad od 1 meseca do deceuzrasta 5 godina: | 125 mg na svakih 12 sati |
| Deca od 6 do 17 godina: | 250 mg na svakih 12 sati | |
| Odrasli: | 250 mg na svakih 12 sati | |
| Profilaksa pneumokokne infekcije (npr. kod pacijenata sa asplenijom i bolesti srpastih ćelija) | Odojčad od 1 do 11 meseci: | 62,5 mg na svakih 12 sati |
| Deca od 1 do 4 godine: | 125 mg na svakih 12 sati | |
| Deca od 5 do 17 godina: | 250 mg na svakih 12 sati | |
| Odrasli: | 250 mg na svakih 12 sati |
Posebne populacije pacijenata:
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata. Dozu je potrebno smanjiti ukoliko postoji oštećenje funkcije bubrega.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Potrebno je smanjenje doze ukoliko je funkcija bubrega značajno oštećena.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre
Prilagođavanje doze može biti neophodno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre kada je takođe prisutna oštećena funkcija bubrega. U ovom slučaju jetra može biti glavni put eliminacije.
U slučaju infekcije β-hemolitičkim streptokokom, terapija treba da traje 10 dana, kako bi se sprečile kasnije komplikacije kao što su reumatska groznica i akutni glomerulonefritis.
Način primene
Lek je namenjen isključivo za oralnu primenu.
Za informacije o rekonstituciji leka pre upotrebe, videti odeljak 6.6.
Fenoksimetilpenicilin je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na penicilin ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka navedenu u odeljku 6.1.
Penicilin treba primenjivati uz oprez kod osoba sa značajnim alergijskim reakcijama i/ili astmom u anamnezi.
Pri oralnoj primeni penicilina zabeleženi su svi stepeni hipersenzitivnosti, uključujući anafilaksu sa smrtnim ishodom. Ove reakcije su češće kod osoba sa preosetljivošću na peniciline, cefalosporine i druge alergene u anamnezi. Zbog toga je pre početka terapije potrebno pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija. U slučaju pojave alergijske reakcije, potrebno je prekinuti terapiju i sprovesti uobičajene terapijske mere (npr. primena adrenalina i drugih presornih amina, antihistaminika i kortikosteroida).
Ne preporučuje se oralna primena leka kod pacijenata sa teškom gastrointestinalnom bolešću ili mučninom, povraćanjem, dilatacijom želuca, ahalazijom ili intestinalnim hipermotilitetom. Ponekad se kod ovih pacijenata oralno primenjen penicilin ne resorbuje u dovoljnoj količini.
Potreban je oprez kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, jer može biti potrebno primeniti manju dozu od uobičajeno preporučene doze.
Terapija streptokokne infekcije treba da traje najmanje 10 dana, a nakon prestanka terapije potrebno je sprovesti mikrobiološke analize, kako bi se potvrdila eradikacija mikroorganizama.
Produžena primena antibiotika može prouzrokovati prekomerni rast otpornih mikroorganizama, uključujući gljivice. U slučaju pojave superinfekcije, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.
Težak empijem, bakterijemija, perikarditis, meningitis i artritis tokom akutne faze bolesti ne bi trebalo da se leče fenoksimetilpenicilinom.
Pacijenti sa reumatskom groznicom u istoriji bolesti, koji primaju kontinuiranu profilaksu, mogu biti nosioci penicilin-rezistentih mikroorganizama. Kod ovih pacijenata, potrebno je razmotriti primenu drugih profilaktičkih lekova.
Peniciline za oralnu primenu ne treba koristiti kao dodatnu profilaksu pri dijagnostičkim ili hirurškim intervencijama urogenitalnog trakta, hirurškim intervencijama donjeg dela intestinalnog trakta, sigmoidoskopiji i porođaju.
Moguća je pojava dijareje/pseudomembranoznog kolitisa uzrokovanog sa Clostridium difficile. U slučaju pojave dijareje potrebno je pažljivo pratiti pacijenta.
Ovaj lek sadrži saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharoza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.
Ovaj lek sadrži azo boju Spectracol ponceau 4R (E 124), koja može izazvati alergijske reakcije.
Ovaj lek sadrži 0,71 mmol (27,83 mg) kalijuma u 5 mL oralnog rastvora. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos kalijuma.
Aminoglikozidi: Postoje podaci da neomicin smanjuje resorpciju fenoksimetilpenicilina. Antikoagulansi: Penicilini mogu interferirati sa antikoagulantnom kontrolom.
Bakteriostatski antibiotici: Prijavljeno je da određeni bakteriostatski antibiotici, kao što su hloramfenikol, eritromicin i tetraciklini antagonizuju baktericidnu aktivnost penicilina, zbog čega se njihova istovremena primena ne preporučuje.
Guar guma: Smanjuje resorpciju fenoksimetilpenicilina.
Metotreksat: Pri istovremenoj primeni, fenoksimetilpenicilin može smanjiti ekskreciju metotreksata i na taj način povećati rizik od njegove toksičnosti.
