Pergoveris® 300i.j./0.48mL+150i.j./0.48mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Osnovne informacije

B - Lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog odnosno bolničkog lečenja uzdravstvenim ustanovama
Р -
Lečenje neplodnosti žene u postupku BMPO (N97).
Lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja ginekologa zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom ili tercijarnom nivou.
Nema podataka.
rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
MERCK SERONO S.P.A.
MERCK D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu; 300i.j./0.48mL+150i.j./0.48mL; napunjeni injekcioni pen, 1x0.48mL
B
13.907,30 DIN
0,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
150 i.j. + 75 i.j.
0044259
DDD
JKL
* Cena direktno preuzeta sa RFZO.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Lek Pergoveris je indikovan za stimulaciju razvoja folikula kod odraslih žena sa teškim deficitom LH i FSH. U kliničkim studijama, ove pacijentkinje su definisane na osnovu nivoa endogenog LH u serumu, manjeg od 1,2 i.j/L.

Doziranje i način primene

Terapiju lekom Pergoveris trebalo bi započeti pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju infertiliteta.

Doziranje

Kod žena kod kojih je utvrđen deficit LH i FSH (hipogonadotropni hipogonadizam), cilj terapije lekom Pergoveris je da se razvije jedan zreo Graafov folikul iz koga će se osloboditi jajna ćelija nakon primene humanog horionskog gonadotropina (hCG). Lek Pergoveris bi trebalo primeniti u seriji dnevnih injekcija. Pošto su ove pacijentkinje amenoreične i imaju nisku endogenu sekreciju estrogena, terapija može da bude započeta u bilo koje vreme.

Terapija bi trebalo da bude prilagođena individualnom odgovoru pacijentkinje procenjenog merenjem veličine folikula ultrazvukom i sekrecijom estrogena.

Preporučen režim doziranja započinje preporučenom dozom leka Pergoveris od 150 i.j. r-hFSH/75 i.j. r-hLH dnevno. Ukoliko se koristi manje od preporučene doze leka Pergoveris dnevno, razvoj folikula može da bude nezadovoljavajući usled nedovoljne količine lutropina alfa (videti odeljak 5.1).

Ukoliko se povećanje doze FSH pokaže potrebnim, prilagođavanje doze, po mogućstvu, trebalo bi sprovesti nakon intervala od 7 do 14 dana, i po mogućstvu sa povećanjem doze za 37,5 – 75 i.j., koristeći registrovani lek sa aktivnom supstancom folitropin alfa. Prihvatljivo je produženje trajanja stimulacije u bilo kom ciklusu do 5 nedelja.

Kada se postigne optimalni odgovor, pojedinačnu injekciju od 250 mikrograma r-hCG ili 5000 i.j. do 10000

i.j. hCG trebalo bi primeniti 24-48 sati nakon poslednje injekcije leka Pergoveris. Pacijentkinji se preporučuje da ima polni odnos onog dana kada je primila hCG, kao i dan nakon primanja. Alternativno, može da se sprovede intrauterina inseminacija (IUI).

Može da se razmotri podrška lutealnoj fazi jer nedostatak supstanci sa luteotrofičnom aktivnošću (LH/hCG) nakon ovulacije može da dovede do prerane atrofije žutog tela.

Ukoliko dođe do prenaglašenog odgovora, terapiju treba prekinuti i obustaviti primenu hCG. Terapiju treba ponovo započeti sledećeg ciklusa sa nižom dozom FSH od one u prethodnom ciklusu.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Ne postoji relevanta indikacija za upotrebu leka Pergoveris kod starije populacije. Bezbednost i efikasnost ovog leka kod starijih pacijenata još uvek nije ispitana.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Bezbednost, efikasnost i farmakokinetika ovog leka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre još uvek nije ispitana.

Pedijatrijska populacija

Primena leka Pergoveris nije relevantna u pedijatrijskoj populaciji.

Način primene

Lek Pergoveris je namenjen za supkutanu upotrebu. Primena prve injekcije leka Pegoveris treba da bude pod medicinskim nadzorom. Samo pacijentkinje koje su dovoljno motivisane, adekvatno obučene i kojima je savet stručnjaka lako dostupan mogu samostalno primenjivati lek Pergoveris.

Za uputstva vezano za primenu ovog leka, videti odeljak 6.6.

