Elicea® 5mg film tableta

Osnovne informacije

A - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta
Р -
1. Depresivna epizoda (F32), 2. Rekurentni depresevni poremećaj (F33), 3. Panični poremećaj (F 41.0), 4. Socijalna fobija (F40.1); 5. Opsesivno- kompulsivni poremećaj (F42).
Nema podataka.
film tableta
KRKA D.D., NOVO MESTO
KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

film tableta; 5mg; blister, 4x7kom
A
195,89 DIN
50,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
10 mg
1072627
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Terapija velikih depresivnih epizoda.

Terapija paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje. Terapija socijalnog anksioznog poremećaja (socijalne fobije). Terapija generalizovanog anksioznog poremećaja.

Terapija opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Doziranje i način primene

Doziranje

Nije dokazana bezbednost primene dnevnih doza većih od 20 mg.

Velike depresivne epizode

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg dnevno.

Obično je potrebno 2-4 nedelje do postizanje antidepresivnog terapijskog odgovora. Posle povlačenja simptoma, potrebno je nastaviti terapiju najmanje još 6 meseci radi stabilizacije terapijskog odgovora (stanja).

Panični poremećaj, sa ili bez agorafobije

Preporučena početna doza je 5 mg tokom prve nedelje, a zatim se povećava na 10 mg dnevno. Doza se može dodatno povećavati, do maksimalnih 20 mg dnevno, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju.

Maksimalna efikasnost postiže se nakon otprilike 3 meseca primene. Terapija traje nekoliko meseci.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. Obično je neophodno 2-4 nedelje za ublažavanje simptoma. Nakon toga, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza može biti smanjena na 5 mg ili povećana do maksimalno 20 mg dnevno.

Socijalni anksiozni poremećaj je bolest sa hroničnim tokom i preporučuje se da terapija traje od 12 nedelja kako bi došlo do stabilizacije terapijskog odgovora. Dugoročna terapija pacijenata kod kojih je postignut terapijski odgovor praćena je tokom 6 meseci i razmatra se za svakog pacijenta posebno kako bi se prevenirala pojava recidiva. Potrebno je korist terapije procenjivati u redovnim vremenskim intervalima.

Socijalni anksiozni poremećaj je dobro definisan dijagnostički termin koji označava specifičan poremećaj, koji se ne sme mešati sa preteranom stidljivošću. Farmakoterapija je indikovana samo ukoliko poremećaj značajno utiče na profesionalne i društvene aktivnosti.

Ovaj vid terapije nije poređen sa kognitivnom bihejvioralnom terapijom. Farmakoterapija je deo opšte terapijske strategije.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza se može povećati do maksimalno 20 mg dnevno.

Dugoročna primena doze od 20 mg dnevno kod pacijenata sa pozitivnim terapijskim odgovorom, praćena je tokom najmanje 6 meseci. Potrebno je u redovnim vremenskim intervalima procenjivati korist terapije i dozu (videti odeljak 5.1).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na maksimalno 20 mg dnevno.

S obzirom na to da je opsesivno-kompulzivni poremećaj hronična bolest, potrebno je terapiju sprovoditi dovoljno dugo kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma kod pacijenta

Potrebno je u redovnim vremenskim intervalima procenjivati korist terapije i dozu (videti odeljak 5.1).

Stariji pacijenti (> 65 godina)

Početna doza je 5 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza može biti povećana na 10 mg dnevno (videti odeljak 5.2).

Efikasnost escitaloprama kod socijalnog anksioznog poremećaja nije ispitivana kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Lek Elicea ne treba primenjivati u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcija bubrega

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega prilagođavanje doze nije neophodno. Preporučuje se oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR manje od 30 mL/min) (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcija jetre

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno tokom prve dve nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza se može povećati do 10 mg dnevno. Oprez i izuzetno pažljiva titracija doze savetuju se kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Spori metabolizeri CYP2C19

Za pacijente za koje se zna da su spori metabolizeri CYP2C19, preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno tokom prve dve nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza se može povećati do 10 mg dnevno (videti odeljak 5.2).

Simptomi obustave koji se javljaju pri prekidu terapije

Potrebno je izbegavati nagli prekid terapije. Prilikom prekida terapije escitalopramom, dozu treba postepeno smanjivati tokom perioda od najmanje jedne do dve nedelje, kako bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave (videti odeljak 4.4). Ako se posle smanjenja doze ili prekida terapije jave simptomi, koje pacijent teško podnosi, može se razmotriti ponovno uvođenje prethodno propisane doze. Posle toga, lekar može da nastavi sa postepenim smanjenjem doze, ali uz još veći oprez (postepenije).

