Naklofen® duo 75mg kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda

Odrasli i stariji pacijenti

Lek Naklofen duo ublažava bol i zapaljenje u širokom rasponu stanja, uključujući:

• Inflamatorne i degenerativne oblike reumatizma: reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, osteoartritis i spondiloartritis, psorijatična artropatija, sindrom bolne kičme, vanzglobni reumatizam.

• Akutne mišićno-skeletne poremećaje kao sto su: periartritis (npr. ,,smrznuto rame“), tendinitis, tenosinovitis, burzitis.

• Druga bolna stanja koja nastaju kao posledica trauma, uključujući frakture, lumbalni bol, istegnuća, uganuća, dislokacije (iščašenja), ortopedske, stomatološke i druge manje hirurške intervencije.

• Posttraumatski i postoperativni bol, zapaljenje i otok, npr. nakon stomatološke ili ortopedske hiruške intervencije.

• Bolna i/ili inflamatorna stanja u ginekologiji, npr. primarna dismenoreja ili adneksitis i menoragija.

• Akutni giht.

  Lek Naklofen duo, 75 mg, kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda nije pogodan za upotrebu kod dece i adolescenata.

Rizik za nastanak neželjenih reakcija se može svesti na najmanju moguću meru ako se koristi najmanja efikasna terapijska doza za kontrolu simptoma, u što kraćem vremenskom periodu (videti odeljak 4.4).

Za oralnu upotrebu.

Kapsule treba progutati cele, sa dovoljnom količinom tečnosti.

Lek je najbolje uzimati za vreme ili nakon obroka, ne žvakati i ne deliti kapsulu.

Doziranje kod odraslih

Preporučena početna dnevna doza je 75 mg do 150 mg diklofenaka, koja se primenjuje kao jedna do dve kapsule od 75 mg leka Naklofen duo, kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda.

Maksimalna preporučena dnevna doza diklofenaka je 150 mg.

Kod blažih slučajeva, kao i kod dugotrajne terapije, 75 mg diklofenaka dnevno je obično dovoljno.

U slučajevima gde su simptomi najizraženiji tokom noći ili ujutro, poželjno je uzimati lek Naklofen duo, kapsule 75 mg uveče.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (životnog doba ≥ 65 godina)

Iako farmakokinetika diklofenaka nije izmenjena u klinički značajnom obimu kod starijih pacijenata, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) treba primenjivati sa posebnom pažnjom kod ovih pacijenata, koji su podložniji neželjenim reakcijama u odnosu na opštu populaciju. Posebno, preporučuje se primena najniže efikasne doze kod iscrpljenih starijih pacijenata ili onih sa malom telesnom masom (videti odeljak 4.4).

Procenu efikasnosti terapije treba vršiti u redovnim intervalima i prekinuti je ukoliko se ne uoči poboljšanje ili dođe do pojave intolerancije.

Oštećenje funkcije bubrega

Diklofenak je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.3). Nisu sprovedene posebne studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, tako da se ne mogu dati preporuke za doziranje kod ovih pacijenata.

Potreban je oprez prilikom primene diklofenaka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Diklofenak je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3). Nisu sprovedene posebne studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, tako da se ne mogu dati preporuke za doziranje kod ovih pacijenata.

Potreban je oprez prilikom primene diklofenaka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Zbog svoje jačine, lek Naklofen duo se ne preporučuje za upotrebu kod dece i adolescenata.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci u leku (videti odeljak 6.1).

• Aktivni ulkus želuca ili creva, gastrointestinalno krvarenje ili perforacija.

• Gastrointestinalno krvarenje ili perforacija u anamnezi, povezana sa prethodnom upotrebom NSAIL. Aktivan ili rekurentni peptički ulkus/hemoragija u anamnezi (dve ili više jasnih epizoda dokazane ulceracije ili krvarenja).

• Poslednji trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6).

• Insuficijencija jetre.

• Hronična bolest bubrega stepen 5 (GFR <15 mL/min./1,73 m²).

• Potvrđena kongestivna srčana insuficijencija (NYHA II-IV), ishemijska bolest srca, bolest perifernih arterija i/ili cerebrovaskularna bolest.

