Odrasli

Lek Klometol je indikovan za primenu kod odraslih za:

• prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja (PONV);

• simptomatsko lečenje mučnine i povraćanja, uključujući mučninu i povraćanje prouzrokovano akutnom migrenom;

• prevenciju mučnine i povraćanja prouzrokovanih radioterapijom (RINV).

  Pedijatrijska populacija

  Klometol rastvor za injekciju je indikovan za primenu kod dece i adolescenata (uzrasta od 1 do 18 godina) za:

• prevenciju odložene mučnine i povraćanja prouzrokovanih hemioterapijom (CINV), kao lek drugog izbora;

• lečenje dijagnostikovane postoperativne mučnine i povraćanja (PONV), kao lek drugog izbora.

Način primene

Metoklopramid se može primeniti u preporučenim dozama, bilo intramuskularno ili u vidu spore intravenske injekcije (duže od 3 minuta).

Sve indikacije (odrasli pacijenti)

Za prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja (PONV), preporučuje se pojedinačna doza leka od 10 mg.

U simptomatskoj terapiji mučnine i povraćanja, uključujući mučninu i povraćanje prouzrokovano akutnom migrenom, kao i u prevenciji mučnine i povraćanja prouzrokovanih radioterapijom (RINV), preporučena pojedinačna doza leka je 10 mg, koja se primenjuje do tri puta dnevno.

Maksimalna preporučena dnevna doza je 30 mg ili 0,5 mg/kg telesne mase.

Trajanje parenteralne terapije treba da je što kraće, a zatim pacijenta treba što pre prevesti na oralnu ili rektalnu primenu leka.

Maksimalna preporučena dužina primene leka je 5 dana

Sve indikacije (pedijatrijski pacijenti uzrasta od 1 - 18 godina)

Preporučena doza je 0,1 do 0,15 mg/kg telesne mase, koja se primenjuje do tri puta dnevno intravenski. Maksimalna doza tokom 24 sata je 0,5 mg/kg telesne mase.

Razmak između dve doze mora biti najmanje 6 sati, čak i u slučaju povraćanja ili neprihvatanja primenjene doze (videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri primeni leka).

Tabela doziranja

Maksimalna dužina trajanja terapije je 48 sati u lečenju dijagnostikovane postoperativne mučnine i povraćanja (PONV).

Maksimalna dužina trajanja terapije je 5 dana u prevenciji mučnine i povraćanja prouzrokovanih hemioterapijom (CINV).

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir smanjenje doze, na osnovu renalne i hepatičke funkcije i sveukupnog stanja.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata koji su u poslednjem stadijumu renalne bolesti (klirens kreatinina ≤ 15 mL/min), dnevna doza treba da se smanji za 75%. Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina 15-60 mL/min), doza treba da se smanji za 50% (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dozu treba smanjiti za 50% (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Metoklopramid je kontraindikovan kod dece mlađe od godinu dana (videti odeljak 4.3).

• Preosetljivost na metoklopramid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje su navedene u odeljku 6.1;

• gastrointestinalna hemoragija, mehanička opstrukcija ili gastrointestinalna perforacija kod koje stimulacija gastrointestinalnog motiliteta predstavlja rizik;

• potvrđen ili suspektan feohromocitom, usled rizika od razvoja teškog hipertenzivnog odgovora;

• neuroleptička ili metoklopramidom indukovana tardivna diskinezija u istoriji bolesti;

• epilepsija (može se povećati učestalost i jačina napada);

• Parkinsonova bolest;

• kombinacija sa levodopom ili dopaminergičkim agonistima (videti odeljak 4.5);

• methemoglobinemija kod primene metoklopramida ili nedostatak NADH citohroma-b5 u istoriji bolesti;

• upotreba kod dece mlađe od godinu dana zbog povećanog rizika od ekstrapiramidalnog sindroma (videti odeljak 4.4).

Metoklopramid ne treba primenjivati u prva tri ili četiri dana nakon hirurških intervencija kao što su piloroplastika ili crevna anastomoza, budući da pojačane kontrakcije otežavaju zarastanje rane.

Metoklopramid se ne sme primenjivati u periodu dojenja (videti odeljak 4.6).

Neurološki poremećaji

Može doći do pojave ekstrapiramidalnih poremećaja, naročito kod dece i mlađih odraslih osoba i/ili nakon primene visokih doza leka. Ove reakcije se obično javljaju na početku lečenja, a mogu se razviti i nakon primene samo jedne doze leka. U slučaju pojave ekstrapiramidalnih simptoma neophodno je odmah prekinuti primenu metoklopramida. Simptomi se obično u potpunosti povlače nakon obustave leka, ali ponekad zahtevaju simptomatsku terapiju (benzodiazepini kod dece i/ili antiholinergički lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti kod odraslih).

