PRAMES® 10mg film tableta

• Lečenje velikih depresivnih epizoda.

• Lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje.

• Lečenje socijalnog anksioznog poremećaja (socijalna fobija).

• Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja.

• Lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Doziranje

Nije dokazana bezbednost primene dnevnih doza većih od 20 mg.

Velike depresivne epizode

Uobičajena doza je 10 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do najviše 20 mg na dan.

Obično su potrebne 2 do 4 nedelje do pojave odgovora na antidepresivnu terapiju. Nakon povlačenja simptoma potrebno je nastaviti sa primenom leka još najmanje 6 meseci, da bi došlo do konsolidacije terapijskog odgovora.

Panični poremećaj, sa agorafobijom ili bez nje

Preporučena početna doza je 5 mg jednom dnevno u toku prve nedelje, nakon čega se povećava na 10 mg jednom dnevno. Doza se može dodatno povećati, do najviše 20 mg na dan, zavisno od individualnog odgovora pacijenta.

Maksimalna efikasnost se postiže nakon otprilike 3 meseca. Terapija traje nekoliko meseci.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajena doza je 10 mg, jednom dnevno. Obično je potrebno 2 do 4 nedelje da bi došlo do ublažavanja simptoma. Doza se zatim može, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, smanjiti na 5 mg ili povećati do najviše 20 mg na dan.

Socijalni anksiozni poremećaj je bolest hroničnog toka, pa se preporučuje provesti terapija u trajanju od 12 nedelja, da bi došlo do konsolidovanja odgovora. Dugotrajno lečenje pacijenata sa pozitivnim odgovorom na terapiju, ispitivano je tokom 6 meseci, a treba ga razmotriti za svakog pacijenta pojedinačno u cilju sprečavanja relapsa; terapijsku korist treba periodično procenjivati.

Socijalni anksiozni poremećaj je dobro definisan dijagnostički termin za poseban poremećaj i ne treba ga mešati sa preteranom stidljivošću. Farmakoterapija je indikovana samo ukoliko ovaj poremećaj značajno ometa profesionalne i društvene aktivnosti.

Upotreba ove terapije u poređenju sa kognitivno bihejvioralnom terapijom nije upoređivana. Farmakoterapija je deo celokupne terapijske strategije.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Početna doza iznosi 10 mg, jednom dnevno. Zavisno od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do najviše 20 mg na dan.

Dugotrajna terapija kod pacijenata koji su odgovorili na terapiju je ispitivana u trajanju od najmanje 6 meseci kod pacijenata koji su primali 20 mg na dan. Korist terapije i dozu treba periodično procenjivati (videti odeljak 5.1).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Početna doza iznosi 10 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do najviše 20 mg na dan.

Budući da je opsesivno-kompulzivni poremećaj hronična bolest, pacijente je potrebno lečiti dovoljno dugo kako bi se osiguralo povlačenje simptoma.

Korist terapije i dozu treba periodično procenjivati (videti odeljak 5.1).

Stariji pacijenti (> 65 godina)

Početna doza je 5 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10 mg na dan (videti odeljak 5.2).

Efikasnost escitaloprama u lečenju socijalnog anksioznog poremećaja nije ispitivana kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Escitalopram ne treba primenjivati za lečenje dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4).

Smanjena funkcija bubrega

Prilagođavanje doze nije neophodno kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Oprez se savetuje kod pacijenata sa teškim oblikom smanjenja funkcije bubrega (CL^CR manji od 30 mL/min) (videti odeljak 5.2).

Smanjena funkcija jetre

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre, preporučuje se početna doza od 5 mg na dan, tokom prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10 mg na dan. Oprez i izuzetno pažljivo titriranje doze, savetuju se kod pacijenata sa teškim oblikom smanjenja funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

CYP2C19 spori metabolizeri

Kod pacijenata za koje se zna da su spori metabolizeri putem CYP2C19 enzima, preporučuje se početna doza od 5 mg na dan, tokom prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10 mg na dan (videti odeljak 5.2).