• Kao i drugi NSAIL, diklofenak je takođe kontraindikovan kod pacijenata kod kojih usled primene acetilsalicilne kiseline ili drugih NSAIL dolazi do reakcija preosetljivosti (npr. do pogoršanja napada astme, angioedema, urtikarije ili akutnog rinitisa) (unakrsna reakcija preosetljivosti izazvane NSAIL- om) (videte odeljak 4.4 i 4.8).

Opšta upozorenja

Neželjena dejstva se mogu svesti na minimum korišćenjem najmanje efikasne doze u najkraćem vremenskom periodu potrebnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2 i informacije o gastrointestinalnim i kardiovaskularnim rizicima koje su date u nastavku).

Istovremenu upotrebu diklofenaka i drugih NSAIL za sistemsku primenu, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2, treba izbegavati zbog odsustva bilo kojeg dokaza koji ukazuje na prednosti sinergizma i moguće pojave aditivnih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5).

Na osnovu elementarnih medicinskih podataka, oprez je potreban kod starijih osoba, posebno kada se koristi kod slabijih starijih pacijenata ili kod onih sa malom telesnom masom (videti odeljak 4.2).

Kao i drugi NSAIL, diklofenak može maskirati znakove i simptome infekcije zbog svojih farmakodinamskih svojstava.

Saharoza

Lek Naklofen duo sadrži saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem netolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze ne smeju koristiti ovaj lek.

Upotreba diklofenaka može imati uticaj na plodnost žena te se ne preporučuje kod žena koje pokušavaju da ostanu trudne. Kod žena koje imaju teškoća sa začećem ili kod kojih je u toku utvrđivanje uzroka steriliteta treba razmotriti ukidanje diklofenaka iz terapije (videti odeljak 4.6).

Gastrointestinalna dejstva:

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracija ili perforacija, koje mogu biti fatalne, su prijavljene tokom terapije sa svim lekovima iz NSAIL grupe, uključujući i diklofenak i mogu se javiti u bilo kom periodu lečenja, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili ozbiljnih gastrointestinalnih neželjenih događaja u anamnezi. Sa daleko ozbiljnijim posledicama se javljaju kod starijih pacijenata. Ukoliko za vreme primene diklofenaka dođe do gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije, treba obustaviti primenu ovog leka.

Kao i prilikom primene svih NSAIL, uključujući diklofenak, obavezan je pažljivi medicinski nadzor, pri čemu posebnu pažnju treba usmeriti na propisivanje diklofenaka pacijentima sa simptomima koji ukazuju na gastrointestinalne poremećaje ili sa gastričnim ili intestinalnim ulceracijama, krvarenjem ili perforacijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.8). Rizik od GI krvarenja, ulceracije ili perforacije raste sa povećanjem doze NSAIL, samim tim i diklofenaka, i kod pacijenata sa ulkusom u anamnezi, naročito ukoliko su bili praćeni komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije). Kod starijih pacijenata je povećana učestalost neželjenih reakcija na NSAIL, posebno gastrointestinalnog krvarenja i perforacije, koje mogu imati smrtonosan ishod.

Da bi se smanjio rizik od GI toksičnosti kod pacijenata sa ulkusom u anamnezi, naročito ako su bili praćeni komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije, kao i kod starijih pacijenata, terapiju treba započeti i održavati najmanjom efikasnom dozom.

Kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata koji zahtevaju istovremenu primenu lekova koji sadrže male doze acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova za koji postoji verovatnoća da povećavaju rizik od gastrointestinalnih poremećaja (videti odeljak 4.5), treba razmotriti kombinovanu primenu lekova sa protektivnim dejstvom (npr. misoprostola ili inhibitora protonske pumpe).

Pacijente sa gastrointestinalnom toksičnošću u anamnezi, posebno starije osobe, savetovati da prijave pojavu bilo kog neuobičajenog simptoma na nivou abdomena (posebno gastrointestinalno krvarenje). Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati rizik od pojave ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za sistemsku primenu, antikoagulantni lekovi kao što je varfarin,

selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili antiagregacioni lekovi poput acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.5).