Da bi se izbegla mogućnost predoziranja, razmak između dve doze mora biti najmanje 6 sati, čak i u slučaju povraćanja ili neprihvatanja primenjene doze (videti odeljak 4.2).

Produžena primena metoklopramida može dovesti do pojave tardivne diskinezije, koja je ponekad ireverzibilna, posebno kod starijih pacijenata. Lečenje ne sme trajati duže od 3 meseca zbog rizika od tardivne diskinezije (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave kliničkih znakova tardivne diskinezije terapija se mora odmah prekinuti.

Pojava neuroleptičkog malignog sindroma zabeležena je pri primeni metoklopramida u kombinaciji sa neurolepticima ali i pri monoterapiji metoklopramidom (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave neuroleptičkog malignog sindroma neophodno je odmah prekinuti primenu metoklopramida i započeti odgovarajuću terapiju.

Poseban oprez neophodan je kod pacijenata sa postojećim neurološkim poremećajima i kod pacijenata koji koriste druge lekove koji deluju na CNS (videti odeljak 4.3).

Metoklopramid treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa hipertenzijom, jer postoje određeni ograničeni podaci da lek može dovesti do povećanja cirkulišućih kateholamina kod ovih pacijenata.

Budući da metoklopramid stimuliše gastrointestinalni motilitet, teoretski može doći do povećanog pritiska na suture nakon gastrointestinalnih anastomoza ili zašivanja.

Metoklopramid može dovesti do egzacerbacije simptoma Parkinsonove bolesti. Methemoglobinemija

Prijavljeni su slučajevi methemoglobinemije koja može biti povezana sa deficijencijom NADH citohrom b5

reduktaze. U ovim slučajevima je neophodno odmah i trajno prekinuti primenu metoklopramida i uvesti odgovarajuću terapiju (npr. metilensko plavo).

Kardiološki poremećaji

Prijavljeni su slučajevi ozbiljnih kardioloških neželjenih reakcija uključujući cirkulatorni kolaps, tešku bradikardiju, srčani zastoj i produženje QT intervala, nakon primene rastvora za injekciju metoklopramida, naročito nakon intravenske primene (videti odeljak 4.8).

Poseban oprez je potreban prilikom primene metoklopramida, naročito intravenskim putem kod starijih osoba, kod pacijenata sa poremećajem srčanog sprovođenja (uključujući produženje QT intervala), kod pacijenata sa neregulisanim elektrolitnim disbalansom, bradikardijom i kod pacijenata koji primenjuju druge lekove za koje je poznato da utiču na produženje QT intervala.

Lek se intravenski primenjuje u vidu spore intravenske injekcije (duže od 3 minuta) kako bi se smanjio rizik od neželjenih reakcija (npr. hipotenzija, akatizija).

Poremećaj funkcije jetre i bubrega

Kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega ili težim stepenom oštećenja funkcije jetre, preporučuje se smanjenje doze (videti odeljak 4.2).

Metoklopramid može dovesti do povećanja koncentracije prolaktina u serumu.

Potreban je oprez kod primene metoklopramida kod pacijenata sa atopijom (uključujući astmu) ili porfirijom. Poseban oprez je potreban pri intravenskoj primeni leka kod pacijenata sa sick sinus syndroma ili drugim poremećajima srčane sprovodljivosti.

Lek Klometol, rastvor za injekciju sadrži pomoćnu supstancu natrijum-metabisulfit (E223) koja retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Kontraindikovane kombinacije

Levodopa ili agonisti dopamina i metoklopramid imaju uzajamno antagonističko delovanje (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje je potrebno izbegavati

Alkohol potencira sedativni efekat metoklopramida.

Kombinacije koje se moraju uzeti u obzir

Zbog prokinetskog dejstva metoklopramida, može biti izmenjena resorpcija pojedinih lekova.

Antiholinergici i derivati morfina

Antiholinergici i derivati morfina imaju antagonističko delovanje u odnosu na dejstvo metoklopramida na motilitet digestivnog trakta.

Lekovi koji imaju depresivno dejstvo na CNS (derivati morfina, anksiolitici, sedativni H1 antihistaminici, sedativni antidepresivi, barbiturati, klonidin i sl.)

Istovremena primena potencira sedativno dejstvo ovih lekova i metoklopramida.

Neuroleptici

Istovremena primena metoklopramida i neuroleptika može imati aditivni efekat na pojavu ekstrapiramidalnih poremećaja.