Način primene

Lek Elicea se primenjuje u pojedinačnoj dnevnoj dozi i može se uzeti uz obrok ili nezavisno od njega.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena neselektivnih, ireverzibilnih inhibitora monoamino oksidaze (MAO-inhibitori) je kontraindikovana usled rizika od serotoninskog sindroma sa agitacijom, tremorom, hipertermijom itd. (videti odeljak 4.5).

Kombinacija escitaloprama sa reverzibilnim MAO inhibitorima (npr. moklobemid) ili reverzibilnim neselektivnim MAO inhibitorom linezolidom je kontraindikovana usled rizika od razvoja serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.5.).

Escitalopram je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatim produženjem QT intervala ili kongenitalno produženim QT sindromom.

Kontraindikovana je istovremena primena escitaloprama sa drugim lekovima za koje je poznato da produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Posebna upozorenja

Sledeća posebna upozorenja i mere opreza odnose se na celu terapijsku grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors, SSRIs).

Pedijatrijska populacija

Escitalopram ne treba primenjivati u terapiji dece i adolescenata mlađih od 18 godina. U kliničkim ispitivanjima, suicidalno ponašanje (pokušaji samoubistva i suicidalne misli), kao i neprijateljsko ponašanje (najčešće u vidu agresivnog ponašanja, ispoljavanja inata i besa) zapažani su češće kod dece i adolescenata na terapiji antidepresivima nego kod onih koji su primali placebo. Ukoliko se, na osnovu kliničke potrebe, ipak donese odluka o lečenju ovim lekom, potrebno je pažljivo pratiti pacijenta kako bi se uočila pojava

suicidalnih simptoma. Pored toga, nema podataka o bezbednosti dugotrajne primene leka kod dece i adolescenata, koji se odnose na rast, sazrevanje i razvoj kognitivnih i bihejvioralnih funkcija.

Paradoksalna anksioznost

Kod nekih pacijenata sa paničnim poremećajem može doći do pojačanja anksioznih simptoma na početku terapije antidepresivima. U kontinuiranoj terapiji, ova paradoksalna reakcija se obično povuče u toku dve nedelje. Da bi se smanjila verovatnoća pojavljivanja anksiogenog efekta, savetuje se mala početna doza (videti odeljak 4.2).

Epileptični napadi

Primenu escitaloprama treba obustaviti ako se kod pacijenta razviju epileptični napadi po prvi put, ili ukoliko se poveća učestalost epileptičnih napada kod pacijenata sa prethodno dijagnostikovanom epilepsijom. Treba izbegavati primenu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina kod pacijenata sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba pažljivo pratiti.

Manija

SSRI treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata manijom/hipomanijom u anamnezi. Treba obustaviti terapiju sa SSRI kod svakog pacijenta koji ulazi u maničnu fazu.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom lečenje SSRI lekovima može uticati na kontrolu glikemije (hipoglikemija ili hiperglikemija). Stoga, možda će biti potrebno prilagoditi dozu insulina i/ili oralnih hipoglikemika.

Samoubistvo/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija je povezana sa povećanim rizikom od pojave suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa suicidom). Ovaj rizik se održava sve do ulaska u značajnu remisiju. Kako poboljšanje može da izostane tokom prvih nekoliko nedelja terapije ili duže, stanje pacijenata treba pažljivo pratiti sve do nastanka takvog poboljšanja. Opšte kliničko iskustvo pokazuje da rizik od suicida može da poraste tokom početnih stadijuma oporavka.

Drugi psihijatrijski poremećaji koji se leče escitalopramom mogu takođe da budu povezani sa povećanim rizikom od suicidalnog ponašanja. Osim toga, ta stanja mogu biti praćena velikim depresivnim poremećajem. Zbog toga su kod pacijenata koji su na terapiji drugih psihijatrijskih poremećaja neophodne iste mere opreza kao i kod onih lečenih zbog velikog depresivnog poremećaja.

Pacijenti sa suicidalnim događajima u anamnezi, kao i oni koji pre započinjanja lečenja pokazuju u većoj meri suicidalne ideje, izloženi su većem riziku od suicidalnih misli ili pokušaja samoubistva, pa ih treba pažljivo pratiti tokom lečenja. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja primene antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima ukazala je na povećan rizik od suicidalnog ponašanja tokom lečenja antidepresivima u poređenju sa placebom kod pacijenata mlađih od 25 godina. Neophodno je pažljivo praćenje pacijenata, tokom lečenja, a naročito onih sa velikim rizikom, posebno na početku lečenja i nakon promena u doziranju.

Pacijente (i osobe koje ih neguju) treba upozoriti na neophodnost praćenja bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili suicidalnih misli kao i neuobičajenih promena ponašanja, kao i da treba hitno da potraže medicinsku pomoć, ukoliko se ovi simptomi pojave.