Probenecid: Smanjuje ekskreciju fenoksimetilpenicilina tako što kompetitivno blokira njegovu tubularnu sekreciju.
Sulfinpirazon: Smanjuje ekskreciju penicilina.
Vakcina protiv trbušnog tifusa (oralna): Ukoliko se uzimaju istovremeno, penicilini mogu da inaktiviraju oralnu vakcinu protiv trbušnog tifusa.
Trudnoća
Podataka o primeni fenoksimetilpenicilina kod trudnica nema ili su ograničeni. Kao mera predostrožnosti, poželjno je izbegavati primenu fenoksimetilpenicilina tokom trudnoće.
Dojenje
Metaboliti fenoksimetilpenicilina se izlučuju u majčino mleko u količini koja može da prouzrokuje neželjena dejstva kod novorođenčadi.
Najčešća neželjena dejstva pri oralnoj primeni penicilina su gastrointestinalna neželjena dejstva i reakcije preosetljivosti. Iako je učestalost pojave reakcija preosetljivosti manja pri oralnoj u odnosu na parenteralnu primenu, potrebno je uzeti u obzir da su svi oblici preosetljivosti, uključujući anafilaksu sa smrtnim ishodom, uočeni i pri oralnoj primeni penicilina.
Neželjena dejstva rangirana prema sistemu organa i učestalosti javljanja mogu biti:
| veoma česta (≥1/10) česta (≥1/100 i <1/10)povremena (≥1/1000 i <1/100) retka (≥1/10000 i <1/1000) veoma retka (<1/10000)nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) | ||
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjeno dejstvo |
| Infekcije i infestacije | retka | pseudomembranozni kolitis |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | veoma retka | prijavljene su promene u broju krvnih ćelija, uključujući trombocitopeniju, neutropeniju, leukopeniju, eozinofiliju i hemolitičku anemiju. |
| nepoznata | Poremećaji koagulacije (uključujući produženo vreme krvarenja i poremećaj funkcije trombocita) su takođe prijavljeni. | |
| Poremećaji imunskog sistema | česta | Javljaju se alergijske reakcije koje se obično manifestuju kao kožne reakcije (videti odeljak Poremećaji kože i potkožnog tkiva). |
| retka | Prijavljene su teške alergijske reakcije koje mogu prouzrokovati angioedem, edem larinksa i anafilaksu. | |
| nepoznata | Reakcije slične serumskoj bolesti karakteriše povišena telesna temperatura, drhtavica, artralgija i edem. | |
| Poremećaji nervnog sistema | nepoznata | Prijavljena je pojava toksičnih dejstava na nivou centralnog nervnog sistema uključujući ikonvulzije (posebno pri primeni |
| velikih doza ili u slučaju teškog oštećenja funkcije bubrega); pri produženoj primeni leka može se javiti parestezija.Neuropatija (obično je povezana sa parenteralnom primenom velikih doza penicilina). | ||
| Gastrointestinalni poremećaji | česta | mučnina, povraćanje, bol u abdomenu i dijareja |
| retka | ulkusi usne duplje i crni dlakavi jezik (diskoloracija jezika) | |
| nepoznata | Površinska diskoloracija zuba. Dobra oralna higijena može doprineti prevenciji diskoloracije jer se ona obično može ukloniti pranjem zuba. | |
| Hepatobilijarni poremećaji | veoma retka | Prijavljeni su hepatitis i holestatska žutica. |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | česta | urtikarija, eritematozni ili morbiliformni osip i svrab |
| retka | eksfolijativni dermatitis | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | retka | Nefropatija je retko neželjeno dejstvo i obično je povezana sa parenteralnom primenom velikih doza penicilina. |
| veoma retka | intersticijalni nefritis |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Predoziranje velikim dozama penicilina za oralnu primenu može uzrokovati mučninu, povraćanje, bol u abdomenu, dijareju i retko konvulzije. Ukoliko su prisutni drugi simptomi, potrebno je uzeti u obzir mogućnost pojave alergijske reakcije. Moguća je pojave hiperkalemije, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.
Terapija
Nije poznat specifičan antidot. Preporučuje se simptomatska i suportivna terapija. Aktivni ugalj sa laksativom, kao što je sorbitol, može ubrzati eliminaciju leka. Penicilin se može ukloniti hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Largocilin 250mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, penicilini osetljivi na beta laktamazu
ATC šifra: J01CE02
Fenoksimetilpenicilin je prirodni penicilin osetljiv na β-laktamazu. Mehanizam dejstva
Fenoksimetilpenicilin deluje tako što ometa završnu fazu sinteze ćelijskog zida bakterije. Dejstvo zavisi od
njegove sposobnosti da se veže za odgovarajuće proteine membrane (eng. penicillin-binding proteins - PBPs), koji su lokalizovani ispod ćelijskog zida. Ovi proteini učestvuju u održavanju strukture ćelijskog zida, sintezi ćelijskog zida i deobi ćelije, a pokazalo se da poseduju transpeptidaznu i karboksipeptidaznu aktivnost.