Kontraindikacije

Lek Pergoveris se ne sme primenjivati kod pacijentkinja sa:

  • preosetljivošću na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

  • tumorima hipotalamusa i hipofize

  • uvećanjem jajnika ili cistom na jajniku koja nije posledica policističnog oboljenja jajnika, i nepoznatog je uzroka

  • ginekološkim krvarenjem nepoznate etiologije

  • karcinomom jajnika, materice ili dojke

    Lek Pergoveris ne sme da se koristi kada ne može da se dobije adekvatan odgovor, kao što je to u slučaju:

  • primarne ovarijalne insuficijencije

  • malformacija polnih organa, inkompatibilnih sa trudnoćom

  • fibroidnog tumora uterusa, inkompatibilnog sa trudnoćom

Posebna upozorenja

Lek Pergoveris sadrži aktivne supstance sa snažnim gonadotropnim dejstvom koje mogu da izazovu blage do teške neželjene reakcije, i terapiju treba da sprovode samo lekari koji su temeljno upoznati sa problemima infertiliteta i načinima njihovog lečenja.

Terapija gonadotropinom zahteva određeni vremenski period striktne posvećenosti lekara i zdravstvenog osoblja, kao i dostupnost odgovarajuće opreme za monitoring terapije. Kod žena, bezbedna i efikasna upotreba leka Pergoveris zahteva praćenje odgovora jajnika ultrazvukom, ili po mogućstvu uz to i redovno merenje koncentracije estradiola u serumu. Kod pacijentkinja može postojati određeni stepen varijabilnosti u odgovoru na terapiju na FSH/LH, tako da kod pojedinih pacijentkinja odgovor na FSH/LH može biti slab.

Kod žena treba koristiti najnižu efektivnu dozu leka u odnosu na cilj terapije.

Porfirija

Pacijentkinje sa porfirijom ili porodičnom anamnezom porfirije treba pažljivo nadzirati tokom terapije lekom Pergoveris. Kod ovih pacijenatkinja, lek Pergoveris može da poveća rizik od akutnog napada. Pogoršanje ili prva pojava ovakvog stanja može da zahteva obustavljanje terapije.

Terapija kod žena

Pre početka terapije, treba proceniti infertilitet kod para kao i postojanje mogućih kontraindikacija za trudnoću. Posebno, treba ispitati postojanje hipotireoidizma, adrenokortikalne deficijencije, hiperprolaktinemije i sprovesti odgovarajuću terapiju.

Pacijentkinje koje su podvrgnute stimulaciji rasta folikula, imaju povećan rizik za razvoj hiperstimulacije u vidu mogućeg prenaglašenog odgovora na estrogen i razvoja multiplih folikula.

Sindrom ovarijalne hiperstimulacije (SOHS)

Uvećanje jajnika u određenoj meri je očekivani efekat kontrolisane ovarijalne stimulacije. Češće se javlja kod žena sa sindromom policističnih jajnika, i obično se povlači bez terapije.

SOHS je stanje koje se jasno razlikuje od nekomplikovanog uvećanja jajnika i može se manifestovati rastućim stepenom težine. SOHS obuhvata znatno uvećanje jajnika, visoku koncentraciju polnih steroida u serumu i porast vaskularnog permeabiliteta koji može da rezultuje nakupljanjem tečnosti u peritonealnoj, pleuralnoj i retko u perikardijalnoj šupljini.

U teškim slučajevima SOHS mogu se javiti sledeći simptomi: abdominalni bol, abdominalna distenzija, teško uvećanje jajnika, porast telesne mase, dispneja, oligurija i gastrointestinalni simptomi uključujući mučninu, povraćanje i dijareju.

Klinička procena može ukazati na postojanje hipovolemije, hemokoncentracije, elektrolitnog disbalansa, ascitesa, hemoperitoneuma, pleuralnog izliva, hidrotoraksa, ili akutnog respiratornog distresa i tromboembolijskih događaja.

Veoma retko, uzrok komplikacije teškog oblika SOHS može biti torzija jajnika ili tromboembolijski događaji, kao što su plućna embolija, ishemijski moždani udar ili infarkt miokarda.

Nezavisni faktori rizika za nastanak SOHS su sledeći: mlađe životno doba, niska telesna masa, sindrom policističnih jajnika, visoke doze egzogenih gonadotropina, visoke apsolutne vrednosti estradiola u serumu ili brzo rastuće vrednosti estradiola u serumu (> 900 pikograma/mL ili >3300 pikomola/L tokom anovulacije), prethodne epizode SOHS ili veliki broj ovarijalnih folikula u razvoju (3 folikula prečnika ≥ 14 mm tokom anovulacije).