Akatizija/psihomotorni nemir

Primena selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRIs), selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (engl. Serotonon Norepinephrine Reuptake Inhibitors, SNRIs) povezivana je sa razvojem akatizije, okarakterisane subjektivnom neprijatnošću ili opterećujućim nemirom i potrebom za kretanjem praćenom nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Ovi simptomi se najčešće javljaju tokom prvih nekoliko nedelja lečenja. Kod ovih pacijenata povećanje doze leka može da bude štetno.

Hiponatremija

Zabeleženi su retki slučajevi hiponatremije tokom lečenja SSRI, verovatno uzrokovani nedovoljnim lučenjem antidiuretskog hormona (engl. Syndrome of Inappropriate Antidiuretic Hormone, SIADH), koji se

uglavnom povlači nakon prekida lečenja. Neophodan je oprez kod rizičnih grupa pacijenata, kao što su starije osobe, osobe sa cirozom jetre ili pacijenti koji istovremeno uzimaju druge lekove koji uzrokuju hiponatremiju.

Hemoragije

Zabeleženi su slučajevi neuobičajenih krvarenja u koži, kao što su ekhimoze i purpura, pri primeni SSRI. Savetuje se oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno u slučaju istovremene primene oralnih antikoagulanasa, lekova za koje je poznato da utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici i fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), tiklopidin i dipiridamol) i kod pacijenata koji su skloni krvarenju.

EKT (elektrokonvulzivna terapija)

Kliničko iskustvo vezano za istovremenu primenu SSRI i EKT je ograničeno; stoga se preporučuje oprez.

Serotoninski sindrom

Preporučuje se oprez ukoliko se escitalopram koristi istovremeno sa lekovima koji imaju serotonergičko dejstvo kao što su sumatriptan ili drugi triptani, tramadol i triptofan.

Zabeleženi su retki slučajevi serotoninskog sindroma kod pacijenata koji su istovremeno koristili SSRI i druge serotonergičke lekove. Kombinacija simptoma, kao što su agitacija, tremor, mioklonus i hipertermija može da ukaže na razvoj ovog stanja. U slučaju pojave navedenih simptoma, potrebno je odmah prekinuti dalje uzimanje ove kombinacije lekova i započeti simptomatsko lečenje.

Kantarion

Istovremena upotreba SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) može dovesti do povećanja učestalosti neželjenih reakcija (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave koji se javljaju usled prekida terapije

Simptomi obustave usled prekida terapije su česti, posebno ukoliko je u pitanju nagli prekid terapije (videti odeljak 4.8). U kliničkim ispitivanjima, neželjeni događaji pri prekidu terapije javljali su se kod približno 25% pacijenata koji su primali escitalopram, i kod 15% pacijenata koji su primali placebo.

Rizik od pojave simptoma obustave terapije može da zavisi od nekoliko faktora, uključujući trajanje terapije i dozu leka, kao i brzinu kojom se doza smanjuje. Najčešće zabeležene reakcije su vrtoglavica, poremećaji osećaja (uključujući paresteziju i senzacije poput udara struje), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaj vida. Generalno, ovi simptomi su blagi do umereni, ali mogu da budu po jačini teži kod nekih pacijenata.

Obično se javljaju tokom prvih nekoliko dana nakon prestanka terapije, ali su zabeleženi veoma retki slučajevi takvih simptoma kod pacijenata koji su slučajno propustili jednu dozu.

U najvećem broju slučajeva, ovi simptomi prolaze spontano, obično u toku 2 nedelje, iako kod pojedinih pacijenata mogu trajati i duže (2-3 meseca ili duže). Zbog toga se, kada se prekida lečenje preporučuje postepeno smanjivanje doze, u periodu od nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenta (videti "Simptomi obustave koji se javljaju pri prekidu terapije", odeljak 4.2).

Koronarna bolest srca

Usled ograničenog kliničkog iskustva, savetuje se oprez kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca (videti odeljak 5.3).

Produženje QT intervala

Utvrđeno je da escitalopram uzrokuje dozno-zavisno produženje QT intervala. Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija uključujući i torsade de pointes zabeleženi su tokom postmarketinškog praćenja leka, uglavnom kod žena, a bili su udruženi sa hipokalemijom i već postojećim produženjem QT intervala ili drugim srčanim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 i 5.1).

Savetuje se oprez kod pacijenata sa izraženom bradikardijom, kod pacijenata koji su nedavno imali akutni infarkt miokarda ili kod pacijenata sa nekompenzovanom srčanom insuficijencijom.

Poremećaji ravnoteže elektrolita kao što su hipokalemija i hipomagnezemija povećavaju rizik od malignih aritmija, stoga bi ih trebalo korigovati pre početka terapije escitalopramom.

Ako se escitalopram uvodi u terapiju kod pacijenata sa stabilnim srčanim oboljenjima, neophodno je uraditi EKG pregled pre početka primene escitaloprama.