Simptomi obustave leka

Treba izbegavati nagli prekid terapije. Pri prekidu terapije escitalopramom dozu treba postepeno smanjivati tokom perioda od najmanje 1-2 nedelje, da bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ukoliko se prilikom smanjivanja doze ili po prekidu terapije jave teško podnošljivi simptomi, treba razmotriti ponovno uvođenje prethodno propisane doze. Nakon toga, lekar može nastaviti sa smanjivanjem doze, ali na znatno postepeniji način.

Način primene Oralna upotreba.

Lek PRAMES se primenjuje kao pojedinačna dnevna doza, a može se uzimati sa hranom ili bez nje.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena sa neselektivnim ireverzibilnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAO inhibitorima) je kontraindikovana usled rizika od pojave serotoninskog sindroma sa agitacijom, tremorom, hipertermijom itd. (videti odeljak 4.5).

Kombinacija escitaloprama sa reverzibilnim MAO-A inhibitorima (npr. moklobemid) ili reverzibilnim neselektivnim MAO inhibitorom linezolidom je kontraindikovana usled rizika od pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.5).

Primena escitaloprama je kontraindikovana kod pacijenata sa poznatim produženjem QT intervala ili urođenim sindromom dugog QT intervala.

Primena escitaloprama je kontraindikovana istovremeno sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Sledeća posebna upozorenja i mere opreza odnose se na lekove koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin re-uptake inhibitors, SSRI).

Pedijatrijska populacija

Lek PRAMES ne treba koristiti u terapiji kod pedijatrijske populacije. U kliničkim ispitivanjima u pedijatrijskoj populaciji, u grupi koja je primala antidepresive češće su zapažena ponašanja povezana sa suicidom (pokušaj samoubistva i misli o samoubistvu) i neprijateljsko ponašanje (prvenstveno agresija, stav suprotstavljenosti i bes) u poređenju sa grupom koja je primala placebo. Ako je, na osnovu kliničke slike, ipak neophodna primena antidepresiva, pacijenta treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave suicidalnih simptoma. Pored toga, nedostaju podaci o dugotrajnom praćenju bezbednosti leka kod pedijatrijskih pacijenata u smislu praćenja rasta, sazrevanja, kognitivnog i bihejvioralnog razvoja.

Paradoksalna anksioznost

Kod nekih pacijenata sa paničnim poremećajem mogu se javiti simptomi povećane anksioznosti na početku terapije antidepresivima. Ova paradoksalna reakcija se obično povlači u toku dve nedelje kontinuirane terapije. Preporučuje se primena manjih doza na početku terapije da bi se smanjila verovatnoća anksiogenog dejstva (videti odeljak 4.2).

Epileptični napadi

Primenu escitaloprama treba prekinuti u slučaju pojave epileptičnih napada kod pacijenata koji nemaju epilepsiju ili ako dođe do povećanja učestalosti napada (kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovana epilepsija). Primenu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina treba izbegavati kod pacijenta sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba pažljivo pratiti.

Manija

Selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina treba pažljivo primenjivati kod pacijenata koji su prethodno imali maniju/hipomaniju. Primenu SSRI lekova treba prekinuti kod svakog pacijenta koji uđe u maničnu fazu.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija sa SSRI lekovima može dovesti do promene u kontroli glikemije (hipoglikemije ili hiperglikemije). Može biti potrebno prilagoditi doziranja insulina i/ili oralnog hipoglikemijskog leka.

Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija je povezana sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa suicidom). Ovaj rizik je prisutan sve dok ne dođe do pojave značajne remisije bolesti. S obzirom da u toku prvih nekoliko nedelja terapije ili više ne mora doći do poboljšanja, pacijente treba staviti pod strogi nadzor sve dok do poboljšanja ne dođe. Opšte kliničko iskustvo je da rizik od suicida može da se poveća u ranom stadijumu oporavka.