Sprovođenje terapije lekom Pergoveris i FSH u skladu sa preporučenim dozama i režimom terapije, kao i pažljiv nadzor terapije, minimizira rizik od pojave ovarijalne hiperstimulacije. Praćenje ciklusa stimulacije ultrazvukom, kao i koncentracije estradiola preporučuje se za rano otkrivanje faktora rizika.

Postoje dokazi koji ukazuju na to da hCG igra ključnu ulogu u nastanku SOHS kao i da sindrom može biti teži i duže trajati ukoliko dođe do trudnoće. Stoga, ukoliko se pojave simptomi SOHS kao što su vrednosti koncentracije estradiola u serumu > 5000 pikograma/mL ili > 20200 pikomol/L i/ili ≥ 40 folikula ukupno, savetuje se obustavljanje primene hCG-a. Pacijentkinju takođe treba savetovati da se uzdrži od polnog odnosa ili da koristi barijerne metode kontracepcije najmanje 4 dana. SOHS može brzo da napreduje (u roku od 24 sata) ili u toku nekoliko dana i da progredira u ozbiljno medicinsko stanje. Najčešće, SOHS se javlja nakon prekida hormonske terapije i dostiže maksimum otprilike sedmog do desetog dana nakon terapije.

SOHS obično spontano prestaje sa pojavom menstruacije. Zbog toga, pacijentkinje treba pratiti najmanje 2 nedelje nakon primene hCG.

Ukoliko dođe do teškog SOHS, treba obustaviti terapiju gonadotropinom ako još uvek traje, pacijentkinju treba hospitalizovati i započeti specifičnu terapiju za SOHS. Ovaj sindrom se javlja sa većom incidencom kod pacijenatkinja sa policističnim oboljenjem jajnika.

Kada se proceni da postoji rizik od SOHS, treba razmotriti da li treba obustaviti terapiju. Torzija (uvrtanje) jajnika

Torzija jajnika je zabeležena nakon terapije drugim gonadotropinima. Ovo može biti povezano sa drugim fakorima rizika kao što su SOHS, trudnoća, prethodna operacija abdomena, torzija jajnika u istoriji bolesti, prethodno postojanje ovarijalne ciste ili trenutno prisutna ovarijalna cista i sindrom policističnih jajnika.

Oštećenje jajnika uzrokovano smanjenim dotokom krvi se može umanjiti ranom dijagnostikom i hitnim postupkom detorzije jajnika.

Višestruka trudnoća

Kod pacijenatkinja koje su podrvgnute indukciji ovulacije, incidenca višestruke trudnoće i porođaja je povećana u poređenju sa prirodnim začećem. Većina višestrukih trudnoća su blizanačke. Višestruka trudnoća, naročito sa većim brojem embriona, nosi povećani rizik od neželjenih maternalnih i perinatalnih ishoda. Da bi se rizik od višestruke trudnoće sveo na minimum, preporučuje se pažljivo praćenje odgovora jajnika.

Pre početka terapije pacijentkinji treba predočiti potencijalni rizik od višestruke trudnoće. Ukoliko se otkrije rizik od višestrukih trudnoća, treba razmotriti prekid terapije.

Gubitak trudnoće

Incidenca gubitka trudnoće, koja se završe spontanim pobačajima ili abortusima je viša kod pacijentkinja koje su podvrgnute stimulaciji folikularnog rasta radi indukcije ovulacije nego u normalnoj populaciji.

Ektopična trudnoća

Žene sa oboljenjem jajovoda u anamnezi su izložene riziku od ektopične trudnoće, bilo da je trudnoća nastala spontanim začećem ili usled terapije infertilteta. Prevalenca ektopične trudnoće posle primene tehnologije asistirane reprodukcije (engl. assisted reproductive technologies, ART) je viša u poređenju sa istom u opštoj populaciji.

Neoplazme reproduktivnog sistema

Zabeležene su neoplazme jajnika i drugih organa reproduktivnog sistema, kako benigne tako i maligne, kod žena koje su bile lečene primenom različitih terapijskih protokola u terapiji infertiliteta. Još uvek nije

utvrđeno da li terapija gonadotropinima povećava rizik za razvoj ovih tumora kod žena sa infertilitetom ili ne.