Ukoliko se u toku terapije escitalopramom pojave znaci srčane aritmije, trebalo bi prekinuti terapiju i uraditi EKG pregled.

Glaukom zatvorenog ugla

Primena SSRI uključujući escitalopram može imati efekat na veličinu zenice, imajući za posledicu midrijazu. Ovaj midrijatički efekat ima potencijal da suzi očni ugao rezultujući povećanjem intraokularnog pritisk a i stvaranjem glaukoma zatvorenog ugla, posebno kod predisponiranih pacijenata. Potrebno je sa oprezom primenjivati escitalopram kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili anamnezom glaukoma.

Seksualna disfunkcija

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)/ selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) mogu prouzrokovati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Postoje izveštaji o dugotrajnoj seksualnoj disfunkciji, gde se simptomi nastavljaju uprkos prekidu primene SSRI/SNRI.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Elicea sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju uzimati ovaj lek.

Interakcije

Farmakodinamske interakcije Kontraindikovane kombinacije

Ireverzibilni neselektivni inhibitori monoamino oksidaze

Zabeleženi su slučajevi ozbiljnih reakcija kod pacijenata koji su uzimali SSRI u kombinaciji sa nekim neselektivnim ireverzibilnim inhibitorom monoamino oksidaze (engl. monoamine oxidase inhibitor, MAOI), kao i kod pacijenata koji su započeli terapiju sa MAOI ubrzo nakon prestanka primene SSRI (videti odeljak 4.3). U nekim slučajevima, kod pacijenata se razvio serotoninski sindrom (videti odeljak 4.8).

Escitalopram je kontraindikovan u kombinaciji sa neselektivnim, ireverzibilnim MAOI. Escitalopram se može uvesti u terapiju 14 dana nakon obustavljanja terapije sa nekim ireverzibilnim MAOI. Najmanje 7 dana treba da prođe između prekida primene escitaloprama i uvođenja nekog neselektivnog, ireverzibilnog MAOI.

Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Usled rizika od serotoninskog sindroma, kombinacija escitaloprama i MAO-A inhibitora kao što je moklobemid je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Ako se kombinacija proceni kao neophodna, treba je započeti sa najmanjim preporučenim dozama, uz pojačano kliničko praćenje.

Reverzibilni, neselektivni MAO-inhibitor (linezolid)

Antibiotik linezolid je reverzibilni neselektivni MAO-inhibitor i ne treba da se daje pacijentima koji se leče escitalopramom. Ako se kombinacija proceni kao neophodna, potrebno je primeniti u najmanjim dozama i pod pažljivim kliničkim nadzorom (videti odeljak 4.3).

Ireverzibilni, selektivni MAO-B inhibitor (selegilin)

Pri kombinovanju sa selegilinom (ireverzibilni MAO-B inhibitor), potreban je oprez usled rizika od razvoja serotoninskog sindroma. Doze selegilina do 10 mg/dan bezbedno su primenjivane sa racemskim citalopramom.

Produženje QT intervala

Nisu sprovođene farmakokinetičke i farmakodinamske studije primene escitaloprama u kombinaciji sa drugim lekovima koji utiču na produženje QT intervala. Kumulativni efekat escitaloprama i ovih lekova se ne može isključiti. Stoga je kontraindikovana istovremena primena escitaloprama i lekova koji produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin, antimalarici posebno halofantrin), određeni antihistaminici (npr.astemizol, mizolastin).

Kombinacije koje zahtevaju oprez pri upotrebi

Serotonergički lekovi

Istovremena primena sa serotonergičkim lekovima (npr. tramadol, sumatriptan i drugi triptani) može dovesti do razvoja serotoninskog sindroma.

Lekovi koji snižavaju prag nastanka epileptičnih napada

SSRI mogu da snize prag nastanka epileptičnih napada. Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni sa

drugim lekovima koji mogu da snize prag nastanka epileptičnih napada (npr. antidepresivi (triciklični, SSRI), neuroleptici (fenotiazini, tioksanteni i butirofenoni), meflokin, bupropion i tramadol).

Litijum, triptofan

Zabeleženi su slučajevi pojačanog dejstva kada su SSRI primenjivani zajedno sa litijumom ili triptofanom, tako da istovremenu primenu SSRI sa ovim lekovima treba sprovoditi sa oprezom.

Kantarion

Uporedna primena SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) može dovesti do povećanja učestalosti neželjenih reakcija (videti odeljak 4.4).

Hemoragija

Tokom istovremene primene escitaloprama i oralnih antikoagulanasa može doći do promene antikoagulacijskog efekta. Kada se escitalopram uvodi ili obustavlja kod pacijenata koji su na terapiji oralnim antikoagulansima, potrebno je pažljivo praćenje koagulacije (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) može povećati sklonost ka krvarenju (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Ne očekuju se ni farmakodinamske ni farmakokinetičke interakcije između escitaloprama i alkohola. Ipak, kao i kod drugih psihotropnih lekova, kombinovanje sa alkoholom nije preporučljivo.