Druga psihijatrijska stanja u kojima se propisuje lek PRAMES mogu takođe biti udružena sa povećanim rizikom od nastanka događaja vezanih za suicid. Pored toga, ova stanja mogu biti u komorbiditetu sa velikim depresivnim poremećajem. Istovetne mere opreza pri terapiji pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem treba primeniti i pri terapiji pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima.

Zna se da su pacijenti koji su prethodno imali događaje vezane za suicid, kao i oni koji pokazuju značajan stepen suicidalne ideacije pre početka terapije, u većem riziku od suicidalnih misli ili pokušaja samoubistva i treba da budu pod strogim nadzorom za vreme terapije. Meta analize placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja antidepresivnih lekova kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazale su povećan rizik od suicidalnog ponašanja u grupi pacijenata na terapiji antidepresivima u poređenju sa grupom na placebu kod pacijenata mlađih od 25 godina.

Potreban je pažljiv nadzor, posebno pacijenata sa visokim rizikom, naročito na početku terapije i pri promeni doze. Pacijente (kao i staratelje pacijenata) treba upozoriti na neophodnost praćenja bilo kakvog pogoršanja kliničke slike, suicidalnog ponašanja ili misli i neobičnih promena u ponašanju i da odmah zatraže medicinski savet, ukoliko se ovi simptomi jave.

Akatizija/psihomotorni nemir

Primena selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)/ inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (engl. serotonin norepinephrine reuptake inhibitors, SNRI) je udružena sa razvojem akatizije, koju karakteriše subjektivno neprijatan ili mučan nemir i potreba za kretanjem, koji obično prati nesposobnost da se sedi ili stoji mirno. Najčešće se ovo javlja u toku prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih dođe do pojave ovih simptoma, povećanje doze može biti pogubno.

Hiponatremija

Hiponatremija, uglavnom prouzrokovana neadekvatnom sekrecijom antidiuretskog hormona, retko je prijavljena pri primeni selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i obično se povlači po prekidu terapije. Potreban je oprez kod pacijenata sa rizikom, kao što su stariji pacijenti ili pacijenti sa cirozom ili kod onih koji ih koriste u kombinaciji sa drugim lekovima koji mogu izazvati hiponatremiju.

Hemoragije

Zapaženi su poremećaji krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura, u toku primene selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. SSRI/SNRI mogu povećati rizik od postpartalnog krvarenja (videti odeljke 4.6, 4.8). Oprez se savetuje kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno u toku istovremene primene sa oralnim antikoagulansima, lekovima za koje je utvrđeno da utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici i fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), tiklopidin i dipiridamol), kao i kod pacijenata sa poznatom sklonošću ka krvarenju.

Elektrokonvulzivna terapija (EKT)

Postoji ograničeno kliničko iskustvo sa istovremenom primenom selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i EKT, stoga se savetuje oprez.

Serotoninski sindrom

Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni escitaloprama sa lekovima koji imaju serotoninergički efekat, kao što su triptani (uključujući sumatriptan), opioidi (uključujući tramadol) i triptofan.

U retkim slučajevima, prijavljena je pojava serotoninskog sindroma kod pacijenata koji su bili na istovremenoj terapiji selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina i serotonergičkim lekovima. Kombinacija simptoma kao što su agitacija, tremor, mioklonus i hipertermija mogu ukazivati na razvoj ovog stanja. U tom slučaju odmah prekinuti terapiju selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina i serotonergičkim lekovima i započeti simptomatsku terapiju.

Kantarion

Istovremena primena SSRI lekova i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum), može dovesti do povećane incidence pojave neželjenih reakcija (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave po prestanku terapije

Pojava simptoma obustave po prestanku terapije je česta, posebno ukoliko je obustava terapije nagla (videti odeljak 4.8). U toku kliničkih ispitivanja, došlo je do pojave neželjenih događaja po prestanku terapije kod oko 25% pacijenata u grupi koja je lečena escitalopramom i kod oko 15% pacijenata u grupi koja je dobijala placebo.