Potreban je pažljiv medicinski nadzor i oprez kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću zbog mogućeg pogoršanja njihovog stanja (videti odeljak 4.8).

Lekovi iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak, povezuju se sa povećanim rizikom od gastrointestinalnog curenja iz anastomoza. Preporučuje se strog nadzor lekara i oprez prilikom upotrebe diklofenaka nakon operacija gastrointestinalnog trakta.

Dejstva na jetru:

Potrebno je redovno praćenje pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre u slučaju propisivanja diklofenaka, jer može doći do egzacerbacije njihovog stanja.

Kao i kod drugih NSAIL, uključujući diklofenak, može doći do porasta vrednosti jednog ili više enzima jetre. U toku dugotrajne terapije diklofenakom, preporučuje se redovno praćenje parametara funkcije jetre, kao mera predostrožnosti. Ukoliko povišene vrednosti enzima jetre perzistiraju ili rastu, ukoliko postoje klinički znaci ili simptomi oštećenja funkcije jetre ili je došlo do pojave drugih reakcija (eozinofilija, osip), primenu diklofenaka treba prekinuti. Za vreme upotrebe diklofenaka se može javiti hepatitis bez prodromalnih simptoma.

Oprez je potreban kod pacijenata koji imaju hepatičku porfiriju, jer je diklofenak potencijalni “okidač” za napad.

Dejstva na bubrege:

S obzirom da nakon primene lekova iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak, može doći do retencije tečnosti i pojave edema preporučuje se poseban oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega, pacijenata sa hipertenzijom u anamnezi, kod starijih osoba, kod pacijenata na istovremenoj terapiji diureticima ili lekovima koji mogu značajno uticati na funkciju bubrega i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti iz bilo kog razloga, npr. pre ili posle velikih hirurških zahvata (videti odeljak 4.3). U ovakvim slučajevima se pri primeni diklofenaka, kao mera predostrožnosti preporučuje praćenje bubrežne funkcije. Prekid terapije je obično praćen oporavkom do stanja koje je postojalo pre početka terapije.

Dejstva na kožu:

Kao i kod primene drugih NSAIL, i tokom primene diklofenaka veoma retko može doći do pojave ozbiljnih, ponekad smrtonosnih promena na koži, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu (videti odeljak 4.8). Izgleda da najveći rizik postoji na početku terapije, u većini slučajeva početak ovih reakcija je u toku prvog meseca terapije. Terapiju diklofenakom treba prekinuti kada se pojave prvi znaci osipa na koži, lezija sluzokože ili bilo koji drugi znaci preosetljivosti.

Kao i kod upotrebe drugih NSAIL, uključujući diklofenak, može doći do pojave alergijskih reakcija, uključujući i anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, takođe i kod osoba koje prethodno nisu bile izložene leku (videti odeljak 4.8). Reakcija preosetljivosti može da napreduje do Kounis-ovog sindroma, ozbiljne alergijske reakcije koja može dovesti do infarkta miokarda. Upozoravajući simptomi mogu biti bolovi u grudima povezani sa alergijskom reakcijom na diklofenak.

Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva:

Neophodan je odgovarajući monitoring i savetovanje pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umereneom kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-1) u istoriji bolesti, s obzirom da su prijavljeni slučajevi retencije tečnosti i edema povezani sa terapijom NSAIL.

Klinička studija i epidemiološki podaci ukazuju da upotreba diklofenaka, posebno u velikim dozama (150 mg dnevno) i u toku dužeg perioda, može biti povezana sa povećanjem rizika od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkta miokarda ili moždanog udara). Da bi se minimizirao potencijalni rizik od kardivaskularnih događaja kod pacijenata koji uzimaju NSAIL, posebno kod pacijenata sa faktorima rizika

za pojavu kardiovaskularnih događaja, neophodna je primena najmanje efektivne doze tokom najkraćeg perioda potrebnog za kontrolu simptoma.

Pacijenti sa kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-1) i pacijenti sa značajnim faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) bi trebalo da primenjuju diklofenak tek nakon pažljive procene od strane lekara. S obzirom da rizik za pojavu kardiovaskularnih događaja raste sa povećanjem doze i sa dužinom trajanja terapije, neophodno je da terapija traje što kraće uz primenu najmanje efikasne dnevne doze. Potrebno je periodično ponovo proceniti potrebu pacijenta za simptomatskom terapijom, kao i odgovor na nju.