Lekovi koji indukuju hipokalemiju/hipomagnezemiju

Oprez je opravdan pri istovremenoj primeni lekova koji indukuju hipokalemiju/hipomagnezemiju, s obzirom da ova stanja povećavaju rizik od nastanka malignih aritmija (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku escitaloprama

Metabolizam escitaloprama je većinom posredovan enzimom CYP2C19. CYP3A4 i CYP2D6 mogu

doprineti metabolizmu escitaloprama, mada u manjoj meri. Pretpostavlja se da CYP2D6 delimično katalizuje metabolizam glavnog metabolita S-DCT (demetilovani escitalopram).

Istovremena primena escitaloprama sa omeprazolom u dozi od 30 mg jednom dnevno (CYP2C19 inhibitor), dovodi do umerenog povećanja (približno 50%) koncentracija escitaloprama u plazmi.

Istovremena primena escitaloprama sa cimetidinom u dozi od 400 mg, dvaputa dnevno (umereno snažan opšti inhibitor enzima), dovodi do umerenog (približno 70%) povećanja koncentracija escitaloprama u

plazmi. Preporučuje se oprez prilikom istovremene primene escitaloprama sa cimetidinom. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Prema tome, neophodan je oprez pri istovremenoj primeni sa CYP2C19 inhibitorima (npr. omeprazol, esomeprazol, flukonazol, fluvoksamin, lansoprazol, tiklopidin) ili cimetidinom. Na osnovu praćenja neželjenih dejstava tokom uporedne primene, može biti neophodno smanjenje doze escitaloprama.

Efekat escitaloprama na farmakokinetiku drugih lekova

Escitalopram je inhibitor enzima CYP2D6. Preporučuje se oprez kada se escitalopram primenjuje istovremeno sa lekovima koji se uglavnom metabolišu pomoću ovog enzima, a koji imaju uzak terapijski indeks, npr. flekainid, propafenon i metoprolol (kada se primenjuju u srčanoj insuficijenciji), ili nekim lekovima koji deluju na CNS, koji se uglavnom metabolišu preko CYP2D6, npr. antidepresivi kao što su dezipramin, klomipramin i nortriptilin ili antipsihotici kao što su risperidon, tioridazin i haloperidol. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Istovremena primena sa dezipraminom ili metoprololom ima za posledicu, u oba slučaja, dvostruko povećanje koncentracije ova dva CYP2D6 supstrata u plazmi.

In vitro studije su pokazale da escitalopram može takođe da dovede do slabe inhibicije CYP2C19. Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji se metabolišu preko CYP2C19.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Dostupni su samo ograničeni klinički podaci o izloženosti trudnica escitalopramu.

Studije sprovedene na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Escitalopram ne treba koristiti tokom trudnoće osim ukoliko nije potpuno jasno da je neophodno, i to samo nakon pažljivog razmatranja odnosa rizik/korist.

Ukoliko je majka u kasnijim stadijumima trudnoće, posebno u trećem trimestru, uzimala escitalopram, novorođenče treba pažljivo pratiti. Potrebno je izbegavati nagli prekid uzimanja escitaloprama tokom trudnoće.

Sledeći simptomi se mogu javiti kod novorođenčadi čije su majke primenjivale SSRI/SNRI u kasnijim stadijumima trudnoće: respiratorni distres, cijanoza, apneja, konvulzije, nestabilnost telesne temperature, teškoće pri hranjenju, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, razdražljivost, iritabilnost, letargija, stalno plakanje, somnolencija i teškoće sa spavanjem. Ovi simptomi mogu da se jave usled serotonergičkih efekata ili su u pitanju simptomi obustave terapije. U većini slučajeva, komplikacije počinju odmah ili ubrzo (<24 sata) nakon porođaja.

Epidemiološki podaci sugerišu da primena SSRI u trudnoći, naročito u kasnom stadijumu, može povećati rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Incidenca zapaženog rizika je bila približno 5 slučajeva PPHN na 1000 trudnica. U opštoj populaciji PPHN se javlja u 1 do 2 slučaja na 1000 trudnica.

Dojenje

Očekuje se da se escitalopram izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom terapije.

Plodnost

Podaci dobijeni iz ispitivanja sprovedenih na životinjama su pokazali da citalopram može uticati na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3). Podaci dobijeni od ljudi koji su bili izloženi nekim SSRI su pokazali da ovi lekovi imaju reverzibilan efekat na kvalitet sperme. Uticaj na plodnost kod ljudi za sada nije uočen.