Rizik od nastanka simptoma obustave leka može zavisiti od nekoliko faktora, uključujući trajanje terapije i dozu koja je primenjena, kao i brzinu smanjenja doze. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju i senzacije slične električnom šoku), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida su najčešće prijavljivane reakcije. Uglavnom su ovi simptomi blagi do umereni po intenzitetu, međutim kod nekih pacijenata mogu biti i teški. Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana po prekidu lečenja, mada su prijavljeni i veoma retki slučajevi pojave ovih simptoma kod pacijenata koji su nenamerno propustili dozu leka.

Uglavnom se ovi simptomi povlače spontano i to obično u toku 2 nedelje, iako kod nekih pacijenata mogu duže trajati (2-3 meseca ili više). Zbog toga se pri prekidu terapije preporučuje titracija doze escitaloprama u toku nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenta (videti Simptomi obustave leka, odeljak 4.2).

Seksualna disfunkcija

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)/selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja norepinefrina (SNRI) mogu uzrokovati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Zabeleženi su slučajevi dugotrajne seksualne disfunkcije gde su se simptomi nastavili uprkos prekidu primene SSRI/SNRI.

Koronarna bolest

Zbog ograničenog kliničkog iskustva, savetuje se oprez kod pacijenata sa koronarnom bolešću (videti odeljak 5.3).

Produženje QT intervala

Utvrđeno je da escitalopram izaziva dozno-zavisno produženje QT intervala. Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija uključujući torsade de pointes su prijavljeni tokom postmarketinškog perioda, pretežno kod pacijenata ženskog pola, sa prisutnom hipokalemijom ili postojećim produženjem QT intervala ili drugim srčanim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 i 5.1).

Oprez se savetuje kod pacijenata sa značajnom bradikardijom ili kod pacijenata sa skorašnjim akutnim infarktom miokarda ili dekompenzovanom srčanom insuficijencijom.

Poremećaji elektrolita kao što su hipokalemija i hipomagnezemija povećavaju rizik od nastanka malignih aritmija i treba ih korigovati pre početka terapije escitalopramom.

Ukoliko su pacijenti sa stabilnim srčanim oboljenjem na terapiji, treba razmotriti EKG pregled pre početka terapije.

Ukoliko se pojave znaci srčane aritmije tokom terapije escitalopramom, lečenje treba prekinuti i uraditi EKG pregled.

Glaukom zatvorenog ugla

SSRI lekovi, uključujući escitalopram, mogu imati efekt na veličinu zenice, dovodeći do midrijaze. Ovaj midrijatički efekat izaziva suženje očnog ugla što dovodi do povećanja intraokularnog pritiska i nastanka glaukoma zatvorenog ugla, posebno kod predisponiranih pacijenata. Prema tome, escitalopram treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili glaukomom u istoriji bolesti.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmola (23 mg) natrijuma po jednoj tableti, tj suštinski je ,,bez natrijuma“.

Farmakodinamske interakcije

Kontraindikovane kombinacije:

Ireverzibilni neselektivni MAO inhibitori

Prijavljeni su slučajevi ozbiljnih reakcija kod pacijenata koji su istovremeno bili na terapiji selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina i ireverzibilnim neselektivnim MAO inhibitorima, i kod pacijenata koji su nedavno prekinuli terapiju selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina i započeli terapiju ireverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3). U nekim slučajevima, došlo je do pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.8).

Escitalopram je kontraindikovan u kombinaciji sa ireverzibilnim neselektivnim MAO inhibitorima. Terapija escitalopramom se može započeti 14 dana po prekidu terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Potrebno je da prođe najmanje 7 dana od prekida terapije escitalopramom, da bi se započela terapija ireverzibilnim neselektivnim MAO inhibitorima.

Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Kombinacija escitaloprama i MAO-A inhibitora kao što je moklobemid je kontraindikovana usled rizika od pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.3). Ako se primena ove kombinacije proceni neophodnom, potrebno je terapiju početi sa minimalnim preporučenim dozama i sprovesti kliničko praćenje.