Serotonergički lekovi

Primena metoklopramida sa serotonergičkim lekovima kao što su SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) povećava rizik od serotoninskog sindroma.

Digoksin

Metoklopramid može smanjiti bioraspoloživost digoksina. Neophodno je praćenje koncentracije digoksina u plazmi.

Ciklosporin

Metoklopramid povećava bioraspoloživost ciklosporina (Cmax za 46% a izloženost leku za 22%). Neophodno je pažljivo praćenje koncentracije ciklosporina u plazmi. Nije poznato da li ovo ima kliničke posledice.

Mivakurium i suksametonium

Primena metoklopramida u vidu injekcije može produžiti trajanje neuromuskularne blokade (putem inhibicije plazma holinesteraze).

Snažni inhibitori aktivnosti CYP2D6

Nivo izloženosti metoklopramidu povećan je pri istovremenoj primeni lekova koji su snažni inhibitori aktivnosti CYP2D6 kao što su fluoksetin i paroksetin. Iako je klinički značaj ovoga nerazjašnjen, ipak je neophodno pažljivo pratiti pacijente kako bi se otkrili znaci eventualnih neželjenih reakcija.

Efekti nekih od lekova sa potencijalnim centralnim stimulativnim efektima, npr. inhibitori monoaminooksidaze i simpatomimetici, mogu biti modifikovani kada se primenjuju zajedno sa metoklopramidom, zbog čega će možda postojati potreba za prilagođavanjem njihove doze.

Aspirin, paracetamol

Uticaj metoklopramida na pražnjenje želuca može modifikovati resorpciju iz gastrointestinalnog trakta drugih istovremeno primenjenih lekova bilo u smislu smanjene resorpcije iz želuca ili pojačane resorpcije iz tankog creva (npr. efekat aspirina i paracetamola je pojačan).

Atovakvon

Metoklopramid u vidu injekcije može umanjiti koncentraciju atovakvona u plazmi.

Trudnoća

Opsežni podaci o primeni leka kod trudnica (preko 1000 izloženih trudnica) ne ukazuje na postojanje rizika od malformacija niti na fetotoksičnost leka. Ukoliko je klinički neophodno, metoklopramid se može primeniti u toku trudnoće. Ipak, zbog njegovih farmakoloških svojstava (kao i kod drugih neuroleptika), ukoliko se primeni pred kraj trudnoće, ne može se isključiti pojava ekstrapiramidalnog sindroma kod novorođenčeta. Zbog toga primenu metoklopramida treba izbegavati pred kraj trudnoće. Ukoliko se lek ipak primeni, neophodno je praćenje novorođenčeta.

Dojenje

Metoklopramid se u manjoj količini izlučuje u majčino mleko. Ne može se isključiti mogućnost pojave neželjenih reakcija kod odojčeta. Zbog toga se ne preporučuje primena metoklopramida u periodu dojenja. Potrebno je razmotriti obustavu leka kod žena koje doje.

Metoklopramid ima umeren uticaj na sposobnost vožnje i rukovanja mašinama.

Metoklopramid može da izazove pospanost, vrtoglavicu, diskineziju i distoniju koje mogu uticati na vid kao i na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije su prikazane prema sistemima organa. Učestalost javljanja definisana je na sledeći način: veoma često ( ≥ 1/10); često ( ≥ 1/100, < 1/10); povremeno ( ≥ 1/1000, < 1/100); retko ( ≥ 1/10000, < 1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne mogu se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

*Endokrinološki poremećaji tokom produžene primene leka u vezi sa hiperprolaktinemijom (amenoreja, galaktoreja, ginekomastija).

Sledeće reakcije, ponekad i udružene, javljaju se češće u slučaju primene visokih doza leka:

• ekstrapiramidalni simptomi: akutna distonija i diskinezija, parkinsonov sindrom, akatizija, čak i nakon primene jedne doze leka, posebno kod dece i mlađih odraslih osoba (videti odeljak 4.4)

• pospanost, snižen nivo svesti, konfuzija, halucinacije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Mogu se javiti ekstrapiramidalni poremećaji, pospanost, snižen nivo svesti, konfuzija, halucinacije i kardiorespiratorni zastoj.

Terapija

U slučaju ekstrapiramidalnih simptoma, bez obzira da li su rezultat predoziranja, terapija je simptomatska (benzodiazepini kod dece i/ili antiholinergici za terapiju parkinsonizma kod odraslih).

Simptomatsku terapiju i pažljivo praćenje kardiovaskularne i respiratorne funkcije treba nastaviti u skladu sa kliničkim statusom.