Upravljanje vozilom

Mada je utvrđeno da escitalopram ne utiče na intelektualne funkcije ili psihomotorne aktivnosti, svaki psihoaktivni lek može dovesti do poremećaja rasuđivanja ili veština. Pacijente treba upozoriti na potencijalni rizik od uticaja ovog leka na njihovu sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva se najčešće javljaju tokom prve ili druge nedelje lečenja, a njihov intenzitet i učestalost se obično smanjuju sa nastavkom lečenja.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Neželjena dejstva karakteristična za SSRI, kao i za escitalopram, zabeležena u placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima ili kao spontane postmarketinške prijave, navedene su u nastavku po klasama sistema organa i učestalosti.

Učestalosti su uzete iz kliničkih ispitivanja; nisu korigovane za placebo vrednosti. Učestalosti neželjenih dejstava definisane su kao: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10);

povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne mogu se utvrditi na osnovu dostupnih podataka).

Klasa sistema organa Učestalost Neželjeno dejstvo
Poremećaji krvi i limfnog sistema Nepoznata učestalost trombocitopenija
Poremećaji imunskog sistema Retko anafilaktička reakcija
Endokrini poremećaji Nepoznata učestalost neadekvatna sekrecija ADH
Poremećaji metabolizma i ishrane Često smanjen apetit; povećan apetit; povećanje telesne mase
Povremeno smanjenje telesne mase
Nepoznata učestalost hiponatremija; anoreksija1
Psihijatrijski poremećaji Često anksioznost; nemir; neuobičajeni snovi; smanjen libido; žene: anorgazmija
Povremeno bruksizam; agitacija; nervoza; napad panike; konfuzno stanje
Retko Agresivno ponašanje; depersonalizacija; halucinacije
Nepoznata učestalost manija; suicidalne ideje; suicidalno ponašanje2
Poremećaji nervnog sistema Veoma često glavobolja
Često insomnija; somnolencija; vrtoglavica; parestezija; tremor
Povremeno poremećaj čula ukusa; poremećaj spavanja; sinkopa
Retko serotoninski sindrom
Nepoznata učestalost diskinezija; poremećaj pokreta; konvulzije; psihomotni nemir/akatizija1
Poremećaji oka Povremeno midrijaza; poremećaj vida
Poremećaji uha i labirinta Povremeno tinitus
Kardiološki poremećaji Povremeno tahikardija;
Retko bradikardija;
Nepoznata učestalost produženje QT intervala; ventrikularne aritmije uključujući torsade de pointes
Vaskularni poremećaji Nepoznata učestalost ortostatska hipotenzija
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Često sinuzitis; zevanje
Povremeno epistaksa
Gastrointestinalni poremećaji Veoma često mučnina
Često dijareja; konstipacija; povraćanje; suva usta
Povremeno gastrointestinalne hemoragije (uključujući rektalnu hemoragiju)
Hepatobilijarni poremećaji Nepoznata učestalost hepatitis; izmenjeni rezultati testova funkcije jetre
Poremećaji kože i potkožnog tkiva Često pojačano znojenje
Povremeno urtikarija; alopecija; osip; pruritus
Nepoznata učestalost ekhimoze; angioedem
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Često artralgija; mijalgija
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Nepoznata učestalost retencija urina
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Često muškarci: poremećaj ejakulacije; impotencija
Povremeno žene: metroragija, menoragija
Nepoznata učestalost galaktoreja muškarci: prijapizam
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Čestp zamor; pireksija
Povremeno edem

1 Ovi događaji su prijavljeni za celu terapijsku grupu SSRI.

2 Slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja bili su zabeleženi tokom terapije escitalopramom ili neposredno nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

Produženje QT intervala

Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija uključujući slučajeve torsade de pointes zabeleženi su tokom postmarketinškog praćenja leka, uglavnom kod žena, a bili su udruženi sa hipokalemijom i već postojećim produženjem QT intervala ili drugim srčanim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.9 i 5.1).

Karakteristike terapijske grupe lekova

Epidemiološke studije, uglavnom sprovođene kod pacijenata starosne dobi 50 godina ili starijim, pokazuju povećan rizik od pojave frakture kostiju prilikom terapije SSRI ili TCA (triciklični antidepresivi).

Mehanizam nastanka ovog rizika nije poznat.

Simptomi obustave koji se javljaju usled prekida terapije

Obustavljanje primene SSRI/SNRI lekova (posebno kada je u pitanju nagli prekid terapije) uobičajeno dovodi do simptoma obustave terapije. Vrtoglavica, poremećaji osećaja (uključujući parestezije i senzacije poput udara struje), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida su najčešće zabeležene reakcije. Generalno, ovi simptomi su blagi do umereni i spontano se povlače, međutim kod nekih pacijenata mogu da budu teški i/ili mogu duže da traju. Stoga se preporučuje da se u slučaju kada se utvrdi da terapija escitalopramom nije više neophodna, obustava terapije vrši postepenim smanjivanjem doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Toksičnost

Klinički podaci o predoziranju escitalopramom su ograničeni i mnogi slučajevi uključuju istovremena predoziranja drugim lekovima. U većini slučajeva su zabeleženi blagi simptomi ili su simptomi izostali.