Reverzibilni, neselektivni MAO inhibitor (linezolid)

Antibiotik linezolid je reverzibilni, neselektivni MAO inhibitor i ne treba ga davati pacijentima koji su na terapiji escitalopramom. Ako se primena ove kombinacije proceni neophodnom, potrebno je terapiju početi sa minimalnim dozama i uz pažljivo kliničko praćenje (videti odeljak 4.3).

Ireverzibilni, selektivni MAO-B inhibitor (selegilin)

Potreban je oprez pri primeni kombinacije sa selegilinom (ireverzibilni MAO-B inhibitor) usled rizika od razvoja serotoninskog sindroma. Selegilin u dozama do 10 mg dnevno je bezbedno primenjivan u kombinaciji sa racematom citaloprama.

Produženje QT intervala

Farmakokinetske i farmakodinamske studije escitaloprama u kombinaciji sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval nisu sprovedene. Aditivni efekat pri primeni escitaloprama i ove grupe lekova se ne može isključiti. Prema tome, istovremena primena escitaloprama sa lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, neki antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin primenjen

intravenski, pentamidin, antimalarična terapija posebno halofantrin), neki antihistaminici (npr. astemizol, hidroksizin, mizolastin) je kontraindikovana.

Kombinacije koje zahtevaju oprez pri upotrebi:

Serotonergični lekovi

Istovremena primena sa serotonergičnim lekovima (npr. opioidi (uključujući tramadol) i triptani (uključujući sumatriptan)) može dovesti do pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji snižavaju prag za nastanak epileptičnih napada

SSRI lekovi mogu smanjiti prag za nastanak konvulzija. Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni sa drugim lekovima koji takođe snižavaju prag za nastanak konvulzija (npr. antidepresivi (triciklični, SSRI), neuroleptici (fenotiazini, tioksanteni i butirofenoni), meflohin, bupropion i tramadol).

Litijum, triptofan

Prijavljena je pojava pojačanog dejstva kada se SSRI lekovi daju istovremeno sa litijumom ili triptofanom, stoga, SSRI lekove istovremeno sa ovim lekovima treba primenjivati uz oprez.

Kantarion

Istovremena primena SSRI lekova i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum), može dovesti do povećane incidence neželjenih reakcija (videti odeljak 4.4).

Hemoragije

Izmenjeni antikoagulantni efekti se mogu javiti kada se escitalopram daje u kombinaciji sa oralnim antikoagulansima. Pacijentima koji dobijaju oralne antikoagulanse treba pažljivo pratiti proces koagulacije kada se započinje ili prestaje sa terapijom escitalopramom (videti odeljak 4.4). Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) može pojačati sklonost ka krvarenju (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Ne očekuje se pojava farmakodinamskih ili farmakokinetičkih interakcija između escitaloprama i alkohola. Međutim, kao i u slučaju primene drugih psihotropnih lekova, ne preporučuje se kombinovanje sa alkoholom.

Lekovi koji izazivaju hipokalemiju/hipomagnezemiju

Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji mogu indukovati hipokalemiju/hipomagnezemiju jer ova stanja povećavaju rizik za nastanak malignih aritmija (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije

Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku escitaloprama

Metabolizam escitaloprama se odvija uglavnom putem CYP2C19. CYP3A4 i CYP2D6 takođe mogu da učestvuju, ali u manjoj meri. Izgleda da je metabolizam glavnog metabolita S-DCT (demetilovanog escitaloprama) delimično katalizovan putem CYP2D6.

Istovremena primena escitaloprama sa 30 mg omeprazola jednom dnevno (inhibitor CYP2C19) dovela je do umerenog povećanja (približno 50%) koncentracije escitaloprama u plazmi.

Istovremena primena escitaloprama sa 400 mg cimetidina dva puta dnevno (umereno snažan opšti inhibitor enzima) dovela je do umerenog povećanja (približno 70%) koncentracije escitaloprama u plazmi. Savetuje se oprez kada se escitalopram primenjuje u kombinaciji sa cimetidinom. Može biti neophodno prilagođavanje doze.