Kongenitalne malformacije

Prevalenca kongenitalnih malformacija posle ART može biti neznatno viša nego nakon spontanog začeća. Smatra se da je ovo posledica razlike u roditeljskim karakteristikama (npr. starost majke, karakteristike sperme) i usled višestrukih trudnoća.

Tromboembolijski događaji

Kod žena sa nedavnim ili trenutno postojećim tromboembojiskim događajem ili kod žena sa prepoznatim faktorima rizika za tromboembolijske događaje, kao što su lična i porodična anamneza, trombofilija ili izražena gojaznost (indeks telesne mase > 30 kg/m2), terapija gonadotropinima može dodatno da poveća rizik. Kod ovih žena, korist od primene gonadotropina mora da bude dobro procenjena. Takođe, treba imati u vidu da i trudnoća, sama po sebi, kao i sindrom ovarijalne hiperstimulacije, takođe nosi povećani rizik od tromboembolijskih događaja.

Natrijum

Lek Pergoveris sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Interakcije

Lek Pergoveris, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu, se ne sme davati u kombinaciji sa drugim lekovima u istoj injekciji.

Lek Pergoveris, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu, može se davati istovremeno sa registrovanim lekom sa aktivnom supstancom folitropin alfa, kao zasebna injekcija.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nema indikacije za upotrebu leka Pergoveris tokom trudnoće. Podaci iz ograničenog broja trudnoća ne ukazuju na neželjene rekacije folitropina alfa i lutropina alfa na trudnoću, embrionalni ili fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj nakon kontrolisane ovarijalne stimulacije. Nije primećen teratogeni efekat ni tokom studija na životinjama. U slučaju izloženosti tokom trudnoće, klinički podaci nisu dovoljni da bi se isključio teratogeni efekat leka Pergoveris.

Dojenje

Lek Pergoveris nije indikovan za upotrebu tokom dojenja.

Plodnost

Lek Pergoveris je indikovan za lečenje neplodnosti (videti odeljak 4.1).

Upravljanje vozilom

Lek Pergoveris nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije su glavobolja, ovarijalne ciste i reakcije na mestu primene injekcije (npr. bol, eritem, hematom, oticanje i/ili iritacija na mestu primene injekcije).

Često je prijavljen blagi ili umereni sindrom ovarijalne hiperstimulacije i treba ga smatrati intrinzičnim rizikom procedure stimulacije jajnika. Težak SOHS zabeležen je povremeno (videti odeljak 4.4).

Tromboembolizam se može dogoditi veoma retko, i obično je povezan sa teškim SOHS (videti odeljak 4.4). Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije navedene su prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i prema učestalosti. Učestalost je navedena prema sledećim kategorijama: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do <1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retko: Blage do teške reakcije preosetljivosti uključujući anafilaktičke reakcije i šok

Poremećaj nervnog sistema

Veoma česteo Glavobolja

Vaskularni poremećaji

Veoma retko: Tromboembolizam, obično povezan sa teškim SOHS

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Veoma retko: Egzacerbacija ili pogoršanje astme

Gastrointestinalni poremećaji

Često: Abdominalni bol, distenzija abdomena, nelagodnost u abdomenu, mučnina, povraćanje, dijareja

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Veoma često: Ovarijalne ciste

Često: Bol u grudima, bol u karlici, blag ili umeren SOHS (uključujući pridruženu simptomatologiju)

Povremeno: Težak SOHS (uključujući pridruženu simptomatologiju) (videti odeljak 4.4) Retko: Komplikacija teškog SOHS

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma često: Blage do teške reakcije na mestu primene injekcije (npr. bol, eritem, hematom, modrice, oticanje i/ili iritacija na mestu primene injekcije)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi

Efekti predoziranja lekom Pergoveris su nepoznati. Međutim, bez obzira na to, postoji mogućnost razvoja sindroma ovarijalne hiperstimulacije, koji je detaljnije opisan u odeljku 4.4.

Terapija

Terapija zavisi od simptoma.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Polni hormoni i modulatori genitalnog sistema; Gonadotropini ATC šifra: G03GA30

Lek Pergoveris je preparat rekombinantnog humanog folikulostimulirajućeg hormona (folitropin alfa, r- hFSH) i rekombinantnog humanog luteinizirajućeg hormona (lutropin alfa, r-hLH) proizvedenih u ćelijama jajnika kineskog hrčka (CHO), pomoću tehnologije rekombinantne DNK.