Slučajevi predoziranja escitalopramom sa smrtnim ishodom su retko prijavljivani samo sa escitalopramom; većina slučajeva je uključivala predoziranje i drugim lekovima koje je pacijent istovremeno uzimao. Doze između 400 i 800 mg escitaloprama bez dodatne terapije nisu dovele do pojave ozbiljnih simptoma.

Simptomi

Simptomi zabeleženi pri predoziranju escitalopramom uglavnom uključuju simptome koji se odnose na centralni nervni sistem (u rasponu od vrtoglavice, tremora i agitacije, do retkih slučajeva serotoninskog sindroma, konvulzija i kome), gastrointestinalni sistem (mučnina/povraćanje) i kardiovaskularni sistem (hipotenzija, tahikardija, produženje QT intervala i aritmija) i poremećaje ravnoteže elektrolita/tečnosti (hipokalemija, hiponatremija).

Lečenje

Ne postoji specifični antidot. Treba uspostaviti i održavati prohodnost vazdušnih puteva, omogućiti adekvatnu oksigenaciju i respiratornu funkciju. Treba razmotriti lavažu želuca i upotrebu aktivnog uglja. Nakon oralnog unosa leka, treba što je pre moguće sprovesti lavažu želuca. Istovremeno sa opštim simptomatskim suportivnim merama, preporučuje se praćenje kardioloških i vitalnih funkcija.

Kontrola EKG-a se preporučuje u slučajevima predoziranja kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom/bradiaritmijama, kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji produžavaju QT interval, ili kod pacijenata sa poremenćajem metabolizma, npr. oštećenjem funkcije jetre.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: psihoanaleptici, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ATC šifra: N06AB10 Mehanizam dejstva

Escitalopram je selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (5-hidroksid triptamin , 5-HT) sa velikim afinitetom za primarno mesto vezivanja. Pored toga, vezuje se i za alosterno mesto na transporteru za serotonin, sa 1000 puta slabijim afinitetom.

Escitalopram ne poseduje ili ima mali afinitet za veći broj receptora, uključujući 5-HT1A, 5-HT2, dopaminske D1

i D2 receptore, alfa-1-, alfa-2-, beta-adrenoceptore, histaminske H1, muskarinske, holinergičke, benzodiazepinske i opioidne receptore.

Inhibicija ponovnog preuzimanja 5-HT je najverovatnije jedini mehanizam dejstva koji objašnjava farmakološke i kliničke efekte escitaloprama.

Farmakodinamska dejstva

U dvostruko slepoj, placebo-kontrolisanoj studiji kod zdravih dobrovoljaca praćen je EKG. Promene vrednosti QT intervala (Fridericia korekcija) u odnosu na početne vrednosti bile su 4,3 ms (90% CI: 2,2; 6,4) pri dozi od 10 mg/dan i 10,7 ms (90% CI: 8,6; 12,8) pri primeni doze od 30 mg na dan koja je veća od maksimalne terapijske doze (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.8 i 4.9).

Klinička efikasnost

Velike depresivne epizode

U tri od četiri dvostruko slepa, placebo kontrolisana kratkotrajna (8 nedelja) ispitivanja, pokazano je da je escitalopram efikasan u akutnoj terapiji velikih depresivnih epizoda. U ispitivanju dugoročne prevencije relapsa bolesti, 274 pacijenta kod kojih je postignut odgovor na terapiju tokom inicijalne otvorene faze ispitivanja sa escitalopramom u dozi od 10 ili 20 mg/dan tokom 8 nedelja, randomizovano je na grupu koja je nastavila da prima escitalopram u istoj dozi, i grupu koja je primala placebo, tokom najviše 36 nedelja. U ovom ispitivanju, kod pacijenata koji su primali escitalopram uočeno je značajno produženje vremena do ponovnog relapsa tokom 36 nedelja, u odnosu na pacijente koji su primali placebo.

Socijalni anksiozni poremećaj

Escitalopram je pokazao efikasnost kako u tri kratkotrajna ispitivanja, (12 nedelja) tako i u 6-mesečnom ispitivanju prevencije relapsa kod pacijenata sa socijalnim anksioznim poremećajem kod kojih je postignut odgovor na početnu terapiju. U 24-nedeljnom ispitivanju određivanja doze pokazana je efikasnost escitaloprama u dozama od 5, 10 i 20 mg.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Escitalopram u dozama od 10 i 20 mg dnevno je pokazao efikasnost u sve četiri placebo kontrolisane studije.