Zbog svega navedenog se savetuje oprez pri istovremenoj primeni sa inhibitorima CYP2C19 (npr. omeprazol, esomeprazol, flukonazol, fluvoksamin, lansoprazol, tiklopidin) ili cimetidinom. Na osnovu praćenja neželjenih dejstava tokom istovremene terapije, može biti neophodno smanjenje doze escitaloprama (videti odeljak 4.4.).

Uticaj escitaloprama na farmakokinetiku drugih lekova

Escitalopram je inhibitor enzima CYP2D6. Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni escitaloprama sa lekovima koji se uglavnom metabolišu preko ovog enzima i koji imaju uzak terapijski indeks, npr. flekainid, propafenon i metoprolol (kada se koristi u srčanoj insuficijenciji) ili sa nekim od lekova koji deluju na CNS i koji se uglavnom metabolišu putem CYP2D6, npr. antidepresivi kao što su desipramin, klomipramin i nortriptilin ili antipsihotici kao risperidon, tioridazin i haloperidol. Može biti neophodno prilagođavanje doze.

Istovremena primena sa desipraminom ili metoprololom dovela je, u oba slučaja, do dvostrukog povećanja koncentracije u plazmi ova dva supstrata CYP2D6 enzima.

In vitro studije su pokazale da escitalopram može takođe da prouzrokuje blagu inhibiciju CYP2C19. Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji se metabolišu putem CYP2C19.

Trudnoća

Dostupni su samo ograničeni klinički podaci o primeni escitaloprama u trudnoći.

Ispitivanja sprovedena na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek PRAMES ne treba primenjivati u trudnoći, osim ako je zaista neophodno i tek nakon pažljivog razmatranja odnosa korist/rizik.

Ako je primena leka PRAMES nastavljena u kasnijim stadijumima trudnoće, posebno u trećem trimestru, potrebno je pratiti novorođenčad. Tokom trudnoće treba izbegavati nagli prekid terapije.

Kod novorođenčadi čije su majke bile na terapiji SSRI/SNRI u kasnim stadijumima trudnoće, mogu se javiti sledeći simptomi: respiratorni distres, cijanoza, apnea, konvulzije, nestabilnost telesne temperature, problemi sa hranjenjem, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, nervoza, iritabilnost, letargija, stalan plač, somnolencija i problemi sa spavanjem. Ovi simptomi se mogu javiti usled serotonergičnih efekata ili usled obustave leka. U većini slučajeva komplikacije počinju odmah ili ubrzo (< 24 sata) po rođenju.

Epidemiološki podaci ukazuju da primena SSRI lekova u trudnoći, posebno u kasnijim stadijumima, može povećati rizik od pojave perzistentne pulmonalne hipertenzije kod novorođenčadi (engl. persistent pulmonary hypertension in the newborn, PPHN). Zapažen je rizik od približno 5 slučajeva na 1000 trudnoća. U opštoj populaciji se pojavljuje 1 do 2 slučaja PPHN na 1000 trudnoća.

Opservacijski podaci upućuju na povećan rizik (manje nego dvostruk) od postpartalnog krvarenja nakon izloženosti SSRI/SNRI tokom meseca koji prethodi rođenju (videti odeljke 4.4. i 4.8.).

Dojenje

Očekuje se izlučivanje escitaloprama u majčino mleko kod ljudi. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom terapije.

Plodnost

Podaci dobijeni iz ispitivanja sprovedenih na životinjama su pokazali da citalopram može uticati na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3).

Pojedinačni slučajevi kod ljudi pri primeni nekih SSRI lekova su pokazali da je uticaj na kvalitet sperme reverzibilan. Uticaj na plodnost kod ljudi nije primećen do sada.

Iako je pokazano da escitalopram ne utiče na intelektualne i psihomotorne funkcije, svaka psihoaktivna supstanca može uticati na sposobnost procenjivanja ili veštinu upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Pacijente treba upozoriti na potencijalni rizik uticaja leka na njihovu sposobnost da upravljaju vozilom ili rukuju mašinama.