Pacijenti treba da budu upozoreni o znacima i simptomima cerebrovaskularnih događaja (kao što su: bolovi u grudima, gubitak daha, slabost, otežan govor), koji mogu nastupiti sa ili bez upozorenja. Pacijente treba savetovati da ukoliko primete neki od ovih simptoma, odmah kontaktiraju svog lekara.

Hematološka dejstva:

Kao i sa drugim NSAIL, i kod produžene terapije diklofenakom preporučuje se praćenje krvne slike.

Diklofenak može reverzibilno da inhibira agregaciju trombocita. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata sa poremećajima hemostaze.

Postojeća astma:

Kod pacijenata sa astmom, sezonskim alergijskim rinitisom, otokom nazalne sluzokože (npr.nazalnim polipima), hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili hroničnim infekcijama respiratornog trakta (naročito ukoliko su povezane sa simptomima sličnim alergijskom rinitisu), je češća pojava neželjenih reakcija na NSAIL u poređenju sa ostalim pacijentima, kao što su egzacerbacija astme (tzv. intolerancija na analgetike/astma uzrokovana analgeticima), Quincke-ov edem ili urtikarija. Iz tog razloga je kod ovih pacijenata potreban poseban oprez (spremnost da se brzo reaguje). Ovo se odnosi i na pacijente koji su alergični na druge supstance, npr. sa kožnim reakcijama, pruritusom ili urtikarijom.

Dugotrajna terapija:

Sve pacijente koji uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove treba pratiti kao mere predostrožnosti, npr. funkciju bubrega, funkciju jetre (može doći do povećanja vrednosti enzima jetre) i krvnu sliku. Ovo se posebno odnosi na starije pacijente.

Navedene interakcije obuhvataju one koje su primećene pri upotrebi diklofenaka u obliku gastrorezistentnih tableta i/ili drugih farmaceutskih oblika diklofenaka.

Primećene interakcije koje treba uzeti u obzir

Inhibitori CYP2C9: Preporučuje se oprez prilikom istovremenog propisivanja diklofenaka sa CYP2C9 inhibitorima (kao što je vorikonazol), jer može doći do značajnog povećanja maksimalnih koncentracija u plazmi i izloženosti diklofenaku, usled inhibicije metabolizma diklofenaka.

CYP2C9 induktori: Preporučuje se oprez u slučaju kada se istovremeno propisuju diklofenak sa CYP2C9 induktori (kao što je rifampicin), jer može dovesti do značajnog smanjenja koncentracija u plazmi i izloženosti diklofenaku.

Litijum: Kod istovremene primene, diklofenak može da uzrokuje porast koncentracija litijuma u plazmi. Savetuje se praćenje koncentracije litijuma u serumu.

Digoksin: Kod istovremene primene, diklofenak može da uzrokuje porast koncentracija digoksina u plazmi. Savetuje se praćenje koncentracije digoksina u serumu.

Diuretici i antihipertenzivni lekovi: Kao i drugi NSAIL, istovremena primena diklofenaka sa diureticima i antihipertenzivnim lekovima (npr. beta-blokatori, ACE inhibitori) može da smanji njihovo antihipertenzivno

dejstvo. Zbog toga se preporučuje oprez kod njihove istovremene primene i periodično praćenje krvnog pritiska, naročito kod starijih osoba. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani pri čemu se preporučuje praćenje bubrežne funkcije nakon uvođenja istovremene terapije i periodično nakon toga, naročito kod istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima, zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti (videti odeljak 4.4).

Ciklosporin: Diklofenak, kao i drugi NSAIL, može da poveća nefrotoksičnost ciklosporina zbog dejstva na prostaglandine bubrega. Zbog toga se preporučuje primena manjih doza diklofenaka kod pacijenata koji istovremeno primaju ciklosporin.

Lekovi za koje se zna da izazivaju hiperkalemiju: Istovremena primena sa diureticima koji štede kalijum, ciklosporinom, takrolimusom ili trimetoprimom može biti povezana sa porastom koncentracija kalijuma u serumu, koje iz tog razloga treba često pratiti (videti odeljak 4.4).