Farmakokinetički/Farmakodinamski odnos
Vreme tokom koga je slobodna koncentracija antibiotika u serumu veća od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) se smatra glavnom determinantom efikasnosti fenoksimetilpenicilina.
Mehanizmi rezistencije
Fenoksimetilpenicilin je inhibiran penicilazama i drugim β-laktamazama koje produkuju određeni mikroorganizmi. Učestalost mikoorganizama koji produkuju β-laktamaze se povećava.
Dva glavna mehanizma rezistencije na fenoksimetilpenicilin su:
-
inaktivacija bakterijskim penicilazama i drugim β-laktamazama;
-
alteracija PBPs, što smanjuje afinitet antibakterijskog leka za vezujuće proteine membrane.
Nepropustljivost bakterija ili efluks pumpe mogu uzrokovati ili doprineti pojavi bakterijske rezistencije.
Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) utvrđene od strane Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antibiotike (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) (verzija 1.022.11.210) kako bi se razdvojili osetljivi (S) od rezistentnih (R) patogena su:
Osetljivost streptokoka grupe A, C, G i S. pneumoniae na fenoksimetilpenicilin je određena na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.
| EUCAST granične vrednosti (osetljiv ≤/ rezistentan >); jedinice: mg/L | |
| Staphylococcus | ≤0,12/>0,12 |
| Streptococcus A, C, G | ≤0,25/>0,25 |
| S. pneumoniae | ≤ 0,06/>2 |
Staphylococci: Većina stafilokoka produkuje penicilaze. Sojevi koji produkuju penicilaze su rezistentni. Granične vrednosti za benzilpenicilin (prikazane u tabeli iznad) uglavnom, ali ne u potpunosti, razdvajaju sojeve koji produkuju β-laktamaze od onih koji ih ne produkuju.
Streptococcus pneumoniae: Za fenoksimetilpenicilin zabeležena je rezistencija na osnovu benzilpenicilina pri vrednostima MIK iznad 0,06 mg/L.
Prevalenca stečene rezistencije za određene vrste mikroorganizama može varirati geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno u lečenju teških infekcija. Ukoliko je to neophodno, treba tražiti mišljenje eksperta, kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene antibakterijskog leka barem u nekim vrstama infekcija upitna.
| Uobičajeno osetljive vrste |
| Streptococcus A, C, G |
| Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem |
| Staphylococcus aureus |
| Streptococcus pneumoniae |
| Staphylococcus epidermidis |
Resorpcija
Brza, ali nepotpuna resorpcija nakon oralne primene (resorbuje se oko 60% oralne doze). Soli kalcijuma i kalijuma se bolje resorbuju od slobodne kiseline. Resorpcija je smanjena kod pacijenata sa celijakijom. Resorpcija je brža kada se lek uzima na prazan stomak nego nakon obroka.
Koncentracija u krvi
Nakon oralne doze od 125 mg, maksimalne koncentracije u serumu od 200-700 nanograma/mL se postižu za
2 sata. Nakon oralne doze od 500 mg, maksimalne koncentracije u serumu dostižu vrednost od 3-5 mikrograma/mL za 30 do 60 minuta.
Poluvreme eliminacije
Biološko poluvreme eliminacije iznosi oko 30 minuta, a može biti produženo do oko 4 sata kod teškog oštećenja funkcije bubrega.
Distribucija
Opsežno se distribuira u organizmu i prolazi u pleuralnu tečnost i ascites i takođe u cerebrospinalnu tečnost kada su moždane ovojnice zahvaćene inflamatornim procesom. Fenoksimetilpenicilin prolazi placentu i izlučuje se u majčino mleko (stepen vezivanja za proteine plazme iznosi 50-80%).
Biotransformacija
Može se javiti hidroksilacija.
Eliminacija
20-35% oralne doze se izluči urinom tokom 24 časa.
Farmaceutski podaci - Largocilin 250mg/5mL
aroma jagode 17.41.0549 (sadrži maltodekstrin (kukuruzni); arapsku gumu (E414); triacetin (E1518); sirćetnu kiselinu (E260))
boja Spectracol ponceau 4R (E 124) saharoza
saharin-natrijum.
2 godine.
Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon prvog otvaranja:
Rekonstituisani oralni rastvor: rastvor je stabilan 7 dana kada se čuva u frižideru (2°-8°C).
Uslovi čuvanja pre otvaranja leka
Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju. Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje leka je bela plastična boca od polietilena visoke gustine (HDPE) sa plastičnim zatvaračem od polipropilena (PP) i zaštitnom folijom na grlu boce,u kojoj se nalazi prašak za pripremu 100 mL oralnog rastvora.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca, kašičica i Uputstvo za lek. U pakovanju se nalazi i plastična kašičica za doziranje od 5 mL.
Kašičica je graduisana na 1,25 mL, 2,5 mL i 5 mL.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Način pripreme oralnog rastvora
Prašak se rekonstituiše sa 65 mL vode, mućkanjem do potpunog rastvaranja.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.