Mehanizam dejstva

U kliničkim studijama je pokazana efikasnost kombinacije folitropina alfa i lutropina alfa kod žena sa hipogonadotropnim hipogonadizmom.

Pri stimulaciji folikularnog razvoja kod anovulatornih žena, sa deficijencijom LH i FSH, primarni efekat nakon primene lutropina alfa je porast folikularne sekrecije estradiola, a rast folikula stimuliše FSH.

Farmakodinamsko dejstvo

U kliničkim studijama, pacijentkinje sa teškom deficijencijom FSH i LH, izdvojene su prema vrednosti koncentracije endogenog LH u serumu <1,2 i.j./L, merene u centralnoj laboratoriji. Međutim, treba uzeti u obzir da postoje varijacije između vrednosti LH merenja izvedenih u različitim laboratorijama. U ovim studijama stepen ovulacije po ciklusu je bio 70-75%.

Klinička efikasnost

U jednoj kliničkoj studiji kod žena sa hipogonadotropnim hipogonadizmom i koncentracijom endogenog LH u serumu ispod 1,2 i.j./L, ispitivana je odgovarajuća doza r-hLH (lutropin alfa). Doza od 75 i.j r-hLH dnevno (u kombinaciji sa 150 i.j. folitropina alfa (r-hFSH) je dovela do adekvatnog folikularnog razvoja i produkcije estrogena. Doza od 25 i.j. r-hLH dnevno (u kombinaciji sa 150 i.j. folitropina alfa) je dovela do nedovoljnog folikularnog razvoja.

Zbog toga, primena leka Pergoveris u dozi manjoj od 75 i.j. r-hLH dnevno može da dovede do nedovoljne LH aktivnosti, potrebne za odgovarajući folikularni razvoj.

Farmakokinetika

Folitropin alfa i lutropin alfa su pokazali isti farmakokinetički profil kao folitropin alfa i lutropin alfa, zasebno.

Folitropin alfa Distribucija

Nakon intravenske primene, folitropin alfa se distribuira u ekstracelularnoj tečnosti sa inicijalnim poluvremenom eliminacije od približno 2 sata i eliminiše se iz organizma sa terminalnim poluvremenom eliminacije od približno jednog dana. Volumen distribucije u stanju ravnoteže iznosi 10 L.

Nakon supkutane primene, apsolutna bioraspoloživost je približno 70%. Nakon ponovljene primene, folitropin alfa se trostruko kumulira postižući stanje ravnoteže u roku od 3 do 4 dana. Kod žena kod kojih je suprimirana endogena sekrecija gonadotropina, pokazano je da folitropin alfa efektivno stimuliše folikularni razvoj i steroidogenezu, uprkos nemerljivim koncentracijama LH.

Eliminacija

Ukupan klirens iznosi 0,6 L/h i jedna osmina doze folitropina alfa se izlučuje putem urina. Lutropin alfa

Distribucija

Nakon intravenske primene, lutropin alfa se brzo distribuira sa inicijalnim poluvremenom eliminacije od približno jednog sata i eliminiše se iz organizma sa terminalnim poluvremenom eliminacije od približno 10- 12 sati. Volumen distribucije u stanju ravnoteže iznosi približno 10-14 L. Lutropin alfa pokazuje linearnu farmakokinetiku, procenjeno na osnovu vrednosti površine ispod krive (PIK) koja je direktno proporcionalna primenjenoj dozi. Nakon supkutane primene, apsolutna bioraspoloživost je približno 60%; terminalno poluvreme eliminacije je neznatno produženo. Farmakokinetika lutropina alfa nakon pojedinačne i ponovljene primene je slična i koeficijent kumulacije lutropina alfa je minimalan. Prosečno vreme zadržavanja je približno 5 sati.

Eliminacija

Ukupan klirens je oko 2 L/h, i manje od 5% doze se eliminiše putem urina.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka

Kada se primenjuje istovremeno sa folitropinom alfa, nema farmakokinetičkih interakcija.

Kliničke studije sa lekom Pergoveris su sprovedene sa liofiliziranom formulacijom. Uporedna klinička ispitivanja između liofilizirane i tečne formulacije pokazuju bioekvivalenciju između dve formulacije.


Paralele