Hinolonski antibakterijski lekovi: Prijavljeni su izolovani slučajevi konvulzija, koje su verovatno posledica istovremene primene NSAIL i hinolonskih antibiotika.

Očekivane interakcije koje treba uzeti u obzir

Ostali NSAIL i kortikosteroidi: Istovremena primena diklofenaka i drugih sistemskih NSAIL ili kortikosteroida može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije. Istovremena terapija sa acetilsalicilnom kiselinom smanjuje koncentracije u plazmi svakog od njih, mada nije poznat klinički značaj.

Antikoagulantni lekovi i inhibitori agregacije trombocita: Preporučuje se oprez kod istovremene primene zbog povećanog rizika od krvarenja (videti odeljak 4.4). Iako izgleda da klinička ispitivanja nisu pokazala da diklofenak utiče na aktivnost antikoagulantnih lekova, NSAIL mogu povećati antikoagulantno dejstvo lekova kao što je varfarin (videti odeljak 4.4). Prijavljeni su slučajevi kod kojih je istovremena primena diklofenaka i antikoagulantnih lekova povećala rizik od krvarenja. Neophodno je pažljivo praćenje ovih pacijenata.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI): Istovremena primena NSAIL sa sistemskim dejstvom i SSRI može povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antidijabetici: Kliničke studije su pokazale da diklofenak može da se primenjuje istovremeno sa oralnim antidijabeticima bez uticaja na njihovo kliničko dejstvo. Međutim, prijavljeni su izolovani slučajevi pojave hipoglikemije i hiperglikemije koji su zahtevali promene doziranja antidijabetika tokom terapije diklofenakom. Zbog toga se kao mera opreza preporučuje praćenje vrednosti glukoze u krvi, kao mera predostrožnosti, tokom istovremene terapije.

Metotreksat: Diklofenak može inhibirati tubularni bubrežni klirens metotreksata na taj način povećavajući koncentraciju metotreksata. Preporučuje se oprez ukoliko se NSAIL, uključujući i diklofenak, primenjuju manje od 24 sata pre terapije metotreksatom, jer može doći do porasta koncentracije metotreksata u krvi i povećanja njegove toksičnosti.

Holestipol i holestiramin: Ovi lekovi mogu indukovati odlaganje ili smanjenje resorpcije diklofenaka. Zbog toga se preporučuje da se diklofenak uzima bar jedan sat pre ili 4 – 6 sati nakon davanja holestipola/holestiramina.

Fenitoin: Pri istovremenoj primeni fenitoina sa diklofenakom, preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi, zbog očekivanog povećanja izloženosti fenitoinu.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embriofetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na postojanje povećanog rizika od pobačaja i/ili srčane malformacije i

gastroshize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je bio povećan sa manje od 1% na otprilike 1,5%.

Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Kod eksperimentalnih životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je rezultirala povećanim pre i postimplantacionim gubitkom i embriofetalnim letalitetom. Osim toga, povećana učestalost različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljene su kod eksperimentalnih životinja kojima je davan inhibitor sinteze prostaglandina za vreme organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće pa nadalje, primena diklofenaka može da izazove ologohidramnion koji je rezultat disfunkcije bubrega fetusa. Ovo se može desiti ubrzo nakon početka terapije i obično je reverzibilno nakon prekida. Dodatno, bilo je izveštaja o suženju ductus arteriosus nakon terapije u drugom trimestru, od kojih je većina nestala nakon prestanka lečenja. Zbog toga, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, diklofenak ne treba davati, osim ako je to neophodno.

Ukoliko se diklofenak primenjuje kod žena koje pokušavaju da ostanu u drugom stanju ili za vreme prvog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju dozu i trajanje terapije svesti na minimum.

Antentalni monitoring za oligohidramnion i suženje ductus arteriosus treba razmotriti nakon primene diklofenaka nekoliko dana od 20. nedelje trudnoće pa nadalje. Terapiju diklofenakom treba prekinuti ako se otkrije oligohidramnion ili suženje ductus arteriosus.