Prema objedinjenim podacima iz tri ispitivanja sa sličnim dizajnom u koja je bilo uključeno 421 pacijenta na terapiji escitalopramom i 419 pacijenata na terapiji placebom, terapijski odgovor je postignut kod 47,5%, odnosno 28,9% pacijenata, a 37,1%, odnosno 20,8% pacijenata je ušlo u remisiju. Stabilan efekat uočen je nakon prve nedelje.

Održavanje efikasnosti escitaloprama u dozi od 20 mg/dan potvrđeno je u randomizovanom ispitivanju održavanja efikasnosti tokom 24-76 nedelja, kod 373 pacijenta kod kojih je prethodno postignut odgovori na terapiju tokom inicijalnog 12-nedeljne otvorene primene.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

U randomizovanom, dvostruko slepom kliničkom ispitivanju, escitalopram u dozi od 20 mg/dan je pokazao drugačije rezultate od placeba prema Y-BOCS ukupnom skoru nakon 12 nedelja. Nakon 24 nedelje, escitalopram u dozi od 10 mg/dan i 20 mg/dan su bili superiorniji u poređenju sa placebom.

Prevencija relapsa je dokazana za escitalopram u dozi od 10 i 20 mg/dan kod pacijenata kod kojih je postignut pozitivan odgovor na escitalopram tokom 16-nedeljnog otvorenog dela ispitivanja, i koji su uključeni u 24- nedeljni randomizovani, dvostruko-slepi, placebo-kontrolisani period ispitivanja.

Farmakokinetika

Resorpcija

Resorpcija je gotovo potpuna i nezavisna od unošenja hrane. Srednje vreme do postizanja maksimalne koncentracije (srednje Tmax) iznosi 4 sata nakon višestrukog doziranja. Kao i sa racematom citalopramom, apsolutna biološka raspoloživost escitaloprama se procenjuje na oko 80%.

Distribucija

Prividni volumen distribucije (Vd,beta/F) nakon oralne primene iznosi 12 do 26 L/kg. Vezivanje za proteine plazme je ispod 80% za escitalopram i njegove glavne metabolite.

Biotransformacija

Escitalopram se metaboliše u jetri do demetilovanih i dvostruko demetilovanih metabolita. Obe grupe su farmakološki aktivne. Alternativno, azot se može oksidovati do N-oksidnog metabolita.

I početni lek i metaboliti se delimično izlučuju kao glukuronidi. Nakon višestrukog doziranja, prosečne koncentracije demetilovanih i dvostruko demetilovanih metabolita su obično 28-31%, odnosno <5% od koncentracije escitaloprama. Biotransformacija escitaloprama do demetilovanog metabolita je posredovana prvenstveno enzimom CYP2C19. Moguće je i da enzimi CYP3A4 i CYP2D6 u određenoj meri doprinose biotransformaciji.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije (t½ beta) nakon višestrukog doziranja iznosi oko 30 sati, a oralni plazma klirens (Cloral) iznosi približno 0,6 L/min. Glavni metaboliti imaju značajno duže poluvreme eliminacije. Pretpostavlja se da se escitalopram i njegovi glavni metaboliti izlučuju i putem jetre (metaboličkim) i putem bubrega, s tim da se veći deo doze izlučuje urinom u obliku metabolita.

Linearnost

Farmakokinetika escitaloprama je linearna. Stanje ravnoteže u plazmi se postiže u toku jedne nedelje. Pri dnevnoj dozi od 10 mg, postižu se prosečne koncentracije u stanju ravnoteže od 50 nanomol/L (raspon 20 do 125 nanomol/L).

Stariji pacijenti (>65 godina)

Čini se da se escitalopram sporije eliminiše kod starijih u poređenju sa mlađim pacijentima. Sistemska izloženost (vrednost PIK) je za oko 50% veća kod starijih u odnosu na mlađe zdrave dobrovoljce (videti odeljak 4.2).

Smanjena funkcija jetre

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh kriterijumi A i B), poluvreme eliminacije escitaloprama je bilo otprilike dva puta duže, a izloženost leku oko 60% veća nego kod osoba sa očuvanom funkcijom jetre (videti odeljak 4.2).

Smanjena funkcija bubrega

Prilikom primene racemata citaloprama, kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega

(CLcr 10-53 mL/min) zapaženo je duže poluvreme eliminacije i manje povećanje izloženosti leku. Koncentracije metabolita u plazmi nisu ispitivane, ali mogu biti povećane (videti odeljak 4.2).

Polimorfizam

Zapaženo je da spori metabolizeri putem CYP2C19 imaju dva puta veću koncentraciju escitaloprama u plazmi nego ekstenzivni metabolizeri. Kod sporih metabolizera putem CYP2D6 nisu zapažene značajne razlike u izloženosti leku (videti odeljak 4.2).


Paralele