Neželjene reakcije su najčešće tokom prve ili druge nedelje terapije, a njihov intenzitet i učestalost se smanjuju sa nastavkom lečenja.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Kod escitaloprama, kao i kod drugih SSRI lekova, prijavljene su dole navedene neželjene reakcije prema klasi sistema organa i učestalosti, bilo u placebo kontrolisanim kliničkim studijama ili u toku spontanog postmarketinškog praćenja.

Učestalosti su uzete iz kliničkih studija; nisu placebo-korigovane. Učestalosti se definišu kao: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000) ili nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

1 Ovi događaji su prijavljeni uz terapijsku grupu SSRI lekova.

2 Tokom lečenja sa escitalopramom ili ubrzo nakon prekida terapije, prijavljeni su slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja (videti odeljak 4.4).

3 Ovaj događaj je prijavljen za terapijsku grupu SSRI/SNRI (videti odeljke 4.4, 4.6.).

Produženje QT intervala

Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularne aritmije uključujući torsade de pointes su prijavljeni tokom postmarketinškog perioda, uglavnom kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom, ili sa prethodno postojećim produženjem QT intervala ili drugim oboljenjima srca (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.9 i 5.1).

Karakteristike terapijske klase lekova

Epidemiološke studije, sprovedene uglavnom na pacijentima starosti 50 godina i starijim, pokazale su povećani rizik od frakture kostiju kod pacijenata na terapiji SSRI lekovima i tricikličnim antidepresivima. Mehanizam koji dovodi do ovog rizika je nepoznat.

Simptomi obustave leka

Prekid terapije SSRI/SNRI lekovima (posebno ako je nagli) često dovodi do pojave simptoma obustave. Najčešće prijavljene reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju i osećaj električnog šoka), poremećaji spavanja (uključujući nesanicu i neuobičajene snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida. Ovi događaji su uglavnom blagi do umereni i prestaju spontano, međutim, kod nekih pacijenata mogu biti teški i/ili produženi. Zbog toga se savetuje da se prekid terapije izvrši postepenim smanjenjem doze, onda kada terapija escitalopramom više nije potrebna (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost

Klinički podaci o predoziranju sa escitalopramom su ograničeni, a u velikom broju slučajeva radilo se o istovremenom predoziranju sa drugim lekovima. U većini slučajeva prijavljeni su blagi simptomi ili uopšte nije bilo simptoma. Prijavljeni su retki slučajevi predoziranja samo escitalopramom sa smrtnim ishodom; većina ovih slučajeva je uključivala i predoziranje drugim lekovima koje je pacijent istovremeno uzimao. Doze između 400 mg i 800 mg samo escitaloprama su uzimane bez pojave ikakvih teških simptoma.

Simptomi

Simptomi prijavljeni u slučajevima predoziranja escitalopramom uglavnom uključuju simptome koji su u vezi sa centralnim nervnim sistemom (koji se kreću od vrtoglavice, tremora i agitacije do retkih slučajeva

serotoninskog sindroma, konvulzije i kome), gastrointestinalnog sistema (mučnina/povraćanje) i kardiovaskularnog sistema (hipotenzija, tahikardija, produženje QT intervala i aritmija) i poremećaje ravnoteže elektrolita i tečnosti (hipokalemija, hiponatremija).

Terapija

Nema specifičnog antidota. Obezbediti prohodnost disajnih puteva, adekvatnu oksigenaciju i respiratornu funkciju. Razmotriti gastričnu lavažu i primenu aktivnog uglja. Gastričnu lavažu treba izvršiti u što kraćem vremenskom periodu nakon oralne ingestije. Preporučuje se praćenje kardioloških i vitalnih znakova uz opšte simptomatske suportivne mere.

EKG monitoring se savetuje u slučajevima predoziranja kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom /bradiaritmijama, kod pacijenata koji uzimaju istovremeno lekove koji produžavaju QT interval ili kod pacijenata sa izmenjenim metabolizmom npr. kod oštećene funkcije jetre.