Za vreme trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina kod fetusa mogu dovesti do:

• kardiopulmonalne toksičnosti (prevremenim suženjem/zatvaranjem ductus arteriosus i plućnom hipertenzijom);

• bubrežne insuficijencije (videti iznad).

  Kod majke i neonatusa, na kraju trudnoće mogu dovesti do:

• mogućeg produženja vremena krvarenja, antiagregacionog dejstva koje se može javiti čak i pri primeni veoma malih doza;

• inhibicije kontrakcije uterusa, što dovodi do odloženog ili produženog porođaja. Posledično, diklofenak je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Kao i drugi NSAIL, diklofenak se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Iz tog razloga, da bi se izbegla potencijalna neželjena dejstva na novorođenče ne preporučuje se primena diklofenaka u toku dojenja.

Plodnost

Kao i drugi NSAIL, diklofenak može da utiče na plodnost kod žena, pa se njegova primena ne preporučuje kod onih koje žele da ostanu u drugom stanju. Kod žena koje imaju poteškoća sa začećem ili su podvrgnute ispitivanju uzroka steriliteta treba razmotriti prestanak primene diklofenaka.

Pacijente koji u toku terapije NSAIL osete ošamućenost, vrtoglavicu, somnolenciju ili druga neželjena dejstva na centralni nervni sistem uključujući vizuelne smetnje, ne treba da upravljaju vozilima, ili da rukuju mašinama.

Neželjene reakcije su navedene u Tabeli 1 (u nastavku) prema klasi Sistema organa i učestalosti MedDRA-e konvencije. Unutar svake grupe sistema organa, neželjene reakcije su rangirane po učestalosti, pri čemu su najučestalije reakcije, prve. U okviru svih grupa učestalosti javljanja, neželjene reakcije su opisani po opadajućoj ozbiljnosti.

Dodatno, odgovarajuća kategorija učestalosti za svaku neželjenu reakciju leka zasniva se na sledećoj konvenciji (CIOMS III): veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do<1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Najčešće primećeni neželjeni događaji su gastrointestinalne prirode. Mogu se javiti peptički ulkusi, perforacija ili gastrointestinalna krvarenja, ponekad sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Nakon primene prijavljeni su mučnina, povraćanje, proliv, nadimanje, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, pogoršanje koilitisa i Crohnova bolest (vidi odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Manje često je primećen gastritis.

Navedena neželjena dejstva uključuju prijave prilikom kratkotrajne ili dugotrajne upotrebe.

Tabela 1

* *Učestalost zasnovana na podacima primene velike doze (150 mg/dan) tokom dužeg vremenskog perioda.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci dosledno ukazuju na povećan rizik za nastanak arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar) povezan sa upotrebom diklofenaka, posebno u visokim dozama (150 mg dnevno) i pri dugotrajnoj terapiji (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Zabeleženi su edemi, hipertenzija i insuficijencija srca u vezi sa primenom NSAIL lekova. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Ne postoji tipična klinička slika predoziranja diklofenakom. Može se javiti povraćanje, gastrointestinalna hemoragija, dijareja, vrtoglavica, tinitus ili konvulzije. Kod teškog trovanja, mogu nastati akutna bubrežna insuficijencija i oštećenje jetre.

Terapijske mere

Terapijske mere kod akutnog trovanja NSAIL, uključujući i diklofenak, uglavnom obuhvataju suportivne mere i simptomatsko lečenje. Suportivne mere i simptomatsko lečenje treba primenjivati kod komplikacija, kao što je hipotenzija, bubrežna insuficijencija, konvulzije, gastrointestinalni poremećaji i depresija disanja.

Posebne mere, kao što su forsirana diureza, dijaliza ili hemoperfuzija, verovatno ne ubrzavaju eliminaciju NSAIL (uključujući diklofenak) jer se u velikom procentu vezuju za proteine plazme i imaju opsežan metabolizam.

Nakon uzimanja potencijalno toksične doze treba razmotriti upotrebu aktivnog uglja, a nakon unošenja doza koje su potencijalno opasne po život potrebno je uraditi gastričnu dekontaminaciju (npr. povraćanje, gastrična lavaža).